- Манифест за све вас јадне мале празне говњаре, за све вас који ћете 31.-01. да ждерете, да лочете, да једете говна, да серете, да повраћате, да се мувате, да се јебете, да се пребијате, да се кољете, да се у катаклизми сопственог неразума лажно веселите, да проклињете особу којој ћете у поноћ пожелети све најбоље док у себи кудите исту и из свог себичног порива пожелети јој, наравно у себи, да што пре цркне. За све вас који ћете да се кинђурите, шминкате, одевате и опремате за ту фамозну ноћ, за све вас који мислите да је то ваш нови почетак, за све вас који мислите да је та ноћ посебна, да се разликује од осталих зато што је та ноћ, забога, велики догађај, јер се испраћа стара а дочекује нова година, за све вас који мислите да ћете у новој години бити нешто друго а да ће она стара година ваше болести однети у заборав, за све вас пинкофиле, грандофиле, паупер мозгове, за све вас којима је прекопотребна липосукција менталитета, за све вас умоболне, кофозне, ретардиране, ментално штрокаве, некултурне... за све вас неонацисте, квази патриоте, надри пацифисте, лицемере, лажне хуманитарце... за све вас... за све вас којима ће осмех титрати на поквареним уснама целог тог јебеног дана, целе те јебене ноћи, поноћи, јутра...
- Манифест ребела за све вас горе наведене и за све вас горе ненаведене:
- ХИВ/СИДА: Епидемија сиде у Србији је званично почела 1984. године, мада постоје и подаци о ранијим случајевима ове болести. Инциденца је релативно ниска, али је према неким проценама укупан број заражених пет до десет пута већи од званичних података. Од 1985. године до краја 2009. регистровано је укупно 2.440 ХИВ позитивних особа, од којих је 1.489 (61%) оболело од сиде, а 1.042 умрло. Међу источноевропским државама, у Србији и Румунији је забележен највећи раст новозаражених од почетка 90-их година 20. века. Према извештају института „Др Милан Јовановић Батут“ до краја 2003. године у Србији је регистровано 1807 особа инфицираних ХИВ-ом. Од тог броја, 71 одсто особа умрло је од сиде, што ову болест ставља у врх умирања од заразних болести. Ако додамо инфициране и из ове године, у Србији тренутно живи око 1000 особа заражених ХИВ-ом. Треба експлицитно ставити до знања и то да ова статистика не одговара реалном стању ствари, заправо, сматра се да је број инфицираних много, много већи. Код нас огроман проблем представља то што је просек тестирања најнижи у Европи. Социјална неприхватљивост ове болести, недостатак дијагностичких средстава, ограничене могућности за бесплатно и поверљиво тестирање, као и недовољно промовисање значаја тестирања, утичу на то да се код нас тешко одлучује на тестирање. Званични извори података доста се разликују у процени броја инфицираних, па би у Србији тај број могао варирати између 15.000 и 20.000 особа. Статистика показује да се у Србији сваке године региструје око 100 новозаражених. Према подацима које је изнео начелник одељења за ХИВ инфективне клинике у Београду, Ђорђе Јевтовић, у Србији више од 4.000 људи живи са ХИВ-ом (помножите тај број са 5 и бићете на пар корака ближе истини), а на лечењу их је око 1.000.
- РАК: У Србији сваке године од рака оболи око 30.000 људи, а умре око 20.000. По подацима о главним узроцима смрти у Србији из статистичког годишњака за 2006. годину, малигне болести су на другом месту са 19 одсто. Утисак је, међутим, да од рака у последње време људи болују много више и да је све чешћи међу младим људима. Читуље су пуне слика и имена оних који су умрли после „кратке и опаке/тешке болести” што је постао еуфемизам за реч рак, која се не изговара и не пише чак ни у умрлицама. Оно што ноко не негира јесте да су малигне болести у последњих 6 година у Србији у сталном порасту: у 2001. години забележено је 17.917 умрлих, док је у 2006. тај број порастао на 20.217.
- ТРГОВИНА БЕЛИМ РОБЉЕМ: „Специјално тужилаштво не мари за ропство“, „Нема тужиоца за трговину људима“. Иако је реч о једној од најтежих криминалних делатности, Специјално тужилаштво нема кадар који би се тиме бавио, иако су за првих 9 месеци ове године идентификоване 73 жртве трговине људима. Тужилаштво за организовани криминал сматра да му није потребан посебан тужилац који би се бавио овим проблемом. У образложењу одлуке којом се ово радно место практично укида каже се да иако ова криминална делатност спада у њихову надлежност рада, код њих протеклих месеци није стигао ниједан предмет трговине људима.
