Priviđenje

- Juče sam dobio jedan primerak Novog Zaveta od jednog slučajnog prolaznika koji je, definitivno sam u to siguran, pripadnik pokreta ’Hare Krišna’ . Odnosno, The International Society for Krishna Consciousness. Ne znam šta mu to tačno dođe. Bio sam vrlo iznenađen što mi je gosim Serbian Rastafarian, uvaženi drug član ’D Hare Krišna Muvment’, poklonio jedno ’Pravoslavno’ podebelo knjižče. Posebice, što bi rekli Kroati, i Kroatkinje svakako, zato što ’Ortodoksni Muvment’ ove pripadnike ’Vaišnavizma’ smatra sektašima . Ne bih znao tačno da kažem ko je tu sektaš, neznabožac il kako već, al da se nisu trpeli, pa to je jasno ko zgarište. U momentu kad mi je prilazio drug Pletenica, pomislio sam da želi da časti jedan stari dobri jamajčanski indo. Izgledao je kao Robi Šekspir, hodao u ritmu ’I Shot The Sheriff’, i sve je ukazivalo na to da će dan biti -  Legalize It  - . Međutim, kao što to u Srbiji biva, moj dobri Jah iznenada se pretvorio u sledbenika kriminalne organizacije ’SPC’ . Nabio mi je Novi Zavet u nosurdu, umalo mi nije ’Djelima Svetijeh Apostola’ pocepao sluzokožu, i razrogačivši nezdrave ’Konkret Džangl’ obrve, zaurlao “Na! Čitaj!“ U prvi mah sam pomislio da se zajebava, da me provocira, da je možda iznerviran zbog konstantnog vegetarijanizma, pa sam odlučio da budem suzdržan od jednog dobrog napičkaravanja i gotovo monumentalno ga upitao „Šta ti je, dobri čoveče?“ Mister Slaj, mesto odgovora, počeo je da đuska na sred ulice izgovarajući čudne reči ’Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare’ . Ko zna koliko dugo bi trajao njegov jebeni trans da ga nisam opizdio onim njegovim Novim Zavetom, direkt u vugla. Što bi rekli Leskovčani, ’počeja se kerebeči na sred avliju’, i ja teja ne teja mora da si intrvenišem. Iz fundamenta MU je iz njegovog hindu dupeta došlo u njegovu madafaking Krišna glavu. Zbraja se i otišja si je dom. Il sporadi sebe. A njegov pravoslavni Novi Zavet završio je u mojim grešnim anti-religijoznim šakama. Kada sam posle napornog dana napokon stigao u svoju Hacijendu, smućkao sam kafu, zavalio se u fotelju, pripalio pljugu i, pošto nisam imao šta drugo da radim, rekoh da bacim pogled na svoj poklon zvani Rastafarijansko Pravoslavno Štivo. Tvrde plave korice, bez pečata, bez potpisa izdavača, bez potpisa autora, što bi se reklo ’o-D-štampano na divlje’. Ili je to samo bio trik današnjih pastira za neke buduće ovce koje će u ’o-D-štampano na divlje’ tripovati misterioznost. Ko zna. Bilo kako bilo, okrenem ja prvi lis, pljunem i zaaaapjevaM moja Jugoslavijo. Zajebavam se . Liznem prs, okrenem lis, i tamo piše Sveto Jevanđelje Po Mateju Glava Prva, Avram rodi Isaka, Isak rodi Jakova, Jakov rodi Judu, Juda rodi Faresa, Fares rodi Esroma, Esrom rodi Arama i sve tako u pizdu materinu do Isketa. Gledam i ne verujem! Majku im perverznu, pa ovo smešnije od ’IT-a’! Muškarci rađaju muškarce! Prekrstih se ja i s leva na desno i Zdesna na levo i razdraH se ko Odža u ranu zoru, za svaki slučaj, i pobegna, što bi rekli Vranjanci, u kenjaru da iserem se za medalju. Nije mi dugo trebalo da shvatim da su mi zlikovci opet isekli struju. Nije to zbog neplaćenih računa, nego ološ fašistička po Leskovci stiska taster 3-4 puta mesečno po 2-3 sata, pretaka u akumulatori i izvozi tamo u Kosovo Republjiku i ostale Metohije, prodava na crno, zbira novčanice i skladišti gi na privatni bankovni računi odavde do Kipar i nazad do Švicerland. Pošto su klerofašisti i neonacisti dobro proučili greške svojih predaka, zauzeli su vlast lagano, bez oružja u javnosti, i na neodređeno, bez ikakvog izgleda da ćemo mi, anti-kapitalisti plus anti-hegemonisti plus anti-hijerarhisti plus anti-monarhisti plus uopšte uzev anti-autoritativni neposlušni građani i seljaci, ikada više ugledati svetlost dana . Što bi reko gosim Čiča, ’jebem li ga, druže Tito’. Gde je moje sa tavana žito – ojha! Uglavnom, smatrao sam tada, kao što smatram i sada, pa sledi teatralna pauza s ministarskim pogledom, ono kao kad on tripuje da izgovara neku zajebano dubokoumnu misao a tebi se nezadrživo-neizdrživo strašno kenja, da je ’A Clockwork Orange’ sistemsko satanizovanje naroda a ne ’Paklena Pomorandža’, ali su super-inteligentne nebeske Srbende to tako prevele, ne shvativši Kjubrika i rusko-engleski sleng, kao što uostalom ne rezumeju ni svoje sopstvene filmove pa zato često na ulicama Madre Serbia možemo sresti izdanke čika Kureta i malog Švabe, o drugu Pinkiju da i ne govorimo, dok je Stojan ostao jedna velika i poštena budala. I nije tačno da je ’Svaki zanat zlatan’, to nemre bit. Jok more! Danas je časno biti stranački il partijski kolega, nakazna zalizana smrdina, ljugavi ušupak, sekjuriti sadista, i svakako pandursko govedo zvano ’ubica naroda - sluga režima’. ’Smrt Narodu - Kurac Radnicima’ parola je svakog novog slinavka koji bi da se uvuče na dobro radno mesto i otuda svršava nad sirotinjom koja, po njihovoj definiciji, ne zaslužuje da živi jer ne ume. Što bi reko Kiza Iskaz „Tako to ide u Dolini Cvrkuta da o zvanični koridor peva Ana Mrkuta“. I tako te oni prate, snimaju, hapse, prebijaju... Ne samo da na ulici nemaš prava da kažeš šta misliš, već je i internet postao nazi-fašistička zona, pa često biva šat-daun, a ako kojim slučajem glumiš ludilo, onda puca saobraćaj i nađeš se u jebenom čudu zbog kvazi mejntensa gde ti prodavači megabajtova, popularni provajderi, u lice kažu kako si ti lice fizičko koje služi za psihosomatsko karanje, da si glupo, niža rasa i klasa i da možeš da ga duvaš u rupku dok im plaćaš i ono što ne želiš ali moraš, jer tako kaže gestapo zakon. A i šta drugo da očekuješ od države čiji je predsednik Tomislav Nikolić. Ništa. Uključi modem u venu i diskonektuj se od mozak. Važno je da si ti kulturan i fin i lepo vaspitan, a to što siluješ i kolješ ljude, pa nema veze, pa to je u opisu posla za koji si izglasan i odabran na silu i za pare . Često mi se dešava, a u poslednje vreme naročito, da ostanem bez interneta zato što komšije ne jebu da plaćaju račune.Pa onda čekaj danima da se sve vrati u normalu. I nije do strpljenja al me često skenja to kad neko nije solidaran. Zbog svega navedenog mnogo puta pomislim da jednostavno plaćam grehe, samo ne znam tačno kome polažem račune obzirom da sam anti-religijski nastrojen. A nije da ne verujem u Boga. Verujem. I te kako verujem. Samo, izgleda mi da moj Bog nema baš neko pravo glasa u ovoj današnjoj vladajućoj koaliciji. Sigurno je manjina glasala za njega. I sad mu dođemo ko neka vrsta opozicije, al nismo u skupštini. Бат, иф деј атак ас, ви вил фајт бек! Ноу мор бела техника вор! Мистер Полисмен би вери афрејд баут јор конститушнал рајтс, коз ај ем мадафакин анти-конститушнал инсејн  (А) ов фри вил. Ју факинг ментал миџет! Фак д систем! Фак ју ју факинг фак! 

ПС. – Ако нисте преслушали нови албум Исказа 'Танатос' (Критична Маса вол. 2), онда ја стварно не знам шта који мој чекате. И подржите екипу, купите компакт це-де  а ако немате новце ко што и сами знате да немате, ил имате а не давате, ил ви се не дава сте стипсе, а ви онда делите од Ју Тјуб на остале друштвене мреже, форуми ил куде већ излазите увече, преко дан, ил како то иде. Јер, и тое подршка, и тое револуција. Вива Ла Лучар! Но Олвидамос - Но Пелдорамос!

- „Moj Miško je genija za vožnju“ – iznova i iznova je ponavljao kolega dok se olakšavao u mom kupatilu gledajući sopstveni kurot. Erupcija otrova klaker boje nabadala je zid moje personalne ve-ce šolje razarajući prsten na kome će neka eventualna budala u bliskoj budućnosti zalepiti svog buljsona. Nisam znao šta ja tačno radim tamo u tom trenutku, no kad sam se već našao u istoj prostoriji s drugim kurajberom, odlučio sam da što manje mislim na tu situaciju i da svu svoju muku, odvratnost i nelagodnost usmerim na nešto kreativno dok ne iscuri vreme sramotne kazne zaslužene zbog mojih nesvesnih i pogrešnih postupaka. Rečenica koju je ponavljao kolega počela je da se gubi negde u realnosti trenutka sadašnjeg vremena onda kada je moja podsvest počela da vlada mnome, uvlačeći me u iluziju sećanja prošlog vremena koga je činila jedna situacija u kojoj sam se sasvim slučajno i neopaženo našao...

