[ Život ] 25 Februar, 2012 05:53
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

У капљици ничега гребем ваздух ноктима

Скупљам земљу очима, стварам ватру из побуне.

Из капљице ничега вадим сунчев зрак

И просипам га полако по искривљеним лицима.

Речима пуцам у проблем, прска мрачно стакло

Појављује се свемир ћелије, тамо где не постојим.

Не могу да се зауставим, лудило ме гура напред

Водич ми је звук драме, одводи ме са собом...

Чуло костију тражи кључ за браву игре мисли

Звона у пустињи - мој пут.

Иза плавих очију месеца клонирам душу ребела

Из мртвих костију сломљених крила.

Лепота последњег уздаха открива ми вечност

Шапат кише подиже капију

После таме рађа светлост

Представља живот након смрти.

У капљици ничега елементи су вечни!

Ја у капљици ничега, капљица ничега... у мени.

[ Društvo , Život ] 24 Februar, 2012 02:21
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- Za tren oka mogu da izblickam sećanja mog prokletog života, i svu prošlost, i svu sadašnjost mogu u glavi ko fotke da prelistam, ali da nađem prave reči da ti to opišem... to ne mogu... to ne umem. Jedno je život, drugo knjiga, treće film, i tako redom... Sve što mogu da učinim, jeste da napišem rečenice s upitnikom koji ne traži odgovor. Zašto? Saznaćeš na kraju teksta...

- Jesi li ikada, stranče, šetao pocepane ’šangajke’ i pijačne treške kraj buržuja s brendiranom garderobom i patikama ’air-max’ i osetio onaj prezirni podsmeh nadmenih tatinih i maminih sinova upućen tebi siromašku? Jesi li ikada, sa suzom u duši, slušao svoje roditelje, koji su prebijali kičmu ne bi li ti obezbedili parče hleba i sačuvali krov nad glavom, kako ti postavljaju pitanja: „Jesi dobro? Jel sve u redu?“; a da toj suzi izdajici ne daš da napusti unutrašnjost kapaka i odgovoriš: „Jeste, sve je okej...“, a znaš da nije. Jesi li, stranče, sa 9 godina gledao na TV-u zaklane starce, žene, decu... plač bez suza onih koji su stradanje preživeli, sve izgubili i s golim životima ne znaju gde će, spaljene leševe, porušene kuće, sela i gradove u plamenu... nasmejana lica zlotvora s ogrlicama ispletenih od dečjih očiju, ušiju, prstiju... mrtva telesa koja su plutala po vodi... i krv koja je za njima tekla...? Jesi li sa 10 godina sedeo s ortakom na stepeništu njegove kuće i gledao njegovog oca kako odlazi u Bosnu te proklete ’94. pod prisilom vojne murije? Da li si osetio njegove suze kako ga peku dok gleda svoju majku kako grca, ispraćajući svog muža u bratoubilački rat, i drhtavi glas njegovog oca koji kaže: „Ne brinite, sve će biti u redu“, a onda, 2 meseca kasnije, saznaš da se neće vratiti nikada, i da njegovo telo niko ne može da pronađe, jer ne zna gde je, ili ne želi da sazna gde je... Jesi li? Jesi li slušao glupe nastavnike u školi koji ti pričaju kako je sve u najboljem redu, kako se rat dešava daleko od nas i da mi ne brinemo jer to s nama nema nikakve veze, a ti znaš da ima, jer gledaš svoj narod kako gine tamo negde u ničijoj zemlji? Jesi li se, stranče, s 13 godina razočarao u život i shvatio sav njegov besmisao, jer si prerano odrasto i skontao da si samo šahovska figura kojom drugi upravlja? I gledao pred svojim očima samoubistvo očajnika koji je sve izgubio, a ti mali i bespomoćan, ne možeš ništa da učiniš sve i da hoćeš. Ukočen si i leden a sve se munjevito brzo odigralo, i kad si došao sebi i osvrnuo se oko sebe, video si da nikoga nije briga za to. I uživo gledao dva iskasapljena mrtva tela i jedno koje se batrga, hitna dolazi, ali suviše kasno... Jesi li gledao, stranče, svoje rođake, komšije, poznanike kako odlaze u rat i verovao da će se živi vratiti, ali nisu. A oni koji jesu, ostali su večito sakati, invalidi... bez ikakvih prava, bez volje za životom, s traumama iz rata, onim neizlečivim... bez budućnosti. I one koji su bežali preko grane i nikada se nisu vratili, ni dan danas ne znaš dal su živi, dal su našli to što su tamo tražili... život i slobodu... Jesi li, stranče, stajao sa bedom i sirotinjom u redu za zejtin, brašno i hleba i dočekao svoj red praznih šaka, a desetak minuta kasnije video da se iz istog objekta iznosi roba, trpa u kamione i odnosi ko zna kud, a ti opet tako jadan i mali nisi mogao ništa da učiniš? Jesi li čuo jezive priče ljudi koji su preživeli pokolj, prebegli u Srbiju, a zatim dočekali blokadu na ulazu u Beogradu, blokadu njihovih sunarodnika koji su ih slali u Niš, Leskovac, Vranje, Kosovo i Metohiju... a oni gladni, goli, bosi ridaju, ne znajući šta ih tamo čeka? Jesi li, stranče, bio tu kad su ’99. padale bombe nad Srbijom? Jesi li čuo vapaj beznadežnih sakatih sunarodnika koji su molili da stradanje prestane? Da li si video spaljeni voz u grdeličkoj klisuri, ugljenisana tela, rastrgnute i krvave komade do juče živih ljudi, da li si čuo krik koji ledi srce, blokira razum i koči krv u venama, krik onih koji su se tu zatekli, koji su došli da pomognu, da spasu ako se šta spasti može, iako je vazdušna opasnost i dalje bila na snazi, iako je pretilo novo stradanje...? Jesi li gledao seobu Srba sa Kosova i Metohije, a neki od njih su tvoja krv, tvoja familija? Da li si gledao kako od nepismenih golja, lopova i ubica nastaju biznismeni čiji bankovni računi ni sami ne znaju koliko nula imaju? A ti gladan tumaraš ulicama grada po hladnoj i lepljivoj kiši jer nemaš kud da se skloniš... I spavao u haustoru nečije zgrade na buđavom kartonu koga probija bes hladnog betona... I sedeo na polomljenoj klupici, čekajući ništa... Pa glavom o beton, pa glavom o zid, i opet ništa... I gurnut od sistema propao u bezdan, a bezdanu kraja nema... I degradiran od kriminalaca i lopova a sve „poštenih“ ljudi koji su to bogatstvo „pošteno“ stekli... Jesi li stajao nad grobovima svojih ortaka i ortakinja ubijenih od strane horsa, noža, metka... i gorko plakao jer si znao da nisu to zaslužili? Jesi li osetio cev pištolja na slepoočnici i gledao krvave oči svog dželata, osetivši kako smrt dolazi po tebe, a onda ugledao njegov zlokobni osmeh, shvativši da ti dželat neće biti on, nego život koji ćeš, kao preteški balast, večito vući za sobom? Jesu li te prebijali pandurski pendreci i štangle poremećenih psihopata ni krivog ni dužnog zato što si se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, ili si samo rođen na pogrešnom mestu u pogrešno vreme...? Jesu li te pljuvali, kinjili, vređali i ponižavali gori od tebe? Jesi li u tom trenu osetio bes i želju za osvetom, a već sledećeg sekunda gledao kako se taj bes u tebi topi ko pahulja snega i pretvara u oprost? Jesi li uspeo da pređeš preko svega i oprostiš im? Jesi li? Da li ti je iko ikada umirao na rukama? Da li su od tebe odlazili one koje si najviše voleo? Da li te je izdao ortak zabivši ti nož u leđa zbog najmanje sitnice, a ti bio spreman za njega i život da daš? Ona izdaja gorka ko pelen, ona rana koja ne zarasta, ona praznina koja večito ostaje u tebi... Da li si spoznao taj osećaj? Da li si ikada bolovao od neizlečive bolesti? Boluješ, leka nema, svi te mrze, na margini si... potpuno sam. Sva vrata su ti zatvorena, pomoći ni od kuda, svi su te zaboravili... Ne trebaš im... I psiha koja testeriše mozak, ubija, gužva dušu, srce plače, i košmarni snovi, i puste nade, i java koja boli i peče, jer znaš da ćeš nakon prespavane noći, sutra doživeti jučerašnju reprizu masakra realnosti. I tako u krug do kraja svog veka, kratkog, jadnog i bednog. (A to je, stranče, samo deo mog života, samo jedan njegov majušni deo. Ostatak sve i da hoću da ti ispričam, ne mogu... Ne mogu, stranče, jer tu drugu stranu medalje ti nikada ne bi razumeo. Te raskrzane parčiće mog života ne možeš da shvatiš, ne može niko, ne mogu ni ja... jer nisu dovoljne reči, jer reči ne mogu opisati te ožiljke na duši i one rašivene rane po srcu koje još uvek krvare, a leka za njih nema...)

