Priviđenje

- „Zašto su Justiciji, Boginji pravde, zavezane oči? Otkuda joj i čemu služi ona neprozirna krpa koja je lišava vida? Da li je mač Justicijin, koji drži u jednoj, a vagu u drugoj ruci, valja shvatiti kao drevnu i vrhovnu zapovijest prava da je istina uvijek na strani jačega i da je dužnost sudija jedino u tome da tumače volju gospodara koji im, iznad glava i iznad presuda, kovitlaju isukanim bičevima?“

                                                                                   - Vuk Drašković -

Lista kandidata za OO LDP-a koje predlažu članovi za izbornu skupštinu LDP-a Leskovac, 22.09.2007.

1. Vladica Pavlović
2. Radosav Popović
3. Nenad Mitrović
4. Cveta Đorđević
5. Aleksandar Mitić
6. Dalibor Stanojković
7. Aleksandar Jovičić
8. Tomislav Mašković
9. Nikola Nikolić
10. Vladimir Ranđelović

- Za menadžera OO LDP Leskovac kandidovao se Dejan Mitić.

- Na osnovu člana 7. Pravilnika o kandidovanju menadžera i članova Gradskih i Opštinskih odbora LDP, Predsedništvo LDP, razmatrajući žalbu v.d. menadžera OO LDP Leskovac, izjavljenu na postupak kandidovanja Dejana Mitića za menadžera i 10 članova LDP za Opštinski odbor, na sednici održanoj dana 13.09.2007. godine, donelo je sledeću odluku:

- NE PRIHVATAJU SE KANDIDATURE, jer nisu u skladu sa procedurom propisanom Pravilnikom o kandidovanju menadžera i članova Gradskih i Opštinskih odbora LDP i to:

- Za menadžera OO LDP Leskovac: Mitić Dejana.

- Za članove OO LDP Leskovac: Pavlović Vladice, Popović Radosava, Mitrović Nenada, Đorđević Cvete, Mitić Aleksandra, Mašković Tomislava, Nikolić Nikole, Ranđelović Vladimira, Stanojković Dalibora i Jovičić Aleksandra.

OBRAZLOŽENJE:

- U žalbi koju je Predsedništvu LDP podneo v.d. menadžera i članove OO LDP Leskovac od strane lica navedenih u dispozitivu ove Odluke nisu validne.

- Naime, nakon podnošenja kandidature koje su u prilogu sadržale i potreban broj potpisa (koje nažalost nisam uspeo da dostavim na uvid), izvršena je provera od strane Izborne komisije i utvrđeno je u ličnom kontaktu da mnogi navodni potpisnici kandidatura nisu ni upoznati sa kandidovanjem tih lica a kamoli da su iste potpisali. (Pa naravno kad ih je potpisivala ruka samokandidovanih kandidata.) Svojim pisanim i potpisanim izjavama to su i potvrdili iz čega jasno proizilazi da su potpisi za kandidovanja falsifikovani.

- Iz navedenih razloga se ne prihvataju kandidature navedenih članova LDP za menadžera i članove OO LDP Leskovac.

Ova Odluka je konačna.

Beograd,                                                                     Predsedništvo LDP

13.09.2007.god.

- E moj EL PREZIDENTE ČEDOMIRE JOVANOVIĆU... a tako sam ti verovao...

- No, da se mi vratimo na temu. Sve je to lepo i krasno, jer je napokon Predsedništvo LDP reagovalo pravovremeno i efikasno, sprečivši u korenu sve moguće posledice koje bi se kasnije fatalno odrazile po leskovački LDP. Međutim, Predsedništvo LDP previdelo je krajnju podmuklost i malignost kvazi LDP-ovaca iz Leskovca. Skoro 5 godina kasnije, sudarili smo se sa veoma identičnom tragihaotičnom situacijom. Za početak izdvojiću samo jedan jedini primer od mnoštvo istih, ili veoma sličnih.

- Tomislav Mašković ponovo se našao na listi kandidata za OO LDP Leskovac, onako furiozno na najmorbidniji način. Svima nama je potpuno jasno da je nepotizam svugde prisutan i da smo se gotovo navikli na njega, ali što je mnogo – mnogo je. Tomislav Mašković nije se pojavljivao ni na jednom štandu, plakatiranju, sastanku... opravdavajući svoje izostanke gnusnim lažima i to tek kad bi se javio na telefon. Mnogo puta je pozivan, mnogo puta je bio nedostupan, ili je obećavao da će prisustvovati akcijama LDP-a u Leskovcu, ali se nikada nije pojavljivao. (O tome nema zvaničnih dokaza jer su svi zapisnici netragom nestali.) Pojavio se tek na jednom kvazi sastanku, krajem februara tekuće godine, koji je organizovala Radmila Gerov u prostorijama LDP-a u Leskovcu i to tek nakon poziva Dražena Ružića. Dakle, došlo je vreme da gospodin Ružić dovede i smesti svoje ljude oko sebe, kako bi imao što veću podršku u svojoj lukavo isplaniranoj ujdurmi da ukoliko LDP u Leskovcu pređe cenzus, Dražen Ružić zauzme dugo snivano mesto u fotelji gradske Skupštine. Gospodin Ružić nije skrivao svoje zadovoljstvo nit ozarenost na licu kada se na sastanku pojavio Tomislav Mašković. Ustao je u sred sastanka, pošto je dotični kasnio, „opravdano“ naravno, i rekao za svog pulena: „Eto to je naš Mašković“, predstavljajući ga gospođi Gerov, koja je, verovatno nesvesno ali zato veoma eksplicitno, stavila svima da znanja da je on taj i taj od toga i toga, i da ona odlično poznaje njegove roditelje, tetke i strine, rukovali su se s onim politikasterskim kezom na licu, i za tili-čas je Tomislav Mašković ubačen u spisak kandidata za OO LDP Leskovac. (Ostali članovi, koji su do tada bili veoma aktivni, bačeni su na marginu, šutnuti u zaborav, jer su svoje zadatke uspešno ispunili i sad im više nisu potrebni.)

- Dakle, mladi za Preokret – Leskovac držali su štandove, delili flajere, radili reviziju članstva, plakatirali grad, prikupljali sigurne glasove i potpise za deklaraciju: SRBIJU U EVROPU, EVROPU U SRBIJU! A od Tomislava Maškovića tada nije bilo ni traga ni glasa. Ali je zato sada tu i to po crti nepotizma, ušetavši se nonšalantno u listu odborničkih kandidata. I šta reći... Leskovac - mrtav grad! A PREOKRET - do mojega!

- Tomislav Mašković je samo jedan jedini primer u masi istih koji su na identičan način dospeli na tu listu kandidata za OO LDP Leskovac, koju su gradili gospođa Radmila Gerov, kao vrhovni komandant, zatim Dražen Ružić, propali političar, ispušena muštikla, persona non grata koja se čvrsto uhvatila za slamku LDP-a, nadajući se da će i on, s onim smešnim odelom i narandžastom kravatom, uspeti da se uvuče u lokalnu Skupštinu, onda imamo tu i Bojana Bojovića koji je, onako iz senke, vrebao svoju šansu, a kako sada stvari stoje, uspeo je u tome, i na kraju, a to nikako ne smemo da zaboravimo, u toj konspiraciji učestvovao je i Zoran Stoilković, propali rukometni trener, koji sam za sebe tvrdi da je u toj sferi jedan od najboljih na Balkanu (meni je to smešno, ali mi dođe i da zaplačem, onako tiho, nečujno, u skutu mog zaboravljenog i izmrcvarenog grada), persona s pregršt kompleksa, isfrustrirani sado-agresivac, koji je u više navrata vređao i ponižavao mlade LDP-a Leskovac. (Citiraću jednu njegovu rečenicu izgovorenu iz njegovih poganih ustiju na jednom od sastanaka: „Dajte da pozovemo ove iz organizacije mladih, ove mlade lepe devojčice da nam privuku birače. One su mlade, lepe, zgodne, malo ovo-ono, znate...“ itd. Da ste tom prilikom videli njegovu ubalavljenu i pohotnu fizionomiju, shvatili biste me u potpunosti o čemu vam govorim.) Na jednom sastanku, na kome je bio prisutan i Dražen Ružić, otvoreno je vređao, pretio, čak i fizički nasrnuo na jednog člana mladih za Preokret – Leskovac, nanevši mu pritom lakše telesne povrede. Taj nemili događaj, koji je, uzgred, uspešno zataškan, dogodio se 09.09.2011.god. oko 18:45h u prostorijama LDP-a, samo par minuta pre početka sastanka. U kancelariji za sastanke, sem Dražena Ružića, bila je prisutna i sredovečna gospođa/ica s kratkom crnom kosom  po imenu Alisa (nisam uspeo da joj doznam prezime, ali sam dobio informaciju da je nastavnica u nekoj lokalnoj školi, ili tako nešto. Nebitno na kraju krajeva.)