- Bio je sasvim običan dan i apsolutno ništa nije ukazivalo na to da će moja mutavost i nesposobnost isplivati na površinu u odsudnom trenutku kada je, po mom mišljenju, tim dvema mojim ličnim karakternim osobinama potrebno momentalno i sadističko davljenje. Ne sećam se tačno uvoda i pošteno se plašim da ga se setim, ali je razrada definitivno tekla ovako. Moja gajba. U vertikalnom položaju ja, nabijen ko na glog-kolac, balav i bolesno srećan zbog trenutka koji dolazi, ona iskusno opuštena, svesna svojih želja i prohteva. Skidala je sa sebe odeću svu, ne onako odvratno-romantično-sporo, nit bestijalno-pohlepno-brzo, već priprodno, nespretno i što je najvažnije stvarno. Ne sećam joj se imena a duboko verujem da to uopšte i nije bitno. I stvarno ne znam zašto ljudi imaju potrebu da nekoga imenuju. Oslovljavaju uopšte. To ime nikada nije bilo važno, niti je, niti će. Al ljudi valjda imaju tu neku svoju maloumnu potrebu da nekoga oslovljavaju, tako da je zbog tih imbecila danas bukvalno nepristojno doktora nazvati gospodinom, gospodina prezimenom, prezime imenom, ime nadimkom, nadimak... i tako redom... „Iste su godine svi bili rođeni...“ – zajebavam se. Elem, da skratim, tokom tog seksa, kako bih ga maksimalno produžio, tj. kako ga ne bih ko zajac, fazon ram-pam-pam-10-sekundi-ende, završio, ja sam sve vreme u glavi stvarao sliku mog falusa na giljotini. Nikako nije pomagalo. Testerisao sam ga giljotinom, pravio ga u froncle, stvarao najveći horor ikada! Al ništa pomagalo nije. I tako sam ja doživeo najkraći seks ikada. Verovatno i ona, ali mene je brinula moja muka. Bilo je više kratkih, ali ovaj je fakat bio najkraći. Ne samo u mojoj istoriji, nego u svim istorijama koje su se ikada desile u ovom univerzumu. Bilo je to moje ’Bekstvo Za 60 Sekundi’. Njoj je verovatno pripala ’Američka Pita’ (deo prvi). No, što bi rekla današnja maloletna generacija, onaj imbecilni deo nje, ’Ne važi se ako nije snimljeno i okačeno na net’. Isto tako sam pokušavao da ne mislim na mog kolegu, koji je razarao moju ve-ce šolju u mom rođenom kupatilu, ovoga puta zamišljajući kako s bratom Džokerom prebijamo onu sisu od Betmena. Ne znam zašto mi je baš to palo na pamet, s obzirom na to da ja pameti nemam, no valjda je TO bila posledica vrenja u mojim mudima usled abnormalno debilnog naleta bradavica muških s Betmen majicama. I nije mi jasno zaista zašto se Kitići lože na Betmena kad je zlikovac samo branio zlikovce, pandura koji je gledao sopstveno dupe, onog manijaka Dena koji je skinuo masku nevinog i otkrio svoj poriv ubice, retarde na vlasti koji sve što znaju jeste pljačkanje sirotinje itd. itd. a dizao patku na brata Džokera koji je samo pokušavao da stavi ljudskim idiotima do znanja koliko su zapravo bolesni. Baš bih voleo da vidim tu ortodoksnu, ili neku drugu religijsku budaletinu, koja će me ubediti da je Džoker negativac. Lik apsolutno nije učinio niti jedno jedino loše delo. Naprotiv. Spalio je papirnato govno kriminalaca koji su isto koristili za dilanje oružja, za prostituciju, mito, plastičnu hirurgiju, lifting, pornografiju, ubistva, izdrkavanja nad sirotinjom i sl. Digo je u vazduh bolnicu gde korumpirani doktori ubijaju sirotinju kako bi bogatašima produžili živote. Dokazao je da su panduri maksimalno nesposobni, temeljno glupi i da prosto obožavaju da ubijaju ljude, kao i da se međusobno tamane kad dođe situacija stani-pani. I na kraju svega ipak nije ubio Betmena; u stvari, učinio je govno večnim i besmrtnim. I sve to, čitavo ljudsko bitisanje i smisao istog, lepo objasnio u par rečenica: „Prestajemo da proveravamo da li su čudovišta ispod našeg kreveta onda kada shvatimo da su ona sve vreme bila unutar nas.“ „Neki ljudi jednostavno žele da gledaju kako svet gori, ali s namerom da prodaju pepeo.“ „Daj čoveku masku i pokazaće svoje pravo lice.“ „Introduce a little anarchy, upset the established order and everything becomes chaos.“ „I believe...“ etc. etc. Ono, istinu govoreći, i ja sam gotivio Betmena, al to je bilo kad sam bio mali i glup i kad sam verovao u bajke koje su mi čitali roditelji. To im nikada neću oprostiti. Što bi rekla Rebel-Gerla: ’Dragi roditelji, Snežana je živela sa 7 muškaraca, neki stranac je poljubio Uspavanu Lepoticu i ona se udala za njega, Pinokio je bio lažov, Robin Hud je bio lopov, Tarzan se unaokolo šetao go, Pepeljuga je lagala i iskradala se noću da bi išla na žurku... Ne možete da nas krivite!’ I kako sad ti da objasniš nakazno glupim roditeljima da Marihuana nije droga već lek? Ne možeš. Nikako ne zato što ih monstruozni sistem, putem fašističkih medija i poremećenog školstva, primorava da budu duboko ubeđeni u laži krvnika. Kakav je to jebeni profesor koji, uzgred, sisa alkohol ko blesav i prodaje ocene, tvrdi da je Marihuana droga?! Roditelji se do imbecilnosti dive svakom glupanu koji tvrdi da je Marihuana droga. E zato su sada mesto legalizacije Marihuane dobili legalizovanu dnevnu dozu Kristijana Golubovića. Čovek je čak postao simbol umetnosti i načina življenja uopšte. Heroj naroda, jebote! Jebote velikim slovima!! JEBOTE velikim slovima i podvučeno!!! Onaj picousti nazi-Vučić je komotno mogao da pobedi na poslednjim izborima i da je u javnost izašao samo s jednom tačkom u planu i programu ’Uništavanje Korisnika Marihuane’ i opet bi dobio izbore ogromnom većinom. (Da, da, korisnika. Marihuanu posle paketiraju pa je dilaju na crno.) Dobro, to što se izbori nameštaju to je drugo, međutim on bi de fakto dobio izbore s ovim ’U.K.M.’ jer je viševekovna činjenica dokazana – Srbi Su Glupi Ko Kurac. (Izvinjavam se Kurcu zbog uvrede.) Jedino što u ovoj Srbiji, prepunoj gnjida i vašaka, možeš da dobiješ, jeste počasno mesto na ’Listi Srbomrzaca’. I to u najboljem slučaju! Uglavnom te roknu. Ili osakate. Malo fizički, malo psihički. Malo ti daju kitu u bulju, malo u mozak. Ako ga imaš, ako ne, osećaš ga samo u bulji. (Mislim na Nispe, a žemo i Vibrator. Al u Rikverc). Evo recimo moj slučaj. Imam 30 god. u dupetu, radno sam i te kako sposoban, ali mi ne daju da radim. Kažu smradovi, neće mladi da rade. (Pazi ovo. Ja mlad sa 30 dina. Pfff...) Dobro, možda neko neće, ali ja hoću. Ne biram posao. Al tukiš, bate! Ne daju! Ne samo u Les-u, nego na teritoriji čitave kvazi-države Srbije. Zabranjeno mi je. Zabranili su mi gospoda političari i ostali partijski drugovi. Tako to radi sistem kad nema rata i kad ne želi direktno da bude odgovoran za tvoje ubistvo. Jednostavno te šutne na ulicu i ostavi da crkneš. Ako slučajno mazneš veknu, kako bi preživeo, oni te nabiju u zatvor, pod izgovorom da si kriminalac. A tamo puste na tebe stražare da se iživljavaju nad tobom. I opet si jeban. Ako doživiš da izađeš van, onda imaš jedan osmeh gratis pred Smrt koju će debelo da ti naplate. Pošto nisam uspeo da nađem posao, iako sam zavirio u svaku moguću rupu i molio da me puste da radim, ja sam od Svrbije tražio socijalu kako ne bi skapo od gladi. A sve što sam dobio u odgovoru je jedna lepo, sistemski upakovana, golema kurčina. Iliti ’crkni ko te jebe’. To je valjda taj ’bolji standard građana’. I posle me ljudi pitaju što mrzim političare i pandure. A zar je potreban razlog? Baš pre neki dan jedan vepar ’teo da me bije što sam pljunuo lokalnog popa. Pljunuo bih ja i njega, nije mi teško, ali je smrdina imala glavetinu ko Slon! Mogao si ladno da ga maneš u glavu macolom, somina bi se samo počešala i nastavila da te bije. I zato nisam ’teo se zalećem. Ali nisam prestao ni da pljujem popa. Nastavio sam da ga zasipam rkoljcima dok sam se leđno povlačio u natrag. To je bila taktika. A madafaking pop ni fala ne reče balvanu! Mirno se odvuko u pravoslavnu crkvu koja spolja liči na katoličku, iznutra na džamiju, a para samo radi cange-cange-cange, ko na vašaru! Pa ti vidi. Ostavio bi nas pastir da se pošteno izmakljamo do smrti, i ne bi trepno. No dobro, to je valjda ’Pravoslavlje’. „Ispunjava želje...“ – zajebavam se. U stvari – lažem! Ispunjava ih. Oš da se krstiš – 10 iljada. Oš da se venčaš – 10 iljada. Oš da umreš – 10 tisuća. Skuplje nego Konc-Logor, jebote! U svakom smislu skuplje. A kraj je isti. Ta religija, to je strašno zajebana stvar, druže. To je najveća kriminalna organizacija svih vremena. Zamisli kad su oni uspeli da ubede glupe ljude da pomešaju religiju s verom u boga. Ili Boga, svejedno. I ljudi stvarno veruju da je to jedna te ista stvar. Napisali im jednu debelu knjigu u kojoj tvrde da su nekada davno u nekoj zemlji, gde inače žive ljudi crne puti, živeli beli ljudi koji su tvrdili da je jedan beli čovek sin jedne bele žene božji sin. Naparfemisali su vodu i izdali dekret da je sveta, za svece proglasili sve same barabe i nitkove, pa čak i onog Perhana za koga, takođe, tvrde da se odreko Isketa 3 puta pre prvih pevaca, žrtvovali dobroćudnog sina jednog stolara, zakucali ga na krst i rekli: ’Molite se’. Aj što se imbecili mole, nek se mole, niko im ne brani, nego što plaćaju za svoje molitve. Debelo plaćaju. Daju materijalne stvari imaterijalnom bogu i mole imaterijalnog boga da im da materijalna dobra. Pa to je ko da guraš lovu u Džu Boks i tražiš pesmu. Ja ne znam ima li glupljeg tripa na ovoj kugli zemaljskoj od ovoga. I kad se mole bogu oni gledaju u nebo. A to mi pa tek nije jasno. Zašto ljudi gledaju ka nebu kad se mole bogu? Zašto ne gledaju u zemlju? Ili vodu? Što bi reko Vudi Alen: „ I ja verujem da nas neko odozgo posmatra. Nažalost, ja znam da je to Vlada.“

- Uglavnom, dok sam se iz transa vraćao u realnost, do mojih ušiju još uvek je dopiralo: „Moj Miško je genija za vožnju. Moj Miško je genija za vožnju...“ Ne znam koliko je tačno vremena prošlo, ali čini mi se da se čak i u kupatili smrklo. Mislio sam da stvarno nešto nije u redu sa mnom, da je sve to neka moja bolesna mašta. Da bi se uverio da maštam, izbečio sam oči i pogled gurnuo u an fas kolege. Kolega je bio totalno otkačen tip. Fakat je sve bila realnost. Kolega je, pored replike „Moj Miško je genija za vožnju“, mandao svoj kurot ukrug pomerajući svoj lumbalni deo tela napred-natrag. Ne znam da li je bio na LSD-u, ali je svakako bio poremećen. Ako me sećanje dobro služi, mislim da je kolega sebi čak davao bit udarom stopala o pločicu, koju je, izgleda mi, rasklimatao specijalno za ovu priliku. Neverovatno veličanstveni debilizam. Par dana kasnije, taj isti kolega, pitao me da li sam peder. U prvi mah sam pomislio da sam mu onda, nesvesno, možda dao neki znak koji odobrava njegovo pitanje, a onda sam mu, bez daljeg razglabanja i utapanja u neke situacije iz kojih posle nema nazad, kratko odgovorio, parafrazirajući Kurta Kobejna, ’Nisam peder ali bih rado bio, čisto da zajebavam homofobe.’ Usled svih tih burnih događaja koji su me drndali u poslednje vreme, naprasno sam počeo da prezirem Branka Kockicu zato što nas je lagao za one kuće od čokolade i prozore od marmelade. Pizda mu materina ona partizanska. Nažalost, takva obrazovno-edukativna emisija za decu, nikada se više neće videti. Na ovim prostorima... Deca će rasti uz hitove Seke, Cece, Ace i nekih novih retardiranih grand kretena, Ruška Jakić će zauvek ostati simbol ljubavi i mode, Kristijan Golubović će biti umetnik, možda i neku školu nazovu po njemu, nazi-fašisti će zauvek voditi ovu zemlju, kako god se ona u budućnosti zvala, Zemlja će se i dalje okretati oko novca, a Sunca se, kroz par godina, više niko neće sećati... I što bi se ja sad tu nešto nerviro? Nema potrebe. U stvari, da se ja nešto pitam, ja bih uzo državljanstvo bilo koje zemlje na ovoj planeti. Osim Vatikana i Izraela. Oni su ipak bolesniji od Srbije. Štaviše, pristo bi da budem državljanin S.A.D. Eto tolko o Srbiji. Nadam se da sam sad i ja konačno zaslužio da se nađem na ’Listi Srbomrzaca’. Jer stvarno nema smisla, ipak ja više mrzim Srbiju od Mirijane Karanović. VAT!?

- Jutros sam pokušao da uđem u ogledalo. Utripovo sam da je tu negde u blizini Dr. Parnas-us. Osim, nije Ivica, par šipaka, dobio sam i jedno poveće eve-ti-ga-na. I tako shvatio da je bosanski Tompson Merlin bio u pravu kad je reko: „Sve je laž, samo pusta laž...“ I Montevideo danas izgleda kao neko bledo sećanje, a za 20-ak godina, niko se toga više sećati neće. E moj Dragane. Pa ko te tero da džaraš naciju!? Taman su lepo zaboravili i okrenuli se novom samouništavanju, kad eto tebe. Samo zajebavaš nas rebele i zažuljuješ one patriote. Oni se jedino bude kad ih zažuljiš. To valjda dovoljno govori o njihovom karakteru i intencijama. Bila tad neka Jugoslavija, al bez ’Rvata. Sad nema Jugoslavije, i opet nema ’Rvata. A đe su nam danas ’Rvati? Ošli u EU, a nas zajebali da se ođe sami prcamo. I mi se doista i prcamo. Što bi reko Vranić ’Danas je isplativa jedino izdaja zemlje.’ Šteta što nismo nečasni pa da je izdamo. Uzeli bi koji Eureo-Neuro i plus bi nam ostao kusur. Šta da se radi... Preostaje nam jedino da gurnemo prst u dupe, poljubimo šteker i poželimo sebi laku noć. Ili da zapevamo ’Lako je prutu da se sokoli, dok bije decu njega ne boli’. Al u verziji ’Stereo Banane’. Jebem mu mali, moraću večeras opet da gledam ’Kosu’ i tripujem da će ta ’Vodolija’ jednom stvarno doći. Samo mi ide na kurac onaj kravaboj Klod Huper Bukovski. Sisa jedna žmirava i nacionalistička. Na kraju je smrad ipak kresnuo Šilu. A ona je volela Bergera... Eto to ti je život.

- И за крај да мало зајебавамо ове што гину за ћирилицу. Као да им неко забрањује да говоре ћирилицом. И да пишу, и да пишу. Излазе у клубове с енглеским називима, пију америчка пића, једу белгијске чоколаде, пуше италијанске цигарете, перу зубе немачким пастама, гледају турске серије, причају фејсбук језиком... Морррре! У праву је Бата Стојковић. „Туђ леба једу, а оће мој свет да мењају!“ Ма натако бих ја њих.. Све по списку! Ал не желим да своју задовољштину од 60 секунди поклоним тамо неком левату. Па нисам ни ја од камена! Радоване, Радоване... „Ко је направио срање, јебем ли ти мајку!?“ „Радоване! - ја немам ништа са тим! По некад дим, по некад пиво – никад Хероин!“

- ПС. - Јебо ли вас Свети Георгије! И Аждаха, и Аждаха. Аха... Аха...

- „Ko je ovde normalan!? Opušteno - NIKO! Šta nam život donosi!? Opušteno - NIŠTA! Možemo li igde!? Opušteno - NIGDE! Kad će biti bolje!? Opušteno - NIKAD!“ - reče jednom u ’Sikter Feleru’ 2004. jedan Vudu Popaj. Znam da verovatno mnogi ne znaju ko je uopšte, B-re taj Vudu pa još i Popaj. Ali, ko nikada nije čuo za Popaja Vudu, tome džaba svi fakulteti i akademije nauka ovoga sveta. Misaone topove koje je Popajče izbacivo još od 90-tih, retko ko je kontao. I onda, a kamoli sada kad se sve zaboravilo.  Zašto ja sve ovo pominjem sada, pita se neko nenormalan ko ja, u stvari približno, jer tolko nenormalni ne mož da budete. Jeb’ga, neam diplomu, poso, kola i Š-ke-Š-ke, ali, VELIKO ALI, iam boles koju Dok-Tor-i još uvek nisu definisali, i brejn demedž, na refosimfiziranom Malom refiniram ga refiniran ja, koji ne mož da detektuje ni skener ni magnetna rezonanca, nit onaj njihov CT-mozga (šatro dira, a u ristva diora). I brižna teta doktorka, s blagim vodenim pogledom, prepipavala mi je stetoskopom skoro pa bukvalno znači sve (pipkali su me i po mudima, pre toga mi dali brom, da vide dal tamo nešto ima; faking stjupid friks! Šta mož da ima osim jajca i kite, u spavaćem položaju, zbog broma?! Al tražili triperi svuda, oko mojih muda; čmar im nisam dao! Odma da se razumemo, molim lepo! Jer, moj anus može samo da čačne osoba kojoj ja to dozvolim, i to pri čistu svest i zdravu pamet, drukčije - zajebi! OPS! VAAAT!? Opet preopširna/e digresija/e. O-kej, bek tu d sabdžekt.

- Okej. Svima nama je negde u suštini opšte poznata stvar da živimo u selfiš sistemu kojem upravlja/ju self-med-men/i ubica/e. Al su zaboravili na sekundanta historije Force Psycho Rebel-a i moj self-fider za pamćenje, gotovo fotografsko. Foto-memori, što bi rekli iz BeGeA i ZeGeA partijski drugovi i stranačke kolege. (A? Kako zvuče gore pomenuti izrazi koje neki sisaju iz Vujaklije? Mani be more mene, iz mene pričaju maprotilini i Marija puta Ana, što daje zbir MarijuAna – LEGALIZE IT – ovo je bilo malo ono kao... a? Malkice. Mi smo bre, Force, Psycho, Rebel, Mali i ja nepobedivi, neprejebivi, neprevaziđeni, uvek i zauvek tu. Isti! Pred bogom čisti! Zamisli!). Jedna riba mi onomad rekla da veoma često kopiram Slim Šejdija i Čela Defakta, kao, znaš, ono, i to... Odgovorio sam joj, iz fundamenta ov kors, „Jebi se droljo“, a u sebi, sebi, reko „Hvala na komplimentu“. Jer, ko što reče Vudi Alen u filmu ’Lajk Eniting Els’ svom ortaku vicoklepcu, (parafraziram) piši na svoj način, budi originalan, pronađi sebe, a ako ne uspeš u tome, onda kopiraj druge. Ali ako kopiraš druge, kopiraj samo one najbolje od najboljih. To je gotivna sugestijica, rođaci. I ja je često primenjujem. Ili sam originalan ili kopiram samo najbolje, ali opet na svoj način. Što bi reko Edo „Ja sam za vas i ovo i ono, smrdljivo govno i kita...“ itd. pa sve do „Al ću svima reć svoj stav“. Zato što nisam ničija neurospazma. Kapiš? Oke, oke. Gou bek, gou bek...

