Short and sick life in dead Leskovac - 16
- Нађа се коначно породила. Избацила је из себе своје пето чедо. Дечак. Крикензи је добио још једног дечака. Одмах ме је назвао да ми саопшти ту радосну вест. Честитао сам му на новом пишоњи, а он је урлао преко телефона од среће и рекао ми да покупим Уркета, да дођемо по њега у болницу и да се сместа сјуримо у прву кафану да се олешимо од алкохола. Затим је прекинуо везу. Одмах сам окренуо Уркета и пренео му вест. Преко фона смо се Урке и ја сложили да је кафана мртав курац и да треба да направимо незаборавну журку у некој кућној варијанти. Урош је предложио своју гајбу и на ту тему је истог момента стављена тачка. Док сам се ја спремао за уништавање алкохола у енормним количинама, што због својих изгубљених љубави, што због Кркијевог пишоње, што због бола моје десне шаке, Урке је џетом отишао по слављеника да га довезе до своје гајбе и да успут покупе разне врсте алкохолних пића у огромним количинама. Шортс сам лако обукао, али дукс је ишао мало теже због моје сјебане десне шаке. Доктори су констатовали да није у питању прелом, већ нагњечење. Они су рекли да је боље нагњечење него оно прво, верујем им, али питај моју шаку да ли јој је боље. Мене бол комада па комада, шта год било у питању. Умотали су ми шаку завојем и обукли је лангетом приде. Зашто, јебем ли га. Ваљда доктори знају шта раде. Хм...
- Елем, једва сам се обукао и пошто ме шака ненормално мучно болела, морао сам да се ишамарам коксом по носу како бих ублажио бол. Лекићи које ми је чика доца преписао нису вредели ни гола говна. Ништа ми нису помагали па сам ја решио да ствари узмем у своје руке. Две добре и дебеле линије белог праха и гуд бај пејн. А сад, правац Урошева гајба и гутање алкохола како бих заборавио патњу која ми је парала душу због Маришкиног одласка. Закључао сам стан, спустио се низ степенице, негде у улазу ме је шибнуо кокс, и ја сам наставио да корачам ка Уркетовој гајби. Већ на педесетак метара од његове куће чула се музика. Тутњао је неки хаус. Прошао сам кроз двориште и док сам се пентрао уз степенице већ сам се уклапао у ритам. Упао сам на гајбу препуну риба из студењака, њихових другарица и пар њихових колега, океј ликова, с којима смо се зближили и повремено висили заједно. Крки је већ ждрао јетру неком ракијом, Урке је таманио Џек и ћускао с Наташом, а остали су се цепали свим и свачим и скакали ко блесави. Верујем да ни пола њих није знало поводом чега славимо. Пришао сам Кркију и званично му честитао. Већ је био летва, али је и даље дељао ракичетину. Поздравио сам се с Уркетом и Наташом и још с пар риба и ортака које сам успео да уловим погледом. Затим сам зграбио Џек и завукао се у један угао у коме је Урке шутнуо фотељу како би направио неку врсту подијума на сред собе. Тај угао и та фотеља одмах су ме потсетили на Маришку, али због кокса, празнина настала после њеног одласка, није више толико болела, а сад је ту био и Џек. Њиме ћу и потпуно да одагнам бол. Кренуо сам да цимам чашу за чашом. Људи су скакали, плесали, урлали један другом на уво, покушавајући да се некако споразумеју. Гласна музика их је у томе успешно ометала, али није изостала она стандардна прскопљувачина говорника по увету свог саговорника. Вазда је тако било. Рокао сам чашу за чашом лудом брзином и после пола флаше већ нисам ни слушао која се музика вртела по Уркетовом компу, а све и да сам хтео нисам могао. Кокс и Џек разбуцали су ми чула и замаглили поглед. Полако сам почео да се губим... Клик. Био сам у купатилу и шмркао лобеску. На трен сам угледао неку рибу која је упала у клоњу, нешто промумлала, ја је нисам разумео, а онда је напустила објекат. Навалио сам се на лавабо, клатио се и гледао себе у огледалу. Нисам могао да се препознам. Био сам некако развучен, раскрзан, чудан, као да сам управо слетео из неке орбите из пичке материне. Једино што сам знао је да сам заборавио да закључам врата кењаре... Клик. Нека рибетина ме вукла низ неке степенице... Клик. Седео сам на неком кревету, мада ми се више чинило да сам покушавао да седим, јер сам често падао са њега, а она рибетина ме стално подизала и враћала назад на кревет у седећи положај... Клик. И даље сам седео на кревету, али овога пута много стабилније него прекјуче, или јуче, или кад већ. Поглед ми се полако бистрио и у њему сам препознао ону рибетину која ме враћала из коме, више пута. То је била Даша. Даша, никад лепша, никад згоднија, никад пожељнија. Устала је са неке столице и полако пришла к мени.
