- Кобац на трактору сишао је с планине,
скинут са омче, са себе збацио је чакшире,
одело њему стоји ко свињи руно овчије,
жуљају га ципеле, шта ћеш, навико на опанке.
Дошао на положај преко црте страначке,
сад чврсто из фотеље декретима попује,
просте реченице пред објективом камере,
лете ко гранате деструктивне размере,
да исиса фондове то су његове намере.
Градом владају лопови, тако номад наређује,
распродаје земљиште, распродаје плочнике,
чега год се дотакне претвара у згариште,
од централног парка направио паориште,
сада тамо кунтају затуцане наказе,
само једно пиће за малолетне фуфљаре,
довољно да скине се и своје тело покаже,
дилери и лопови тамо праве оргије,
разведене половњаче вребају из потаје,
а све под патронатом корумпиране мурије!
Новце је покрао, ништа од западне капије,
од пешачке зоне само осташе утопије,
по читавом граду коте се депоније,
лажи и обмане све копија до копије,
раскрснице, улице све су лошије и лошије,
семафори не раде, честе саобраћајке,
туче, пљачке, убице много се намножиле,
керови луталице многе људе прождрале,
шинтере имамо, ал немамо законе,
неписмене флегме базене нам отеле,
усољене пацове месара нам продаје,
насиља над женама постале пародије,
политичке сугестије за ширење наркоманије,
брутална истина коју пендрек вешто прикрије,
интелектуалци листом сврстани у парије,
белу кугу свети лекар решио да зипује,
место епова уз арије од кобца добио букагије,
а ти ме питаш шта ми је? Рећи ћу ти јасније!
Место демократије Лес је упо у реакције,
од силне донације народ запао у санкције,
па ко некад уз свеће трпимо рестрикције,
нема побуне ни акције, јер нас гризу фракције.
За неку ситну лову продале се гузице,
зато Лесковац тоне, ко Атлантида нестаје,
а Бољта се шири ко Бајазит стеже гајтане,
младост бежи преко, раке да не настане,
нове нам нахије граде неодахије,
радник гладан умире док богате се мантије,
скиптар неће метком већ хорсом да нас убије,
криминалци из скупштине, корумпиране судије,
дилери из мурије, хохштаплери с робије,
сви су део уније непотистичке фурије.
Овде нема правде због слепе Јустиције,
она слуша власт, јер тако јој пасује,
кобац прави бусије Лесковац да убије,
ово Голи Оток је, још нам хвале шусије,
наша тела исто су што и пробушене крнтије,
наше мртве душе требају локације,
за парцеле гробљанске прве смо муштерије,
бачени у подземље, смотани у саргије,
оно што смо живели биле су маштарије,
преварени писмом постали смо Урије.
Запалите свеће дуж лесковачке чаршије,
реквијем је спремио звер из вукојебине,
хвала за смрт менажеријо из скупштине,
хвала за сахрану, драги градоразорниче...