- Elem, da se vratim na temu, čije niti pogubih negde među ovim ljudskim rečima... Izašo ja neki dan aut. Ono kao sunce, lepo vreme, ma proleće fakat. Malo da protegnem prepone i protresem falus zaspali. Istina da mi se nije izvlačila guciza vani, mnogo mi je lepše u mom personalnom sanatorijumu kojeg sam pronašao negde u jednoj od svojih moždanih kora, područje što leži između epifize i neuropsihoze, u mom slučaju. Al meni je tamo haaaj, kad sam nadžidžan indićem i nafukan lilulama, pa još kad na sve to dodamo i pivo i ziku – OHOHO!!! Ekskurzija, batice. Pa pucka! I tako, nevoljno bezvoljan ja, gadljiv na hodače s fistulama u lubanjama, krenem ono kao do G-rada (tako mi iz kvarta sa periferije palanačkog sitija zovemo Centar. Istog tog palanačkog sitija iz Delta-Sitija puta Sekta Seks i Grad puta Selo i Pičkin Dim puta Pink i Grand šarada... ZAŠTO UVEK KURCU SVIRAM!? VAAAT!!??), da kupim neke diskove kako bi narezo neke filmčine što sam skino sa TPB-a; jer neću ovoj lopovskoj nadri državi da ćampla nikakve poreze, prireze, takse i ostale blenurije iz Ustava i zakona, de jure feudo-kapitalistićko-lopovskog. Izvinjavam se velikim umetnicima i stvaraocima, ali, nisam kriv ja, krivite sistem. BRING D SISTEM DAUN!!!!

- I tako krenem ja lagano, stari fazon - šarklo, u Timbetovom stilu noga desna-leva, i nije prošlo ni par sekundi, par metara, kad eto ti plakata. Onih predizbornih, tipa: nova radna mesta, jabuke, da mladost ostane u Svrbiji, reforma školstva, zdravstva, sudstva, nećemo u EU, oćemo u EU, trte-mrte, penzije-plate-plate, vreme je, one floskule sa postera i još brdo beskrupuloznih sranja, ili bezskrupuloznih, kako kome više odgovara, il kako se kome ćefne. I naravno da sam dobio momentalnu dijareju, ali sam se nekako, na jedvite jade, suzdržavao da ne stimpu mašti na volju i prospem po stritu palanačkog-centar-velegrada sve što mi se nagomilalo u debelom crevu još od prošle godine kad sam jeo poparu. (Sad jedem samo ostrige, kavijar me smara. Translejšn: prazan sendvić; dve kriške leba a unutra bate štani). JA SAM ONAJ ŠTO SKUPLJA STARI PAPIR. Znaš me-znam te. Al bolje da te nikad upoznao nisam, od tebe mi muka, saće da te disam. Disujem. Translejšn: NEMA GA! Jebeš ga.

- I naravno, ko svaki prirodni vanzemaljac, krenem ja usput, iliti uz put, niz put... da cepam plakate. Nestalo mi toalet-papira a kad dođe do sranja, čovek ne mož da bira. Opro bi ja buljsona, al mi zavrnuli vodu. Nisam ovca-platiša. VODA MORA BITI BESPLATA – ZATO ŠTO NIJE NIČIJA – ZATO ŠTO JE SVAČIJA. Tačka. (Nadam se da sam bio više nego dovoljno jasan). Cepam plakate, prdim po njima, bulumenta me kune i ispod očnjaka psuje, zbog toga što radim to što radim, al kad mi vidi podočnjake, odmah prestane da kuje.Zentanje bro. Ajm Not A Kiler, Bat Dont Puš Mi. Koz Ajm Gana Kam! Koz Ajm Gana Get Maj Gan! Dont Fak Vit Mi En Dont Džadž Mi, Ju Dont Nou Mi, Sou - Blou mi! Su Mi! Faket. I dođem ti ja nekako do ’Statovca’ (REKLAMA, BATO!), kupim diskove, sve lepo, fino, i krenem natrag gajbi. Da svršim. Mislim poso. Rezanje filmova i to. Al oćeš! Iza prvog ćoška OGROMNI BILBORDER fotošopirane face nekog nitkova koji nam obećava bolji standard ako mu zaokružimo brojka. Vimsta ga na Stojka. I njega i Meska i Gojka. FAK JU Špako Špakovski! Erejz Me On D Fejzbuk, al šipu mi ga siso u stvarnosti! Koz Ajm K-reEjze. Poruka mog frenda s Facibuka Suida ’Briši sve što ima veze s kampanjom i ostalim govnima umešanim u to’ osim u virtualu, sprovodim i u realu. I naravno da bojkotujem izbore. ŽIVELA ANARHIJA!!!! A ti stoko, glasačka marvo što se prodaješ za šačicu papirnatih govana, slušaj pesmu ’Ološki Vrt’ Popaja, jednog od heroja mog ubijenog detinjstva. (I tvog Mali, i tvog... Nastavi da kuckaš...) 

 -Na kraju krajeva svih krajeva, dovukoh se gajbi. Nekako. Duša u zubima, al izgurah. Kahvu pristavih, čibuk zapalih, od vujstre se razvalih, na G-logu tekst bacih, Facibuk pljunuh, legoh i zaspih.

- Kraj prvog dela.

- By: F.P.R. (Force Psycho Rebel), od ’Predstavljanja’ to sam sve ja, od maloga su prsti, al misli su moje. FAK JU ŠRINKS! Do Vi Đe Nja - kad mi se pripovraća nekst tajm. I opet zaboravih poentu. Šit...

- „Ne pokušavaj mjenjat me, ovo su ipak moje ruke, samo mi znamo kako smo skupa mučili sreću, mučili muke.... Znam da ovako mnogim ne godim, al ja sam čitav stao u vene, znam dobro zašto ratove vodim, muški su muški, žene su žene...“

Koliko puta trebam da kažem da ne slušam savete, draga Budalo

Ne učim na greškama svojim ni tuđim, ionako nam svima sledi opelo

Zapelo, zaplelo sebe u čelično klupko kvazi literature

Pa deli savete i šakom i kapom, iz prevaziđene ’BON TON’ kulture

Nisam ja pesnik ni pisac ni ništa, mani me se tvoje KisIsEs-kulture

Lektore lektorature lek-otrovan-turaš u mozgove slomljene infrastrukture

U strukture struke tražiš ekspresivnu agresiju, a onda lepo lepiš cenzure

Kad kažem kurac ja bukvalno na kurac i mislim!

Ne znam šta si očekivao od mene, ja Jovana Dučića ne mogu da smislim!

Ne mislim kad pišem šta pišem jer pišem iz muda!

Čak i kad mislim da mislim, ja opet pišem iz muda!

Ja volim da mislim, al u tim mislima ja pronalazim čuda

A čuda su luda pa luda čuda ludakom me čine

I kad to dospe u javnost ’Peskadero’ mi ne gine

Slušaj sine, obriši sline, al kurac Boro kad nema toka, ostale samo tišine

Taštine tvoje silne pokušavaš da skineš s visine i gurneš u bezdan tmine

Al niko ne gine zato što laže, ko laže njega najviše traže, vraže

Gine onaj što govori istinu, al istina je tu, slep si, ne vidiš ju

Zbog kamuflaže bednika što im draže da te sprže il okače na uže

Ružne ljige, tužne grimase lažno čine, rano stiže da prvi liže – buljni kliše.

Ma znam te druže iz družine trice u kučine, skini mi se s falusa više

Ti bi samo da mučiš me, kao učiš me, kao brineš se, ta pesma, kao trudiš se

Da pomogneš meni raspalom i krivom, kriv sam jer krivim se, da, krivim sve

I krvim se, vene nabrekle od krvi te, samo što ne puknu bre!

Al kad puknu sve, i kad buknu sve tad buknuće sve, i puknuće svet!

I jurnuće bes, bes besna kroz svest svesna da sruši sve sne odvratne

Tvoje sve, vaše sne bolesne, vaške ste dvolične dramatično falične

I zato ima da zgazim sve! Makar se mučio kroz puteve trnovite

Iz podrumskog sveta mašte probijaću se ko ruža kroz betone te čelične

I baš me svečano zabole dal sve ovo boli te, nakazno čudovište!

Jel bi ti prijalo 500 jura da zalečiš te komplekse, zaobiđeš kodekse?

Kad mito stvari prenu tad mito stvari pokrenu okrenu i tebe kretenu

I tad neće biti cenzure, podmitiće i kritičare de jure, da jure glazure

Kako bi presvukli moje termine satkane od bure što rađaju tornado u sekunde

Sekunda i orkan, sekunda i vulkan, ioako sam nekulturan

Više neću biti cenzuriran, ma bio ja Hrvat il Musliman

OPS! Evo ga opet ode u nacionalnost i vere

UPS! Evo ga opet sere bez mere. VAT!? Oće li neko pažnju da mu skrene?

HOĆEMO! HAJDE DA DERANA SATREMO! ZGAZIMO! I U BLATO BACIMO!

Pa ja sam već tamo, čika Plimo, i ostaću tamo dok već jednom ne raskrstimo

Štimo, ne štimo, al svima su potrebni skandali – BAGRO PALI!

„Hajde da cimnemo Rebketa. Lik baš zna da blebeta

Iako mu se već mesecima ne diže kita. Al otkud znaš? Reko mi Mita...“

More majke vam ga svima! Svima vama je potrebna jedna motka govnolivna

I metla anti-govno-kivna, vična da skeptična govna dična smesti u jama septična!

Skeptična! Bič! Bič-na-usta! Viči kroz rčma! Bič! Bič-ma-svima!

Korbačem po dupetu, sve dok se ne useru! Sve dok ne priznaju!

Pa s njima natrag u kanalizaciju, tamo gde i pripadaju! Zadatak: da prdež sinhronizuju!

Čovek je zbir creva, kostiju i kože, čovek je vreća govana – reče Bora iz Čorbe

Boga mu Bože, zar se i to može!? A šta kaže biblija, Snobe?!

Noge obe ne mogu iz ove kože teskobne sem puta groba, Grobe!

A i ruke su vezane. I na ustima je flaster. Sloboda nema reč dok ’Oko’ ima taster.

OP! Evo ga opet s teorijom zavere u lobanji jednog ’Sajka’

OP! Evo ga novi ’Valter’ kreće protiv novog ’Trećeg Rajha’

Majka je rodila psiho debila, za glupane. Za pametne, Majka je rodila Psiho-Skila

Nema ’vinila’, nema ’rajma’, ’bita’ nit bina... A zar misliš da me briga?

Da mi je cilj bio to, ja bih bio to. Jedini cilj mi je da ne budem govno, čika Govno.

I zato, ne menjaj me! Da li znaš šta bi učinio? Samo bi Đavolu u dušu provirio

Ne igraj se pizdice te igrice. Jer, videćeš šta je to pravi horor, onda kad mi se skupe zenice...

- I šta kao sad ti misliš da si kao napisao neku kao pesmu? Šta? Missim ono kao...  A? 3 stranice i šta si reko? Gde je poenta? I posle se čudiš kad ti neko kaže da si bizaran. Fak det. En fak ju tu! Fak ja! Ol ja!

- U glavi imam kurac mesto mozga. Da, sjeban u glavu. Komšije pričaju kako sam pušio travu. Kao klinja u krevetu pušio sopstvenu karu. Al da se vratimo natrag. Druga strana medalje kaže da jesam. Ali samo pokušao da spustim što niže glavu. Da vidim dal mogu da dohvatim nešto među nogu što mi viri, boga ti! Sranje se doznalo, jebem ti! Onda mi je deda kupio lutku rekavši „Bolje sisaj nju nego sopstvenu džamutku“ Leba ti? Šat misliš, kako sam se osećao u tom trenutku? Boleo me racku, svi su rekli da sam daklu, al za dlaku izbego da budem peško. Pao je sneg. Deca se igrala. Ispao je Sneško. Napravio sam mu rupu u dupetu ogromnom šargarepom. Posle sam otišo u sobu, popio 20 ’Largaktila’ i pao u komu. Sledećeg dana mama je rekla „Jebem mu, ne znam šta je s ovim detetom. Neće da jede, ništa, ko da je mrtav, e! Ubio je sebe u sobi, bre! On je mrtav, ej!“ I nikog nije bilo briga, ne. Otišli mirno u svoju sobu, pripalili pljuge i gle! Sad se svi čude što su mi reči tako gadne. I što svima ja jebem mater dok pišam u vetar a ruke u malter, kroz mozak šalter. Ne znaju koj mi je mandrak, ja ne znam koj mi je Alter. A ispod kreveta držim ćaleta skeleta, i u ormaru od Šejtana 3 deteta, ja sam taj što je uplašio Trboseka, i gađao jabukom Dinkića. Da li sam lud? Ne. Samo nisam normalan. A u komodi skrivam Vešticu, Deda Mraza i iz osnovne tetkicu, za doručak pijem krv neopaorsku, za ručak jedem od pčele žaoku, večerom jebem četničku kokardu, a za dezert Titovu petokraku! Da li sam lud? VAT!? Nou. Samo nisam normalan. Isčupo sam oči jebenom Džingsou, s njima igram ping-pong kad mi je dosadnou, a kad dođu izbori bratiću, kupiću novu lopticu tenisku i jebaću terma Đoković Novaku. Ide mi na nispe zato što je derpe, i igra niste zato što je perde, keva ga gura jer ima veze, al jebaću mu kevu uz radžu i meze. Jebo sam Seku u inat Karleuši, i dao ga Ceci u inat Koštunici, i bojkotovo kolu u inat Čedici, zajebo faks u inat zverima i spalio srpsku zastavu u inat Dverima, reko da je ’stroj’ reč hrvatska samo da bi se digla stoka nacistička, da napravi lom ođe u Srbiji, da ne bi nas uvukli u Evropskoj Uniji. Ne može mi ništa ni Žardinjerija ni SAJ, ne može mi ništa ni Vučićev gaj. Htedoh reći gej, al šta sad, aaaaj! Ne mogu da kuckam više jer previše sam ’haj’, idem zovem curu da dobijem blajv, valjda neće traži poklon, prošo 8. Mart a uskoro će Maj. Promaših suštinu i pesmi dođe kraj. Šit!

- I šta sad, to bi kao ono trebalo da bude kao neka pesma, ai? Nači, ne da nije pesma, nego nije ič!

                            Šat D Fak Ap! Fak Ju! Ju Madafakin Bič!

P.S. - Ako postoji neka nenormalna izdavačka kuća, neka me kontak kroz poruke u člancima, ovom ili bilo kom sledećem, a onda mejl, fon itd. Napisaću šta god želite, može lepo, čisto, kulturno, a može i nenormalno, otkačeno i štrokavo. Za uzvrat ne tražim ništa, sem svog imena, potpis, autorska prava. A lovu uzmite vi, meni ionako nije potrebna. Ostajte mi zdravo! I da, FUCK YA! ALL YA!

