- „Ko je ovde normalan!? Opušteno - NIKO! Šta nam život donosi!? Opušteno - NIŠTA! Možemo li igde!? Opušteno - NIGDE! Kad će biti bolje!? Opušteno - NIKAD!“ - reče jednom u ’Sikter Feleru’ 2004. jedan Vudu Popaj. Znam da verovatno mnogi ne znaju ko je uopšte, B-re taj Vudu pa još i Popaj. Ali, ko nikada nije čuo za Popaja Vudu, tome džaba svi fakulteti i akademije nauka ovoga sveta. Misaone topove koje je Popajče izbacivo još od 90-tih, retko ko je kontao. I onda, a kamoli sada kad se sve zaboravilo.  Zašto ja sve ovo pominjem sada, pita se neko nenormalan ko ja, u stvari približno, jer tolko nenormalni ne mož da budete. Jeb’ga, neam diplomu, poso, kola i Š-ke-Š-ke, ali, VELIKO ALI, iam boles koju Dok-Tor-i još uvek nisu definisali, i brejn demedž, na refosimfiziranom Malom refiniram ga refiniran ja, koji ne mož da detektuje ni skener ni magnetna rezonanca, nit onaj njihov CT-mozga (šatro dira, a u ristva diora). I brižna teta doktorka, s blagim vodenim pogledom, prepipavala mi je stetoskopom skoro pa bukvalno znači sve (pipkali su me i po mudima, pre toga mi dali brom, da vide dal tamo nešto ima; faking stjupid friks! Šta mož da ima osim jajca i kite, u spavaćem položaju, zbog broma?! Al tražili triperi svuda, oko mojih muda; čmar im nisam dao! Odma da se razumemo, molim lepo! Jer, moj anus može samo da čačne osoba kojoj ja to dozvolim, i to pri čistu svest i zdravu pamet, drukčije - zajebi! OPS! VAAAT!? Opet preopširna/e digresija/e. O-kej, bek tu d sabdžekt.

- Okej. Svima nama je negde u suštini opšte poznata stvar da živimo u selfiš sistemu kojem upravlja/ju self-med-men/i ubica/e. Al su zaboravili na sekundanta historije Force Psycho Rebel-a i moj self-fider za pamćenje, gotovo fotografsko. Foto-memori, što bi rekli iz BeGeA i ZeGeA partijski drugovi i stranačke kolege. (A? Kako zvuče gore pomenuti izrazi koje neki sisaju iz Vujaklije? Mani be more mene, iz mene pričaju maprotilini i Marija puta Ana, što daje zbir MarijuAna – LEGALIZE IT – ovo je bilo malo ono kao... a? Malkice. Mi smo bre, Force, Psycho, Rebel, Mali i ja nepobedivi, neprejebivi, neprevaziđeni, uvek i zauvek tu. Isti! Pred bogom čisti! Zamisli!). Jedna riba mi onomad rekla da veoma često kopiram Slim Šejdija i Čela Defakta, kao, znaš, ono, i to... Odgovorio sam joj, iz fundamenta ov kors, „Jebi se droljo“, a u sebi, sebi, reko „Hvala na komplimentu“. Jer, ko što reče Vudi Alen u filmu ’Lajk Eniting Els’ svom ortaku vicoklepcu, (parafraziram) piši na svoj način, budi originalan, pronađi sebe, a ako ne uspeš u tome, onda kopiraj druge. Ali ako kopiraš druge, kopiraj samo one najbolje od najboljih. To je gotivna sugestijica, rođaci. I ja je često primenjujem. Ili sam originalan ili kopiram samo najbolje, ali opet na svoj način. Što bi reko Edo „Ja sam za vas i ovo i ono, smrdljivo govno i kita...“ itd. pa sve do „Al ću svima reć svoj stav“. Zato što nisam ničija neurospazma. Kapiš? Oke, oke. Gou bek, gou bek...

- Elem, da se vratim na temu, čije niti pogubih negde među ovim ljudskim rečima... Izašo ja neki dan aut. Ono kao sunce, lepo vreme, ma proleće fakat. Malo da protegnem prepone i protresem falus zaspali. Istina da mi se nije izvlačila guciza vani, mnogo mi je lepše u mom personalnom sanatorijumu kojeg sam pronašao negde u jednoj od svojih moždanih kora, područje što leži između epifize i neuropsihoze, u mom slučaju. Al meni je tamo haaaj, kad sam nadžidžan indićem i nafukan lilulama, pa još kad na sve to dodamo i pivo i ziku – OHOHO!!! Ekskurzija, batice. Pa pucka! I tako, nevoljno bezvoljan ja, gadljiv na hodače s fistulama u lubanjama, krenem ono kao do G-rada (tako mi iz kvarta sa periferije palanačkog sitija zovemo Centar. Istog tog palanačkog sitija iz Delta-Sitija puta Sekta Seks i Grad puta Selo i Pičkin Dim puta Pink i Grand šarada... ZAŠTO UVEK KURCU SVIRAM!? VAAAT!!??), da kupim neke diskove kako bi narezo neke filmčine što sam skino sa TPB-a; jer neću ovoj lopovskoj nadri državi da ćampla nikakve poreze, prireze, takse i ostale blenurije iz Ustava i zakona, de jure feudo-kapitalistićko-lopovskog. Izvinjavam se velikim umetnicima i stvaraocima, ali, nisam kriv ja, krivite sistem. BRING D SISTEM DAUN!!!!

