- Okej. Slažem se da svako treba da sluša ono što, pa ajd da tako kažem, voli da sluša. Svako na to ima prava i niko mu ista ne sme oduzeti, ako mislimo i smatramo da trebamo živeti slobodni i u miru. Međutim, što se muzike tiče, postoji jedna podela, dakle jedna jedina podela. A to moramo da prihvatimo ma koliko nas bolela ta istina. Muzika se jednostavno deli na kvalitetnu i nekvalitetnu muziku. To je suština. Šta je kvalitetna muzika? Bilo koja pesma, bilo kog muzičkog pravca, koja šalje određenu poruku ili pouku, poentu (svejedno) - (NIJE SVEJEDNO!), koja ima viši cilj, je nešto što je dobro i kvalitetno. Nešto gde ćeš čuti neku pametnu stvar, rečenicu koja će ti kasnije pomoći u određenoj situaciji, recimo kad se promuvaš gradom negde oko trojke iza ponoći, i vidiš vagon pijane dečurlije koja se valjaju po pločnicima grada i pevaju nešto umobolno od nekog umobolnog densera iz umobolnih devedesetih. (Uzmimo za primer onog nepismenog bolida Ivana koji kaže: „200 na sat u krivinu, obožavam tu brzinu“. Jer on to kaže našoj deci da sednu u auto i s 200 na sat ulete u krivinu? Da, upravo to kaže. Znači on našu decu jasno šalje u smrt.) I onda se setiš te rečenice koju si čuo u pesmi Partibrejkersa kada Cane konstatuje pitanjem: „Marijo, majko božja, da li vidiš šta rade sa tvojom decom“ i podela kvalitetne i nekvalitetne muzike ti odmah bude jasna. Canetova poruka ti kaže da bežiš od toga, dok ti poruka onog balvana govori da im se pridružiš. Poenta onoga što, zapravo, želim da kažem jeste da svaki autor, tekstopisac, muzičar, pevač (pa ma bio i svadbarski) mora dobro da razmisli i duboko izanalizira ono što želi da prezentuje javnosti, jer mora već jednom da shvati da se bavi javnim poslom i da taj njegov, ili njen, put neko prati, i da bi eventualno ta pesma mogla da proizvede katastrofalne posledice po onoga ko to sluša. Još prostije: ako Ivan želi da pijan s 200 uleti u krivinu, neka uleti, bre! I nek crkne! Ko ga jebe! Ali nek to radi sam ako mu se to toliko sviđa, a ne da nagoni druge na to a da on samo mažnjava lovu od raznih rijalitija i ostalih sranja u kojima dvonošci s patkom i pičkom prodaju ne samo svoju bulju za dukate, već i svoj obraz i svoje principe i sve ono što su kenjali godinama unazad, a kenjali su mnogo toga.
- Sve te bolesti i perverzije rodile su se na televiziji pink na kojoj i dan danas uspešno egzistiraju, mutiraju, i virus TVP ubrizgavaju u našu decu koja od toga totalno polude i onda postanu degenerici. Na toj nok-daun perverznoj gistro televiziji sem grnd šarade ima i raznih drugih vidova šizoidnih, paranormalnih i razvratnih oblika poremećaja. (To su neke gnjecavo prolivanderske emisijice o kojima ću govoriti, tačnije pisati neki drugi put. Sad se konkretizujem na grnd šaradu.)