„Da?“

„Tik-Tak, Tik-Tak....“

„Halo? Halo?“

Kidanje veze, blic fleš-bek, blic bek-trek, novi glas, poznata storija. Zbog samo jednog stiha, zbog samo jedne pesme postaću istorija. Stara ekipa, nova scenarija. Stara scenarija, nova ekipa što pika tipa. Prajm Target. Direkt u srce, direkt u oko s krova snajper. NN počinilac, mesec dana, zaboravljen slučaj. Slušaj! Korak trupa... Kušaj!  Boga gluha rupa. Cimaj! Sudbu kurvu za rukav. Dlan. Šamar. Tras. Opet patos. Opet poraz. Poznat štos. Brzi voz što pregazi te ko Drinu Broz. S druge strane. Tok. Šok. Šou. Flou. I tada ćutanje zanimljivo nije. Bijen. Prebijen. Opijen. Pijan, teturam se i padam. Osećaj gadan. Krv! Među zubima. Krv! Zgrušana u venama. Dekoj. Snič. Itanimuli za petama. Crv! Burgija po mislima. Rovac! U mozgu sad egzistira. Mrak. Pepeo. Prah... Strah! Ne. Više se ne oseća. Glad! Boli kolko boli ga... Grad! Stvoren da izgori sad... Gad! Rođen da oskrnavi sve ono vredno što ne otnuše mi dušmani! Pad! Svakog dana sve je češći... Mlad! Al kolena su smrskana, u blatu klečim... Rat! Sad počinje novi... Rat! Još završio se nije stari.... Kad!?  September eleven i Novi Svetski Poredak... Šta!? September seven Šakur u Vegasu ubijen... Sram! Ne, oni ne poznaju termine... Šljam! Sad diže se u visine dok gledam ga pogledom od prezira iz neposredne blizine. Sam! Dok teku te suze silne, nemoćno pružam ruke... Glas! Drhtav al lomi tišine.... Glas! Nikako do onih pravih da stigne. Glas! Čuju, no prave se da ne čuju zbog interesa što upravo njima stiže. Kratkoročno. Al ljudi ovde slabo pamte. Dugoročno. Oči od pakosti plamte. Ruke! Nevinih vezane za klupice... Ruke! Brišu tragove ko grafite gumice... Ruke! Zle sad bacaju udice... Usne! Žedne sad kupe mrvice... Gnusne! Želje sad postaju žrtvice... Sveće! Sad gore po grobovima, uzalud plač i molitve kad robovima poslednji uzdah otimaju prikaze u odelima što... Nikad! Neće dosaditi zlotvorima... Nikad! Neću objasniti robovima da... Slika! Požutela u ćošku sećanja sad izgleda ko obris sećanja na sećanja, a vraćaju dane prošlosti kad bejahu srećni i ponosni... Strašno! Još žive u prošlosti, do juče su bili koreni, danas su samo korovi, zalivaju porivi, fotka sve govori, ali... Džaba! Kad vladaju monstrumi... Stvarno! Pitam te ko smo mi, molim te reci mi... Istina! Nek nikad ne progovori, jer... Laž! Laži mi, tako si draži mi, jer... Nož! Duboko je oštrica al ne boli, jer... Laž! Govori da to nisu noževi, jer... Laž! Govori da to nisi ti, iako znam da to si ti, opet to nisi ti, zar... Sudija mora da zaćuti kad ministri kažu ti da laž nad stvarnosti bdi.... Ćuruvija! Ne brini, dobro si, ćuti, zaboravi, tvoj dželat ima sklonosti da zauvek otisci ostanu stranci, da ostane na vlasti. Ostavi! Pakosti, zločini, mitinzi, govori.... Zaboravi! Odela su promenili al kvarni su zubi ti što grizli su ugrizi, umri ti, umu vir, na umu stik pa zaspiš li zaspa ti. A moždana kora bez pora umire zbog... Ozna! Uvek sve dozna, pa pazi se Brankice Stanković jer neće te skloniti ti za koje smatraš da su tim. Pazi s tim, pazi s kim, spreman cim čim bude spreman čin uloge probranih za prijatelje što smatraš ih.... Zato! Što sve ovo govorim pale me na lomači dokuči ko su ti ološi.... Osmeh! Smrdljivog zadaha što od vajkada me ubija i gradonačelnik i grad i kvazi država Srbija... Metak! Što Mesko opali, a gde li su otisci, idi, beži, ne pitaj, ćuti, ne govori, odlazi ako želiš da proživiš... Ban! Na svemu čega sam se ikada dotako... Ban! Za svaku reč koju sam ikada izgovorio... Ban! Al ne shvata Špaka da samo je prolazno gorivo brzo sagorljivo.... Dan! Ja nikada nisam ni dočeko, mnogo puta se opeko, još uvek me gledaju popreko samo zato jer sam se zareko da... Kran! Nad glavom mi visi pa nemoj da se čudiš ako mi sutra lešinu pronađu u Tisi. DB! Sekcije listaju, fajlovi blistaju, fajlove čitaju, i znam da... BIA! Sad dosije izvlači.... Vredan! Dao sam dušu ovoj zemlji.... Krv, suze i znoj dao sam ovoj zemlji... Spreman! Bio sam joj sve vreme veran, bio sam sve vreme njoj predan i ne dam... Jedan! Samo jedan u manjini bunta.... Sedam! Broj njihovih grehova... Gledam! Kako postajem državni neprijatelj broj 1.

„Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Ko kontrološe sadašnjost, kontroliše prošlost.“

Sredinom 20-ih 21. veka

Bilo je u meni nešto od čoveka

I bila su u meni neka muda meka

Mali je već odavno mrtav

Još od onog dana

Nas mnogo u gradu

I Leskovačka sahrana...

I uvek svečano obećam

A znam da lažem u sebi

Da ću prestati da se sećam

Ovo je poslednja pesma o tebi

Poslednja pesma o tebi...

Ujed za dušu, iz usta otimanje leba

Jebo si nam terma, tako nam i treba

Izgleda da sam uzalud se bunio

Ništa od revolucije nisam napravio

I uvek svečano obećam

A znam da lažem u sebi

Da ću prestati da se sećam

Ovo je poslednja pesma o tebi

Poslednja pesma o tebi...

Pljujem te zbog malog, meni je svejedno

Posle tebe potop, premazano govno

Zverski to zaboli, kao kad te guzi drugi

Istina je, fakat, više nismo ljudi

I uvek svečano obećam

A znam da lažem u sebi

Da ću prestati da se sećam

Ovo je poslednja pesma o tebi

Poslednja pesma o tebi...

Fak ju Leskovac! Fak ju Svrbijo!

Fak d SISTEM! Fak ju Dr. Kasapine!

Fak ju mister Vučić! Fak ju mister prezident!

Fak Koštunica! Fak Bora!

Fak B.I.A.! Fak Žardinjerija!

Fak ju mis Merkel! Hitlers grendoter...

Fak ju mis Čejni! Fak ju Solana!

Fak ju Obama! 'N Mišel tu!

Fak EU! Fak ju ol! Ju ken sak maj dik!

Koz stil dont giv a fak!

Aj dont giv a fak! Šut mi! Kik mi! Tril mi! Kil mi!

Haha... Oće neko žvaku? Dapravibalondapravibalondapravibalonbalonbalon..?

Aj đast kiding mejt. Ju nou aj lav ju. Hihi...

Baj-Baj!

I don't understand… Why are you being so mean?  You're mean, mean man….

U are just jealous of me Cuz U just can't do what I do

So instead of just admitting it U walk around and say

All kinds of really mean things bout me

Cuz you're a meanie, a meanie…

But it's only cuz you're just really jealous of me

Cuz I'm what U want to be

So U just look like an idiot when U say these mean things

Cuz it's too easy to see. U're really just a big-big… Ok. Stop this shit.

Sori Maršal for dis. Aj tuk jor liriks en put dem in maj song.

Ekšli, aj stoled jor liriks en put dem into maj song.

Šit. Aj ripit majself. Agen. Nevrmajnd. Vot is imortnt. Lisen – GONG!

Ju kent andrstend nau vot aj von to sej baut dis

Koz ajm tajping dis šit on maj oun sleng-lengvidž

Its tu strejndž for ju. En to hol Vrld tu.

Point is dis. Aj liv insajd dis kid. Ajm not imedžinejšn. Ajm ril.

Dis kid is being kiled baj his ovn sistem vidin vič him liv.

Hi hes kiled baj mi tu, džast for 1 rizon. Vaj? Koz aj vana tel d trut.

D trut is point. Point ov no retrn. Nau lisen tu mi veri kerfoli.

Okej. Slušajte me dobro sada jer potrebna mi je vaša pažnja.

Trebam vas da se ukopate duboko u svoje misli I uđete u svoju podsvest

Fokusirajte se dobro jer ovo što ću reći veoma je važno

Izvešćemo zajedno jedan važan eksperiment

I'm going to have to ask you to bear with me for a moment

Now I need you to open your mind, your eyes - close them

You are now about to be placed under my hypnosis

For the next… Sranje. Opet kradem Šejdijeve versove.

Šta se događa u P.M. Ovo mora da su moći tame iz koje dolaze sove

One s novčanice od jednog dolara. Dabome.

Yo! Force! Dovuci svoje dupe nazad na temu. Some!

O-kej. Vi gat tu gou bek.

Poenta je u tome, zašto osećam neverovatnu tenziju kad god izađem iz svoje sobe

Tišina il šapat ljudi meni neznanih il znanih. Svejedno.

U svemu tome neka važna tema sam baš ja. Ko da im orgijam u mislima.

To me izjeda iznutra pa moram da pitam vas. Recite mi naglas

Jer ja odgovor ne znam ma koliko da se cimam kroz taj bezdan

Svestan il nesvestan, u svojoj podsvesti il van nje, svejedno je

Za odgovor tragam pa za rukav cimam vraga al dovraga

Od odgovora ni traga pa džaba bagam, al nebitno je.

Evo ovako. Suština leži baš ovde. U ovim pitanjima koja ću postaviti sada.

Zašto me leskovački kasapin progoni svakog jebenog dana?

Zašto želi da me vidi kako propadam na dnu Hada?

Znam da me iz dna duše mrzi, jer to je dokazao više puta do sada.

I znam da želi da me vidi kako slupčanih kolena u korneru svoje sobe ležim

Kako tamo bespomoćno ridam I za sopstveni spas molim

I pitam. Pitam molbeno zašto živim tako morbidno

Takođe znam da želi da me vidi kako ludim

I kako u tom svom ludilu unutar mozga umirem. Za njega korisno.

Vratimo se na trenutak na početak teme jer kasapin teroriše pogrešnog.

Teroriše malog nekada davno znanog kao Rebel84. Miloš je njegovo ime pravo.

Tačnije, ono iz lične karte koje on ne priznaje, to valjda znate.

Upućeno onima koji ga već duže vreme prate. Al nikako da ga shvate.

Kako je moguće da kasapin, koji je inače po struci doctor, ne zna šta je podvojena ličnost?

To što je kupio diplomu nije toliko važno, jer 90% vlasti ima kupljenu diplomu u svom opusu

Tako da fak det šit. Its not important tu mi. Bat det majt bi imortnt tu ju.

Mene ne može da kazni ni svo sudstvo ovog kurton sveta

Zato što ja živim u glavi nevinog deteta. On ispašta zbog mene al nije me briga

Bitna je istina, život I suština. Nisam nikakav pesnik I ne vozam se na taljiga

Ne želim da budem poznat I slavan, samo me zanima šta hoće od mene ta ljiga.

Oke. Hajde da bacimo sve karte na sto. Pa kud puklo da puklo…

Ako ne znate ko je Kasapin I ne znate ko je Mesko

Onda ste sigurno barem čuli za Gorana Cvetanovića. Predpostavljam često.

Znate ga još iz radikalne orijentacije. Pendreci, suzavci, Marice, embargo I inflacije.

Sada je poznati naprednjak. O njemu sam pričao gotovo stalno.

Pre poslednjih izbora pričao sam da dolaze kurvini sinovi

Onda mi niste verovali al sada ste se uverili jer su smradovi zaista došli.

I nisu u tripu ‘pošli’. Naprotiv, tu su na neodređeno, do daljneg. Dakle za stalno.

Sada će novi izbori pa me eto opet u napadu. Da li je to slučajnost?

Sranje. Još jedna velika digresija. O-kej. Nazad na pitanja.

Osim što pitanja postavljam vama, pitanja postavljam I njemu.

Ponovo se vraćamo na početak da bi spojili eksperiment o kome smo pričali ranije

Čisto da bi videli kako u praksi izgleda nazi-fašističko govedo

Kad u sebe unese 3 kila prasećine I 1L alkokola – odjenom.

Da vidimo svi zajedno da li među nama postoji neka rezembliranost.

Oke. Sad zamislite njega, mene I jedno ogledalo.

Evo ogledala. Da li primećujete bilo kakvu sličnost?

Čekajte, samo da obučem odelo, navučem kravatu I goveđu facu.

Stante! Zaboravio sam da na svoje telo navučem neku pozamašnu kacu.

Eto tako. Šta kažete sada? Šta nam je zajedničko?

Obojica izgledamo zli. Izgledamo kao nazi-fašisti I idioti.

Oke Mesko. Zanemarimo na ternutak ostale. Ovo je između mene I tebe.

Ovo je tako ponižavajuće. Sada si potpuno preplašen zarad svoje karijere

Jer će neko možda skontati šta radiš I govoriš.

Sve te odvratne, užasne I zle stvari koje nada mnom sprovodiš.

Osećaš se nesigurno. Pitaš sebe, da li će ti ovo uništiti karijeru.

Naravno da neće. Jer, u ovoj kurton državi ima još 3 miliona imbecila, sličnih poput tebe.

Ja sam tvoja avangarda. Ja ti utirem put do trona.

Ne mogu da verujem da to nisi jebeno shvatio do sada!!!

Da li si primetio da otkad sam te popljuvo cenzus ti je naglo skočio?

Sad si gradonačelnik, premda te ja zovem gradorazornik. Što I jesi. Fakat.

Al sad imaš nove planove. Ideš dalje. Cilj je sve bliži. Želiš da budeš ministar.

Radiš na tome I duboko veruješ da te baš ja sputavam u tome.

Ja to želim, ali ne mogu. Jer nema šanse da dokažem ovcama u prezervativu

Da je sistem njihov neprijatelj, a ne ja. Više nemam prijatelja.

Svi su pobegli od mene kad su shvatili tvoju moć I kako lagano možeš da me očistiš.

Samim tim I njih pa se boje za sebe. Ko ih jebe. Pičke najobičnije. Gnjide. Misle samo na sebe.

I rođaci I familija, al I za njih mi se indiskretno jebe. Ovo je moj život I samo moja stvar.

Priznajem. Pristajem. Boriću se sam. Sve dok me ne ubiješ.

Ali nikada ne poričem. Moja muda su mnogo veća no tvoja.

Moja su nešto kao topola zaglavljena između dve ogromne bundeve.

A tvoja. Hihi…. Ti ih I nemaš. Imaš samo muriju I lični sekjuriti.

Zašto uopšte dovodimo u pitanje sve ovo?

Ovo je mučenje.  Zašto uopšte radiš to sebi? Nema svrhe.

Zašto uopšte guramo I trpimo ovu odvratnost među nama?

Moja penta je sledeća:

Ako nastaviš da me ućutkuješ, osakaćuješ I polako ubijaš

Moja muda će biti tvoj psihijatar. Sve dok se među njima ne umiješ…

Sada dajemo glavnu ulogu onima koji nemaju pojma o našem sukobu.

Ovako. Čisto da svima bude jasno da sve ovo što govorim nije laž.

Zašto sam na fejsbuku ućutkan? Zašto me administracija FB-a blokira

Kad god pokušam da na svom profilu radim sve ono što sam radio do sada?

Kako to da mi je bilo dozvoljeno do sada, a zabranjeno od sada?

Nije prvi put. Pred svake izbore je tako, il kad god je neko državno pitanje važno.