- Jesi li stranče prošao kroz sve te morbidne krugove i prepešačio sve te drumove od pakla satkane? Jesi li? Ako jesi stranče, tek onda smo isti, i tek onda možeš da mi kažeš nešto, i tek onda možeš da mi soliš pamet... A ako nisi stranče, onda nemoj, onda ćuti, jer ne znaš taj osećaj, jer ne znaš kako boli... Nemoj da me sažaljevaš, nemoj da me savetuješ, nemoj da mi daješ lažnu nadu, jer sve sam to preživeo, i sve što nisam znao sada znam... Znam da je život kazna, i znam da sreća ne postoji, i povrh svega toga ja osmeh ipak navučem preko usana, nastavljam da živim kako znam i umem, a ponekad se čak i radujem... Ne moraš, stranče, ništa da kažeš, samo razumi... ako možeš...

[ Ekologija ] 20 Februar, 2012 17:45
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Opet rulja se gura, prozivku fura, al postovi nula

Opšta rasula, rečenica – štura, flaster skinula bagra

Duša im govana gladna, srca – prazna, inteligencija jadna

Kanda ih svrbi guzica gadna! Hoćeš beef sa mnom?

E sajber-čobane, ti – štene, i tvoje polupismeno pleme

Vidim ćene da krene, vidim iz bunkera blene

Sarkazam ti je glup zato tako brzo vene, mutavo seme

Sledeći put stisni muda da mi spomeneš ime!

Ja nisam kao ti, a ko si ti? Samo proizvod bolesne sperme

Neke budale što se hvale za svoje morbidarije

Opet pizdarije, oprem karijes, tvoje stupidarije

Čiste tričarije, kojekude koještarije, samo difalije

Ćepenak intencije zbog šimpanze kontradiktorne

A kad spusti se kostim varalice šta ostane?

Hladna mržnja seva do srži, jer tako im paše

Pameti nivo ko pivo prazne flaše, stoka bez mašte

Popularnost ište pa ko pizde pište, ko strine vrište

Siše to šiše pa šište ko guje, prozivka tu je, a šta je siže?

Čim zineš rikneš, vikneš, sikneš, glupost pljusneš

O patos šljusneš pa disuješ one kojima ne možeš ni da priđeš.

Želiš biti viđen, komentar – prioritet, retard za primer

Pa pišaš i pišeš da čitanost dostigneš

Prema šljamu afinitet, a kvalitetu animozitet

Pa se posle pitaj što si mediokritet

I česta meta mog repertoara, pitaj „drugara“, vala vara

Ti ne znaš šta je bunt, jer si kurava stara, na vugla – jaram!

Čim je sinula sirena ti zapalio preko bare

Pa sad otuda muda za bubrege nam prodaješ, care!

Koji će mi moj te tvoje usrane pare, ko fol: „radim za Srbiju, brale“

Pusti te fore stare gastarbajter-paore, frule i opanke, kur me zabole

Stiže pozdrav iz otadžbine! Serem ti se na rodoljublje iz ljubljene dijaspore

Tamo čistite tuđa govna da bi ovde glumili gospodare

Jedete salamure, ispod asfalta hodate, u kartone živite

Tamo, bre, ne smete ni da pisnete, a ovde ste našli muda da širite!