- Elem, napadnuti mladić pozvao je policiju koja je stigla 30-ak minuta kasnije (ali je ipak stigla i hvala joj na besprekornoj efikasnosti) uzela lične podatke napadnutom mladiću kao i njegovu izjavu, međutim, mladić nije imao svedoke da potvrde neuravnoteženi i sumanuti postupak tadašnjeg predsednika IO LDP Leskovac Zorana Stoilkovića, koji, naravno, pripadnicima policije ništa nije priznao iako su policajci ugledali veoma vidljive tragove povreda na mladićevom telu i licu. No, svedoka nije bilo, Alisa se pravila naivna, kao da je u zemlji čuda, a gospodin v.d. menadžer je na pitanje policajca šta se zapravo desilo, počeo da priča o Novaku Đokoviću, kao da je šenuo pameću. Policajac je još jedared postavio isto pitanje „šta se desilo“, a vajni menadžer je nastavljao sa svojom demencijom i pričao o tome kako je taj mladić, žrtva u ovom slučaju, pušio cigarete u prostoriji gde se oduvek pušilo i gde je pušenje dozvoljeno, ali je „nepoznata osoba“, koja je davala nebulozne izjave pripadnicima leskovačke policije, skinula taj znak, zaboravivši da nalepi onaj drugi ’zabranjeno pušenje’, i potpuno nesvestan posledica, nastavio je da baljezga unapred smišljeni dogovor s ostatkom ekipice da je tu zabranjeno pušenje i da je taj mladić prekršio zakon, neshvatajući da time pre svega ugrožava sam kredibilitet LDP-a, ne samo u Leskovcu, već i na nivou cele Srbije, jer je po njegovoj priči ispalo da članovi LDP-a ne poštuju zakone Srbije, a kaznu bi, za to učinjeno delo, snosio LDP, koja je u tom trenutku iznosila negde oko 500.000 dinara. Na kraju krajeva svih krajeva pripadnik policije je uvideo da ima posla sa personom izgubljenom u sopstvenoj šizofreniji, i na ivici svog strpljenja još jednom ga je lepo, jasno i glasno zamolio da kaže da li su se pretnje i fizički napad od strane Zorana Stoilkovića desile ili nisu u toj prostoriji u kojoj su svi ispitani učesnici bili prisutni i videli celokupni događaj, gospodin izgubljeni se pribrao, setio dogovora i rekao: „Ne, to se nije desilo. To je laž.“

- Policija nije imala nikakvih dokaza od izjave svedoka, te se konspiracija politikanata uspešno završila. Sve što su pripadnici interventne jedinice mogli da učine, bilo je to da opomenu Zorana Stoilkovića da se ne približava mladiću, da ga ne vređa i da mu ne preti, a kamoli fizički napada. Lako uočljive lakše telesne povreda mladića odletele su u zaborav, jer podnošenje privatne krivične prijave nije pilo vodu zato što je tužilaštvo i sudstvo u Leskovcu maksimalno korumpirano, a parničenje traje više decenija, a to previše košta pa je mladić digao ruke od toga. I tako je to ostalo na tome.

- Na sledećem sastanku, koji je iniciran povodom tog nemilog događaja, došli su predstavnici iz Beograda, Maja, Uroš i Branko, koji su godinu dana proveli u Leskovcu, dolazili dva-tri puta nedeljno, učestvovali u svakoj akciji koju su uglavnom organizovali mladi LDP-a Leskovac, i pokušavali na sve moguće načine da premoste sve probleme i da konačno reše status Leskovca, ali u svemu tome oni nisu uspeli zbog ekipe Dražen-Zoran, koji su maksimalno opstruirali i sabotirali svaki njihov pokušaj, a u toku tog sastanka Zoran Stoilković je u jednom momentu krenuo da se i fizički obračuna s Brankom, ali se na veliku sreću to nije dogodilo; valjda zato što je bilo i previše svedoka koji bi ovoga puta i te kako progovorili ISTINU. Na kraju se sve završilo u fazonu: zaboravimo nemile događaje i krenimo dalje. (Zoran Stoilković nije snosio nikakve posledice za sva zlodela koja je počinio: vređanje, ponižavanje, šikaniranje, pretnje, fizički napad. Još uvek je u LDP-u i još uvek igra ključnu ulogu. Dakle, nije bio sankcionisan nit primereno kažnjen za to što je učinio, naprotiv, postao je još usiljeniji, razjareniji, bahatiji, licemerniji i nastavio je da radi ono što je radio i do sada, a to je devastiranje LDP-a u Leskovcu. Bravo za PREOKRET!) Međutim, Dražen Ružić i Zoran Stiolković to nisu želeli. Oni su nastavili da sabotiraju rad mladih LDP-a Leskovac na sve moguće načine, oterali preko nekih svojih veza veoma dobru ekipu iz Beograda: Maja-Uroš-Branko, nastavili su sa svojim neradom i prikupljanjem njima bliskih ljudi (rođaka, prijatelja, komšija), praveći tako neprobojni bedem oko sebe i svoju sekciju unutar LDP-a, prekršivši gotovo sve tačke statuta Liberalno Demokratske Partije. Oni su učinili sve kako bi raskomadali i uništili jedva skrpljeni LDP u Leskovcu, koji je na jedvite jade kiseonik uzimao na cevčicu sa filterom pri vrhu koji su samoinicijativno postavila gorepomenuta gospoda. Uništili su forum žena, koji je tek počeo da se formira i to najogavnijim lažima, ono kao: ma to je bila samo trenutna energija koja je vrlo brzo splasnula, one nisu imale cilj da stvore forum žena, već da se ufuraju na položaje (što je totalitarna neistina) i tako su ih i oterali. Ali se nisu na tome zaustavili. Nastavili su da ignorišu, sabotiraju i šikaniraju mlade LDP-a. Mnogi od njih su i napustili partiju upravo zbog Dražena Ružića i Zorana Stoilkovića. A zatim su preko svojih veza doveli Radmilu Gerov i neke svoje ljude iz Leskovca i okoline, napravili svoju ekipu i nastavili po starom. Oformili su inicijativni odbor, nazvali ga OO, a zatim i lažni GO i krenuli sa svojim mahinacijama uz svesrdnu podršku Radmile Gerov, koja evidentno uopšte nije upućena u rad LDP-a Leskovac. Svi su odjednom zaboravili na mlade koji su radili sve ono što nadri odbor nije: štandovi, akcije, plakatiranje, reviziju članstva itd. Zaboravili su čak i da isplate teh. sekretare koji su predano obavljali sve nametnute im zadatke, a mnogi od njih nisu ni bili u njihovoj nadležnosti. Dražen Ružić i Zoran Stoilković nisu snosili ama baš nikakvu odgovornost, sve propuste svalili su na teh. sekretare i organizaciju mladih LDP-a. I to je, naravno, prošlo nekažnjeno. Uostalom, kao i sav uredni nerad koji su ta dvojica mahinatora i laktaroša učinila u LDP-u. Na primer, od kada je Ružić postao v.d. menadžera LDP Leskovac, pečat partije je nestao. Gospodin Ružić ga je nosao sa sobom u svom džepu kao da je partijski pečat njegovo privatno vlasništvo, a šta je sve mogao da učini s tim pečatom, da ga zloupotrebi na bilo koji način, ne smem ni da pomislim. Sem toga, u prostorijama LDP-a ponašao se kao da je to njegova privatna birtija, a on je njen gazda. Vikao je, urlao, lupao šakom o sto, čak je i psovao. Kućno vaspitanje, nema šta. Kultura na najvišem nivou, nema šta. Diplomirani polotikolog – nema šta. Baš pravi liberal, baš pravi PREOKRET, totalni PREOKRET; samo ne znam u kom smeru... Još gore od njega se ponašao i Zoran Stoilković, kao da je Staljinov brat blizanac. Bez pitanja je prisvojio ključeve od prostorija LDP-a, vršljao tamo kad god i šta god je hteo, a pri tom je sve vreme govorio kako ključevi nisu kod njega i da on nema veze s tim. Pitam se samo kako su prostorije LDP-a bile otključane pre dolaska teh. sekretara onog dana kada je dobio batine, a jedino je, kako tvrdi Zoran Stoilković, teh. sekretar imao ključeve od kancelarije. Da li da prejudiciram ili je sve jasno? Hmmm...

