Priviđenje

- Tuga. Spuštene roletne, prituljeno svetlo, suze mi se slivaju niz obraze. Palim, više ni sam ne znam koju cigaretu po redu. Zgužvan i snužden od muke i bola, mozgam ko bi mogao biti toliki nečovek da učini tako nešto nečovečno. Nije mi svejedno. Teško mi je, drhtim, bre! Znam ja odlično gde živim, ako se to životom uopšte i nazvati može. Znam da je Leskovac otišo, odavno već, u tri lepe vagine, pardon, pičke materine, znam da je Srbija otišla u krasan falus, pardon, kurac, i znam da je sve, pa čak i reč, izgubilo svaki smisao, al nekako me ipak boli, tu negde u predelu levog plućnog krila, jer nisam verovo da postoji tako nešto neverovatno bolesno, tako zverski podlo, kao ta stravična nepravda, taj psiho-horor zločin, to smak saznanje da neko može biti toliko govedo, da neko može biti toliki majmun, toliki bezobzirni primitivac da mi ukrade govno zbog koje sam se mučio čitava 45 minuta, kipujući ga, i to na najekskluzivnijem mestu u gradu. Ako je danas dotle došlo, da jedni drugima krademo govna, šta nas onda koj moj očekuje sutra!?

- Leskovac, 4. decembar, 20:47h.

- Lokacija: prag sedišta SNS-a.

- Iznenada me je preseklo, toliko jako, toliko zajebano, ali nisam mogo tek tako da ga bljucnem bilo kuda. Morao sam da mu pronađem specijalno mesto, negde gde će mu biti lepo i udobno, negde gde će se stopiti s okolinom, negde gde će pronaći svoju ekipicu i osećati se kao kod kuće. Jednostavno volim kad se moje govno oseća dobro, zato ja i kenjam isključivo na, ili po, ekskluzivnim mestima. I zato sam pokupio svoje dupe i dao se u potragu za prvom el grande lokacijom. Sva sreća te tragačina nije trajala dugo. Čim sam ugledao to spektakularno mestašce, odmah sam mu se prišunjao, u stilu SAJ-a, skinuo lone i ćega, sklopio kapke i krenuo da uživam u svom proseravanju. Vazduh je bio hladan i oštar, neki Celzijusev minus je bestijalno lajao, ali to nikako nije omelo ni mene, niti moje dupe da uživamo u svojoj internoj igri zadovoljavanja fizioloških potreba. Nervozni MPO, to jest muški polni organ, odnosno kurac, koga je razularena bešika baš krenula da iritira sa svojim maloumnim tripovima, krenuo je, silom prilika, da ispušta tekućinu, dakle močku, neki imbecili tvrde da je to urin, nema veze, ko ih jebe, i pre mog govneta završio šljaku, vrativši svoju glavu unutar njegove kože, dakle odžuljio se, diskonektovao, i zaspao na kesi, zapravo mošnjama, mislim mudima, svojim slatkim snom. A onda je krenuo i urnebes. Moje personalno govno startovalo je, u početku polagano a kasnije sve brže, što bi se reklo zasprintalo se, svoje kipovanje koje me dosta namučilo, preznojilo, a bogami i zabrinulo, jer je trajalo, i trajalo, i trajalo, činilo mi se beskonačno dugo. Nisam merio, tačnije, nisam uspeo da odmozgativno premerim metražu pokenjanog mi govneta, jer je neka umobolna kretenčina, neka stoka, neki ološ ukrao moje govno, iliti gomno, i to abnormalnom hiperbrzinom. Da mi govneta nema, shvatio sam tek kad sam se okrenuo da odokativno, pošto se mozak nešto zabrojao, (mozak ko mozak, kad ti je najpotrebniji on uglavnom zataji) premerim i pregledam svoj minuli rad. Istog trenutka sam se šokantno stresirao, srce je prestalo da kuca, vazduh je nestao, koža je postala preteskobna. Ja u neverici! Nema mi govneta, jebote! Srao sam jebenih 45 minuta, ako sam dobro sračunao, da bi na kraju zateko ništa. Jeza mi je dotakla svaki pršljen na mojoj kičmenoj moždini, neka zebnja mi se u hrskavice uvukla, izgubio sam moć govora, a pamet, ako sam je uopšte i posedovao, netragom je nestala, odneo je zaborav. Onako glup, mutav, uplašen i zbunjen novonastalom situacijom, navuko sam gaće na govnjivu guzicu, zaboravivši da pre toga obrišem rčma i celokupni predeo oko istog. Nisam ni stigo da prsnem zbog toga, jer sam se momentalno dao u potragu za NN počiniocem govnokradicom. Celi sat sam izgubio, landrajući se po ulicama i okolnim sokačićima, tražeći lopurdu koja mi je maznula moje rođeno govno. Glavu stavljam da je dužinski bilo za Ginisa.