More kitu ližite pičke prodane! Jebalo te parče zemlje i tri boje

Jebeni grb i zastava kad ni himnu ne znaš majmune!

Hej stari, batali, nisam ja mali, ako ti nešto fali idi šrinku pa se žali

Zašto se mučiš da pišeš kad tom scibalom možeš dupe da brišeš

Plagijator-kliše i ništa više. Čemu li se busaš kad ne znaš ni zašto dišeš!

Samog sebe jašeš, samo sebe lažeš, bacile kašlješ viruse

Prazna govna sereš, besprizoran ko proliv pa proliv ždereš.

„Tebreks, ja sam putovao svud po svetu!“

Jeste sinak, al ti keva platila kartu da obiđeš planetu.

I dok ti brodiš na brodu i letiš na metlu u visokom letu

Mama ti pere usrane gaće i čisti svaku tvoju štetu

A ti veslaj kraj brane, brani te slave, slavom te hrane

A onda slalom preko brane, slinavi derane

Kad moje pero grune pa vers neće da stane

Grune tako zanet, jebe posred đane, reč silna ko tane

Ređam ti mane, rešetam te rane, u ludilu zapet

Pa ne znam da stanem i banem tako začet mačem istine

Tad pljusnem realnost što boli te bedniče, jadniče

Kosti sad lome se, rušiš se ko domine, slike su ti usrane

Zato gubi se, ubij se, nabij glavu u WC-šolju

Ručicu za sobom povuci tu, hitaj ka talogu, jer mesto ti je tu

Pravo kroz kanalizaciju, ravno u jamu septičku, skeptiku

Funjarski stvore što po mudima mi oreš

I sva govna što sam nasrao sad slobodno možeš da glođeš!

U oku posmatrača ti si samo tvorac kiča, lice s maskom i ni u čemu vičan

Muška bičerka, mazohista biča, plik lika s tri nika, kita do krajnika

Lažna spika, vika očajnog krika, iz obora tvoja slika

Plus čmar što stiska češagiju bez vriska, e zato ide čistka!

Jedan drugom komentare pa onda sledi čestitka

Malog čoveka što sam u svojoj sobi sedi, sa sobom vileni

I maligno bledi smišljajući naziv novoj bedi.

Sam sebi čestitaš iako si odavno već provaljen

Al sujeta je kurva pa si često njom zadovoljen

Ti si samo lajavac, kopiraš tuđe fore, šatro definišeš blogere

E onda popuši mi ’rac! Ja sam bar sebi dosledan, ne znaš ti taj osećaj

Drukaro mala sada letiš napolje. Bedni blogirante svoje postove smesti u kante

Znaš me – znam te, sad baci karte. Ops! Gubiš luzeru, sad puzi guzeru

Posran si prosekom jebena pizdo-hejteru, goriš čemeru u sopstvenom otrovu

Potpuno nebitan ti – izmetu! Putuj igumane u pičku materinu!

Šakom briši pedu bez pardona, pa nek liže cela tvoja nik kolona

Banda morona, bednih poltrona, ti bi do trona?

Evo ti bina, jebala te ona! Kurac napredna, bagro iz pakla bačena

Izbljuvku šlajma vidim da nije pomogo flaster

Sisaj kalabaster, džamutku-master, stiže nok-daun, ljubićeš parter

Ponovo kreće zidanje, na ustima bagre – malter! I shvati burazer

Sam si sebi govno-maler, drkoš-foler, ajmo taster mrš na šalter!

Od mene na poklon konačna verzija, stihova stihija i satira ko jebeni Sterija

Pa i dalje ko bura fura moja jebena šok-kultura!

I nikad neće stati – zapamti!

[ Društvo ] 19 Februar, 2012 17:31
[ Prijatelji ] 18 Februar, 2012 16:38
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Ja se zovem mala Ria

I lepa sam ko štrumfeta

Lukava sam kao lija

Zezam svakog ko mi smeta.

Učim matiš i jezike

Da postanem pametnica

Kraljica sam dijalektike

Plus očajna domaćica.

Sloboda mišljenja moja je trasa

Upisaću FAKultet i završiti vala!

I nek mi se smeje cela Blog-masa

Ja i dalje pevaću: tralalala, tralalala...

Leptiriću šareniću dođi meni amo

Rebel je glup jer ne zna za maloglavaša

On lupeta o plitici samo

I zanimljiv je ko Patrikova jaša.

Ja gledam Sunđer Boba

I ređam sve same petice

Iako me mama prekoreva zbog mob-a

Ja i dalje kuckam porukice.

Nešto mi je komp poludeo

Baca na ripit moje komentare

Onaj rebel je o tom stalno prdeo

Al moje vijuge za to ne mare.

Ja znam ono što znam

Nek on priča šta god hoće

More uklesaću ga u ram

Pa neka tamo grgoće.

Mala Ria hipnotiše vas

Za mir u svetu sklapam tangram

Jednog dana kad postanem diva

Onaj rebel moliće za moj autogram.

Jeste, smejem se ko Draguljče

Al čitaoče, za to ne haj

Jednog dana svi nauče

Da skuvaju taj prokleti čaj.

Sad smečujem, blokiram, iako prokišnjava

Al jednog dana biću na krovu sveta

Tad niko neće smeti da me zajebava

Moj presto, u mojim rukama štafeta

U poređenju sa mnom

Vitez Koja je smešan

Ma prebiću ga salamom

Jer ja sam štrumfeta!!

 

PS. – Endendini savarakatini savarakatikataka elem belem – BUM!

Hu let d dogs aut? Vuf, vuf, vuf... bau vau vau gipi jo gipi jeeeeee....

Ajmo ruke gore: HIP-HOP UREEEEJ!

Ria štrumfetica smešna je ko Džeeeej!

PS. 2 – HA HA HA...

[ Društvo , Život , Politika , Srbija ] 17 Februar, 2012 16:50
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- U kraljevstvu Kukusrpsku

Kralj sirotinje Borisaga

Obećao svom narodu

Da će dati juhakaka.

 

- Samo neka budu verni

Nek vojuju u svom demokrahu

Neka ćute i nek žmure

I nek plaćaju juhakaku.