- Zaista mi je najiskrenije žao što će zbog tih secikesa i gulanfera ispaštati oni dobri i pošteni ljudi u LDP-u Leskovac kojih ima sasvim dovoljno, ali su to ljudi čiste savesti i neukaljanog obraza te nisu u stanju da se suprotstave ljigama koji su zaposeli sve one glavne, važne i bitne funkcije u partiji i nemaju nameru da odatle odu, makar ih metlom jurili; ukorenili su se uz pomoć Nebojše Ranđelovića, a sada i Radmile Gerov, i od LDP-a, PREOKRET-a i ISTINE, napravili neki remiks, radikalno-naprednjačko-socijalističku sekciju unutar jedine političke opcije s vizijom koja sija svuda, samo ne u Leskovcu. Nažalost.

- PS. 2 – Nastaviće se...                                                  ISTINA ILI NIŠTA!

- „The only thing necessary for the triumph of evil is for good men to do nothing!“

                                                                                          - Edmund Burke -

- Hiljadu i jedno pitanje čiji se odgovori uspešno zataškavaju. Jedno od najvažnijih je upravo taj PREOKRET koji u Leskovcu, verovali ili ne, još uvek ne postoji. Pitanje je: gde je, bre, taj PREOKRET? Gde se zaturio i ko to uspešno zataškava? U javnosti se sve u superlativu prezentuje, a iza kulisa stara pesma: nepotizam, lukrativizam, laktaroši, secikese, oportunisti, propali i isfrustrirani nadri političari i političari u pokušaju, da ne kažem politikanti, premda je to najadekvatnija reč koja taj košmar na javi jedino može da opiše.

- Elem, u pripremi je bila ’ŠETNJA ZA ZORANA’ koja se svake godine održava 12-og marta, (ove godine održana je 10-og marta), baš toga dana kada je ubijen dr. Zoran Đinđić, možda jedini čovek u Srbiji koji je imao viziju kako najbrže i najefikasnije rešiti probleme u Srbiji i ubrzanim koracima ući u EU. (Da ne dužim, jer svi znamo šta se dogodilo i zašto.)

- Priprema za ’Šetnju’ u Leskovcu je organizovana zbrda zdola, knjiga je spala na tri slova te je organizaciju uglavnom sprovodila određena grupa ljudi, a to su bili mladi za PREOKRET – Leskovac i teh. sekretar LDP-a u Leskovcu. Ostali su, kao i obično, prodavali zjala, sređivali se za fotografisanje, češljali osmeh za kamere, spletkarili, laktali se za odborničku listu, koja je napravljena po sistemu: ovo je moj čovek. Ili, najjednostavnije rečeno, nisu radili ništa.

- Celokupna akcija izgledala je smešno, jer je samo jedna osoba morala da odradi sav posao kako bi iz Leskovca na ’Šetnju’ u Beogradu krenulo što više ljudi, tačnije, svi oni poštovaoci dr. Zorana Đinđića. Međutim, iza zavese, onako u tajnosti, desili su se razni obrti, zaokreti, mahinacije i one podmukle ujdurme koje, osim haosa, nisu stvorili ništa.

- Donedavni v.d. menadžer Dražen Ružić, poznati spletkaroš i licemer, koji je, uzgred, dipl. politikolog, mada bi mu više pristajala titula dipl. demagog, jer osim što prodaje maglu ništa drugo i ne radi, ima strasnu podršku potpredsednika LDP-a Nebojše Ranđelovića Necera, koji je inače i narodni poslanik. (Sva dosadašnja kadrovska rešenja uvaženog nam narodnog poslanika i potpredsenika LDP-a Nebojše Ranđelovića, pokazala su se kao suicidalna i destruktivna po leskovači ogranak LDP-a, koji se svim snagama trudi da nešto stvori u ovom zaboravljenom gradu, ali mu to nikako neuspeva upravo zbog gorepomenutog gospodina i njegovih bliskih saradnika. Sve ljude koje je gdin Ranđelović svojim vezama postavljao na funcije počev od Milorada Pejčića, Bojana Kražića, Bobana Popovića, itd. itd. pa sve do Dražena Ružića, LDP u Leskovcu, osipao se, raspadao i sve više tonuo u bezdan.) Da skratim. Bez ikakve najave, nit kakvog sastanka, na kome su trebali da se pozovu svi aktivni članovi LDP-a Leskovac, kao što rekoh iza zavese, doneta je odluka da se na funkciju menadžera inicijalnog nadri odbora, pošto OO LDP Leskovac još uvek ne postoji (zbog nesposobnosti onih koji su ga do sada vodili) postavljen je Bojan Bojović. Ko ga je, kako i zašto postavio na tu funkciju - sam bog zna. Verovatno na inicijativu Radmile Gerov, koja je poslata da od haosa, koji vlada u LDP-u Leskovac, napravi još veći haos; ujedinjena sa šund ekipom postavljenom oko nje. I tako je gospodin Bojan Bojović postao menadžer kvazi odbora, verovatno onako plebiscitarno, kao što je to bio slučaj i sa Draženom Ružićem koga je na mesto v.d. menadžera postavila ekipica od 6 ljudi, a LDP u Leskovcu je tada imao više od 350 članova; danas ih sasvim sigurno ima više.

- Naime, trebalo je organizovati autobuse kako bi se svi članovi, aktivisti i simpatizeri LDP-a u Leskovcu, koji su želeli da odu na ’Šetnju za Zorana’, smestili i da, udobno i bezbedno, stignu do prestonice. Međutim, to nikoga nije zaista interesovalo. Tehnički sekretar LDP-a u Leskovcu na sve moguće načine pokušala je da organizaciju sprovede u delo onako kako se to profesionalno i radi, no nadri menadžer i ostala ekipica šatro LDP-ovaca za to nije marila, te je sav balast spao na teh. sekretara koja je propišala majčino mleko kako bi koliko-toliko sve to izgledalo približno organizovano i normalno, ali, nit je bilo organizovano, niti normalno. Mesto dva-tri autobusa, jer su „veliki“ LDP-ovci obećavali da će skupiti dovoljno ljudi za taj događaj, pojavio se samo jedan jedini autobus. Zašto? Pitajte vajnog menadžera Bojana Bojovića i njegovu ekipicu sačinjenu od ljudića čije je načelo nepotizam i lukrativizam.