Na Tviteru isto. Gugl Plus – Isto. Ju Tjub – Isto. I svi forumi I blogovi – isto.

Zašto me panduri gde god da krenem stalno prate?

Zašto me pretresaju od glave do pete I traže te lične karte?

Zašto za novaka posle ponoći 2012.? Zašto pred masom sveta u sred leta 2013.?

Zašto sam stalno meta tvojih gorilla? I ona 2 izbijena zuba na Keju u mraku krajem decembra?

Nije to bila obična tuča, već klasična sačekuša I nezaboravna furka.

Zašto malog jednostavno ne ubiješ I tako izlečiš svoje bolesne komplekse?

Zašto mu uskraćuješ pravo na slobodu kretanja, govora…?

Zašto niko ne sme da ga primi na bilo kakav posao?

Draže ti je da skapava u gladi I bedi ko solunska promrzla cokula?

Samo zato jer te ne podržava? Jel to keč? Jel to poenta?

Rešiti se malog zakonski zarad fotelje, ličnih ciljeva I dometa?

I onaj plavi kombi do skora parkiran ispred njegove zgrade.

Gašenjem FB-a nestale su I šarade. A bilo je telefonskih poziva, pretnji I lomljenja prozora.

E jebo te. Pa to je nisko čak I za jednog Kasapina bez savesti I obzira.

Tebi odora a njemu I meni povorka I lešina ispod pokrova.

I nećeš, kladim se, prestati da pišaš po našim zaboravljenim grobovima.

Jel to sve što umeš? Jel to sve što znaš? To je to. Da. Čemer I jad.

Eto Svete. Sad znaš….

A ti sivonjo, ako si tolki mudonja, za kakvog se izdaješ, da pravdaš da znaš

Izađi, bre, u javnost. I kaži šta znaš. Kaži za ovo između nas

Da vidimo da li je istina. Ili laž. Dokaži da nije. Da vidim dal umeš… da li znaš…

I opet sam izgubio poentu. I opet sam ostavio nedovršenu pesmu. Jebeš ga.

P.S. – Poruka dupeuvlakačima. Prolivanderima bez časti pameti I savesti:

Mesko je VAŠ! Mesko je VAŠ! Mesko je VAŠ!

I vi ste Meskovi, I ja vam tu ništa nisam kriv.

 - Ne. Nije da sad kao ja oću nešto se žalim, kukam, rondzam. Ne. Nije ni to. Nije olajavanje, ogovaranje. Nisam ja alapača. Nego eto. Oću da kažem. Imam pravo da kažem. To pravo mi nalaže pravo da kažem pravo šta mi je na plućima. Osim nikotina. I lepka koji umuvavaju na kvarno. Pa se posle ti pitaj što si nikotinski zavisnik. Ti si u stvari sintetički zavisnik. Lepkovni. Drogirant. Al o tome drugi put. Sad oću u pero kompjuterskO da reknem bičarki sve! Koz šiz madafakin bič. End ov stori.

- Sve je bilo okej. Taj dan kao san. Lepo vreme. U prolazu. Ona. Ja. Osmeh njen meni. Osmeh moj njoj. Start. Razgovor. Kafa. Gajba. Kres. DO DŽADŽA!!! Šo bi reko moj ortak. Neću da mu kažem ime. Nea smisla da razotkrivam identitete nevinih persona. DakleM, kres. Pljuga. Slatko. A onda glođi zanoktice. To je ta tzv. ljubav ljudske vrste. Ukratko. Unedogled, to ti je jedna najobičnija noćna mora na javi i u snu i to samo zato što je ti želiš. Ne dolazi ti ona sama. Nit te moli da je drkaš. Ti sam sebi zažuljuješ sudbu. A onda se gorko kaješ. Al ko te jebe posle. I mene, tu. Takođe. Pu! Ti juriš!

- Ona. Pa, u početku, mogao bih da ti je opišem onim najdivnijim rečime trolične ljudske kaste. U sredini i na kraju, mogao bih da je napljujem onim najodvratnijim terminima jednolične ljudske kaste. U temelju, mogao bih o njoj da švrljam ođe 150 stranica, ko onaj ludi astmatičar Prust, što je imo orgazam sa devet a pubertet sa tries. Neam personalno ja ništa protiv čoeka. Naprotiv. On je fenomenalan pisac. Takav ludi kontemplator ne mož više nikada se rodi. Al mi ide na nispe to što je bio francuski buržuj. I ko ga jebe. Ne zato što je Francuz. Daleko. Ladno. Nego zato što je bio buržuj. A drkao sirotinjski. To uopšte nije gotivno, batice. Da se razumemo, ne pljujem ja Francuze kao Francuze. Ja pljujem Francuze kao Francuze dupeuvlakače buržujske Esadeovskim čmarnim uan dolar bil kav-bojima. Elem, i Dostojevski je na neki svoj način bio numero uno za rusku književnost, kao i Prust za francusku. Dostojevski je bio epileptičar, za razliku od astmatičara, ali je pre toga bio alkos, kockar NE-VI-ĐE-NI u to doba, muška bičerka, pa tek onda ruski buržuj, koji je, takođe, masturbiro sirotinjski.  Nikada mi nija sasvim bilo jasno zašto ljudi koji imaju love žele da uđu u naš sirotinjski svet i da nam ga opisuju na njihov način. Bogataš NIKAD ne može da zna šta je glad. Ako nije bio gladan pre no što je posto bogat. I to ako nije zaboravio. Al kako to obično biva, ljudi slabo pamte. Ne samo ovde, na ovom prokletom Balkanu, nego svuda. I tako....

- P.S. – I Sagan može da ga duva. Nikad nije bila iskrena. Sve što je znala bilo je to da loče i jebava se sa kim god stigne. A onda to sve trpala u svoje romana, iliti novele, kako se sad to politićki korkTno rekne, sa onim, naravno, bjutifl ljudskim terminima. Znaš ono kad hoće da kaže ’Razbili smo se od seksanja’ a ona kaže ’ Vodili smo ljubav’. Zajebi. No i to, takvo, u ono vreme, bilo je izvan granica kodeksa, pa je i ona po kad-kad dobijala po dupetu od strane K-ritičara. A oni su tek žešće seronje. Samo sede i jedu govna. Ko mu da veći konto, to ga više hvali. Ko mu ne da niš, on ga kudi. Do nebesa. I nazad. Rekoh – Zajebi!

- Gde sam stao.. Da. I onda dođe taj dan kad krene iskrena mržnja i lažna ljubav. Psovke, vređanje, žešće svađe.... A onda, nakon jedne zajebno žešće đusva, savršen kres. I opet šatro ljubav. I tako iz dana u dan. „Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je izbrisan...“ Toje citat! Nego šta! Madafaka.... I na kraju, svakako, dođe do sloma svega. Gospa lepo ode, na nečijem tuđem falusu, a ti, ko poslednji dripac, ostaneš sam u kući, ko zna koji deo, i lomiš lobanju zašto, kako, gde-ko-šta... I sve je to repriza znana, al ti bi opet da je lizneš, jer, čini ti se da je slatka. Čini, jer je čine čini. Pa mi posle reci da ne postoji magija. Ne kao vaša ljudska definicija magije, nego kao moja lična, vanzemaljska definicija magije. Neko drugi upravlja, ti si samo šahovska figura na jebenoj šahovskoj tabli. Mojne da mi se neki Kroati za ovo šahovnisanje bune. To nea veze s njima. Zabole mene za njihove boje, i njegove i tvoje. A to sam 1000 puta reko. Svi ste vi ljudi isti. I uopšte ne razumem zašto se delite na ovo i ono. Svi ste ista govna. Slušate govna, jedete govna, čak i maštate o govnima. Ogavnima. Papirnim. A opet se delite. Ma ko vas jebe. Pokoljite se međusobno. POEN ZA VANZEMALJCE! Manje će vas biti kad se mi nakotimo na ovu jad-planetu.

- A sve je teklo kao po loju dok je šaputala slatkaste reči na MOM JASTUKU! Onda je otišla da jede takva ista govna, na tuđem jastuku. I ja sam jeo govna. Nije da nisam. Al ja sam barem bio iskren u svojim govnojedačinama. Ako sam joj rekao da ima najlepše oči koje sam ikada video, ja sam to i mislio. Zaista. Zato što pre njih nisam video lepše. Kasnije jesam. Al to je bilo kasnije. Znači, ja sam bio iskren. Čast meni. Njoj kara. Jer, ja sam znao da uopšte nisam lep. I znao sam da ne mogu da joj se svidim na tako DIVAN način na koji je ona to opisivala. Dok je žvakala one njene proliv-reči. Ja sam joj lepo reko da je ljubav samo želja za seksom dvoje stranaca. Nakon seksa, oni više nisu stranci. Samim tim je i želja ispunjena. Što dalje implicira da je i ta FAM-ozna ljubav otišla bestraga. BeZtraga. A ona je znala da kenja „Volim te. Volim te.“ I tražila od mene da joj i ja to isto kažem. Naređivala bre! A ja nisam lažov, pa sam joj lepo odgovorio da ja nisam njena master-kartica za peglanje. I baš ko u pesmi, ona je htela Džej Lo guzicu i blin-bling, da joj u mraku sjaje. A ja sam samo hteo nove starke. Oboje smo dbili jedan poveći. Jer ja ti neam ni banke. ŠARKLO!!! Al ponosno nosim smrdljivi ljudski pečat. Jer ja znam šta je iza scenografije. O kako mi je išlo na penis ono njeno šminkanje. A njoj, ne znam tačno na čega je išlo, kad sam ja stajao 2 metra od nje. Kad je bila tako našarana preko lica. Govorila je da je to NORMALNO, kakav izraz, za žensku sortu. I da je žena lepša kad se našminka. Ja sam joj odgovarao da je žena lažno lepša kad se našara. Ali kako to dokazati sorti. Kalup je kalup. Možeš da napraviš drugi, ali napravljeni ne mož da promeniš. Možeš samo da ga sjebeš. A to nije fer, jer ti nisi tvorac. „Ljudi nije fer, čovek živi kao ker.“ Trebo je Štulić da jebe terma i Srbima i Hrvatima. Al onako. INDISKRETNO. SaAad je kasno. Jebi ga. A ne ko ona fuksa od Bore što usra legendarnu Čorbu. Zinulo skotu dupe za repa. JEBO TE! Od ’Kako je lepo biti glup’ preko ’Tito je vaš’ do ’R.U.P.’ A sad Svetlani sisatoj lažno, piše pesme. E, jebo te. Tolko od onog divnog inata i bunta. Sad osta samo šatro pivo bez alkoKola i političko čmarenje. Uz kancer-kolu.

- A obožavali smo ga. I ona i ja. Sad ja jedem ovde govna i varim pljugu na pljugu, a ona ide na koncetrart Lukasa i čita urbana štiva Suzane i Bačićke, šmrče kartice sinova lopurda i žeka da sam šarklo i da je sve to bila škagre mladosti njene. Nabijem je na kurac! I nju i njenu mladosss! UPS! Pa ja to već jesam... Hihi...

- Ae sad ja odoh da jedem slepe miševe, pušim grasa (MARIJUANA LEGALIZE) i razgovaram s biljkom. A vi vidite šta ćete... Štampajte šargarepe. Što bi reko ortak Bvana: „Dobro došli u Republiku Srbiju, il će da vas opljačkaju, il će da vas ubiju. Ne stigneš da trepneš a već prošo brzi voz. 4 slova e-S Srbi Sjebani Su Skroz.... Jer keš je svetinja, a moć je bog...“ Adio vi-za-vi preko puta.

FAK JU! JU STINK!

 - Ne. Nije da sad kao ja oću nešto se žalim, kukam, rondzam. Ne. Nije ni to. Nije olajavanje, ogovaranje. Nisam ja alapača. Nego eto. Oću da kažem. Imam pravo da kažem. To pravo mi nalaže pravo da kažem pravo šta mi je na plućima. Osim nikotina. I lepka koji umuvavaju na kvarno. Pa se posle ti pitaj što si nikotinski zavisnik. Ti si u stvari sintetički zavisnik. Lepkovni. Drogirant. Al o tome drugi put. Sad oću u pero kompjuterskO da reknem bičarki sve! Koz šiz madafakin bič. End ov stori.

- Sve je bilo okej. Taj dan kao san. Lepo vreme. U prolazu. Ona. Ja. Osmeh njen meni. Osmeh moj njoj. Start. Razgovor. Kafa. Gajba. Kres. DO DŽADŽA!!! Šo bi reko moj ortak. Neću da mu kažem ime. Nea smisla da razotkrivam identitete nevinih persona. DakleM, kres. Pljuga. Slatko. A onda glođi zanoktice. To je ta tzv. ljubav ljudske vrste. Ukratko. Unedogled, to ti je jedna najobičnija noćna mora na javi i u snu i to samo zato što je ti želiš. Ne dolazi ti ona sama. Nit te moli da je drkaš. Ti sam sebi zažuljuješ sudbu. A onda se gorko kaješ. Al ko te jebe posle. I mene, tu. Takođe. Pu! Ti juriš!

- Ona. Pa, u početku, mogao bih da ti je opišem onim najdivnijim rečime trolične ljudske kaste. U sredini i na kraju, mogao bih da je napljujem onim najodvratnijim terminima jednolične ljudske kaste. U temelju, mogao bih o njoj da švrljam ođe 150 stranica, ko onaj ludi astmatičar Prust, što je imo orgazam sa devet a pubertet sa tries. Neam personalno ja ništa protiv čoeka. Naprotiv. On je fenomenalan pisac. Takav ludi kontemplator ne mož više nikada se rodi. Al mi ide na nispe to što je bio francuski buržuj. I ko ga jebe. Ne zato što je Francuz. Daleko. Ladno. Nego zato što je bio buržuj. A drkao sirotinjski. To uopšte nije gotivno, batice. Da se razumemo, ne pljujem ja Francuze kao Francuze. Ja pljujem Francuze kao Francuze dupeuvlakače buržujske Esadeovskim čmarnim uan dolar bil kav-bojima. Elem, i Dostojevski je na neki svoj način bio numero uno za rusku književnost, kao i Prust za francusku. Dostojevski je bio epileptičar, za razliku od astmatičara, ali je pre toga bio alkos, kockar NE-VI-ĐE-NI u to doba, muška bičerka, pa tek onda ruski buržuj, koji je, takođe, masturbiro sirotinjski.  Nikada mi nija sasvim bilo jasno zašto ljudi koji imaju love žele da uđu u naš sirotinjski svet i da nam ga opisuju na njihov način. Bogataš NIKAD ne može da zna šta je glad. Ako nije bio gladan pre no što je posto bogat. I to ako nije zaboravio. Al kako to obično biva, ljudi slabo pamte. Ne samo ovde, na ovom prokletom Balkanu, nego svuda. I tako....

- P.S. – I Sagan može da ga duva. Nikad nije bila iskrena. Sve što je znala bilo je to da loče i jebava se sa kim god stigne. A onda to sve trpala u svoje romana, iliti novele, kako se sad to politićki korkTno rekne, sa onim, naravno, bjutifl ljudskim terminima. Znaš ono kad hoće da kaže ’Razbili smo se od seksanja’ a ona kaže ’ Vodili smo ljubav’. Zajebi. No i to, takvo, u ono vreme, bilo je izvan granica kodeksa, pa je i ona po kad-kad dobijala po dupetu od strane K-ritičara. A oni su tek žešće seronje. Samo sede i jedu govna. Ko mu da veći konto, to ga više hvali. Ko mu ne da niš, on ga kudi. Do nebesa. I nazad. Rekoh – Zajebi!

