Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- Не знам, не знам, не знам... Журка је у току, сви су срећни, сви славе, а ја? Ја сам изгубљен у машти својих мисли, изгубљен у ходницим прошлости, појављујем се на стазама не постојеће будућности. Окрећем још једну чашу вотке на искап, устајем са столице, и тетурам се до собе. Улазим унутра и бацам се на кревет. Палим пљугу и покушавам да размишљам. Не могу. Мисли су се распрскале на све стране, мозак плута по стазама ничега, сећања из прошлости навиру, пијан сам, мортус, вучем димове Дринџе и покушавам да се саберем. Не иде. Марина улази на врата, нешто говори, ја је не чујем, ја је не разумем, она се смеши, седа крај мене, лежи крај мене, шапуће ми нешто, шапуће речи на моја оглувела чула, затим ме мази, љуби, не чујем је, не осећам је, не видим је...

 

             .... Истиче ми време, почињем да грешим... Јебем ти опкладу!