- Факти: У последњих 10 година у нашој землји је, према подацима НВО „Астра", идентификовано 378 жена жртава трговине људима. Од тога, 121 девојка је држављанка Србије која је продата у иностранство. Међу њима је било 50 малолетница, а чак 15 одсто њих било је приморано да се уда. Девојке из Србије, Црне Горе и са Косова и Метохије, налазе се у врху званичне немачке статистике по броју принудних бракова. У чак 8 одсто принудних бракова у Немачкој ступају девојке с наших простора. (Ово су „званични подаци, међутим, помножите тај број са 5 и бићете пар корака ближи истини.)
- Плус: Радници Службе за координацију заштите жртава трговине људима, у току 2010. године, идентификовали су укупно 89 жртава трговине људима, од којих је број жртава трговине људима 61, а број потенцијалних жртава 28. Од укупног броја жртава 42 су малолетне, а 47 је пунолетних. Према полној структури 80 жртава је женског пола, а 9 жртва је мушког пола. Од укупног броја жртава, 85 је држ. Р Србије, 1 држ. Румуније, 1 држ. БиХ, 1 држ. Хрватске и 1 је држ. Црне Горе. Према врсти експлоатације, над 34 жртава вршена је сексуална експлоатација, над 12 у виду просјачења, над 9 ради принудног брака, над 4 је вршена радна експлоатација, над 1 ради принудног вршења кривичних дела и над 1 ради нелегалног усвојења.
- УБИСТВА/САМОУБИСТВА: У Србији се сваке године убије 1.500 особа, те се по томе наша земља налази се на 13. месту на свету. Највише самоубистава се почини са Бранковог моста где сваке године око 40 особа реши да оконча живот скоком. Наравно, и у осталим градовима у Србији се дешавају самоубиства из разноразних разлога на разноразне начине, али их, наравно, нико не бележи, или се то веома ретко догађа. Убиства у Србији се догађају свакодневно. Подаци о томе су мање-више јавни, и мање-више тачни, међутим, оно што забрињава је то да се убице углавном налазе на слободи због неспособности (читај корумпираности) полиције, судства, тужилаштва.
- БЕЛА КУГА: Срби у Србији лагано, али сугурно одумиру и нестају - кажу стручњаци за демографска кретања. По стопи наталитета Србија је на последњем месту у Европи. Ове године у 150 насеља није забележена ниједна принова. Број деце по брачном пару смањен је са 4,1 на 0,81. У прошлој години у Србији је рођено 30.000 беба мање него што је потрбно за просту репродуктивну замену становништва, утврдило је Министарство за социјалну политику. Уз то, годишње се у Србији уради 200.000 абортуса. Најпесимистичкије прогнозе стручњака кажу да ће, ако се овако настави, Срби за 500 година и биолошки изумрети. Већ 2100. Године, у централној Србији биће само 2.100.000 становника, Војводини 800.000, док би на Косову и Метохији тај број, према садашњем популационом тренду, био чак 4,4 милиона. Дакле, у сопственој држави бићемо национална мањина! - тврди мр. Биљана Спасић, професорка из Крагујевца. Забрињава и смањење броја склопљених бракова. За 2 деценије бракова је за четвртину мање. Трећина брачних парова нема потомство. Тренутно око 800.000 грађана тражи помоћ лекара како би постали родитељи - каже Биљана Спасић.
- АБОРТУС: Србија је рекордер и по броју абортуса. Је ли могуће? (питају политичари) Нажалост јесте (одговара око истине). Процена је да се код нас годишње уради око 200.000 абортуса. Прекиди трудноће су најчешћи код жена које су у браку. Ово посебно забрињава јер је потенцијал за рађање све мањи и жена од 20 до 40 година данас има мање од милион. Такође, све већи проблем парови имају са стерилитетом. Почетком деведесетих година др Стојан Адашевић шокирао је јавност признањем да је убио град величине Смедерева за 40 година рада у КБЦ „Драгиша Мишовић“. Он је тада рекао да је урадио око 50.000 абортуса, а ове захвате престао је да ради када је из жене извадио формирано дете са рукама, ногама, главом.