- Gde sam stao.. Da. I onda dođe taj dan kad krene iskrena mržnja i lažna ljubav. Psovke, vređanje, žešće svađe.... A onda, nakon jedne zajebno žešće đusva, savršen kres. I opet šatro ljubav. I tako iz dana u dan. „Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je izbrisan...“ Toje citat! Nego šta! Madafaka.... I na kraju, svakako, dođe do sloma svega. Gospa lepo ode, na nečijem tuđem falusu, a ti, ko poslednji dripac, ostaneš sam u kući, ko zna koji deo, i lomiš lobanju zašto, kako, gde-ko-šta... I sve je to repriza znana, al ti bi opet da je lizneš, jer, čini ti se da je slatka. Čini, jer je čine čini. Pa mi posle reci da ne postoji magija. Ne kao vaša ljudska definicija magije, nego kao moja lična, vanzemaljska definicija magije. Neko drugi upravlja, ti si samo šahovska figura na jebenoj šahovskoj tabli. Mojne da mi se neki Kroati za ovo šahovnisanje bune. To nea veze s njima. Zabole mene za njihove boje, i njegove i tvoje. A to sam 1000 puta reko. Svi ste vi ljudi isti. I uopšte ne razumem zašto se delite na ovo i ono. Svi ste ista govna. Slušate govna, jedete govna, čak i maštate o govnima. Ogavnima. Papirnim. A opet se delite. Ma ko vas jebe. Pokoljite se međusobno. POEN ZA VANZEMALJCE! Manje će vas biti kad se mi nakotimo na ovu jad-planetu.

- A sve je teklo kao po loju dok je šaputala slatkaste reči na MOM JASTUKU! Onda je otišla da jede takva ista govna, na tuđem jastuku. I ja sam jeo govna. Nije da nisam. Al ja sam barem bio iskren u svojim govnojedačinama. Ako sam joj rekao da ima najlepše oči koje sam ikada video, ja sam to i mislio. Zaista. Zato što pre njih nisam video lepše. Kasnije jesam. Al to je bilo kasnije. Znači, ja sam bio iskren. Čast meni. Njoj kara. Jer, ja sam znao da uopšte nisam lep. I znao sam da ne mogu da joj se svidim na tako DIVAN način na koji je ona to opisivala. Dok je žvakala one njene proliv-reči. Ja sam joj lepo reko da je ljubav samo želja za seksom dvoje stranaca. Nakon seksa, oni više nisu stranci. Samim tim je i želja ispunjena. Što dalje implicira da je i ta FAM-ozna ljubav otišla bestraga. BeZtraga. A ona je znala da kenja „Volim te. Volim te.“ I tražila od mene da joj i ja to isto kažem. Naređivala bre! A ja nisam lažov, pa sam joj lepo odgovorio da ja nisam njena master-kartica za peglanje. I baš ko u pesmi, ona je htela Džej Lo guzicu i blin-bling, da joj u mraku sjaje. A ja sam samo hteo nove starke. Oboje smo dbili jedan poveći. Jer ja ti neam ni banke. ŠARKLO!!! Al ponosno nosim smrdljivi ljudski pečat. Jer ja znam šta je iza scenografije. O kako mi je išlo na penis ono njeno šminkanje. A njoj, ne znam tačno na čega je išlo, kad sam ja stajao 2 metra od nje. Kad je bila tako našarana preko lica. Govorila je da je to NORMALNO, kakav izraz, za žensku sortu. I da je žena lepša kad se našminka. Ja sam joj odgovarao da je žena lažno lepša kad se našara. Ali kako to dokazati sorti. Kalup je kalup. Možeš da napraviš drugi, ali napravljeni ne mož da promeniš. Možeš samo da ga sjebeš. A to nije fer, jer ti nisi tvorac. „Ljudi nije fer, čovek živi kao ker.“ Trebo je Štulić da jebe terma i Srbima i Hrvatima. Al onako. INDISKRETNO. SaAad je kasno. Jebi ga. A ne ko ona fuksa od Bore što usra legendarnu Čorbu. Zinulo skotu dupe za repa. JEBO TE! Od ’Kako je lepo biti glup’ preko ’Tito je vaš’ do ’R.U.P.’ A sad Svetlani sisatoj lažno, piše pesme. E, jebo te. Tolko od onog divnog inata i bunta. Sad osta samo šatro pivo bez alkoKola i političko čmarenje. Uz kancer-kolu.

- A obožavali smo ga. I ona i ja. Sad ja jedem ovde govna i varim pljugu na pljugu, a ona ide na koncetrart Lukasa i čita urbana štiva Suzane i Bačićke, šmrče kartice sinova lopurda i žeka da sam šarklo i da je sve to bila škagre mladosti njene. Nabijem je na kurac! I nju i njenu mladosss! UPS! Pa ja to već jesam... Hihi...

- Ae sad ja odoh da jedem slepe miševe, pušim grasa (MARIJUANA LEGALIZE) i razgovaram s biljkom. A vi vidite šta ćete... Štampajte šargarepe. Što bi reko ortak Bvana: „Dobro došli u Republiku Srbiju, il će da vas opljačkaju, il će da vas ubiju. Ne stigneš da trepneš a već prošo brzi voz. 4 slova e-S Srbi Sjebani Su Skroz.... Jer keš je svetinja, a moć je bog...“ Adio vi-za-vi preko puta.

FAK JU! JU STINK!

- “I don't wanna go to school. I don't need no education

 I don't wanna be like you. I don't wanna save the nation

 I just wanna live my life. Eeveryday a celebration

 One day I'ma leave this world. I'm waitin for the revelation”

 - Ne poznaješ me, ne poznajem te. Neka tako I ostane. Ionako prezirem nova lažna poznanstva. Zapravo, uopšte ne volim da upoznajem ljude koje ne poznajem. NE zanimaju me. Ni oni, ni njihova jebena životna pravila, kodeksi, pristojno ponašanje, hobistički grobari, ili oni sa diplomama. Kupovnim. Lerdiji, ubice, pedofili, nazi-fašisti, nacionalisti, katolici, pravoslavci, prezbiterijanci, muhamedanci, budisti… U stvari jebe mi se za sve njihove religije. Nazovite me mizantropom. Ali me za to nikako ne možete optužiti. Zato što ste vi, ljdi, ljudska vrsta, najveći kanibali na ovoj planeti od kurtona. I ko vas jebe. Vi ste virus. Kuga. Ljudsku vrstu bi trebalo jebeno očistiti sa ove planete. Ionako, sem bizarnog zla, ništa joj nije darivala. Tako da…. FAK OF MADAFAKARS!!

- Evo ovako. Rebel84 više nepostoji. Iskreno izbole me racku. Nema ga I ko ga jebe. Možda će te njegove parčadi lešine naći u ovoj kurton državi. Nije on bio loš. Daleko od toga. Ali je dečko bio glup. Glup ko kurac koji veruje nepoznatoj potencijalnoj triper pičci. Lik je želeo da menja svet na bolje. Pazi to. On je tripovo da ovaj svet može da bude bolji samo kad bi se svi ljudi ujedinili I sjebali system. Verovo je u slobodu, mir, ljubav I ostala psihopatološka ljudska sranja I izbljuvotine. Teo čoek revoluciju. Umislio je da je jebeni Malkolm X. Bilo kako bilo, njega više nema. Za smrt njegove duše I nade il šta već, možete da krivite taj vaš usrani system. Od pandurčića pa sve do vrha piramide I onog usranog ’Svevidećeg Oka’. Meni može dag-a popuši samo. I to ako mu dozvolim. A za njegovu fizičku zamrznutost, statizam, nevidljivost, pasivnost…. Kako god hoćete već da nazovete lika koga je sjebala njegova najveća noćna mora. Njegov najgori I najzajebaniji Alter-Ego koga je ova vngo planeta ikada videla. OKrivite mene. Ja sam taj koji se u njegovoj glavi kurčio sve vreme. Ja sam taj koji mu je govorio šta da piše I u kom pravcu da se kreće. Ali je mali klipan više verovo ostalim, dobroćudnim alterima. Morao sam prvo njih sjebat pa tek onda njega. I nije bilo lako. Trajalo je dugo I uporno, ali sam na kraju pobedio ja. Zašto. Pa zato što sam oduvek bio u pravu. Klipan nije imao pojma šta se događa s ovom ozasratom planetom. Ja sam bio njegova misao. On je samo bio prst na tastaturi. Kucao je moja razmišljanja. Uglavnom. Jer su se često ubacivali dobroćudni pa ga prevagali na njihovu stranu. Više puta. Sada je samo biljka. I više ne postoji. Literalno. Postojim samo ja. A ja ću biti I vaša najgora noćna mora. Ja to nisam želeo. Ali vi ste me stvorili. Previše ste eksperimentisali ne znajući u šta se petljate. Jebeno glupi majmuni iz glupe Darvinove teorije I jebeno glupi vernici koji veruju da je stolarev sin sin nekog tamo imaterijalnog boga kod koga, kad trebaš da odeš da se pomoliš, krstiš, rodiš…. Kako god, moraš da platiš. I šta reći o vama. Moronštine neandertalne. Niste mogli da smislite neku treću  mit istoriju. Nešto maštovitije. Nešto u šta bih vam možda I poverovao. Ali previše ste vi plitki da bi mogli da izbacite bilo kakav misaoni top. Nema veze. Istina ionako nije za vas…

- Ukratko, maznuo sam njegov komp I G-log I sada ja nastavljam tamo gde je on stao. Samo, ja neću biti tako mekan s rečima, tako željan ljubavi I mira među svim ljudima na ovoj planeti. Neeee… Od mene ćete samo čuti najodvratnije psovke I bljuvotine, jer, ništa drugo I niste zaslužili. Sisari. Krpelji. Smeće koje hoda….

 - Onog dana nisam imao šta da radim, pa rekoh da svratim na rebelčićev G-log I vidim ima lit-u nekog dovoljno nenormalnog I ludog da kaže nešto pametno. Nešto istinito. (Sad mi pade na falus. Ne ralikujem se ja baš mnogo od 84. Gledano, onako, u krajnjoj instanci, nekako se opet zalažemo za iste stvari. Po malo. Mestimično. Ali to je valjda zato što sam mu ja tad diktirao dok je kuckao.) I svratim ja tako na G-log, kad tamo ima šta I da vidim. Od 50 članaka koja sam pročito, samo jedan mi je privukao pažnju. N kratko. Neki Niče. Prelistao sam ga malo. Ima lik I neke dobre stvari. Ali vi ostali!!! Vi ste baš onakvi kakve sam vas I zamišljao. Buljaši. Mister KisIsEs, misis KisIsEs, mis KisIsEs….  Čudovišta. Povraćotine. Izdrkotine. Ne znam kako da se izrazim s ovim vašim usranim terminima, bonton, kurtoazija, racku, lacpa… Kako da vam implementujem u vaše raspale I isprane mozgove reči koje Če vas opisati a koje ćete, nadam se kurcu, razumeti.

- Jedna od najsmešnijih stvari, tj. Članka. Bila je neka nadri učiteljica koja je otvorila G-log kako bi privukla svoje učenike, tj. Kako bi im privukla PaŽnju. BaŠnju.  Ono kao supica, kao pilav, musaka. Kao lepo nas hrane, brane, kao brižni su. Brižni do mojega kao shvataju nas jadne…. “ŠARADE LI GADNE! MASKE NE UMEJU DA SHVATE!!!” Nesposobna učiteljica nije u stanju, znanju da privuče pažnju učenika na času, već to radi preko G-loga. Možda je ima I na Facibuku. HAHAHAHAHAAAA!!! Garant! Zipa spiku sad. Želi da klinci slepe pored računara, grbave se, zrače I truju raznim govnarijama koje svaka budaletina može da okači na net. Znači ništa od obrazovanja u vreme kad mu je vreme. Neeee. Nego daj da glumimo brižne profe koji brižno brinu o svojim učenicima da ih čak ima ko pleve svuda gde god da sam kurcem pogled bacio. Jadna I glupa učiteljice, koja si faks sigurno završila u Vranju, tamo gde se diploma kupuje za 200 jura, zar si mislila da će klinci pisati istine svije ako znaju da ima je drukara pred vra-TIMA. Za vrat-om(ča). Pa neće GLUPAČČČO! Pisaće tvoje reči svojim prstima. To je bre gore od komunizma I feudalizma zajedno. To je ispiranje mozgova dece. Smrdljivi system to tako oduvek I radi. Od malih nogu kontroliše. Od rodženja do opela. (A Kapela O-Kapela) Mesto da se klinci druže, šetaju, čitaju knjige, normalne knjige umnih pisaca, da idu u biblioteku, misle svojom glavom I uživaju u detinjstvu (jedini tračak svetlosti u vašim usranim ljudskim životima definisanim na patnji I bedi) oni to ne mogu. Ne mogu jer im vi ne date. Ne date im da misle svojom glavom. Ne date im da makar I ovde imaju svoje ja, svoje parče slobode. Mesidž: PLJUGAJTE GA PROFE TAKVE SORTE!

- Ni ostali G-logovi nisu bili mnogo manje gluplji od ovog. Uz par izuzetaka, kao što rekoh. Dobro, nisam baš sve pomno prelisto pa možda izleti još ko nenormalan I lud, jer samo ludost može da govori istinu, I kaže, tj. napiše ono što zaista I misli. A ne da mi žvrlja tu raznorazne izdrkane izdrkotine o plavim okicama, crnim šiškicama, ili PRAVILIMA KOJE NALAŽE G-LOG! Glogov kolac a vi zabodeni na njega. Da li osećate bol!? Kurac moj vi osećate. Navikli ste da vas sistem kara u buljsona tako žestoko da vam je sad postalo to navika, kao pranje ruku, zuba, obedovanje I sl. Samo raširite guzove u zakazano vreme, sistem jebe I odjebe, vi pokupite svoje smrdljive ćegosa I nastavite da živite svoje male bedne živote.  Vi što svit glidate kroz prizmu svoje male ćudi bedne. Vut Vut Vut. Ajmo svi na dens flor fejkeri. Zamešajte svoje buljice bubuljice.

- IZVINITE DAME I GOSPODO!!! Ne želim da zvučim kao drkadžija. Ali muka mi je od vas pa moram. U stvari ne moram nego mi ćef tako nalaže. Dalo mi se pa mogu. Nađite se uvređeni, baš me zabole patka. Ali ja ću vas I dalje karati jer ne znam šta bi drugo. OOOOOO….. A I bilo bi vam dosadno bez mene. Gledali bi samo roze cveće I plišane medice. Pričice mozgova od lajnosa, kao volim ga, volim je, bio sam tamo, bio sam ovamo, za ovoga treba glasati, za onoga navijati. Samo grb, boja I zastava. FAK OF!!! Madafakrs bičizzzzzZZZzzZZzZ..:!!!! Bič! Vut Vut. Bič!

- Dragi masturbatori I masturbatorke, pazite. Jer, sve se snima. Radi skripta.DB.BIA-Žardinjerija

- Vada fak iz going vit jor fakt ap brejni, Psycho!? Ar ju krejze inaf?