- Na kraju svih krajeva autobus ISTINA-PREOKRET krenuo je put prestonice. I sve bi bilo super, ako izostavimo „autobus“ koji nema ni jedan najobičniji WC, a klima se uključuje tek kad „gospodi“ LDP-ovaca i vozaču to zatreba; ostali članovi, aktivisti i simpatizeri nisu bitni, kao ni mladi za PREOKRET, a naročito ISTINU, koji su, uzgred, jedini radili dok su svi ostali spavali. Ne, oni nisu bitni, a i zašto bi bili kad je najvažnije na funkcije ugurati svoje ljude i svima na sav glas trubiti kako LDP u Leskovcu konačno funkcioniše. Ovo funkcioniše moglo bi biti i „funkcioniše“ ili još adekvatnije NE-FUNKCIONIŠE!

- Dakle, nekako je taj „autobus“ krenuo i nekako stigao nadomak Beograda. Međutim, 70-ak km pred prestonicom „autobus“ se zaustavio i objavljena je petominutna pauza. Taman su ljudi napustili autobus, pripalili cigarete, otvorili flašicu vode, kako bi se malkice osvežili, kvazi menadžer i njegov kompanjon Zoran Stoilković (o kome ću pisati nadugačko i naširoko u narednim člancima) naredili su pokret. Ponavaljam NA-RE-DI-LI. Oni koji su bili na metar od busa na brzaka su se ukrcali, a oni koji su otišli da izvrše malu nuždu, morali su, tako na pola posla, da utrče u vajni autobus. Dva najaktivnija člana mladih za Preokret nisu uspeli da stignu do busa, koji je već krenuo, a vajni vozač tog sokoćala doviknuo im je, ponavljam DOVIKNUO, da će se zaustaviti na sledećem stajalištu i sačekati ih. Sledeće stajalište nalazilo se nekih 300 metara od mesta sa koga je autobus krenuo, međutim, na tom stajalištu nije bilo autobusa. Tog autobusa nije bilo ni na jednom stajalištu, a bilo ih je 4-5, do prestonice. (Autobusi ISTINE I PREOKRETA iz raznoraznih gradova, prolazili su hladnokrvno kraj mladih leskovčana i nije im padalo na pamet da stanu i pokupe ih, što bi učinio svaki čovek koji u sebi ima makar mrvicu ljudskosti. Jedini koji je stao i pokupio mladiće, bio je jedan stariji čovek s automobilom koji ih je bezbedno doveo skoro do mesta na kome je okupljanje za ’Šetnju’ uveliko počelo, a čovek čak nije ni pošao tamo gde i mladići; išao je svojim putem). Ostaviti mlade ljude u sredini ničega na 70-tak km od BG-a, mlade ljude koji su pošli u ’Šetnju za Zorana’ sa bedževima ISTINA, je u najmanju ruku zverski zločin. Mogu ga slobodno tako nazvati upravo zbog toga što se LDP, Preokret, ISTINA bore za mladost Srbije, bar tako oni kažu, međutim, ovaj čin dokazuje nešto sasvim suprotno, a to je da se i LDP-u, i PREOKRET-u i toj njihovoj ISTINI realno u praksi mladi uopšte ne tiču, bar što se tiče Leskovca. Ponavljam opet: Leskovca! Jer se u BG-u i Nišu i te kako bore za mlade. Jedino leskovački LDP-PREOKRET ne brine za mlade, već samo za likove koji su po nepotističkom i ližisahanskom linijom uvršteni u red važnih i pravih LDP-ovaca. Pa mi recite sad šta je ISTINA??? I kakav je to PREOKRET??? Ova pitanja su konkretno vezana za Leskovac.

- Zaista bih voleo da ovaj tekst, nekim čudom, dopre do predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića, pre svega zato što bi ovakva stvar njega i te kako trebala da se tiče. Jer određeni ljudići u Leskovcu jednostavno ne žele da rade za PREOKRET i ne znaju šta je ISTINA, a naposletku i da gospodin Čedomir Jovanović već jednom reši ovo rasulo od leskovačkog ogranka LDP-a. Jer ako se ovaj kataklizmatični haos ne reši u najskorije vreme, počeću, premda sam to dugo odlagao nadajući se da će stvari doći na svoje mesto, da iznesem sav onaj prljav veš koji sam trpeo jedan duži vremenski period, pa nek svi građani Srbije, a naročito Leskovca, saznaju šta je prava ISTINA i na koji način se određeni pojedinci „bore“ za nju. A biće tu svega i svačega. Bogami!

                                                                                           ISTINA ILI NIŠTA!

У капљици ничега гребем ваздух ноктима

Скупљам земљу очима, стварам ватру из побуне.

Из капљице ничега вадим сунчев зрак

И просипам га полако по искривљеним лицима.

Речима пуцам у проблем, прска мрачно стакло

Појављује се свемир ћелије, тамо где не постојим.

Не могу да се зауставим, лудило ме гура напред

Водич ми је звук драме, одводи ме са собом...

Чуло костију тражи кључ за браву игре мисли

Звона у пустињи - мој пут.

Иза плавих очију месеца клонирам душу ребела

Из мртвих костију сломљених крила.

Лепота последњег уздаха открива ми вечност

Шапат кише подиже капију

После таме рађа светлост

Представља живот након смрти.

У капљици ничега елементи су вечни!

Ја у капљици ничега, капљица ничега... у мени.

- Za tren oka mogu da izblickam sećanja mog prokletog života, i svu prošlost, i svu sadašnjost mogu u glavi ko fotke da prelistam, ali da nađem prave reči da ti to opišem... to ne mogu... to ne umem. Jedno je život, drugo knjiga, treće film, i tako redom... Sve što mogu da učinim, jeste da napišem rečenice s upitnikom koji ne traži odgovor. Zašto? Saznaćeš na kraju teksta...