 

- Poslušni su Kukusrpci

Plaćali su juhakaku

Ćutali su, žmurili su

Vojevali u svom demokrahu.

 

- A prolećem svakog goda

Popne se na breg Borisaga

Pa poviče gromoglasno:

Dobićete juhakaka!

 

- U kralja su jake prsi

Vaterpolo on treniro

Vremenom se isfoliro

U politiku se infiltriro.

 

- U kralja su jake prsi

Grlat li je Borisaga

Kad poviče, brda se ore

Juhakaka, haha, haha!

 

- Svi se grotom smejat stanu

Sve se trese brat do brata

A od smeha, teška smeha

Za trbuh se i kralj hvata.

 

- Zajebo nas Borisaga

Udruži se s pendrek Dačom

Pa se s brda glasno smeju

Kukusrpskom juhakakom.

 

- A šta im je tako smešno?

Il je smešan Borisaga?

Il su smešni Kukusrpci?

Ili možda juhakaka?

 

- Sve troje je dosta smešno

Ponajviše Borisaga

Kad ozbiljno, milostivo

Progovori: Juhakaka!

 

- Smešan je i pendrek Dača

Pred kamerom s hrpom gafa

Čas zapreti, čas se smeši

Kukusrpskoj juhakaki.

 

- Srećni su ti Kukusrpci

Srećan li je Borisaga

Kad ih tako razveseli

Prazna rečca: Juhakaka!

[ Društvo , Život , Politika , Zdravlje , Srbija , Porodica , Ljudi , Događaji ] 16 Februar, 2012 20:36

- „Naš vjek će proći, otvoriće se arhivi, i sve što je bilo skriveno od nas, sve što u povjesti od laži živi, pokazaće svjetu i slavu i užas!“

- Hej, Darvine! Izgleda da u tvojoj teoriji ima neke istine...

- Ja ću štrajkovati glađu i to niko ne može da mi zabrani.

- Ne slušaj majko šta ti pričaju za mene, ne slušaj majko ni moje drugove ni žene, ne veruj majko nijednoj priči novoj, jer ja sam sretan, ja sam sretan, jer hrane me na cevčici ovoj! (Ššššš... ne vidi se na fotki, da mi ne bi zamerio gladni narod)

- Nemoj kume, molim te. Pusti štrajk, nek narod štrajkuje, a što se nas tiče ja imam ideju! Evo kako ćemo...

- Ma ko jebe gladni narod! Daćemo im naše osmehe, jer oni više vrede od hleba nasušnog. Smej se kume, mandati su naši!

                 ... nije gotovo, tek je počelo... ;) 
[ Društvo , Život , Politika , Zdravlje , Srbija , Porodica , Ljudi , Događaji ] 16 Februar, 2012 20:36

- "... Pričaj nam o tajnim vojskama zla, o Cimone... Njihova se imena ne smiju izgovoriti glasno da ne oskvrnu usne smrtnika, jer su došle iz bezbožne tame i napale nebo, no bijahu istjerane gnjevom anđela..."

- Nemojte da me klevećete, mater vam pokvarenu! Ja nikada nisam jebao moj gladni narod! Nikada!

- Dobro, jesam ih lagao i potkradao, al šta sad. Zar to nismo radili svi mi? Ako budete glasali za mene na sledećim izborima, i vi ćete nositi odelo od soma maraka. Pardon, evradi, odnosno dolara... mislim dinara... Uh... šta sam ono hteo... uh... da kažem... uuuu...

- Šta to učini kume, budalo jedna neopevana. Kako ću sad narodu na oči? Koju sad šatru da im složim? Paušali, dnevnice, plate... Jaoj majko mila, rastu mi uši! Neću valjda da završim u zatvoru. Ja jesam krao, al nisam krao kao ovi ostali. Ja sam krao, al u skladu s propisi. Dal će ovo da proguta narod, majke im ga... E kume, kume... šta učini, jadan ne bio...

- Ma ne brini kume, mi smo radikalni naprednjaci. Znaš onu staru: „Vlada uvek isto svira, narod uvek isto bira, ovde nikad neće biti mira, u novčaniku pola marke, mislim dinara sija... recesija, recesija...“

- I shvatite već jednom, ja nikada nisam bio radikal! Ali nikada! I nemam nikakve veze sa zemunskim klanom i Ratkom Mladićem! I kakav kurac Vojislav Šešelj! Nemam ja ništa s tim... Nit ja, niti Tomislav Nikolić! Shvatite!!!

- Aham...

 

                                        - Nataviće se... ;)

[ Društvo , Život , Politika , Zdravlje , Srbija , Porodica , Ljudi , Događaji ] 15 Februar, 2012 16:14

- Prvo ćemo da ih napržimo verom i patriotizmom, a onda idemo: Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.

- Dal beše Virovitica, majku mu...

- Ma samo ti piši. Cela planeta srpska vala!

 

- Niko ne sme da vas bije! Niko!

 

- Ustani Srbijo! S verom u Boga idemo svi u rat! Mi smo jači no celi jebeni NATO pakt!

 

- U boj, u boj, krenite junaci svi! Kren'te i ne žal'te život svoj! Jer koji će vam moj!

 

- Jel vidite kad moji ljudi kvenu kako se sve tvese. Svušajte dobvo šta vam govovim! Čim meni pvdne na pamet da vam jebem majku, ja ću sve moje ljude da pošaljem u vat. I Njujovk ima da vam sjebemo! Mi Svbi smo uvek u svugde Svbi, i kad nas kavate nas dupe svbi, al mi to junački podnosimo. Svbija do Bvisela!

 

- Doktor Vojislav Šešelj je jasno rekao da svi mi pravi Srbi idemo u rat da izginemo do poslednjeg pravog Srbina i tačka!

 

- TAKO JEEEEEEE!!!!

 

- I mi smo radikrali, parče nam zuba fali, al za rat smo stasali!

- Patriote pred izbore 100put su nas izdale, slale nas u ratove za svoj lični interes, dok "ikone" su pevale...

 

- ... majke su naricale...

 

- A mladost je u krvi završila...

- ZAR VAS ISTORIJA NAŠA NIJE BAŠ NIŠTA NAUČILA???

- Otvori oči Srbijo!