- „Јел ти сад мало боље?“
- „Мало...“ - борио сам се с речима.
- „Хоћеш киселу воду да те мало разбуди?“
- „Може кисела... али ако с њом у паковању дођеш и ти...“
- Гледао сам Дашино дупе како одлази да ми донесе ту киселу воду. Нестало је иза неких врата и пар тренутака касније се појавило, али је сада мени било окренуто леђима. Тачније, Дашине сисе су ми се приближавале с чашом киселе, а њено дупе је каскало за њом. Дала ми је чашу с мехурићима у њој коју сам ја прогутао на екс. Мало сам се повратио, а онда сам из џепа измотао лобе и на паклици Дрине развукао две црте. Једну сам шмркнуо, другу пружио Даши.
- „Не идем ти ја у паковању с киселом, а ни с цртом.“
- „Океј. Онда само ти, без прилога.“
- Даша је села крај мене, шмркнула црту и одмакла се од мене на други крај кревета. Припалио сам цигарету и окренуо се ка њој. Сад сам је видео сасвим бистро. Џек ме је полако напуштао, а кокаин све више освајао. Осећао сам се много боље. Више нисам имао прекиде. Сконтао сам да сам у Дашиној соби. Горе се више није чула музика, а кроз рупице спуштених ролетни на прозору полако се пробијала зора. У Дашиној соби владала је потпуна тишина. Даша на једном крају кревета, ја на другом.
- „Нешто си љута на мене?“
- „Не. Само ме мало нервирало то што се ниси придржавао нашег договора. Више пута сам ти слала поруке, а ти си ме упорно одбијао увек с неким новим изговором. Те не можеш због Марије, те не можеш због Маришке, те ово, те оно. Ниси се сетио да ми пошаљеш ниједну поруку. Ни једну! Ја сам слала упитне поруке, а ти си само одговарао на њих, и то увек одречно. Никад ниси први пустио поруку. Макар да питаш како сам, макар порука била празна. Сконтала би. А ти ништа. Ни једну једину јебену празну поруку!“
- „Шта да ти кажем... Био сам у курцу.“
- „То те не оправдава. Можда сам и ја била у неким проблемима, али сам бар поштовала наш договор. Ти ниси.“
- „Ајд да заборавимо прошлост...“
- „Не можемо да заборавимо прошлост!“ - прекинула ме у пола реченице, сва надркана.
- „Значи ипак си љута на мене.“
- „А што? Можда не бих требала да будем?“
- „А зашто да будеш?“
- „Па рецимо због тога што си после дебакла с Маријом позвао Маришку да живи с тобом. Мене се ниси сетио.“
- „Није тако као што изгледа.“
- „Него како је?“
- „Исувише компликовано.“
- „Слушај ме Борисе! Довукла сам те у своју собу. Чекала да се истрезниш. Чекала целе ноћи, већ је свануло, а ја још чекам. Чекам на то твоје јебено комликовано објашњење! Ако ја могу поред свих својих обавеза да издвојим толико времена да чујем твоје оправдање, онда макар једном у животу буди мушко и бар једном искрено одговори на моје питање.“
- „Које питање?“
- „Зашто си позвао Маришку, а не мене? Она ти је засрала везу с Маријом, не ја. Њу си требао да игноришеш, а не мене.“
- „Није знала да сам тог јутра био с Маријом, па ми је послала поруку. После је с Маријом испао курцшлус...“
- „Да, да, знам. Онда ти се јадна Маришкица извинила преко порукице што ти је сјебала везу, а ти место да је отераш у курац, ти је зовеш да дође да живи код тебе. Ти си кретен! Сјебани кретен!“
- „Јесте, ја сам сјебани кретен. И можеш да ме убијеш, али ја нећу моћи да ти разумно објасним своје поступке. Немам оправдање. Ја сам мамлаз и лажов. Лажем све и сваког, па чак и самог себе. И не знам шта да ти кажем сем извини. И пре него ме прекинеш желим да знаш да је то извини најискреније могуће извини. Ако ти то ишта значи...“
- „Кажеш извини и мислиш да ће то твоје извини решити све. Кажеш да си лажов и тврдиш да је твоје извини најискреније. Теби стварно треба помоћ.“
- Дашиног испирања мозга, ма колко год она била у праву, било ми је преко курца. Више нисам могао да је слушам. Хтео сам ван те собе. Гушила ме. Та јебена соба изгледала ми је као неки притвор у коме ме саслушавају пандури. И све ми је била тескобнија. Морао сам да изађем напоље, што пре.