- Jesi li ikada, stranče, šetao pocepane ’šangajke’ i pijačne treške kraj buržuja s brendiranom garderobom i patikama ’air-max’ i osetio onaj prezirni podsmeh nadmenih tatinih i maminih sinova upućen tebi siromašku? Jesi li ikada, sa suzom u duši, slušao svoje roditelje, koji su prebijali kičmu ne bi li ti obezbedili parče hleba i sačuvali krov nad glavom, kako ti postavljaju pitanja: „Jesi dobro? Jel sve u redu?“; a da toj suzi izdajici ne daš da napusti unutrašnjost kapaka i odgovoriš: „Jeste, sve je okej...“, a znaš da nije. Jesi li, stranče, sa 9 godina gledao na TV-u zaklane starce, žene, decu... plač bez suza onih koji su stradanje preživeli, sve izgubili i s golim životima ne znaju gde će, spaljene leševe, porušene kuće, sela i gradove u plamenu... nasmejana lica zlotvora s ogrlicama ispletenih od dečjih očiju, ušiju, prstiju... mrtva telesa koja su plutala po vodi... i krv koja je za njima tekla...? Jesi li sa 10 godina sedeo s ortakom na stepeništu njegove kuće i gledao njegovog oca kako odlazi u Bosnu te proklete ’94. pod prisilom vojne murije? Da li si osetio njegove suze kako ga peku dok gleda svoju majku kako grca, ispraćajući svog muža u bratoubilački rat, i drhtavi glas njegovog oca koji kaže: „Ne brinite, sve će biti u redu“, a onda, 2 meseca kasnije, saznaš da se neće vratiti nikada, i da njegovo telo niko ne može da pronađe, jer ne zna gde je, ili ne želi da sazna gde je... Jesi li? Jesi li slušao glupe nastavnike u školi koji ti pričaju kako je sve u najboljem redu, kako se rat dešava daleko od nas i da mi ne brinemo jer to s nama nema nikakve veze, a ti znaš da ima, jer gledaš svoj narod kako gine tamo negde u ničijoj zemlji? Jesi li se, stranče, s 13 godina razočarao u život i shvatio sav njegov besmisao, jer si prerano odrasto i skontao da si samo šahovska figura kojom drugi upravlja? I gledao pred svojim očima samoubistvo očajnika koji je sve izgubio, a ti mali i bespomoćan, ne možeš ništa da učiniš sve i da hoćeš. Ukočen si i leden a sve se munjevito brzo odigralo, i kad si došao sebi i osvrnuo se oko sebe, video si da nikoga nije briga za to. I uživo gledao dva iskasapljena mrtva tela i jedno koje se batrga, hitna dolazi, ali suviše kasno... Jesi li gledao, stranče, svoje rođake, komšije, poznanike kako odlaze u rat i verovao da će se živi vratiti, ali nisu. A oni koji jesu, ostali su večito sakati, invalidi... bez ikakvih prava, bez volje za životom, s traumama iz rata, onim neizlečivim... bez budućnosti. I one koji su bežali preko grane i nikada se nisu vratili, ni dan danas ne znaš dal su živi, dal su našli to što su tamo tražili... život i slobodu... Jesi li, stranče, stajao sa bedom i sirotinjom u redu za zejtin, brašno i hleba i dočekao svoj red praznih šaka, a desetak minuta kasnije video da se iz istog objekta iznosi roba, trpa u kamione i odnosi ko zna kud, a ti opet tako jadan i mali nisi mogao ništa da učiniš? Jesi li čuo jezive priče ljudi koji su preživeli pokolj, prebegli u Srbiju, a zatim dočekali blokadu na ulazu u Beogradu, blokadu njihovih sunarodnika koji su ih slali u Niš, Leskovac, Vranje, Kosovo i Metohiju... a oni gladni, goli, bosi ridaju, ne znajući šta ih tamo čeka? Jesi li, stranče, bio tu kad su ’99. padale bombe nad Srbijom? Jesi li čuo vapaj beznadežnih sakatih sunarodnika koji su molili da stradanje prestane? Da li si video spaljeni voz u grdeličkoj klisuri, ugljenisana tela, rastrgnute i krvave komade do juče živih ljudi, da li si čuo krik koji ledi srce, blokira razum i koči krv u venama, krik onih koji su se tu zatekli, koji su došli da pomognu, da spasu ako se šta spasti može, iako je vazdušna opasnost i dalje bila na snazi, iako je pretilo novo stradanje...? Jesi li gledao seobu Srba sa Kosova i Metohije, a neki od njih su tvoja krv, tvoja familija? Da li si gledao kako od nepismenih golja, lopova i ubica nastaju biznismeni čiji bankovni računi ni sami ne znaju koliko nula imaju? A ti gladan tumaraš ulicama grada po hladnoj i lepljivoj kiši jer nemaš kud da se skloniš... I spavao u haustoru nečije zgrade na buđavom kartonu koga probija bes hladnog betona... I sedeo na polomljenoj klupici, čekajući ništa... Pa glavom o beton, pa glavom o zid, i opet ništa... I gurnut od sistema propao u bezdan, a bezdanu kraja nema... I degradiran od kriminalaca i lopova a sve „poštenih“ ljudi koji su to bogatstvo „pošteno“ stekli... Jesi li stajao nad grobovima svojih ortaka i ortakinja ubijenih od strane horsa, noža, metka... i gorko plakao jer si znao da nisu to zaslužili? Jesi li osetio cev pištolja na slepoočnici i gledao krvave oči svog dželata, osetivši kako smrt dolazi po tebe, a onda ugledao njegov zlokobni osmeh, shvativši da ti dželat neće biti on, nego život koji ćeš, kao preteški balast, večito vući za sobom? Jesu li te prebijali pandurski pendreci i štangle poremećenih psihopata ni krivog ni dužnog zato što si se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, ili si samo rođen na pogrešnom mestu u pogrešno vreme...? Jesu li te pljuvali, kinjili, vređali i ponižavali gori od tebe? Jesi li u tom trenu osetio bes i želju za osvetom, a već sledećeg sekunda gledao kako se taj bes u tebi topi ko pahulja snega i pretvara u oprost? Jesi li uspeo da pređeš preko svega i oprostiš im? Jesi li? Da li ti je iko ikada umirao na rukama? Da li su od tebe odlazili one koje si najviše voleo? Da li te je izdao ortak zabivši ti nož u leđa zbog najmanje sitnice, a ti bio spreman za njega i život da daš? Ona izdaja gorka ko pelen, ona rana koja ne zarasta, ona praznina koja večito ostaje u tebi... Da li si spoznao taj osećaj? Da li si ikada bolovao od neizlečive bolesti? Boluješ, leka nema, svi te mrze, na margini si... potpuno sam. Sva vrata su ti zatvorena, pomoći ni od kuda, svi su te zaboravili... Ne trebaš im... I psiha koja testeriše mozak, ubija, gužva dušu, srce plače, i košmarni snovi, i puste nade, i java koja boli i peče, jer znaš da ćeš nakon prespavane noći, sutra doživeti jučerašnju reprizu masakra realnosti. I tako u krug do kraja svog veka, kratkog, jadnog i bednog. (A to je, stranče, samo deo mog života, samo jedan njegov majušni deo. Ostatak sve i da hoću da ti ispričam, ne mogu... Ne mogu, stranče, jer tu drugu stranu medalje ti nikada ne bi razumeo. Te raskrzane parčiće mog života ne možeš da shvatiš, ne može niko, ne mogu ni ja... jer nisu dovoljne reči, jer reči ne mogu opisati te ožiljke na duši i one rašivene rane po srcu koje još uvek krvare, a leka za njih nema...)

- Jesi li stranče prošao kroz sve te morbidne krugove i prepešačio sve te drumove od pakla satkane? Jesi li? Ako jesi stranče, tek onda smo isti, i tek onda možeš da mi kažeš nešto, i tek onda možeš da mi soliš pamet... A ako nisi stranče, onda nemoj, onda ćuti, jer ne znaš taj osećaj, jer ne znaš kako boli... Nemoj da me sažaljevaš, nemoj da me savetuješ, nemoj da mi daješ lažnu nadu, jer sve sam to preživeo, i sve što nisam znao sada znam... Znam da je život kazna, i znam da sreća ne postoji, i povrh svega toga ja osmeh ipak navučem preko usana, nastavljam da živim kako znam i umem, a ponekad se čak i radujem... Ne moraš, stranče, ništa da kažeš, samo razumi... ako možeš...

Opet rulja se gura, prozivku fura, al postovi nula

Opšta rasula, rečenica – štura, flaster skinula bagra

Duša im govana gladna, srca – prazna, inteligencija jadna

Kanda ih svrbi guzica gadna! Hoćeš beef sa mnom?

E sajber-čobane, ti – štene, i tvoje polupismeno pleme

Vidim ćene da krene, vidim iz bunkera blene

Sarkazam ti je glup zato tako brzo vene, mutavo seme

Sledeći put stisni muda da mi spomeneš ime!

Ja nisam kao ti, a ko si ti? Samo proizvod bolesne sperme

Neke budale što se hvale za svoje morbidarije

Opet pizdarije, oprem karijes, tvoje stupidarije

Čiste tričarije, kojekude koještarije, samo difalije

Ćepenak intencije zbog šimpanze kontradiktorne

A kad spusti se kostim varalice šta ostane?

Hladna mržnja seva do srži, jer tako im paše

Pameti nivo ko pivo prazne flaše, stoka bez mašte

Popularnost ište pa ko pizde pište, ko strine vrište

Siše to šiše pa šište ko guje, prozivka tu je, a šta je siže?

Čim zineš rikneš, vikneš, sikneš, glupost pljusneš

O patos šljusneš pa disuješ one kojima ne možeš ni da priđeš.

Želiš biti viđen, komentar – prioritet, retard za primer

Pa pišaš i pišeš da čitanost dostigneš

Prema šljamu afinitet, a kvalitetu animozitet

Pa se posle pitaj što si mediokritet

I česta meta mog repertoara, pitaj „drugara“, vala vara

Ti ne znaš šta je bunt, jer si kurava stara, na vugla – jaram!