 

- ... da se stradanje ne bi ponovilo...

[ Društvo , Život , Politika , Zdravlje , Ljudi ] 15 Februar, 2012 04:33

- Подсећања:

- Специјалиста интерне медицине и донедавни градоначелник Горан Цветановић, успео је да 21. септембра, мимо забране о запошљавању у институцијама и установама које су на градском буџету, добије радну књижицу Дома здравља као лекар у кућниј нези. У реализацији ове ујдурме помогао му је Небојша Димитријевић (ДСС), директор Дома здравља, који је одмах затим поднео оставку. Вест о запошљавању процурила је тек у четвртак када је Цветановић кренуо у обилазак пацијената. (Димитријевић о овом потезу није обавестио ни Управни одбор, нити челнике града.)
-
Сматрам да један такав стручњак и човек треба коначно да добије посао и не видим ништа лоше у томе - каже Димитријевић који је променио страначки дрес и прешао у „напредњаке“.

- Цветановић, коме је ово прво запослење као лекару, такође не види ништа чудно у томе што је добио посао.
-
Лекар сам специјалиста са просеком 8,73, па нећу ваљда семенке да продајем на улици. Могу да радим у Дому здравља или у Општој болници - каже Цветановић, и додаје да ће одмах замрзнути свој радни статус у Дому здравља, јер је добио мандат републичког посланика. - Био сам савезни и републички посланик, министар и градоначелник, али је моја мајка плакала од среће тек кад сам се запослио као лекар. (И ја сам плакао, али од туге, јер тешко оним пацијентима које лечи „лекар“ Горан Цветановић.)
-
Ако је све било регуларно, зашто се онда то крило готово 10 дана. Цветановић се на посао јавио 21. септембра са уредним лекарским уверењем, али је већ сутрадан узео боловање да би присуствовао седници Скупштине града. Сада је многима јасно зашто је Цветановић два дана за говорницом критиковао све живо, осим Димитријевића наравно.
-
Цветановић је до 19. септембра примао функционерску плату из градског буџета, a сада ће примати и плату посланика. Лицемерно је то што се залаже за запошљавање младих и тврди како на тржишту данас нема ниједног специјалисте интерне медицине.
- Тако ти је то у Лесковцу, на сва звона труби о поштењу и бусај се у прса, a испод жита ради за своје добро, а и могу да га примају кад нико ни за шта не одговара него на добро плаћеним местима се нафатирају, униште фирму, а затим оду у другу где је још нешто остало. (Плачи вољени граде...)

- Идемо даље:

- Горан Цветановић могао би да одговара за клевету Иване Дулић-Марковић јер је увредио њу а не њену нацију, кажу у тужилаштву.

- Вређање по националној основи и приписивање најгорих злочина политичким противницима у Србији је, бар што се закона тиче, приватна ствар оних на које се такве изјаве односе. Уз услов да „дрвље и камење“ не оспу по читавој нацији или етничкој групи којој припада члан друге странке, политичари не чине кривично дело изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости ни ако за своје неистомишљенике изјаве да су усташе и да су њихови сродници клали Србе. Како је 'Политици' објашњено у Републичком тужилаштву, у недавној изјави посланика СРС и председника Општине Лесковац Горана Цветановића на рачун потпредседнице Владе Србије Иване Дулић-Марковић нема елемената тог кривичног дела, јер се оно што је изјавио не односи на целу њену нацију, већ само на њену породицу.

- Цветановић прво каже: „Немамо ми ништа против што је она Хрватица“. Он после наставља: „Имамо против што је усташа. Њен рођени брат је био усташа, њен отац је био усташа, клали су Србе и ми се против таквих боримо“. Он, дакле, не тврди да су сви Хрвати усташе и да су сви клали Србе, већ то приписује породици Иване Дулић-Марковић. Тиме евентуално чини кривично дело клевете, а не ширење националне, расне и верске мржње - речено нам је у највишој тужилачкој инстанци у Србији, која је овим ставом практично потврдила одлуку Окружног тужилаштва у Лесковцу да одбаци кривичну пријаву потпредседнице владе.

- Члан 317. Кривичног законика Србије каже: „Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији казниће се затвором од шест месеци до пет година“. То значи да се расна мржња изазива изјавом у којој се тврдње односе на одређену нацију у целини, а не само на поједине припаднике. Све друго је само - клевета.

- Другим речима, да је Цветановић рекао „Сви Хрвати су усташе и клали су Србе“ и да је позивао на линч нације, починио би поменуто кривично дело. Пошто се у првој реченици спорне изјаве практично оградио од увреде на рачун целе етничке групе, Цветановић би сада могао да одговара једино за клевету, јер је његова изјава  неспорно увредљива. Тај судски поступак морала би да иницира сама подпредседница Владе подношењем приватне кривичне тужбе, будући да од 1. јануара ове године тужилац по закону не преузима кривично гоњење за клевету државних функционера, објашњено нам је у РЈТ.

- Београдски адвокат Никола Баровић сматра да је кривична пријава Иване Дулић-Марковић против Цветановића за изазивање националне, расне и верске мржње и те како законски утемељена. У тој изјави постоји намера да се изазове мржња на верској основи само зато што је она Хрватица. Посланик Српске радикалне странке зна да она није усташа, а тврди да јесте. Ако зна да то није тачно, а ипак тврди да јесте, онда то чини да би изазвао мржњу на националној основи. Због чега иначе помиње њу? То је исто као када би се за било ког Србина из Владе Србије рекло „он је љотићевац“, јер су то били његови сродници - каже адвокат Баровић.

- Наш саговорник додаје да се за ово кривично дело може одговарати једино уколико оптужницу подигне тужилац, а не по приватној тужби. Потпредседница Владе могла би тужбом да затражи једино спровођење истраге против Цветановића. Уколико би у том поступку било утврђено да има елемената кривичног дела из члана 317, тужилац би морао да преузме кривично гоњење.

- Извор: Непознат. Ал ипак, хвала му.

- И шта рећи после свега!? Па ми живимо у Србији и тачно знамо како функционише тај систем. Политика је то, батице, а где је политика ту је и лова... Тако да... Ко разуме - схватиће.

- И да видимо епилог на крају крајева свих крајева.