- Jea, bič. Aj em. Koz, only 3 faking tings kip mi from bein Nazi: Ajm blek, en feg, en maj dedi is Liberaci!

- I PREBIO SAM JEBENOG ŠRINKA SAMO ZATO ŠTO ME PITAO O MOJOJ PROŠLOSTI!!!! Šta njega koji moj ono za moju prošlost kao… Ili njegovu… Ili našu. Šta god – Kako god.

- Ovaj kurton od države nije mi dao ništa a uzeo mi sve. Čak mi I za budući grob naplaćuje. Pa ko je ovde lud?! JA!? Oni!? Vi!? Čini mi se – svi zajedno podjednako. Snosimo odgovornost.

- Jebi se Vućiću ministre jer znam te b-RE od ranije. Ono, iz Šešeljeve bratije, s ratišta na ratište sve zbog bele tehnike.

- Ovo je bilo malo dripački a? Pa mora malo. Malo. MALO VIŠE ĆE BITI IDUĆEG PUTA!!!!

- Pitajte Koštunicu kako se rukuju itanimuli. Kužiš, bro?

- Kažete da sam nepristojan? Bezobrazan? Drzak? Prost? HAHAHHAAAAAAAAA!!!! Pa to je zato što ja nisam kao vi. I JA NIKAD NEĆU, NIKAD NEĆI BITI KAO VI!!!

 - "HEL IZ IMPTI! OL D DEVILS AR HIAR!"

- I ZATO:  “I don't wanna go to school. I don't need no education – E-DU-CA-TI-ON!!!

 I don't wanna be like you. I don't wanna save the nation – NA-TI-ON!!!

 I just wanna live my life. Everyday a celebration – CE-LE-BRA-TI-ON!!!

 One day I'ma leave this world. I'm waitin for the revelation – RE-VE-LA-TI-ON!!!”

 P.S. - Otkriću ti jednu malu tajnu. Ljubav je zlo. Speluj na engleskom.

Primer: LOVE – EVOL = EVIL

Kontaš?

                           SAJONARA MADAFAKRS. DŽST FOR NAU. HAHA.

                                                                                by Force Psycho Rebel

- Eyo faking Siti Rekordzzz. Ovde Rebke. Zovem te u vezi onoga s Jelenom Karleušom. Znam da nije ozbiljna i uznemirena zbog one prozivke. Ona želi da bude zvezda il tako nešto. A u stvari je samo medijska fuksa. I to je istina i istina treba da se znaaaaaaaa. I da. Faking Siti, prestani više da me zoveš i cmizdriš kako bi trebalo da prestanem da je prozivam. Trebalo bi da pozoveš nju i kažeš joj da se pogleda u ogledalo i prestane da se bije jer ja neću stati nikadaaaaaaa.... Za mene će ona biti uvek ona Jebena Kurvaleuša sa videa Oro Osmoro. Ili Oću Osmoro. Koga boli kurac.cc. I ja ne mogu da prestanem da je volimmm, i nije me briga da li je plava ili crna, da li je lezbo ili nije, dali podržava fegete ili neeeeee.... I sve one faking jebene plastične operacije koje radi, i radi, i radi, i nadam se da će jebeno umreti od njih jednog dana. I ona i plastični hirurzi. Kako ti se ovo sviđa? Sad moram da idem da jedem sopstvena govna. Vna. Izvini. I nemoj da me zoveš kad budeš primio ovu poruku ti jebeni razaraču balkanske mladosti. Nadam se da ćeš doživeti dugu starosssssss i tešku bolesssssss. Mater ti jebemmmmm. I možete da me tužite svi vi. I ti i ona. Sve što ćete dobiti jeste samo kuracccc.cc. CC. Jer sem njega ništa drugo i neam. M. MUUU... Šit.  

- Bilo je negde oko ne znam tačno kolko h. kad me je iznenada, iz fundamenta probudio sopstveni dežpr. To mi se još nije desilo u životu. Nikada do sada nisam iskusio takvo iskustvo. Ali eto. Desilo se. Svašta se dešava čoveku. Valjda tako mora. Mora čovek kroz sve da prođe, sve da iskusi pa da, kad umre jednog dana, bar iskreno sebi kaže: „Jednom sam i ja bio živ.“ I tako...

- Elem, prdeština je bila tako prodorna i toliko nesnosno smrdljiva da bi probudila i mrtvog skojevca, a kamoli mene što me nesanica ždere od kako znam za sebe. Ta nesanica, to ti je zajebano čudna stvar. Osećaj ti je, nešto kao da si budan ali ne konstatuješ baš sve što se oko tebe događa. Izgleda kao neka repriza reprize neke serije koju si davno gledo. I tu je taj konstantni eho. Neki glasovi lelujaju oko tebe, i sve izgleda kao da si ih već negde čuo, ali ne mož da se setiš kad, kako, odakle... A kad spavaš, odnosno kad misliš da spavaš, ti si zapravo budan. Izgleda nešto kao dremež, ali od koga se samo umaraš a nikako ne odmaraš, pa ti se nekako više isplati da si trajno budan. Al jebi ga. Ne mož ti to da kontrolišeš. To kontroliše tebe. Naćiće ti šrinkovi zasigurno neku svoju štrebovanu definiciju da dijagnostikuju tvoju boles, al preterano džaba kad samo jedu smeće. Da ne kažem govna jer bih onda ispo nepristojan. Pa da. Nego, ne mogu ni oni nit bilo ko drugi mene da ubede u to da to nije nečija kontrola mene samog. Ja znam da jeste. Ja sam siguran da jeste. Znam zato jer ja to živim, a oni o tome samo čitaju. Il gledaju na filmovima. Nemaju oni pojma.

- Kad sam reko da to kontroliše tebe, mislio sam da ne znam tačno ko je to, il bolje reći šta je to. To još nisam uspeo da dokučim dok učim i dok se mučim kroz ovaj košmar sazdan od jave. Ali jedno sigurno znam, i mogu da ti potvrdim. Mi nismo sami. Neko nas posmatra... Proučava.... Definiše... Klasifikuje... Šta već. Primera radi, jednom sam se, pre par ne znam tačno kolko dana,  šlepao na busu. Uđem lepo, fino, kulturno... na zadnja vrata i tu i ostanem (tako se lakše magla vata kad dođe kUntrola. Dobra fora, a? A?) navaljen na onu šipku što nekima služi da se za nju drže dok se kače u bus. Meni služi da se navalim, a držim se za džepove. Ne što imam nešto vredno u njima pa se bojim da me neko ne pokrade, već što tako, kad muneš šake u džepove, niko ne može da zna šta ti tačno tamo držiš, naročito kUntrola, konduktOr, il neko ko bi malo se kurči. To ti je neka vrsta samoodbrane od potencijalnog napadača, ma bio on i ker. Mislim Pub. Pandur. Kako god. Što bi rekli Nemci: „Selfdefens“. Elem, bus krene, ja navaljen na šipku, odvaren ko šipka od varenja grasa, u polusnu. Idem negde, al ne znam tačno kuda. Budan sam a u stvari spavam. Spavam a u stvari sam budan. Stojim a kao da lebdim. Lebdim a u stvari stojim. Neopisivo zbunjujuće. I vozam se ja tako kad odjedared BUM!!!! Gledam a ne verujem! Živi „Saj-Faj“ – što bi rekli urbani Srbi. Urbani do mojega. Al dobro aj... Gledam čoveče, ti ljudi u busu, ta žena, taj dečko, ta ultra-pizda, lik sa šeširom i aktntašnom, baba s cegerom... Ja ko prepariran! Sve se oko mene dešava, ja unutar dešavanja, a sve izgleda ko u nekom vakuumu. Fotka već viđena. DeŽaVu, što bi rekli Bosanci. Ima nekih likova koji tvrde da je to neka vrsta greške u mozgu. Znaš onaj trip kad si negde na nekom mestu i odjednom imaš taj osećaj da si tu već bio pre. Znaš da si sad prvi put na toj destinaciji, ali ipak ne možeš da veruješ jer sećanja govore da si ti već bio tamo i sve to preživeo. A sve je isto. Desilo se pre 10 dina a sve izgleda isto ko i danas. Neverovatan trip. I kažu ti likovi, to je neka greška u mozgu. Kao neka vrste blokade, pada sistema, deinstalacija-reinstalacija... Kao kod računara. Znaš ono, sediš za kompom, ne diraš niti jedno dugme, gledaš u monitor, a on trepne kao kad udariš „refreš“. Kažu, to je greška procesora. Taj neki program, koji se sastoji od kodova, dok učitava pokretanje on trepne kad ne prepozna neki „fajl“, što bi rekli turbo-Srbi, pa opet, pa opet sve dok ga ne učita. Odnosno prepozna. I onda krene da radi normalno. Al kurac tebreks. Ima tu neki keč. Ako računar ima taj „hard-disk“ i u njemi instalirana milion „softvera“, i u svim tim „softverima“ milion kodova koji ga čine „softverom“ kako bi uopšte i mogao da funkcioniše, i sve to stvoreno od ljudske ruke, šatro, i sve digitalizovano pa  sve to i zovemo tehnologijom, odnosno naprednom tehnologijom, što će reći da je to neka vrsta veštačke inteligencije, zašto se onda to isto dešava i u mom mozgu? Zar sam ja „softver“? Da li sam ja veštački čovek? Programiran, a? Hmmm... Tera na razmišljanje jel da? E pa vidiš, u tim mudima i leži sperma. Ja upravo to i tvrdim. Mi smo iluzija. Te oči, taj glas, pokret ruku, ukus, miris... Sve što misliš da radiš zapravo je laž. Čista 100-procentna laž. Mašta. Iluzija. Trip. Ako ne veruješ u Matriks, onda si garant igrao Sims. To ti je ona igrica simulacije života. E, to je to. Mi smo to. Ja sam Sims. Ti si Sims. Svi smo mi samo Sims. SIMS – Sistem Iluzije Moćnog Spektra. A šta to u stvari znači. Pa vrlo jednostavno. To je ono ’TO’ što nas tera da radimo to što radimo. Lezi, dig se, ustaj, sedi. Iliti, ustani, kenjaj, operi zube, umij se, jedi, idi na posao, vrati se kući, jedi, gledaj TV, slušaj TV, budi TV, legni da spavaš, i onda sutra opet ponovo. Ista stvar. Ista radnja. Ripit, ripit, ripit.... I sad se ti eventualno pitaš, pa zar nije fora igrice da se zezaš, onda šljakaš, stvaraš porodice, gradiš kuću, paziš na sve članove tvoje porodice, da nauče sve veštine, da budu što bolji, da lepo spavaju, jedu, odu na vreme u kenjaru, imaju dobre odnose sa svojim prijateljima itd. itd. a? Pa jeste. To je fora igrice. Ali (to je ono svemoćno ali), desi se da se poneked uneseš u jedan Sims i potpuno zaboraviš na onaj drugi. Recimo, ćale je na poslu, ti upravljaš kevom koja uređuje baštu, a ona beba u krevet-kaFezu, drma šipke ko blesava jer je jadna gladna, a niko ne čuje taj krik, to urlanje. Ti si se previše uneo u baštovanstvo i zaboravio na bebu. I onda se desi da bebu odnesu socijalci, ili da jednostavno rikne od gladi. I dok se ti rasvestiš, ode voz. Kasno je. Prekasno da se kaješ. Ali se pitaš, pa kako bre? Ili recimo, dok kontrolišeš jednog Simsa koji je dobio neki zadatak na poslu i mora da ga izvrši u datom roku, drugog si ostavio da popravlja pokvareni TV. I onda se desi da ga rokne struja i on umre. Ode čoek. Odnosno Sims. E sad, kad to uporediš sa realnošću naših života, duboko se zamisliš da li su to stvarno naši životi. Da li ih mi kontrolišemo, ili je ipak to neko treći. Neko ko sedi za nekim kompom, drži miša i igra svoju igricu tvog života. To jest „života“. A? Šta kažeš? Kladim se da sam ti začešao mozak da se zapitaš je li, ili nije. Je? Ne? Ko tačno može to da ti dokaže. Ali baš da ti dokaže i ubedi te da je to tako, a? Niko, buraz. Niko! Niko ne može, jer ne zna kako. Zato i tvrdim da je sve samo jedna jebena laž. Mi nismo mi. Mi smo nečija simulacija života. Tj. naši životi su simulacija, a neko ili nešto se samo igra tim simuliranim šatro životima. I sad se vraćam na početak. Na nesnosni i prodorni prdež koji me prenuo iz moje insomnije. Ko tane sam se zabo u kenjaru i, dok sam se dakleM olakšavao, iliti vršio BIG nuždu, neko bolesan u mozak je besomučno lego na moje zvono na mojim ulaznim vratima. Ne znam zašto se zovu ulazna. Vrata su vrata, i kroz sva vrata moraš da uđeš, ali mi, kvazi PIPL, samo ta vrata zovemo ulazna. Ostala vrata su ostala samo vrata. Ali smo ih rasporedili: vrata od kujne, vrata od klonje, vrata od dnevne sobe, spavaće sobe, terase....

- Elem, budaletina s mozgom ribice, one glupe akvarijumske (što ih stvoriše neljudi za neljude koji bi da ih poseduju iz ćefa samo njima neznanog) i rukom slona, zalepio se na moje rođeno zvono i ne jebe bre da se skine! Ič ne jebe! Ne jebe ni 2%! A ja kenjam! Govno na pola puta! Slon zvoni! Ja se preznojavam! Nit govno napolje, nit slon da prekine! JEBEM MU MATER!!! BRE!!! Pito bi ga ja kako bi njemu bilo da je on na šolji u pola kenjaže a da mu ja legnem na zvono i tako sadistički ga dekoncentrišem. Pito bi ga, kad bi znao ko je to bio. Jebo li ga Isus lično! Al tu nije bio kraj mojih muka. Neee....  Taman je vnogo reklo KLOP, i palo u ljušo, ja se brže-bolje mašio za guz-pirpa, al oćeš. KURAC PIRPA! Nestalo. Nema ga. Kraj. I šta sad? Ništa. Lagano se dižem sa šolje, s veliku koncentraciju misli bačenu na moj personalni anus da slučajno ne ispusti neko „tarzanče“ zakačeno na ispod jajca, i prebacujem se na kadu, koja se nalazi preko puta mene, ali na dohvat dupeta (jer su nam stanovi sve manji a životi sve kraći, pa se sad ti misli zašto, i ko tu prosperira), s jednu ruku faćam peškir (da ga stavim na ivicu od kadu jer je kada ladna a ja sam vreo ko ringla na trojku, pošto sam se prethodno preznojio 1000 puta dok sam ispustio svoj minuli rad), s drugu ruku se držim za lavabo (da se ne omaknem slučajno i nesrećno završim na pločice, i to govnjive, jer dok me pronađu, dok se sete il dok neko sličajno ne bane, ona govna ima se razliju na sve strane, da se zabuđave i posle ima piše u novine da sam se ja udavio, il ugušio od moja rođena govna. I to na pločke u moj WC), s veliku koncentraciju nežno stavljam peškir na ivicu od kadu, i prebacujem ruku iza moja leđa da napipam slavinu i ručicu od duš (ona druga ruka je i dalje na lavabo, i ne puFćam ga). Konačno napipavam duš, prilagođavam vodu na taman, ni vruće ni ladno, nego taman, i napokon, s veliko uživanje, puštam da voda odnese sva govna s mojega anusa, i šire. I dok sam baš onako čovečanski uživao u skiđanje zaostalih govanceta s delovi od moje dupe, neki drugi maRmun, a možda je i onaj isti slon, sad lego na moj rođeni telefon i zvoni, bre, zvoni ko da sam ja hitna pomoć a ne čoek koji je samo teo se iskenja i vrati u svoj krevet. I opet muke da što pre završim pa da se javim, i opet žurba, i na kraju kad sam došo do telefon, onako sav napet da ga nekome majke iznabutam, on prestade da zvoni i zajeba me. Ladno me zajeba.