- I tako krenem ja lagano, stari fazon - šarklo, u Timbetovom stilu noga desna-leva, i nije prošlo ni par sekundi, par metara, kad eto ti plakata. Onih predizbornih, tipa: nova radna mesta, jabuke, da mladost ostane u Svrbiji, reforma školstva, zdravstva, sudstva, nećemo u EU, oćemo u EU, trte-mrte, penzije-plate-plate, vreme je, one floskule sa postera i još brdo beskrupuloznih sranja, ili bezskrupuloznih, kako kome više odgovara, il kako se kome ćefne. I naravno da sam dobio momentalnu dijareju, ali sam se nekako, na jedvite jade, suzdržavao da ne stimpu mašti na volju i prospem po stritu palanačkog-centar-velegrada sve što mi se nagomilalo u debelom crevu još od prošle godine kad sam jeo poparu. (Sad jedem samo ostrige, kavijar me smara. Translejšn: prazan sendvić; dve kriške leba a unutra bate štani). JA SAM ONAJ ŠTO SKUPLJA STARI PAPIR. Znaš me-znam te. Al bolje da te nikad upoznao nisam, od tebe mi muka, saće da te disam. Disujem. Translejšn: NEMA GA! Jebeš ga.

- I naravno, ko svaki prirodni vanzemaljac, krenem ja usput, iliti uz put, niz put... da cepam plakate. Nestalo mi toalet-papira a kad dođe do sranja, čovek ne mož da bira. Opro bi ja buljsona, al mi zavrnuli vodu. Nisam ovca-platiša. VODA MORA BITI BESPLATA – ZATO ŠTO NIJE NIČIJA – ZATO ŠTO JE SVAČIJA. Tačka. (Nadam se da sam bio više nego dovoljno jasan). Cepam plakate, prdim po njima, bulumenta me kune i ispod očnjaka psuje, zbog toga što radim to što radim, al kad mi vidi podočnjake, odmah prestane da kuje.Zentanje bro. Ajm Not A Kiler, Bat Dont Puš Mi. Koz Ajm Gana Kam! Koz Ajm Gana Get Maj Gan! Dont Fak Vit Mi En Dont Džadž Mi, Ju Dont Nou Mi, Sou - Blou mi! Su Mi! Faket. I dođem ti ja nekako do ’Statovca’ (REKLAMA, BATO!), kupim diskove, sve lepo, fino, i krenem natrag gajbi. Da svršim. Mislim poso. Rezanje filmova i to. Al oćeš! Iza prvog ćoška OGROMNI BILBORDER fotošopirane face nekog nitkova koji nam obećava bolji standard ako mu zaokružimo brojka. Vimsta ga na Stojka. I njega i Meska i Gojka. FAK JU Špako Špakovski! Erejz Me On D Fejzbuk, al šipu mi ga siso u stvarnosti! Koz Ajm K-reEjze. Poruka mog frenda s Facibuka Suida ’Briši sve što ima veze s kampanjom i ostalim govnima umešanim u to’ osim u virtualu, sprovodim i u realu. I naravno da bojkotujem izbore. ŽIVELA ANARHIJA!!!! A ti stoko, glasačka marvo što se prodaješ za šačicu papirnatih govana, slušaj pesmu ’Ološki Vrt’ Popaja, jednog od heroja mog ubijenog detinjstva. (I tvog Mali, i tvog... Nastavi da kuckaš...) 

 -Na kraju krajeva svih krajeva, dovukoh se gajbi. Nekako. Duša u zubima, al izgurah. Kahvu pristavih, čibuk zapalih, od vujstre se razvalih, na G-logu tekst bacih, Facibuk pljunuh, legoh i zaspih.

 

- Kraj prvog dela.


- By: F.P.R. (Force Psycho Rebel), od ’Predstavljanja’ to sam sve ja, od maloga su prsti, al misli su moje. FAK JU ŠRINKS! Do Vi Đe Nja - kad mi se pripovraća nekst tajm. I opet zaboravih poentu. Šit...