Потврђена пресуда Цветановићу!

Извор: Бета

Лесковац - суд у Лесковцу потврдио је пресуду првостепеног суда којом је Горан Цветановић осуђен за клевету. Потпредседник Српске радикалне странке у Лесковцу осуђен је по приватној тужби функционерке G17 плус Иване Дулић-Марковић. Пресудом Окружног суда, Цветановићу је смањена новчана казна са 80.000 на 60.000 динара, али ће морати да плати и судске трошкове у висини од 38.750 динара. Цветановић је осуђен због тога што је јула 2006. године, као председник Скупштине општине Лесковац, за говорницом назвао усташама Дулићеву, њеног брата и оца.

- Подсећања 2:

- (Цветановић је на промоцији књиге Војислава Шешеља „Афера Хртковци и усташка курва Наташа Кандић“ синоћ у Лесковцу рекао да „нема ништа ни против ког народа, али ће увек рећи истину, без обзира дали она некоме одговара или не“. Цветановић је казао да ће то „увек понављати без обзира на судску пресуду којом је проглашен кривим“. Он је рекао да је та судска пресуда „написана истог дана када је суђење и почело, јер су неки веровали да ће, захваљујући томе, постати председници окружног суда у Лесковцу“. Пресудом лесковачког суда Цветановић је 26. априла ове године осуђен на новчану казну од 80.000 динара и плаћање судских трошкова због клевете. Цветановић је тада као председник општине Лесковац у јулу 2006. у локалној скупштини вређао породицу тадашње потпредседнице Владе, тврдећи да су „њен брат и отац били усташе и да су клали Србе, а да се радикали боре против тога. Пресуда по приватној тужби донета је после шестог рочишта, јер се Цветановић није појављивао на претходних пет.)

- Да. Тако је лако избећи мардељану кад се подмажу шрафчићи који покрећу точкиће. И онда новчана казница 80 сома пљус, па је мало било тишаскра, фикете на 60 сома плус нешто ситно око тих судских трошкића и ето ти на слободи персоне која је, да има закона у овој сакатој Србији, и дан данас гулио решетке. И наравно, још усиљенији, разјаренији, надувенији наставио да хара градом ко да му га деда оставио у наследство. И? Ко му шта може? Ко сме да му стане на пут? Демократска Србија до мојега, демократски Лесковац до мојега, свеопшта демократија и све мој до мојега. (А за мојега места нема.)

Некад радикал, сада напредњак. Разлика је толика колика и између гужњака и ануса. Или фалуса и пениса. А фалус и пенис добићемо од господина Цветановића у гужњак и анус уколико га изгласамо за градоначелника, њега или било ког другог радикала-напредњака. Ако се то деси, нек Лесковчани приме моје најнеискреније саучешће. Јер ја у суноврату учествовати никада нећу.

ПС. - Да ли на беџу господина напредног виси мистер Шешељ? Онај велики „српски патриота“ који је студентима '97. претио пиштољем, оптуживши их да су страни плаћеници и шпијуни? Да, то је управо он. Велики Србин који је желео да пуца у младост Србије. (Свака част за патриотизам) И да. Одело чини човека, нема шта. Само је потребно скинути беџ самопрокламованог "четничког војводе" и од корените ето те за тили-час у напредне 800x600 . А напредни нам све бивши шешељевци, подрепаши и улизице. Е мој бисеру, тешко твојим улицама кад бехемот по њима ходи...

ПС. 2 - Неки делови текста скинути су са нет-а. Зато и стоји реч: 'Подсећања'. Хвала онима који су их тамо креирали.

[ Društvo , Srbija ] 14 Februar, 2012 14:36
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- Aj da vidim smakni nas, sve nas koji vičemo uglas

Sve nas što se borimo za spas, za mladost, za Srbiju, čistka za vas!

Nije to bas, niti je trans, ovo je početak tek smo dodali gas

Udara ko fras, ko Cunamijev talas, sloboda ili ništa – viči naglas!

Hej ti, s druge strane ekrana, možeš da se smeješ, al ovo nije reklama

Na klik – fama, diže se galama, leti ko šamar bez pardona i blama

Osećaš sad prozivke kraj, al poenta je uvek između redova znaj

Dok ti kuckaš te poruke, puštaš smajliće smorene, na licu ti visi kez

Misliš da sve je zanos, da deca tripuju haos, i taj kadar dobiće rez

Ne znaju oni ništa, klincima klinac priča, i sutra nestaće sav taj bes

Nered se brzo čisti, tasterom brišeš reč, samo je mašta taj fiktivni svet.

Al ne znaš stari da nismo mi mali, to juče za sutra u borbi smo dali

Za istinu pali, truli ideali za tebe, za nas - sveti grali, u svetoj sali

Sopstvene duše dadoh zakletvu, sad krčim put, od kolevke ljut,

Zbog nepravde bunt, svaki je kut stvoren za kult, samo čeka da pronađeš ga

Da grune barut, fitilj za kalup kome trčim zapaljen ja! 27 godina

Na duši pečat nosim ko orden, detinjstvo su mi ukrali, neka sam proklet!

Jeste-dabome, više puta otet, srećom preživeo taj nesrećni rulet

Sad sam uklet, al pamtiću zauvek sve ratove što vodili ste

I onu mržnju prosutu kroz etar, udica za glupe somove

Puste topove, bombe – otrove, more jebote slet! Danas – opet, sutra komplet

Reprize jučerašnje gnev, pa nabij kompleks, na glavu dureks

U ofisu dok drkaš majmune! Možda nisi znao, možda misliš malo

Zamisli sad ovaj greh: u stvarnost kroz vatru, na ulici – pobune

Ciglu na ciglu stavljam, praveći zidove, čekam zvuk sirene

Samo čekam da krene luda masa promene, štit jači od stene

Daske su vene, mi iza scene čekamo zavese da dignu se

Korak po korak, zajeban pomak, brutalan ko Trbosek!

Možda kasno ćeš shvatiti sve, još uvek osmeh titra, zar ne?