- „У праву си Дашо. Треба ми помоћ. Зато идем да је нађем.“
- Подигао сам се са кревета и кренуо ка вратима.
- „И то је све?“
- Рука ми је посегла за кваком, али се ту и зауставила. Окренуо сам се ка Даши.
- „А шта још да додам? За сваку моју реч и ти и ја кажемо да је лаж. Чиста измишљотина сјебаног мене. Зашто онда да продужујемо мучење?“
- Даша је из седећег положаја прешла у лежећи.
- „Врати се.“
- Дошао сам до кревета и сео крај Дашиних стопала. Загледао сам се у њих. Нисам то до сада приметио, али Даша је имала најлепша стопала која сам у животу видео. И не знам зашто сам их узео у руке, ваљда инстинктивно. Држао сам их у рукама, тачније, у руци, левој, и масирао. Даша се опуштала.
- „Јел имаш неку траву?“
- „Имам.“
- „Ајд смотај то па се онда врати на масажу.“
- „Јел то значи да ми је све опроштено?“
- „Не. Али је то добар почетак. Не могу тек тако лако да пређем преко свега. Зато ћу ти све ово мучење наплатити дупло!“
- Ролао сам џукс левом руком, потпомажући се десном, и посматрао Дашу.
- „Наплати. Заслужио сам.“
- Сролао сам индо, припалио га, повукао пар димова која су ме поцепала, а затим бакљу проследио Даши. Даша је узела индо и тутнула ми стопала у руке. Пушила је траву, смешкала се, и уживала у фут масаж.
- „Прија, а?“
- „Аха... Настави... горе, према листовима.“
- Оп. Изгледа да ми Даша полако опрашта. И ко каже да трава није лек? Да чујем?
- „Нежан си... Штета што ти и друга рука није слободна.“
- „Могу ја и једном. Ја сам добар и искусан масер!“
- Измотао сам лобеску из џепа, просуо је по Дашиној десној бутини и увукао је скроз до аркада. Даша се насмејала и угасила џ. Спустио сам руке на Дашине кукове и кренуо да јој лижем бутине. Штрецнуо ме бол у десној шаки, али више за то нисам марио.
- „То није масажа, неваљалче један!“
- „Јесте, јесте. Само није прстна, већ језична!“
- „Масажа треба да опушта, а не да раздражује.“
- „Све док прија није битна каква је.
- „А јел хоћеш целу да ме полижеш?“
- „Целу!“
- Даша је скинула све са себе и окренула се на трбух. Десну шаку сам ставио на безбедно место, крај Дашиног тела на кревету, левом сам јој масирао леђа, а језиком гузове. Зајебано чврсте гузове. Даша је све више уживала. Левом руком сам смакнуо шортс и боксерице и легао преко Даше. Осетила је мој набрекли фалус на свом дупету.
- „ЕЈ!“
- „Реци.“
- „Овде смо стигли да ја мучим тебе и уживам, а не да се ти задовољаваш!“
- Зграбио сам је за косу и почео да јој лижем врат. Спустила је руку доле и напипала ми фалус. Зграбила га је и померила у страну, како би њена гуза била безбедна, али га није испуштала из руку. Није га дркала, само га је држала.
- „Па то је већ мучење!“
- „Тако ти и треба кад си био неваљао!“
- Јебем јој матер баш! Напалио сам се као канаринац у пролеће, а она ми је чврсто држала киту и није јој дозвољавала да се гурне тамо где сам ја желео. Мало сам се придигао и покушавао да јој истргнем своју киту из њених руку, али лудача је толико јако стегнула да нисам могао да мрднем. То је искористила и преокренула се. Сада је лежала на леђа. Шчепала ме за врат, привукла себи и почела да ме љуби. Ја сам и даље безуспешно покушавао да извучем курац из њене шаке. Јебем ти лангету и моју сјебану десну шаку!
- „Ниси завршио лизање!“
- Море мрш мајке ти га!