- НЕЗАПОСЛЕНОСТ: У Србији без посла сваког месеца у просеку остане град величине Лознице, јер сваког дана отказ добије 555 радника, подаци су Републичког завода за статистику. Статистика је још неумољивија, јер смо по стопи незапослености најгори у Европи. Према подацима Привредне коморе Србије, стопа незапослености у овом тренутку је достигла 26,7 одсто. Кад се статистика преточи у стварност, од октобра 2008. Је изгубљено 400.000 радних места, а од априла 2008. 50.000 више. Месечно је, дакле, без посла остајало око 17.000 људи. Ова је велика бројка „изненадила“ не само државни апарат, већ и синдикате који у калкулацијама o броју незапослених, нису достигли толику бројку. Према званичној статистици, од почетка глобалне кризе октобра 2008. године до данас у Србији незапосленост је повећана са 14 на 20 одсто, односно за више од 100.000 радних места. Након овога остаје само да се запитамо како је могуће да ММФ боље од нас зна колико је људи остало на улици. Јер нико, па била то и Влада, нема право да се игра и заварава грађане и да их убеђује да не виде и не чују добро...
А сад мало латиница па мешано... Јебеш га, оба писма су равноправна. Па да...
... Naime podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji se uzimaju kao jedino relevantni i mera su i kapa za sve, „priznaju” da je u prvoj godini krize bez posla ostalo 100.000 radnika, a da je prošla godina bila bolja pa je bilo i nešto manje otkaza. Čak i da je prošla godina bila ista kao i 2009, značilo bi to da je 200.000 ljudi ostalo bez posla, a to je upola manje od brojke koju sada iznosi MMF. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je u ovom trenutku, na njihovoj evidenciji oko 729.520 ljudi, dok je krajem 2008. godine bilo svega 727.261. U Republičkom zavodu za statistiku, pak, procenjuju da je stopa nezaposlenosti 19,2 odsto, tako da posao aktivno traži oko 560.000 građana.
- МИТО И КОРУПЦИЈА: U poslednja tri meseca 15 odsto ljudi dalo mito, u proseku 164 evra. Svet je u sredu, 9. decembra obeležio Dan borbe protiv korupcije. Po pitanju korupcije u društvu, naša zemlja je 83. od 180 zemalja u kojima je „Transparensi internacional" sproveo istraživanja o ovoj temi. Povodom Svetskog dana borbe protiv korupcije u palati „Srbija" organizovana je konferencija na kojoj je predstavljeno istraživanje Agencije TNS Medija Gallup o ovom pitanju na uzorku od oko 1000 građana Srbije. Poražavajuća statistika izgleda ovako: - 15 odsto kazalo da je u poslednja tri meseca platilo mito uglavnom doktorima, policajcima i državnim službenicima.
- 164 evra je prosečna suma koju su ispitanici dali kao mito
- 78 odsto ispitanih građana vidi zdravstveni sistem kao korumpiran
- 76 odsto smatra da u političkim partijama vlada korupcija
- sudstvo, tačnije sudije 70 odsto ispitanika vidi kao korumpirane
- na trećem mestu po stepenu korupcije je carina prema viđenju 72 odsto ispitanika
- vojsku (23 odsto) i verska tela (25 odsto) ispitanici vide kao najmanje korumpirane
- 62 odsto ispitanih građana vide parlament kao korumpiranu instituciju
- 61 odsto vidi Vladu Srbije kao korumpiranu
- 82 odsto ispitanih misli da korupcija utiče na njihov lični život
- 91 odsto smatra da je korupcija prisutna u političkom životu
- 88 odsto se izjasnilo da je korupcija prisutna i u poslovnom okruženju
- 88 odsto ispitanih smatra korupciju uobičajenom praksom
- 60 odsto anketiranih očekuju korupciju u određenom stepenu
- 65 odsto ispitanika ne prihvata korupciju
- 41 odsto građana smatra da je nivo korupcije porastao u poslednjih godinu dana
- 18 odsto očekuje da taj nivo bude smanjen u narednih godinu dana
- Četvrtina građana Srbije bila bi spremna da da mito, ako se to od njih traži
- Korupcija je treći problem u Srbiji, nakon nezaposlenosti i siromaštva izjasnili su se ispitanici. Više od 60 odsto ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva, a statistike koje objavljuje Vlada, prilagođavaju se željenom rezultatu, tvrdi sociolog i direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić za “Blic nedelje”.