Al ništa ti ne brini, ne. Samo plaćaj MTS, samo gledaj RTS

Samo hrani kič i šund! Ring-ding-BUM!! Opet rađam bunt

Rođen u blatu, odrasto u getu, rebel do smrti, rebel posle smrti

I posle smrti rebel se vrti! Laktom kroz džunglu, rok’en’rol furam

Plus hop garnitura jednako šok-kultura! Ispod kapuljače rađa se bura

Iz duše čupam ljubav koju u javu guram! I sve to dok mladost ne shvati

Koliko smo jaki kad zajedno krenemo do promene putem promene.

Možda ti sve ovo smešno zvuči, al ipak stari nešto nauči

Pojam dokuči, misao razluči, i shvati da samo mržnja slobodu koči!

Mi smo deca sunca, sloboda – maršruta, jebeš ideal ako zastaneš kraj puta.

Poraz gutam, udarac me sputa al samo na tren. Ne brinem zbog šuta

Ne prestajem da lutam, čvrsto držim snove u džepu od kaputa

Probiću taj bedem mržnje samo da je sputam. Nek bagra kureta

Meni ne smeta, jer klonovi pinka su neosporni retard!

Linija je žuta, al od nje bežim da ne postanem krajputaš.

Matori, već jednom skontaj: za mene je Ćuruvija heroj!

Zato i jebem političare sline, sudije, manće i kriminalce ćićoline

Što pod pojasom nose prangije. U skupštini orgije, u kući bordel bahanalije

U zdravstvu korupcije, u školstvu subverzije, nepotizam Vlada prećutkuje

Gudru diluju dileri iz murije, misliš da ne znam što me pratiš đavole

Taj metak što čuvaš repetiraj zlotvore! Očisti me, sokole!

Al jedno ti je istina, zapamti! Smrt za smrt neće nikad da se vrati

Osveta je čemerno piće, shvati! Zato i gazim, ubice ne pazim

Štampam parole od sutra stupaju na snazi. Tako se snalazim

Rebel revolucija kao puč industrija, ali nikad neće stati!

Ugasi TV, obriši fejsbuk, uzmi život natrag, stil reformiši ko Vuk

Pobune su počele, vreme je za promene, izađi i bori se!

Otvori oči širom, ne daj da te prevare, pusti laži, puste obmane

Ustani iz kreveta, izađi i bori se, ne priznajemo poraze

Nema više predaje, svi zajedno ko jedan do konačne pobede!

[ Društvo , Život , Politika , Zdravlje , Srbija , Porodica , Ljudi , Događaji , Prijatelji ] 12 Februar, 2012 23:12
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- Drznula se banda da uputi apel građanima Srbije da malo prištede električnu energiju kako ne bi došlo do restrikcija. Iz EPS-a su rekli da neće imati dovoljnu količinu električne energije ukoliko građani Srbije ne budu bili racionalniji u svojoj potrošnji. Rekli su da mesto dve sijalice koristimo jednu, da mesto dve ringle koristimo jednu, da bojler uključujemo samo kad je jeftina struja, da se kupamo što manje kako bi uštedeli tu preskupu struju koja nam šatro fali. Dragi moji lopovi iz EPS-a, čini mi se da se mi nismo bunili kada ste našu struju izvozili u Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj i ko zna gde sve ne, a za uzvrat dobijali ko zna šta sve. Celoga života građani Srbije štede, celi svoj vek sirotinja plaća danak kako bi buržuji uživali u svojoj zulum predstavi, a na kraju ta ista sirotinja mora da štedi i da se ždere i nervira zbog vaših ujdurmi. Vaš drski bezobrazluk udario je u plafon našeg praga tolerancije. Malo je reći STERAM VAM GA MAJCI, jer i vi odlično znate da struje ima sasvim dovoljno za sve građane Srbije, ali isto tako znate da novaca nema dovoljno za vaše prepune džepove, pa ste se veoma suptilno setili kako da nas zaplašite da bi novce olako strpali u vaše prenatrpane slamarice. Međutim, niste samo vi krivi za vaše maloumlje, kriva je i naša draga retardirana Vlada i naši dragi kriminalci političari. S tim u vezi, ova pljuvačina prevashodno će biti upućena njima; vas ću ostaviti za neku drugu priliku.

- Draga naša retardirana Vlado,

Mesto naše jedne sijalice, mesto naše jedne ringle i ostalih trica i kučina kojima nas plašite, vaš apel za uštedu električne energije trebali ste da uputite vašim sponzorima Beku, Koletu, Miškoviću, Cepteru, Mitroviću i ostalima. Znate vi odlično koji su vaši kompanjoni. Trebali ste Mitroviću da kažete da, bar dok traje ova zima koja ubija nesretnike širom naše zemlje, obustavi svoje idiotske programe kao što su: grand parada, zvezde granda, sve za ljubav, menjam ženu, trenutak istine, 48 sati svadba i ostale govnoseračke emisije koje nikom dobro nisu donele. Da li ste uopšte svesni, vi neodahije, kolika količina električne energije ode u vetar tokom snimanja tih morbidnih kvazi emisija, šou programa, il kako ih već nazivaju nadri urednici? Koliko jedna moja sijalica i jedna moja ringla potroši kilovata struje, a koliko milijardu sijalica i stotine klima uređaja u samo jednoj emisiji koju vodi onaj govnojedač Saša Popović koji sere u mikrofon čitava dva sata? Verujem da znate odgovor, jer niste vi baš toliko mutavi i glupi koliko mi verujemo da jeste. Da li je teniski meč u hali Čair, između Srbije i Švedske, morao da se održi baš danas kada snežna lavina ubija ljude širom naše zemlje? Zar nije mogla da se odgodi za neki drugi dan kada se ovaj užas malo primiri? Koliko je tu potrošeno električne energije, draga moja retardirana Vlado? Zašto kompanije, čiji su vlasnici poznati lopovi, rade punom parom iako svi znamo da iste uopšte nisu od vitalnog značaja? Zašto Heppy televizija nastavlja sa svojim debilnim rijaliti šou programom i troši na angro ugroženu nam električnu energiju? Zašto niste apelovali na vlasnika te nadri televizije da do daljnjeg prekine emitovanje tog bordel uriniranja, kako bi se uštedela struja koja nam je, kako vi tvrdite, na izdisaju? Kako je moguće da RTS, kao državna televizija sa nacionalnom frekvencijom, snima emisiju ’Ja imam talenat’ i pri tom enormno srče ugrožene nam kilovate? Da li to znači da gospodin Tijanić može da troši našu struju kad god se njemu ćefne, a mi ne smemo ni da se okupamo? Ako je stanje u zemlji vanredno, ako smo pod alarmom i ako je situacija stani-pani, zašto se onda preko prste udara samo određena grupacija građana, da ne kažem sirotinja? Zar se vanredno stanje ne odnosi na sve građane Srbije, pa i na vaše sponzore, pa i na vas? Ako je stanje u državi vanredno, onda se ono odnosi na sve njene građane, a ne samo na one koji vise na birou rada i na one koji kuluče za bednu platicu. Ili je ovo samo još jedna simulacija u nizu simulacija vaše reklamne kampanje. Previše, previše teatralno dragi naši političari. A evo i jedan apel za vas: SKINITE ODELA I KRAVATE POLITIČARI, ZASUCITE RUKAVE I IZAĐITE DA POMOGNETE OVOM NAPAĆENOM I SMRZNUTOM NARODU! Ali ne tako što ćete se slikati i snimati za medije, već lopatu u šake i čistite sneg!