- E sad, što sam ja sve ovo napisao, neam pojma, i nije mi jasno zašto, kad sam samo hteo da objasnim kako sam došo na ideju da napišem pesmu za guz-pirpa. Možda je sve to i bila neka vrsta preludijuma za smupe, al dobro sad. Neće se faćamo za sitnice. Znači nisam dobio inspiraciju da napišem pesmu od zvono od vrata, od telefon, il nešto peto, već od papir za dupe. Zašto. Pa zato što kad ti najviše zatreba, njega baš tad nema! NEMA GA! I tad dođoh na ideju da bojkotujem proizvođače papira za guzicu. BOJKOT! Ima perem dupe ko Muslimani. I u pravu su ljudi. Em ne plaćaju preskupi papiri, em ne truju čmar s razne sintetike koje se guraju u ti papiri + razne hemikalije koje im daju onaj freš miris, em čuvaju životnu sredinu jer se zbog radi ćefa ljudskih zveri, da brišu svoju odvratno smrdljivu i usranu guzičetinu mirisnim i preskupim papirima, seku jadna stabla i stabla po našim sve manjim šumama i gorama. DakleM, ekonomični ljudi. Brao Muslimani! Respekt! I ja od sad perem bulju. Proizvođači, prodavci papira, kao i koljači stabala – PUŠITE MI KURAC I NADUVAJTE MI JAJCA!!! Finito.

- A sad – PESMA:

- (Inače napisana u rep fazonu, ali mož da se prilagođava na bilo koj muzički pravac ako vam je ćef. I ne tražim nikakva autorska prava. Dajem pesmu za DŽABA! Jer, znanje ne pripada čoveku, već čovečanstvu. A vi ako ste bzdlje, vi onda potpišite sebe i prodavajte tu pesmu na koga god oćete. Indiskretno me zabole. I veličanstveno, takođe.) DakleM, PESMA:

- REP-GUZ-PIRPA

Tekst: Psiho Rebel

Muzika: Kašike, Šerpe i Lonci

Izvođač:  Psiho Rebel i Alteri

Bio je jedan sasvim običan dan

Ja sanjao jedan sasvim običan san

Taj san bio je samo prividan

Al nema svrhe da se sa šrinkovima raspravljam

Odjednom me steglo nešto, u predelu stomaka dole

Ritalo se sasvim vešto, ko da sam trudan – ne daj bože

Skočio iz kreveta brže-bolje, i ko tane odleteo do wc šolje

Da ispustim govno svoje, i rešim se muke moje

Al kako to obično biva, neka budala uvek ispliva

Da zagorča ti život divalj, a ti mislio biće divan

Mislio al posto kivan, mislio da teraš inat

Mislio al ipak šipak, bog stvorio samo šupak

Starac ne razlikuje šupak i pupak

Od tebe ostao je samo glupak

Što sere govna ko kišna glista

Što jede govna kad misli da blista

Kad priča tripuje da je bista

A ljudi ga gledaju ko da je raspala pizda!

Zgađen od života sad trip tvoj je

Dok čekaš to smrdljivo govno svoje

Da vidiš ga srećan na dnu wc šolje

Da otarasiš se njega i stekneš poen!

Al malo je zajebano to kad shvatiš

Da papira nema kad se za njega latiš

Lelujavom rukom u prazno mlatiš

Besan na svet a u duši patiš

Besan na sve a slabo pamtiš

Sad pljuješ i psuješ zato što smrdiš

I kuneš i kudiš al džaba prdiš

Sve što si dobio jeste kariš

U tvoju bulju zaboden stari

Aj sad do marketa pali

S usranom guzicom ko dečak mali

Da ti se smeju svi kad ti ga neko uvali

A ti da plačeš ko glupi s tv-a Ivan mali

Što vodi emisiju ko vnugo tetrari

I cmizdri ko pizda kad ga neko s boljom forom sobali

Ajd ne budali nego razmisli stari

Dal ćemo od sad biti drugari

I bojkotujemo guz-pirpa ludi

Jer mi nismo govna nego ljudi

I sad mi nestalo inspiracije, jebem mu terma

Al i dalje repam i bojkotujem guz-pirpa

A ovo ionako nije bila neka pesma

Već prozivka za sm-rad što se zove Vendi Vesna

HA HA HA AAAAAAAA sad je jebeno besna

Jer đana joj više nije tesna

Ne. Nije bro. Široka je ko Rusija

A ako je voliš, poljubi je u Moskvu. HA!

Stajao sam na sredini svoje sobe. Gledao sam s gnušanjem sve te bezvredne predmete, rasute svuda unaokolo, kojima ljudi često umeju da daju neki božanski smisao. Čudno je to kako ljudi od jednog običnog kreveta ili lampe u svoju svest ugraviraju neku vrstu uzvišene predstave, pridajući mu pri tom tolko pažnje, kao da se radi o živom biću a ne o parčetu stakla, metala, plastike... Šoljica za kafu. Glupa šoljica za glupu kafu. Dreme na stolu. Dosadno joj je. Ne želi da bude tu, ne želi da egzistira u takvom obliku, ne želi da joj svrha bude baš onakva kavu joj je čovek namenio. Ne želi, ali tu je. I čeka. Čovek rukom poseže za šoljicom. Ne misli na ono što radi. Njegove misli preplavljene su drugim problemima. Milijardu ljutih problema kasapi njegov od briga oronuli mozak. Kirija, računi, krediti, dugovi... Zašto je uopšte rođen. Šta on traži tu. Šta taj život zapravo hoće od njega. Ne želi da umre. Boji se smrti. Želi da živi, ali ne zna razlog zašto. Jutros mu je stigao račun za struju i uz njega priheftan račun za tv pretplatu. 34.550 din. Kako glupa cifra... „Koji li je moron to smislio?“ – uzdahnu misao s upitnikom, ali bez odgovora. Osmočasovno radno vreme. Radi u glupoj radnji za prodaju gluposti. Stvari nikom potrebne. Bez elementarnog značaja za život čoveka, ali čovek ih kupuje. Čovek kupuje gluposti misleći da su mu itekako potrebne. Mora da ih poseduje. Neko je zaboga tako rekao. Činija koja će sakupljati prašinu, tepih koji će morati da usisava i pere, svećnjak bez sveća koji nikada neće biti upotrebljen, ogledalo na koje obrati pažnju 2-3 puta mesečno na par sekundi, eventualno minuta... Nebo nad njim sprženo je hemikalijama, zemlja podno njega nakazno betonirana, voda je zatrovana, vatra je odavno izgubila svoju izvornu boju, kiseonik je na izdisaju, pokolj drveća izazvan ljudskom rukom... Zidovi i tama. Kao budućnost. Kao grobnica. Njegova grobnica. U njoj će biti živ zakopan. Zazidan. Zašto je to tako? Njegova ruka kreće se u pravcu šoljice, ali je promašuje. Zahvatio je vazduh a samo kažiprstom okrznuo šoljicu. Sekunde dve u kojima nema ničeg. Samo tišina. A onda tišinu prekida prasak. Brz ali zvučan. Kratak u trajanju ali dug u kajanju. Šoljica je pala na pod i raspukla se u komade. Obična šoljica. Potpuno nebitna stvar. Takvu istu može da kupi za 15 minuta za 100 dinara u bilo kojoj radnji u gradu. Međutim, on kipi. On prska, šizi! Njegovo lice je iskrivljeno. Suza na hrapavom obrazu. Psuje i grdi samog sebe, i šoljicu, i sve oko sebe. Izgleda kao da je kraj svega, kao da se sve raspalo, kao da je na zgarištu. Mrtav i beo. A već sledećeg sekunda, potpuno bezbrižan, pije svoju kafu iz druge šoljice, zavaljen u fotelju, gleda televizor. Slika sada govori da se ništa nije dogodilo, a ona prethodna, zapisana na stranici istorije koja nikada neće biti pročitana, još uvek gori u onom paklu nervnog sloma. Tužna pepeljara prepuna opušaka ležala je na stočiću uranjajući u moj pogled. Neko bi je s gađenjem istresao u korpu za otpatke, oprao i vratio natrag. Zašto? Pitao bih sebe to još stotinu puta. Meni nije smetala. Čak sam je s osmehom pratio. Ležala je nepomično. Prazna pepeljara je ukras, ovako prepuna imala je svoju svrhu. Ljudi misle da su superiorna bića. Vole ukrase. To je u stvari njihov hir. Ćef. Zakolju prase, ne trepnu, i pojedu ga, ne trepnuvši. Oderu zmiju i naprave kaiš. Ubiju lisicu i okače je oko vrata. Aligatora za cipele, konja za kobasice, jelena zarad rogove koje kao trofej čuvaju u jednoj od svojih soba, pokolj ruža koje smeste po svojim vazama uzduž i popreko kuće... Ubijena je 101 ruža, leže u korpi. I oni to nazivaju romantikom. To je genocid! Ali će ljudi tu reč upotrebiti tek kad bude bilo ubijeno 10.000 nevinih civila. Čak i tada će se premišljati, vagaće kako i na koji način su ubijeni, da li su možda sami krivi za to. Na kraju će možda biti samo zločin, a možda će biti i genocid, ali su za to potrebne godine. Suđenje, dokazi, tvrdnje... A šta je sa šumom od 50.000 stabala posečenih iz ćefa da se od njih naprave police? Police za one činije, svećnjake, vaze... Ne bi ni prstom mrdnula ta superiorna bića. Ribolovac. Ubije 10.000 različitih vrsta riba i pojede ih u slast. I ništa. Nikom ništa. A kad tom čoveku ajkula odgrize nogu, tada se hiljade njih okomi na ajkulu. Naoružani harpunima jure ubicu. Ubicu? Zar ajkula može biti ubica? Sude joj ljudi etiketirajući je, ne pitajući ostale ajkule za mišljenje... Sebičluk. Pitam se, šta bi bilo kada bi se na Zemlji pojavila superiornija bića od ljudi? Da li bi tada ljudi prihvatili svoju inferiornost? Kao što su to učinile biljke i životinje? Ne. Naoružali bi se do zuba i krenuli u rat do istrebljenja pod izgovorom da su napadnuti, da je nad njima izvršena agresija i da se oni po svaku cenu moraju braniti od invazije agresora koji preti da ih uništi. A zašto se onda bune kada im životinje uzvrate? Gamad. Zakolje kamilu i iz nje isisa sve što se isisati da, kosti baci na đubrište, a za svoje kosti želi parcelu, krstaču, spomenik, epitaf... Želi da ga pamte. Ništa u mojoj sobi nije živo, čak ni ja. Spržili su mi nebo i još žele da ćutim. Smradovi jedni. Napisali su zakone i zahtevaju od mene da ih poštujem. U protivnom – biću kažnjen. Tačno je da su napisali zakone, ali dok su ih pisali mene niko nije pitao za mišljenje. Kako onda misle da ću poštovati mišljenja onih kojima moje mišljenje nije važno? Po kom to zakonu je protivzakonito rušiti nepravedne i silom nametnute zakone? Ja sam možda cigareta, i sasvim je izvesno da ću sagoreti. Od mene će ostati samo opušak. Zgaženi opušak. Ali oni su kao dim cigarete. Ja ih stvaram, ja ih hranim, ja ću ih i ubiti. Nestaće. Nestaće baš kao dim cigarete. Sami su me zapalili. Ja to nisam tražio. Sad nek gledaju kako nestaju. Neka vrište. Uživaću dok gledam njihovo umiranje. I oni su uživali dok su me gazili. Tada nisu znali da jedan potez vuče drugi. No sada znaju. Poslednjim pogledom oka gledam kako mole za milost dok se ja radujem smrti. Tako tiha, tako veličanstvena... Podignite glas, robovi! Nek život zna da ste živi! Nek smrt zna po koga dolazi! Uzdrmajte drumove! Preplašite careve! Nek vas reka pamti! Sunce zna istinu, grobovi su samo sećanja... koja blede...

- Miš pogleda kroz pukotinu u zidu da bi video paket koji su otvarali farmer i njegova žena.
- "Koju hranu bi mogao sadržati" - zapitao se miš.
- Bio je poražen kada je shvatio da je to mišolovka.

- Miš se zatim povlači u dvorište i izdaje upozorenje:
- "Postoji mišolovka u kući. Mišolovka je u kući!"

- Pile zapijuka, podiže glavu i reče:
- "Gospodine mišu, ja mogu da kažem da sam ozbiljno zabrinut za Vas, ali to je bez posledica po mene. Ne mogu biti uznemiren zbog toga."

- Miš se okrenu svinji i reče:
- "Postoji mišolovka u kući. Mišolovka je u kući!"
- Svinja ga je simpatisala, ali reče:
- "Meni je mnogo žao, gospodine mišu, ali ne postoji ništa što bih mogla da uradim po tom pitanju, sem da se molim. Budite sigurni da ste u mojim molitvama."

- Miš se zatim okrenu kravi i reče:
- "Postoji mišolovka u kući. Mišolovka je u kući!"
- Krava na to reče:
- "Vau gospodine mišu, žao mi je zbog tebe, ali to nije koža sa mog nosa."

- Potišten i pognute glave miš se vrati u kuću da se sam suoči sa mišolovkom farmera.

- Te iste noći se čuo zvuk mišolovke, kao zvuk mišolovke koja hvata svoj plen. Farmerova žena požuri da vidi šta je uhvaćeno. U mraku ona nije videla da je to otrovna zmija čiji se rep uhvatio u mišolovku. Zmija je ujede. Farmer požuri u bolnicu, a zatim vrati ženu kući svu u groznici.

- Svako zna da se groznica leči dobrom pilećom supom, te farmer uze svoju sekiru i izađe u dvorište po glavni sastojak supe. Ali bolest njegove supruge se nastavila, tako da su komšije i rodbina dolazili stalno u posetu. Da bi ih nahranio i ugostio, farmer zakla svinju. Međutim, njegovoj ženi nije nikako bilo dobro i umrla je. Mnogo ljudi je došlo na sahranu tako da je seljak imao samo još kravu koju je zaklao da bi imao dovoljno mesa za sve.

- Miš je na sve to gledao kroz pukotinu na zidu sa velikom tugom.

- Dakle, sledeći put kada čujete da se neko suočava sa problemom i mislite da vas se to ne tiče, setite se ove priče i zapamtite jedno: KADA JE JEDAN OD NAS UGROŽEN - SVI SU U OPASNOSTI.

- Mi smo svi uključeni u putovanje koje se zove ŽIVOT. Mi moramo držati na oku jedni druge i praviti dodatni napor u ohrabrivanju jedni drugih. Svako od nas je nit od vitalnog značaja u tapiseriji druge osobe.

PS. - Ne znam ko je tvorac ove priče, ali svakako znam da je dobra i poučna.

  OPERACIJA: 'BOJKOT TV' POČINJE... SADA! ! !