Čim je sinula sirena ti zapalio preko bare

Pa sad otuda muda za bubrege nam prodaješ, care!

Koji će mi moj te tvoje usrane pare, ko fol: „radim za Srbiju, brale“

Pusti te fore stare gastarbajter-paore, frule i opanke, kur me zabole

Stiže pozdrav iz otadžbine! Serem ti se na rodoljublje iz ljubljene dijaspore

Tamo čistite tuđa govna da bi ovde glumili gospodare

Jedete salamure, ispod asfalta hodate, u kartone živite

Tamo, bre, ne smete ni da pisnete, a ovde ste našli muda da širite!

More kitu ližite pičke prodane! Jebalo te parče zemlje i tri boje

Jebeni grb i zastava kad ni himnu ne znaš majmune!

Hej stari, batali, nisam ja mali, ako ti nešto fali idi šrinku pa se žali

Zašto se mučiš da pišeš kad tom scibalom možeš dupe da brišeš

Plagijator-kliše i ništa više. Čemu li se busaš kad ne znaš ni zašto dišeš!

Samog sebe jašeš, samo sebe lažeš, bacile kašlješ viruse

Prazna govna sereš, besprizoran ko proliv pa proliv ždereš.

„Tebreks, ja sam putovao svud po svetu!“

Jeste sinak, al ti keva platila kartu da obiđeš planetu.

I dok ti brodiš na brodu i letiš na metlu u visokom letu

Mama ti pere usrane gaće i čisti svaku tvoju štetu

A ti veslaj kraj brane, brani te slave, slavom te hrane

A onda slalom preko brane, slinavi derane

Kad moje pero grune pa vers neće da stane

Grune tako zanet, jebe posred đane, reč silna ko tane

Ređam ti mane, rešetam te rane, u ludilu zapet

Pa ne znam da stanem i banem tako začet mačem istine

Tad pljusnem realnost što boli te bedniče, jadniče

Kosti sad lome se, rušiš se ko domine, slike su ti usrane

Zato gubi se, ubij se, nabij glavu u WC-šolju

Ručicu za sobom povuci tu, hitaj ka talogu, jer mesto ti je tu

Pravo kroz kanalizaciju, ravno u jamu septičku, skeptiku

Funjarski stvore što po mudima mi oreš

I sva govna što sam nasrao sad slobodno možeš da glođeš!

U oku posmatrača ti si samo tvorac kiča, lice s maskom i ni u čemu vičan

Muška bičerka, mazohista biča, plik lika s tri nika, kita do krajnika

Lažna spika, vika očajnog krika, iz obora tvoja slika

Plus čmar što stiska češagiju bez vriska, e zato ide čistka!

Jedan drugom komentare pa onda sledi čestitka

Malog čoveka što sam u svojoj sobi sedi, sa sobom vileni

I maligno bledi smišljajući naziv novoj bedi.

Sam sebi čestitaš iako si odavno već provaljen

Al sujeta je kurva pa si često njom zadovoljen

Ti si samo lajavac, kopiraš tuđe fore, šatro definišeš blogere

E onda popuši mi ’rac! Ja sam bar sebi dosledan, ne znaš ti taj osećaj

Drukaro mala sada letiš napolje. Bedni blogirante svoje postove smesti u kante

Znaš me – znam te, sad baci karte. Ops! Gubiš luzeru, sad puzi guzeru

Posran si prosekom jebena pizdo-hejteru, goriš čemeru u sopstvenom otrovu

Potpuno nebitan ti – izmetu! Putuj igumane u pičku materinu!

Šakom briši pedu bez pardona, pa nek liže cela tvoja nik kolona

Banda morona, bednih poltrona, ti bi do trona?

Evo ti bina, jebala te ona! Kurac napredna, bagro iz pakla bačena

Izbljuvku šlajma vidim da nije pomogo flaster

Sisaj kalabaster, džamutku-master, stiže nok-daun, ljubićeš parter

Ponovo kreće zidanje, na ustima bagre – malter! I shvati burazer

Sam si sebi govno-maler, drkoš-foler, ajmo taster mrš na šalter!

Od mene na poklon konačna verzija, stihova stihija i satira ko jebeni Sterija

Pa i dalje ko bura fura moja jebena šok-kultura!

I nikad neće stati – zapamti!

Ja se zovem mala Ria

I lepa sam ko štrumfeta

Lukava sam kao lija

Zezam svakog ko mi smeta.

Učim matiš i jezike

Da postanem pametnica

Kraljica sam dijalektike

Plus očajna domaćica.

Sloboda mišljenja moja je trasa

Upisaću FAKultet i završiti vala!

I nek mi se smeje cela Blog-masa

Ja i dalje pevaću: tralalala, tralalala...

Leptiriću šareniću dođi meni amo

Rebel je glup jer ne zna za maloglavaša

On lupeta o plitici samo

I zanimljiv je ko Patrikova jaša.

Ja gledam Sunđer Boba

I ređam sve same petice

Iako me mama prekoreva zbog mob-a

Ja i dalje kuckam porukice.

Nešto mi je komp poludeo

Baca na ripit moje komentare

Onaj rebel je o tom stalno prdeo

Al moje vijuge za to ne mare.

Ja znam ono što znam

Nek on priča šta god hoće

More uklesaću ga u ram

Pa neka tamo grgoće.

Mala Ria hipnotiše vas

Za mir u svetu sklapam tangram

Jednog dana kad postanem diva

Onaj rebel moliće za moj autogram.

Jeste, smejem se ko Draguljče

Al čitaoče, za to ne haj

Jednog dana svi nauče

Da skuvaju taj prokleti čaj.

Sad smečujem, blokiram, iako prokišnjava

Al jednog dana biću na krovu sveta

Tad niko neće smeti da me zajebava

Moj presto, u mojim rukama štafeta

U poređenju sa mnom

Vitez Koja je smešan

Ma prebiću ga salamom

Jer ja sam štrumfeta!!

PS. – Endendini savarakatini savarakatikataka elem belem – BUM!

Hu let d dogs aut? Vuf, vuf, vuf... bau vau vau gipi jo gipi jeeeeee....

Ajmo ruke gore: HIP-HOP UREEEEJ!

Ria štrumfetica smešna je ko Džeeeej!

PS. 2 – HA HA HA...

- U kraljevstvu Kukusrpsku

Kralj sirotinje Borisaga

Obećao svom narodu

Da će dati juhakaka.

- Samo neka budu verni

Nek vojuju u svom demokrahu

Neka ćute i nek žmure

I nek plaćaju juhakaku.

- Poslušni su Kukusrpci

Plaćali su juhakaku

Ćutali su, žmurili su

Vojevali u svom demokrahu.

- A prolećem svakog goda

Popne se na breg Borisaga

Pa poviče gromoglasno:

Dobićete juhakaka!

- U kralja su jake prsi

Vaterpolo on treniro

Vremenom se isfoliro

U politiku se infiltriro.

- U kralja su jake prsi

Grlat li je Borisaga

Kad poviče, brda se ore

Juhakaka, haha, haha!

- Svi se grotom smejat stanu

Sve se trese brat do brata

A od smeha, teška smeha

Za trbuh se i kralj hvata.

- Zajebo nas Borisaga

Udruži se s pendrek Dačom

Pa se s brda glasno smeju

Kukusrpskom juhakakom.

- A šta im je tako smešno?

Il je smešan Borisaga?

Il su smešni Kukusrpci?

Ili možda juhakaka?

- Sve troje je dosta smešno

Ponajviše Borisaga

Kad ozbiljno, milostivo

Progovori: Juhakaka!

- Smešan je i pendrek Dača

Pred kamerom s hrpom gafa

Čas zapreti, čas se smeši

Kukusrpskoj juhakaki.

- Srećni su ti Kukusrpci

Srećan li je Borisaga

Kad ih tako razveseli

Prazna rečca: Juhakaka!

