- Овај расути Балкан партер
лежи непомично ко стврднути малтер,
а промаја га сече ко запети ласер,
пробија кроз тело и палица, и снајпер.
Најпре су те убили па ставили у лер,
а нама оставили само један једини шалтер,
мизерни, једва видљиви и мали,
милион смрсканих људи у редове стали,
и тек по неко главу промоли,
да види има ли шансе за тај живот бољи.
А с друге стране сивог шалтера,
чека смркнуто лице неоритера,
даје ти хрпу жуто-белих хартија,
за молбе, жалбе, евентуално питања,
а на одговор чекаш од јутра до сутра,
од сумрака до свитања бесомучна скитања,
бескрајне колоне промрзлих путника,
стоје у ред за попуну упитника,
а ветрометина пуста кљуца хиљаде болесника,
што чекају на право за живот који убија,
кида и пробија, боли ко доживотна робија,
у промрзле кости увукла се фобија,
па ко преживи чека тренутак одговора,
а од одговора се истог момента разочара,
јер у њему стоји пут преко мочвара до понора,
што скројише нам лица злобна, пуна отрова,
од нас само оста празна љуштура, скелет костура,
и сломљена потпора без отпора, и гле потопа!
Река карикатура, строј полтрона и фигура,
свесно поломљена срца у понор смрти гура,
а они несвесно свесни живе у немаштини,
хистерији, у превари живота, у гето прљавштини,
нестају, умиру у мистериозној мистерији,
исти им циљеви, борба за живот који не постоји,
ал се у тој борби борбом против себе боре,
зато им све горе, зато им све гори,
бесавесно главе секу једни другима,
у крви су до колена, па од пода до рамена,
постали су бесни црви, ко вампири жедни крви,
газе преко лешева само да би били први,
свети грех, свет од греха па све од грехова, бре, врви!
- Где си моја Србијо? Ја тражим те у песми,
оној зачетој на гусли, и Хиландарској чесми.
Где си моја Србијо? Светосавско светло,
ја тражио сам свуда твоје изгубљено жезло.
- Од нас је, бре, и ђаво диго руке,
заплако од муке па почео да се крсти,
пита се и чуди шта то раде луди Срби?
- „Сами себи копају рупе, у саргије мртве,
а живе у јаму, у кречану, на пољану,
да се не виде и нечују, заувек да нестану.
Зашто, бре, не престану, мени место није ту!
Они себи праве муке, они себи ваде чуке,
сами себи доносе глупе-убитачне одлуке,
само држе придике, само просипају критике,
од кад сам ту многе прошле су године,
ни прстом нисам мрднуо, а оне се стопиле,
а слушај ове приче, памти трагове на прагове,
смислили сами и лажи и преваре, убиства и отмице,
клања, ратове и пактове - ријалити игрице,
све су им краће те животне сатнице,
ја савршенији пакао ни под Шрумсом не би смислио.
Брат је брата убио због дворишне линије,
отац сина секиром због заставе и капије,
деле се на грбове, вере, боје, нације,
не мршти се бивши Оче, то нису моје заслуге!
Слушај даље сторије, да ти мука припадне,
комшија је комшу рокнуо због ограде,
посеко га косом због међе труле тарабе,
син је мајку ножем, због њене мале зараде,
а љубоморни муж, жену због ситне преваре,
похотни деда силово унуку из обести,
те због стида и пропасти пола села очисти,
а на крају и себе због своје неурачунљивости,
славе ратне злочинце, чине силне гадости,
ја им нисам потребан, сами иду ка пропасти,
немој да ме прогониш, јер ја одавде одлазим!“
- Где си Боже, Христе распети и свети,
да на светој земљи поново нам слетиш?
Где си моја Србијо? Где су наша деца?
Где је младост нестала? Где то суза јеца?
- Нема одговора ђаволу, нит за њим потере,
он се већ спремио, спаковао своје кофере,
јер нема намере да овде остане,
да га људи-убице због сопствених грехова прогоне,
и паразити-злотвори ђавола отераше,
па се и сами у ђавола претворише,
врата пакла отворише, зло пустише у наше двориште,
да нас разједа, терорише, и у пасмине прегрупише!
- Па гледај, бре! Гледај сва та лица бледа и хладна,
тај поглед крвав и гладан, и презрив и гадан,
гамад, накот вражији са чељустима Шакала,
шире хрпу вируса, гризу попут Гризлија,
ситно, брзо, кида опасно то око отровно,
у скупштини влада влада скројена од пирана,
и до сржи заразна, свим бојама намазана.
Ето то су наши закони, судије и устави,
и управни одбори, полицијски кордони,
палица у главу, гијом метак у масу,
у тужилаштву мито свесно смањује нам расу,
влада морталитет јер нам гине наталитет,
а медији стално лажу, наредбе власти што гноји,
наређења владе која ову целу причу скроји,
ал иза исте никада не стоји, него дане броји,
па другу аферу створи да прву изгори.
Ти проклети ђон-образи без скрупула на власти,
сервирају лаж у обмани, јер тако смо навикли,
не, немају савести, зато је народ под наркозама,
не, није их брига, шаљу смрт у превеликим дозама,
то брдо гована које каналише човек-сотона.
Погледај те убице, пробисвете, цајзле, клице,
обични смрадови и љиге, а поседују све,
спремни да сруше те, тебе Србијо да униште,
сева мржња до сржи, цело српство се на уљу пржи,
па ко дуже издржи да се не испржи,
а све се руши и слама, сунце се губи, настаје тама,
за деструкцијом помама, цела недођија на стубу срама,
развратна хрпа готована без блама
све темеље руши, пали, и Бога су издали,
мантије гузице своје за дукате су продали,
народ се гуши, дави, у хорору земља пропала,
отворена Пандорина кутија из које нада је нестала,
на улицама хиљаде мумија, хиљаде курви и бленурија,
субверзијом навукли страх, остаје само пепео и прах,
и један закључак: ништавило, раздор, раскол, крах...
.... КРАЈ!!!
- Где си моја Србијо? Моје Привиђење,
продато нам Косово, распето на Лобање.
Проклета си Србијо, зачета си грехом,
корен се
изгубио, убили те свесно... 