- СИРОМАШТВО: Po zvaničnoj računici, kraj sa krajem jedva spaja oko 650.000 ljudi, ali kada se uzme u obzir da 150.000 sugrađana ne prima platu, iako su zaposleni ili primaju manje od 11.000 mesečno, da isto toliko ima penzionera, te da 720.000 ljudi nema posao, jasno je da je ta cifra mnogo veća. Više od milion građana Srbije prinuđena je na puko preživljavanje, jer njihove plate ili penzije, ukoliko ih uopšte imaju, nisu dovoljne da pokriju račune za Infostan, struju, telefon... i pretplatu za RTS. “Kod nas se statistika pravi na osnovu prihoda i potrošačke korpe iz koje je dosta toga izbačeno i koja se unekoliko prilagođava željenom rezultatu. Tako na papiru samo 10 ili 11 odsto građana živi ispod granice siromaštva. Kada se Centar pre nekoliko godina bavio ovim problemom, izračunali smo da je za dostojan život četvoročlane porodice potrebno bar 1.000 evra mesečno, a da je šest od deset građana siromašno”, rekao je za „Blic nedelje“ Milan Nikolić. Po svemu sudeći, stvari će se u budućnosti samo pogoršati, jer se primanja zbog rasta evra umanjuju, a računi rastu. Tako će zbog poskupljenja struje, za stan od 50 kvadrata (sa grejanjem i strujom) u Beogradu biti potrebno oko 13.000 dinara. Uzimajući to u obzir, oko 1.100.000 građana Srbije koji primaju manje od 20.000 dinara, u najboljoj varijanti biće prinuđeni da samo za račune izdvajaju skoro tri četvrtine plate ili penzije. S druge strane, manje od četvrtine onih od 720.000 koji nemaju posao moći će da se osloni na socijalnu pomoć, koja je, kada se u obzir uzme predviđeni rast cena, samo simbolična. Pored svega ovoga, potpredsednik Vlade Božidar Đelić smatra da je Strategija za borbu protiv siromaštva usvojena 2003. godine, po kojoj je apsolutno siromaštvo trebalo da se prepolovi do 2010., uspešno sprovedena još 2007. godine. Први пут у 2002. години Србија је добила податке о сиромаштву по међународно признатој методологији. Процес прикупљања статистичких података који се односе на сиромаштво започео је спровођењем две годишње Анкете о животном стандарду (АЖС) спроведене током 2002. и 2003. године, а на захтев Владе Републике Србије и уз стручну помоћ Светске банке. Анкета о животном стандарду (АЖС) која је реализована 2002. и 2003. године, је показала да је 14% становника или око милион људи живело испод линије апсолутног сиромаштва.
- НАРКОМАНИЈА: Promet narkotika u našoj zemlji rapidno raste, opijati su sve jeftiniji i dostupniji, a na najvećem udaru su najmlađi, čak i osnovci.u Srbiji ima 150.000 zavisnika, s tim da je pravi broj uvek veći, pa se procenjuje da ih je 455.000 (пута 2, корак ближе истини). Broj narkomana u Srbiji sepovećava iz godine u godinu, pogotovo među mlađom populacijom, i osnovcima. Istraživanje jedne privatne klinike za bolesti zavisnosti u Beogradu koje je urađeno za prošlu godinu pokazalo je da je od 123 nasumice ispitana čak 84 koristilo neku vrstu droge, i to najviše marihuanu, zatim ekstazi, heroin i kokain. Prvo veliko istraživanje u Srbiji na temu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, sprovedeno je u novembru 2006. god, po svim Standradima evropske unije, u uzorku od 10690 ispitanika od 15 do 59 godina i pokazalo je sledeće:
1. Gotovo 11% stanovnika u Srbiji probalo je bar jednom u životu drogu, najzastupljenija je marihuana,
2. U Beogradu je najviše marihuane, poražavajuće je to što je najviše kod učenika srednjih škola i viših razreda osnovnih škola,
3. Smatra se da je u Beogradu oko 35 000 registrovanih narkomana , u Srbiji ih ima oko 80 000, u odseku za suzbijanje narkomanije u Beogradu smatraju da je brojka značajno veća...
4. U Srbiji je oko 70-80% mladih ljudi izmedju 15 i 25 godina bilo u kontakt sa drogom, koliko ih je „samo“ probalo ili povremeno koristi (vikend-probatori) ne zna se tačno...
