Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- Е, понекад ми стварно дође да пукнем од смеха,

кад гледам и слушам све те обичаје света,

толико ме голица да пуцка ми пета,

ја кезим се и вриштим од разних чудеса.

Ево, рецимо, свадбе, да кренем одатле,

то је јадан обред да мука ми кад дамгле,

у цркви кад круже и блеје ко овце,

а онај предатор с манћом вуче те конце,

прича небулозе и крсте се сви,

сви као верују у тој пијететској тишини,

и клањају се тако до земљице црне,

а на крају кум с младожењом лову пукне,

огромна сума то је за ова тешка времена,

ал не жале људи зарад црквених закона.

Па затим сав онај очај у општини,

кад кажу: „Да!“ - па крену аплаузи,

и сви су срећни, насмејани, ведри,

а испод те маске грозни и бедни,

склопили брак па пића су жедни,

сватови дрски рутом до кафане,

па крену да глођу од супе до сарме,

срамне врач-баке испаљују трач,

док говор држи неки уштиркани сват,

већ увелико мељу пакосним устима,

не маре што им то најближа родбина,

осмех на лицу, а у врећама храна,

џаба дошли да једу и пију, бадава,

није им доста, размишља глава

да колач и торту муну у салвету,

разне тетке и стрине да нанесу штету,

што већу том новом младом брачном пару.

За поклон и миксер, и шерпе, и лонци,

само да једу и пију ти шатро гости,

а све им преко курца и сврбе их кости

од жучи што желе том новом браку,

да траје што мање, да доживи раку,

жеље су ту, честитке и поздрави,

ал нико од њих искрено не прозбори,

да дошо је ту да једе и трача,

и попије све, док столом корача

погледом кум - прижељкује младу,

машта о њој док гњечи своју кару.

Онај тамо кретен већ балави пијан,

од црне муке своје наручује песму,

тужну и сетну за времена стара,

јер жар и бол муку му ствара,

и други би песму, неку срећну, неку ведру,

па препирка настаје из смеха у дреку,

падне и по неки шамар, пукну и флаше,

и разбију се на комаде од празне главе,

некако се стиша и смири тај белај,

јер бидермајер лети па ето ти веслај,

девојче младо што желиш и ти,

ту исту свадбу да коначно доживиш,

и венчаницу и ону торту на три спрата,

с волом и кравом на врху колача,

јер бунду од нерца пјева пјеваљка,

наручио неки менталитет аграр,

шунд и кич накоћен ко плеве,

и дере и цвили док микрофон меље,

и тако до јутра док не склопе капке,

и уморни кући оду унатрашке,

а младожења и млада у брачни кревет,

рачунају рачун, нервоза их ждере,

трљају главу место да праве дете.

А сутра већ прва почиње свађа,

у заборав баца се заклетва дата,

она пред богом што беше тако света,

кад рекоше „Да“, обоје из места,

а зором већ пршти увреда тешка,

и тако у круг док развод се мрешка,

и чека на бум, чека на крај,

оне шараде што сјаше ко сјај.

Ево ни месец дана од тада није прошло,

а већ се до крвавог развода дошло,

и дели се имањце стечено на свадби,

и пре и после, ма ајде одаби!

Она млада већ с другим кара се дуго,

младожења бивши општи са својом кумом,

распад система, поштовања нема,

па ми реци после да не влада неман.

И питаш ме онда зашто се смејем,

и на обичаје те фанатично пљујем,

па погледај сам и кашће ти се само,

све је то лаж у времену, одавно

већ, само ти не схваташ, још увек не,

ал доће по тебе једном та замка,

кад уловљен будеш схватићеш да је варка,

и тек тада знаћеш зашто се смејем.

Открићу ти тајну: Сам човек глупост посеје!

Конташ, а? Видим да се и ти смејеш,

ал касно је сад, јер дубоко у томе венеш...

- Неће Србију уништити педери и лезбијке, као што тврде неки неандерталци, већ хетеро ликови који се кољу у шатро браку, место да праве децу! Frown