- „Naš vjek će proći, otvoriće se arhivi, i sve što je bilo skriveno od nas, sve što u povjesti od laži živi, pokazaće svjetu i slavu i užas!“

- Hej, Darvine! Izgleda da u tvojoj teoriji ima neke istine...

- Ja ću štrajkovati glađu i to niko ne može da mi zabrani.

- Ne slušaj majko šta ti pričaju za mene, ne slušaj majko ni moje drugove ni žene, ne veruj majko nijednoj priči novoj, jer ja sam sretan, ja sam sretan, jer hrane me na cevčici ovoj! (Ššššš... ne vidi se na fotki, da mi ne bi zamerio gladni narod)

- Nemoj kume, molim te. Pusti štrajk, nek narod štrajkuje, a što se nas tiče ja imam ideju! Evo kako ćemo...

- Ma ko jebe gladni narod! Daćemo im naše osmehe, jer oni više vrede od hleba nasušnog. Smej se kume, mandati su naši!

- "... Pričaj nam o tajnim vojskama zla, o Cimone... Njihova se imena ne smiju izgovoriti glasno da ne oskvrnu usne smrtnika, jer su došle iz bezbožne tame i napale nebo, no bijahu istjerane gnjevom anđela..."

- Nemojte da me klevećete, mater vam pokvarenu! Ja nikada nisam jebao moj gladni narod! Nikada!

- Dobro, jesam ih lagao i potkradao, al šta sad. Zar to nismo radili svi mi? Ako budete glasali za mene na sledećim izborima, i vi ćete nositi odelo od soma maraka. Pardon, evradi, odnosno dolara... mislim dinara... Uh... šta sam ono hteo... uh... da kažem... uuuu...

- Šta to učini kume, budalo jedna neopevana. Kako ću sad narodu na oči? Koju sad šatru da im složim? Paušali, dnevnice, plate... Jaoj majko mila, rastu mi uši! Neću valjda da završim u zatvoru. Ja jesam krao, al nisam krao kao ovi ostali. Ja sam krao, al u skladu s propisi. Dal će ovo da proguta narod, majke im ga... E kume, kume... šta učini, jadan ne bio...

- Ma ne brini kume, mi smo radikalni naprednjaci. Znaš onu staru: „Vlada uvek isto svira, narod uvek isto bira, ovde nikad neće biti mira, u novčaniku pola marke, mislim dinara sija... recesija, recesija...“

- I shvatite već jednom, ja nikada nisam bio radikal! Ali nikada! I nemam nikakve veze sa zemunskim klanom i Ratkom Mladićem! I kakav kurac Vojislav Šešelj! Nemam ja ništa s tim... Nit ja, niti Tomislav Nikolić! Shvatite!!!

- Aham...

                                        - Nataviće se... ;)

- Prvo ćemo da ih napržimo verom i patriotizmom, a onda idemo: Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.

- Dal beše Virovitica, majku mu...

- Ma samo ti piši. Cela planeta srpska vala!

- Niko ne sme da vas bije! Niko!

- Ustani Srbijo! S verom u Boga idemo svi u rat! Mi smo jači no celi jebeni NATO pakt!

- U boj, u boj, krenite junaci svi! Kren'te i ne žal'te život svoj! Jer koji će vam moj!

- Jel vidite kad moji ljudi kvenu kako se sve tvese. Svušajte dobvo šta vam govovim! Čim meni pvdne na pamet da vam jebem majku, ja ću sve moje ljude da pošaljem u vat. I Njujovk ima da vam sjebemo! Mi Svbi smo uvek u svugde Svbi, i kad nas kavate nas dupe svbi, al mi to junački podnosimo. Svbija do Bvisela!

- Doktor Vojislav Šešelj je jasno rekao da svi mi pravi Srbi idemo u rat da izginemo do poslednjeg pravog Srbina i tačka!

- TAKO JEEEEEEE!!!!

- I mi smo radikrali, parče nam zuba fali, al za rat smo stasali!

- Patriote pred izbore 100put su nas izdale, slale nas u ratove za svoj lični interes, dok "ikone" su pevale...

- ... majke su naricale...

- A mladost je u krvi završila...

- ZAR VAS ISTORIJA NAŠA NIJE BAŠ NIŠTA NAUČILA???

- Otvori oči Srbijo!

- ... da se stradanje ne bi ponovilo...

- Aj da vidim smakni nas, sve nas koji vičemo uglas

Sve nas što se borimo za spas, za mladost, za Srbiju, čistka za vas!

Nije to bas, niti je trans, ovo je početak tek smo dodali gas

Udara ko fras, ko Cunamijev talas, sloboda ili ništa – viči naglas!

Hej ti, s druge strane ekrana, možeš da se smeješ, al ovo nije reklama

Na klik – fama, diže se galama, leti ko šamar bez pardona i blama

Osećaš sad prozivke kraj, al poenta je uvek između redova znaj

Dok ti kuckaš te poruke, puštaš smajliće smorene, na licu ti visi kez

Misliš da sve je zanos, da deca tripuju haos, i taj kadar dobiće rez

Ne znaju oni ništa, klincima klinac priča, i sutra nestaće sav taj bes

Nered se brzo čisti, tasterom brišeš reč, samo je mašta taj fiktivni svet.

Al ne znaš stari da nismo mi mali, to juče za sutra u borbi smo dali

Za istinu pali, truli ideali za tebe, za nas - sveti grali, u svetoj sali

Sopstvene duše dadoh zakletvu, sad krčim put, od kolevke ljut,

Zbog nepravde bunt, svaki je kut stvoren za kult, samo čeka da pronađeš ga

Da grune barut, fitilj za kalup kome trčim zapaljen ja! 27 godina

Na duši pečat nosim ko orden, detinjstvo su mi ukrali, neka sam proklet!

Jeste-dabome, više puta otet, srećom preživeo taj nesrećni rulet

Sad sam uklet, al pamtiću zauvek sve ratove što vodili ste

I onu mržnju prosutu kroz etar, udica za glupe somove

Puste topove, bombe – otrove, more jebote slet! Danas – opet, sutra komplet

Reprize jučerašnje gnev, pa nabij kompleks, na glavu dureks

U ofisu dok drkaš majmune! Možda nisi znao, možda misliš malo

Zamisli sad ovaj greh: u stvarnost kroz vatru, na ulici – pobune

Ciglu na ciglu stavljam, praveći zidove, čekam zvuk sirene

Samo čekam da krene luda masa promene, štit jači od stene

Daske su vene, mi iza scene čekamo zavese da dignu se

Korak po korak, zajeban pomak, brutalan ko Trbosek!

Možda kasno ćeš shvatiti sve, još uvek osmeh titra, zar ne?

Al ništa ti ne brini, ne. Samo plaćaj MTS, samo gledaj RTS

Samo hrani kič i šund! Ring-ding-BUM!! Opet rađam bunt

Rođen u blatu, odrasto u getu, rebel do smrti, rebel posle smrti

I posle smrti rebel se vrti! Laktom kroz džunglu, rok’en’rol furam

Plus hop garnitura jednako šok-kultura! Ispod kapuljače rađa se bura

Iz duše čupam ljubav koju u javu guram! I sve to dok mladost ne shvati

Koliko smo jaki kad zajedno krenemo do promene putem promene.

Možda ti sve ovo smešno zvuči, al ipak stari nešto nauči

Pojam dokuči, misao razluči, i shvati da samo mržnja slobodu koči!

Mi smo deca sunca, sloboda – maršruta, jebeš ideal ako zastaneš kraj puta.

Poraz gutam, udarac me sputa al samo na tren. Ne brinem zbog šuta

Ne prestajem da lutam, čvrsto držim snove u džepu od kaputa

Probiću taj bedem mržnje samo da je sputam. Nek bagra kureta

Meni ne smeta, jer klonovi pinka su neosporni retard!

Linija je žuta, al od nje bežim da ne postanem krajputaš.