- A sada reč-dve i za predsednika Srbije:

Gospodine Predsedniče,

Molim Vas da, kao državnik broj 1, izdate naređenje svim strukturama i svim funkcijama da agresivno krenu u akciju spašavanja snegom i ledom okovanog naroda Srbije, da sve organizacije u službi države, pre svega uniformisana lica, a zatim i civilno stanovništvo, započnu saniranje haosa koji nas je orobio, i da, pre no što dođe do još tragičnijih posledica, u korenu saseku sve moguće predviđene situacije. Imajte na umu da će nakon otapanja snega doći do poplava i da država Srbija, verujem da to već znate, nema odbrambeni sistem, odvodne kanale, nit specijalizovane službe za takvu vrstu nedaće. Ovo nije šala, Gospodine Predsedniče, jer mene boli jauk mrtvih ljudi koji su postali žrtve ove katastrofe koja nas je zadesila. Žrtava ovog ledenog stradanja ima mnogo više no što se to prezentuje preko medija. Ja to znam, a znate i Vi. Učinite nešto dok ne bude prekasno, molim Vas. Učinite to pre svega kao čovek, a naposletku i kao predsednik jedne male, siromašne i nesretne države, jer ta država, Gospodine Predsedniče, je Srbija, naša Srbija. I ma kakva da je, mi je volimo, jer to je naša zemlja. Ne zaboravite da Srbiju čini narod, a taj narod umire... nestaje... Spasite taj narod da ne bi došlo do nove seobe... poslednje seobe... seobe večnog nestanka...

 

PS. – Hvala pripadnicima Vojske Srbije, Crvenom krstu i ostalim dobrim ljudima, koji se u ovoj kataklizmi, i danju i noću, bore za svaki ugroženi život. Heroji su na terenu, a pičke u bunkerima.

[ Društvo , Život , Srbija ] 12 Februar, 2012 19:14
<iframe width=
[ Društvo , Život ] 12 Februar, 2012 18:58
[ Društvo , Život , Književnost , Srbija ] 12 Februar, 2012 11:14
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Све у срцу гужва се бол и несносно стење

Tаложим бусије на души да ухватим какву наду

Али нема је...

И све више издаје ме стрпљење

Јер гледам свој народ како пропада у беди и јаду.

Нестају нам паметне главе

Наше уморне ноге туђим земљама ходе

И ништа не остаде од наше Свете Српске Славе

А вољени синови наши поносно ка смрти броде.

Пуцају планине, равнице, реке...

И нестају - ко зна куда.

Изумиру нам градови, а од села осташе само флеке

И нико, нико жив више не пролази туда.

Гробови се множе, ко да их жељни садимо

А све је мање дечијих осмеха

Муку, хаос и чемер у темеље сами градимо

И брчкамо се у барама сопственог греха.

Видиш ли нас? О, Света Руко!

Где у неразуму гори све што си икада створио

Света Горо! Моје светло! Моја муко!

Где си сада Свети Свече? Да ли си нас напустио?

Опрости ми, Светитељу Саво Српски

Што не видим Те од ове мутне кише

Ја сам само малени створ људски

Сваког права и слободе лишен.

Гледам, ал не чујем, слушам, ал не видим

Још увек крстим се и верујем

Ал говорим само кад ћутим.

Вриштим у себи, сулуди бол сече ме у грудима

Српство пропада Свече! Знам да и Ти црно слутиш

Српска Земља постала је страна Србима

И никако ми није јасно зашто и даље ћутиш.

Да! Да, Свече! Наш језик полако се губи

Православна вера нестаје јер за њу мантије новце искају

Не говоре мртви зуби јер Србин Србина уби

Кољу, пљују и газе они исти што Ти цркве зидају.

А Ти им прашташ њихове изопачене грехове

Ти или Он, не знам, ал сада теби говорим!

Опрости Учитељу моје лудачке пехове

Ал само тако могу савест да умирим.

Учини нешто, Духовни Вођо, учини док није прекасно

Овај језиви мрак нас ужасно боли

Слети нам опет, наше Свето Око

Ал овога пута гласно да чују те јасно

Сви изгубљени Орлови и Соколи.

Ил пошаљи потоп, нек нас вода све однесе

Удари жезлом по нама, ко муњом, нек нас све спржи!

Лупи Светим Стопалом по земљи

Ал овога пута нек нас све разнесе

И добро пази, Света Брадо, да се неки лукави не задржи!

Од ове неизвесности ничег горег нема

И најгора смрт, веруј ми, дође нам ко рај

Нек се реши, већ једном, та морбидно драматична дилема

Нек епилог буде наш нови почетак, или наш коначни крај.

Опрости ми Свети Пепели и Праху!

Што страдањем својим Српству корен заче

Опрости ми на речима дрским у овом тирадном маху

Али од овог бичевања што данас трпим

Нико ме никада не може бичевати јаче.

Зато захтевам, молим, преклињем!!!

Реши нас већ једном Свече, ове неурачунљиве проклетиње...