5. Anketa koja je sprovedena na teritoriji grada Niša, osnovne i srednje škole o štetnosti droga, pokazalo je sledeće: opasno (36-47%), štetno (5-15%) moderno(4%), a da je korisno u manjim količinama (1%)..
Procenjuje
se da u Beogradu živi oko 35 000 narkomana , zvanično registrovano oko 7000,
dok je u Srbiji taj broj izmedju 70.000 i 100.000 ljudi koji redovno koriste
narkotike. Alarmantna je cifra od 750 000 ljudi u Srbiji koji su bar jednom u
životu probali drogu ( Institut za javno zdravlje „Batut“ ) Statističke analize
pokazuju da na 100 000 ljudi u Beogradu dolazi oko 1230 narkomana, dok je u
Novom Sadu i Nišu taj broj nešto manji, oko 1000 narkomana ( procena je da su
brojke značajno veće, ovde se radi o osobama koje su zvanično potražile pomoć u
nekoj od zdravstvenih ustanova). Što se tiče Leskovca statistički podaci se žestoko prikrivaju. Uglavnom se lažiraju iz političkih razloga. Jedan tajni izvor izbacio je podatak da Leskovac s okolinom ima oko 3.000 narkomana (neračunajući uživaoce marihuane). Policija to nikada neće priznati.
- НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ/ЖЕНЕ: Жене су веома често жртве насиља својих најближих. Насиље у породици је најчешћи облик општијег проблема насиља над женама, чему говоре у прилог статистике: између 40% и 70% убистава где су жртве биле жене, починиоци су били њихови мужеви или вереници. Такође је утврђено да се не ради увек о физичком насиљу, већ и о душевном или вербалном. Насиље над женама које врше њихови сентиментални партнери најчешће остаје непријављено полицији, тако да експерти сматрају да је број жена жртава насиља у породици много већи од оног кога показују статистике и да га је тешко проценити. Иако је овај проблем представљен као проблем у оквиру хетеросексуалних односа, он ипак постоји и међу лезбијкама, између мајке и кћерке, између две женске особе које деле стан или у било каквом другом односу двеју жена које живе под истим кровом. Насиље над женама у лезбијским везама готово да је једнако заступљено као и у хетеросексуалним везама.
- НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ/ДЕЦА: Истраживања су показала да између 40% и 60% мушкараца и жена који злостављају одрасле такође злостављају и своју децу. Девојчице чији очеви злостављају њихове мајке су 6,5 пута вероватније жртве својих очева него оне које имају ненасилне очевеПрема статистичким подацима добијеним у периоду између 1994. и 2004, у Србији је од свако четворо сексуално злостављане деце, троје су девојчице и једно је дечак. На сваких пет починилаца сексуалног злоствљања деце, 4 су мушкарци, а 1 је жена. У 39,12% случаја дете је злостављао отац (најчешћи однос насилник-злостављани јесте отац-кћерка). У 53,32% случајева, насилник је особа која представља фигуру оца у породици (отац, очух, хранитељ, усвојитељ). Од укупног броја случаја сексуалног злостављања деце, чак у 98,26% починитељ је био особа позната детету, најчешће из круга најуже породице.
- ПЕДОФИЛИЈА: Док у неким земљама педофиле кажњавају доживотним робијама у Србији се за силовање детета максимално добија 18 година затвора, уколико је наступила смрт. Статистика са подацима колико се педофила у Србији кривично гони не постоји, као ни подаци колико их је до сада осуђено. Према проценама стручњака у свету су свака трећа девојчица и сваки седми дечак жртве педофилије, а слична је ситуација и код нас. Инцест траума центар просечно бележи девет пријава недељно. "У 79 одсто пријављених случајева члан породице је онај који сексуално злоставља дете. Та статистика се тек за који проценат из године у годину промени. У око 40 процената то је биолошки отац", рекла је Душица Попадић из Инцест траума центра. Жртве педофила тешко се одлучују да о својим страхотама проговоре. Некад је за то потребно и више година. Према кривичном закону у Србији је за силовање малолетника казна од 3 до 15 година затвора. За обљубу над дететом казна је од 1 до 10 година, док је за недозвољене полне радње казна новчана или до 3 године затвора.
A saobraćajke? A tuče? A pornografija? A sodomija?
SREĆNA NOVA GODINA!!!
Stoko sebična! Sve vas nabijem na kurac! Konkretno!
Ah da, umalo da zaboravim! Srećan vam i božić! Žderi stoko!