- Elem, pljačkaša nisam uspeo da pronađem, te sam se, indisponiran svim tim užasom što me snašo, vratio svojoj kući ko posran golub. Doduše ja i jesam bio posran, tačnije ozasrat, jer bejah zaboravio da obrišem zadnjicu, pardon, guzicu. Zavuko sam se u korneru sobe i krenuo da lamentiram. Dugo i uporno. Plakao sam i ko blesav češao guzicu koja me je suludo svrbela. Mnogo minuta kasnije sam se setio da se onda nisam setio da obrišem bulju i skontao da sam, pri ulazku u kuću, zaboravio da prvo operem dupe pa da tek onda žalim za Ginis-govnetom. Sve sam uradio naopačke. E, tu mi je puko kurac! Besan ko Tadić, kad su ga nogirali iz kluba zato što je ušo u bazen da igra lastiž mesto vaterpola, (zbunio se čoek, dešava se, oće to kad se ne razmišlja blagovremeno) uleteo sam u kadu, izduširao se na brzaka, s posebnim osvrtom na ostatke rođaka mojega Ginis-govneta, koji su se raštrkali u predelu između mojih krišaka, kriški, guzova, kako se već to pravilno kaže, i seo da napišem otvoreno pismo Ministarstvu unutrašnjih poslova. Sve sam lepo složio u tom pismu, sve lepo naveo od A do Š kako se zaista i dogodilo, onako taksativno opisao ceo slučaj i decidirano potvrdio, više puta, kako me glupi panduri ne bi nanovo zamarali nebitnim pojedinostima, da mi je govno na silu oteto, nasilno oduzeto, otuđeno, kako već, i da ga pošto-poto želim natrag u svom posedu. To je moje govno i ja na to, po zakonu, imam prava. Ni u koga nisam upro prstom, nikoga nisam optužio jer zaista ne znam ko bi mogao biti taj paćenik, ali sam, kao sumnjivo lice, naveo Gorana Cvetanovića zvanog Mesko, zato što je on najpoznatiji govnojedač u čitavom Jablaničkom okrugu, a možda čak i šire. Hteo sam da navedem i Boljtu Konopčeta, ali sam odustao od toga iz jednog jedinog razloga, a to je, dokazano, činjenica da on nije govnojedač već govnoserač, jer je opšte poznata stvar da je, posle Gojka Veličkovića, Dragan-Slobodan zvani Kobac, naš „dragi“ načelnik zaboravljenog grada, najveći, dakle, govnoserač, zato što je nasrao planine i planine raznoraznih govana u i oko Leskovca (agrar-mentalitet, šta češ, naviklo to da sere gde stigne) te sam ga, u skladu s tim, i izopštio sa spiska sumnjivih lica. Tako da je sada na listi osumnjičenih samo Mesko, ali on, naravno, nije kriv sve dok se ne dokaže suprotno.

- Ovom prilikom bih zamolio MUP Srbije, pošto u PU Leskovac nemam, ali ni malo, poverenja, da reaguje u skladu sa zakonom, strogo odgovorno i profesionalno, i da što pre pronađe počinioca ovog krivičnog dela, jer ja zaista želim da znam ko mi je ukrao govno, i naravno, zašto je to učinio. Takođe želim da se počinilac, gore navedenog krivičnog dela, kazni maksimalnom kaznom zatvora koja je predviđena, za to krivično delo, ustavom i zakonom republike Srbije. Unapred hvala.

                                                                                     Obezgovnanjeni građanin

PS. - Kakav kurac humor, ovo je politika, bre! I ekologija! Da, da...