- Прошао сам стазама свих годишњих доба,
тражио у њима сенке твојих корака,
у мислима ме болела свака пређена стопа,
ал ја сам упорно настављао да корачам.
- Где си се сакрила? Зашто не могу да те нађем?
Моја усамљена душа лута годинама,
сат откуцава, узалуд се сказаљка окреће,
питања слуте да се бојим одговора.
- Можда нас је судба такла у мимоходу,
нисам те видео, јер поглед обавезно спустим,
бојим се трагова, нисам нашао слободу,
песимизам ме гуши, стално црно слутим.
- Пораз! Још увек се нисам навико на њега,
иако је он мој пратилац верни,
сваки нови шамар нови је бол,
јер друкчије удара стару рану у мени.
- А тако силно бих хтео да заборавим све,
не могу, кажњен сам да вечно памтим,
неком је живот звезда, неком само трен,
прво немам, друго још увек тражим.
- Нестрпљив сам, али ипак чекам,
можда ме својом појавом ни од куда изненадиш,
знам засигурно да не смем да се предам,
можда си ту, а ја те не видим...