Matori, već jednom skontaj: za mene je Ćuruvija heroj!

Zato i jebem političare sline, sudije, manće i kriminalce ćićoline

Što pod pojasom nose prangije. U skupštini orgije, u kući bordel bahanalije

U zdravstvu korupcije, u školstvu subverzije, nepotizam Vlada prećutkuje

Gudru diluju dileri iz murije, misliš da ne znam što me pratiš đavole

Taj metak što čuvaš repetiraj zlotvore! Očisti me, sokole!

Al jedno ti je istina, zapamti! Smrt za smrt neće nikad da se vrati

Osveta je čemerno piće, shvati! Zato i gazim, ubice ne pazim

Štampam parole od sutra stupaju na snazi. Tako se snalazim

Rebel revolucija kao puč industrija, ali nikad neće stati!

Ugasi TV, obriši fejsbuk, uzmi život natrag, stil reformiši ko Vuk

Pobune su počele, vreme je za promene, izađi i bori se!

Otvori oči širom, ne daj da te prevare, pusti laži, puste obmane

Ustani iz kreveta, izađi i bori se, ne priznajemo poraze

Nema više predaje, svi zajedno ko jedan do konačne pobede!

- Drznula se banda da uputi apel građanima Srbije da malo prištede električnu energiju kako ne bi došlo do restrikcija. Iz EPS-a su rekli da neće imati dovoljnu količinu električne energije ukoliko građani Srbije ne budu bili racionalniji u svojoj potrošnji. Rekli su da mesto dve sijalice koristimo jednu, da mesto dve ringle koristimo jednu, da bojler uključujemo samo kad je jeftina struja, da se kupamo što manje kako bi uštedeli tu preskupu struju koja nam šatro fali. Dragi moji lopovi iz EPS-a, čini mi se da se mi nismo bunili kada ste našu struju izvozili u Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj i ko zna gde sve ne, a za uzvrat dobijali ko zna šta sve. Celoga života građani Srbije štede, celi svoj vek sirotinja plaća danak kako bi buržuji uživali u svojoj zulum predstavi, a na kraju ta ista sirotinja mora da štedi i da se ždere i nervira zbog vaših ujdurmi. Vaš drski bezobrazluk udario je u plafon našeg praga tolerancije. Malo je reći STERAM VAM GA MAJCI, jer i vi odlično znate da struje ima sasvim dovoljno za sve građane Srbije, ali isto tako znate da novaca nema dovoljno za vaše prepune džepove, pa ste se veoma suptilno setili kako da nas zaplašite da bi novce olako strpali u vaše prenatrpane slamarice. Međutim, niste samo vi krivi za vaše maloumlje, kriva je i naša draga retardirana Vlada i naši dragi kriminalci političari. S tim u vezi, ova pljuvačina prevashodno će biti upućena njima; vas ću ostaviti za neku drugu priliku.

- Draga naša retardirana Vlado,

Mesto naše jedne sijalice, mesto naše jedne ringle i ostalih trica i kučina kojima nas plašite, vaš apel za uštedu električne energije trebali ste da uputite vašim sponzorima Beku, Koletu, Miškoviću, Cepteru, Mitroviću i ostalima. Znate vi odlično koji su vaši kompanjoni. Trebali ste Mitroviću da kažete da, bar dok traje ova zima koja ubija nesretnike širom naše zemlje, obustavi svoje idiotske programe kao što su: grand parada, zvezde granda, sve za ljubav, menjam ženu, trenutak istine, 48 sati svadba i ostale govnoseračke emisije koje nikom dobro nisu donele. Da li ste uopšte svesni, vi neodahije, kolika količina električne energije ode u vetar tokom snimanja tih morbidnih kvazi emisija, šou programa, il kako ih već nazivaju nadri urednici? Koliko jedna moja sijalica i jedna moja ringla potroši kilovata struje, a koliko milijardu sijalica i stotine klima uređaja u samo jednoj emisiji koju vodi onaj govnojedač Saša Popović koji sere u mikrofon čitava dva sata? Verujem da znate odgovor, jer niste vi baš toliko mutavi i glupi koliko mi verujemo da jeste. Da li je teniski meč u hali Čair, između Srbije i Švedske, morao da se održi baš danas kada snežna lavina ubija ljude širom naše zemlje? Zar nije mogla da se odgodi za neki drugi dan kada se ovaj užas malo primiri? Koliko je tu potrošeno električne energije, draga moja retardirana Vlado? Zašto kompanije, čiji su vlasnici poznati lopovi, rade punom parom iako svi znamo da iste uopšte nisu od vitalnog značaja? Zašto Heppy televizija nastavlja sa svojim debilnim rijaliti šou programom i troši na angro ugroženu nam električnu energiju? Zašto niste apelovali na vlasnika te nadri televizije da do daljnjeg prekine emitovanje tog bordel uriniranja, kako bi se uštedela struja koja nam je, kako vi tvrdite, na izdisaju? Kako je moguće da RTS, kao državna televizija sa nacionalnom frekvencijom, snima emisiju ’Ja imam talenat’ i pri tom enormno srče ugrožene nam kilovate? Da li to znači da gospodin Tijanić može da troši našu struju kad god se njemu ćefne, a mi ne smemo ni da se okupamo? Ako je stanje u zemlji vanredno, ako smo pod alarmom i ako je situacija stani-pani, zašto se onda preko prste udara samo određena grupacija građana, da ne kažem sirotinja? Zar se vanredno stanje ne odnosi na sve građane Srbije, pa i na vaše sponzore, pa i na vas? Ako je stanje u državi vanredno, onda se ono odnosi na sve njene građane, a ne samo na one koji vise na birou rada i na one koji kuluče za bednu platicu. Ili je ovo samo još jedna simulacija u nizu simulacija vaše reklamne kampanje. Previše, previše teatralno dragi naši političari. A evo i jedan apel za vas: SKINITE ODELA I KRAVATE POLITIČARI, ZASUCITE RUKAVE I IZAĐITE DA POMOGNETE OVOM NAPAĆENOM I SMRZNUTOM NARODU! Ali ne tako što ćete se slikati i snimati za medije, već lopatu u šake i čistite sneg!

- A sada reč-dve i za predsednika Srbije:

Gospodine Predsedniče,

Molim Vas da, kao državnik broj 1, izdate naređenje svim strukturama i svim funkcijama da agresivno krenu u akciju spašavanja snegom i ledom okovanog naroda Srbije, da sve organizacije u službi države, pre svega uniformisana lica, a zatim i civilno stanovništvo, započnu saniranje haosa koji nas je orobio, i da, pre no što dođe do još tragičnijih posledica, u korenu saseku sve moguće predviđene situacije. Imajte na umu da će nakon otapanja snega doći do poplava i da država Srbija, verujem da to već znate, nema odbrambeni sistem, odvodne kanale, nit specijalizovane službe za takvu vrstu nedaće. Ovo nije šala, Gospodine Predsedniče, jer mene boli jauk mrtvih ljudi koji su postali žrtve ove katastrofe koja nas je zadesila. Žrtava ovog ledenog stradanja ima mnogo više no što se to prezentuje preko medija. Ja to znam, a znate i Vi. Učinite nešto dok ne bude prekasno, molim Vas. Učinite to pre svega kao čovek, a naposletku i kao predsednik jedne male, siromašne i nesretne države, jer ta država, Gospodine Predsedniče, je Srbija, naša Srbija. I ma kakva da je, mi je volimo, jer to je naša zemlja. Ne zaboravite da Srbiju čini narod, a taj narod umire... nestaje... Spasite taj narod da ne bi došlo do nove seobe... poslednje seobe... seobe večnog nestanka...

PS. – Hvala pripadnicima Vojske Srbije, Crvenom krstu i ostalim dobrim ljudima, koji se u ovoj kataklizmi, i danju i noću, bore za svaki ugroženi život. Heroji su na terenu, a pičke u bunkerima.