- „Настави!“
- Морао сам да јој лижем врат, па сисе и брадавице, на које ме је посебно задржала, стискајући ме за курац све јаче и јаче. Био сам се напалио као во и кренуо да је јебем у шаку. Изгледало је као дркање с тим што сам ја морао да се напрежем. Но, боље ишта него ништа. Затим сам прелазио језиком преко стомака, пупка и приближавао се вагини. На сантиметар од клиториса ме шчепала за браду и цимнула је нагоре. Држала ме једном шаком за вилице, а другом за курац, док сам ја настављао да је јебем у шаку. Изгледао сам сам себи као болесник који се задовољава оним: дај шта даш, а чини ми се да сам и њој тако изгледао. Тако је бар говорио њен поглед док је буљила у мене и стезала ме за вилице. Онда ми је пуштила фалус и нагло ме стопалима одгурнула од себе. Пичка јој материна! Заборавила је да ми пушти вилицу и скроз ме згребала ноктима.
- „Кој ти је, бре, курац!?“
- „Мучење! То си и заслужио!“
- Више ми није било до туцања. Болела ме је десна шака, болела ме је изгребана вилица, болеле су ме и груди, јер ме кучка буквално шутнула стопалима. Даша је и даље седела гола на кревету, као да ме изазивала, али је мени мучења за вечерас, односно јутрос, било доста. Нисам имао снаге да идем кући па сам се само спустио у кревет и покрио се прекривачем са кревета. Притулио сам капке, правећи се да желим да спавам, и пратио је кроз трепавице. Седела је у истом положају још пар минута, а онда се лагано увукла под покривач и легла крај мене. Морао сам скроз да склопим очи како ме не би провалила да не спавам. Након пар тренутака осетио сам њене прсте на својим јајима. Почела је да их шашољи. Стварно жели да ме мучи, сису јој јебем. Фалус је поново почео да ми се диже, а ја сам се шатро правио да спавам. Престала је да ми мрси муда и лагано кренула прстима да прелази преко мог пениса. Нисам више могао да се претварам да спавам, јер оно размајавање мог курца, Дашиним спретним прстима и ноктима, дигнуло би и стогодишњег мртвака из гроба, а камоли мене живог и накокаисаног. Отворио сам нагло очи, а она се насмејала.
- „Знала сам да се претвараш!“
- „Хоћеш да те јебем или шта?“
- „Где? У шаку?“
- У стерам ти га...
- „У дупе!“
- „У шта?“
- „У дупе, бре, у дупе!“
- „Не може!“
- „Е, може!“
- „Е, не може!“
- „Зашто?“
- „Зато што то нисам никад, мислим, радила.“
- „Па ето ти прилике да пробаш!“
- „Нећу. Чула сам да боли.“
- „Ма лажу те, бре. Боли само у почетку, и то мало, док се не отвориш. После иде ко подмазано!“
- „Мрш кретену један перверзни!“
- „Не зајебавам те. Озбиљан сам. Исто ти је као и с пичком...“
- „Ајде прекини више!“
- „Исто је, бре, Дашо, шта ти је? Као кад губиш невиност. У почетку мало боли, али је после све пријатније и пријатније.“
- „Нећу! Не верујем ти!“
- Ух, каква си!
- „Онда склони руку с мог курца, јер више не могу да ти гарантујем безбедност!“
- Даша ме је стиснула за патку тако да су ми очи излетеле.
- „Шта ти је? Јеси нормална?“
- „Оћеш да ти га искидам сад?“
- „НЕМОЈ!!!“
- „Немој како?“
- „Немој, молим те!“ - коску ти јебем, додадох у себи.
- Накезила се као да је освојила злато на олимпијади. Затим ми је пустила киту, а ја сам се повукао скроз уз наслон кревета и окренуо јој дупе. Она се смејала још читава два минута, а онда је приљубила своје тело уз моја леђа и загрлила ме. Лангета шака ми је била у неповољном положају па сам је замолио да заменимо места. Прихватила је. Ја сам прешао на њену, а она на моју страну. Поново сам јој окренуо дупе, а она се поново привила уз мене и спустила ми шаке на стомак. Лангета шаком сам прекрио и муда и патку, а левом сам јој држао шаке. Бићу безбедан бар док не заспим. Даша се смешкала и трљала је сисе о моја леђа. И даље ме подјебавала. Иза склопљених капака почео сам да замишљам како ми се патка налази на гиљотини и у тај трип сам се баш унео. Од тог трипа сам се најежио и патка се смањила. Та замишљена слика је била толико реална да мој фалус више није ни помислио да се диже. Даша је још неко време трљала сисе о моја леђа, а онда је престала. Изгледа да је сан оборио и она се закуцала у њега. Ја сам још неко време био будан, за сваки случај, а онда је и мене оборио сан...