- Zašto grnd šarada? Zato što je taj GŠ virus, koji je mutirao iz TVP virusa, najrasprostranjeniji i ima najvećeg uticaja na sve profile svih generacija. Taj zajebano smrtonosni GŠ virus ne egzistira samo u Srbiji, od njega uspešno oboljeva celi Balkan, a bogami i dobar deo imenjaka i prezimenjaka u dijaspori. Taj nekulturni kanal gori gotovo u svakoj drugoj kući, on gori čak iako ga niko ne gleda. Eto koliko je ta bolest uzela maha. Žena pere sudove, muž arbajtuje, deca fejsbukuju, a kanal uključen. Jebeno bolesna navika. A onda kreće špica, a onda svi ostavljaju svoje poslove, ili „poslove“, okupljaju se oko TVP-a i natapaju se boleštinama. A boleštine su naizgled komične, međutim srž problematike ima veoma tragične posledice. (Dobar primer za to je Srbija koja ubija i Srbija koja se ubija.) Šta je tu komično? Urnebesna komedija je, jedan od primera, kada vidite dva buđava starca, jedan je Sera Ojdanić obučen u kostim Supermena, a drugi je Zboran Trljača obučen u kostim Betmena, koja pevaju neke bacilno poligamijske neuroze, cirkusuju se i zgrću ogromne svote novca, a retardi to gledaju, aplaudiraju i naravno plaćaju sve te orgije. I pitam se samo odakle im, bre, pravo, ne Seri i Trljači, ne čak ni Žvaletu i Ružnoj Mreni, već celokupnom TVP virusu i njegovom tvorcu Kornjači(Željku/i)Mitroviću da blati i ponižava tako velike likove kao što su Betmen i Supermen. To su, bre, junaci mog detinjstva! Oni su bili na strani istine i pravde, borili se protiv svakog zla, spašavali nedužne i nevine ljude od bolesnika koji su želeli da nad njima vrše raznorazne eksperimente. (Nažalost Svet je odavno ogrezo u tom pravcu nerazuma pa zato danas i gledamo sve te ratove, klanja, jad i bedu, bolesti i viruse koji nas ubijaju, i sve ono o čemu sam pričao u prethodnim člancima). I sad ja dočekam da neki idioti junake iz mog detinjstva tako blasfemistički podjebavaju i sve to zarad par papirnatih govana. Majke im ga, bre, nabijem perverzne! Pitam se samo šta bi im baja Supermen uradio kad bi doznao za tu sprdačinu. Verovatno bi im polomio obe noge. Garant! Al jebiga, inteligencija ne gleda takva govna te zato i ne zna realno stanje na terenu. (Ako mi samo taknu Zagora ima sve da ih sjebem, ko Bader Majnhof, što rekoše sindikalci).
- Elem, od svih volova, koji se tamo pojavljuju, najviše mi palaca jajca onaj Aca Džukac. Taj smrdljivko se rodio negde u nekoj vukojebini u okolini Leskovca (NAŽALOST), a tvrdi kako je zapravo nišlija dok mu u ličnoj karti, koja je inače prazna, piše Beograd. Taj retard je zapalio za BG, spustio se na neki splav, koji se zove, zvao, Lukas, odatle mu i taj nadimak, urlao tamo u onaj majk, i kad je svim posetiocima tog splava puko kurac odlučili su da mu isfinansiraju album i otkurcaju ga sa tog splava. On sav usplahiren prihvatio, snimio taj album, nadalje priču znate, i postao to što jeste: narator sranja. Verujem da i to znate. Realno, svrbe mene muda za Acu Džukca i zabole me patka za njega i njegov život, al me nervira, bre, to što taj termit decidirano tvrdi kako je on veći roker od 90 odsto rok scene, kao i poštovalaca iste, u celoj bivšoj Jugi. E, tu ga je preterao, i tu mi je puko kurac! Ko je, bre, on, maRmun jedan naalkoholisani, da sere o roku o kom pojma nema! To što je on nekad svirao u Viktoriji nedaje mu nikakvo pravo da kenja da je on neki roker dok žvalavi turdifols (turbo dizel folk seljoberizam) ogavna sranja. Može on da sluša rok, niko mu ne brani, al neka to čini kod svoje kuće, i može slobodno da se deklariše kao roker, ali kod svoje kuće. U javnosti ne može i ne sme zato što je to nekulturno. Ne možeš ti da pevaš: „Belo, oko mene sve je belo“ ili „Kisela voda, kisela voda“, a da vamo uporno izjavljuješ da si roker. Mislim možeš, al juče. On mi se razume u rok, sanatorijumska ovca jedna, ona govnjiva. (Žao mi je što divne ovce koje nam tako mnogo daju, i vunu, i mleko, i meso, svrstavam među ovakve nakaze koje nam ne daju ništa a uzimaju nam svašta, ali to je poređenja radi, ništa privatno). Mumlao je taj neandertalac kako jedino on može da napuni arenu, ali ga je veoma suptilno spustio Parni Valjak, koji čak nije ni rok, već pop bend, tamo gde i pripada: u talog šljama. Ceca napunila Marakanu, Ušće, pa naravno da jeste kad u Srbiji ima ne 100.000 morona nego mnogo više, Aca napunio Arenu više puta, pa naravno kad u Srbiji ima ne 25.000 govnoslušača nego mnogo, mnogo više, i razni Kitići, Mirići i ostali Glavići, jer: WELCOME TO SRBIJA! Predlažem da podrobno izanalizirate album Diskretni heroji od ekipe Beogradskog sindikata iako ne slušate rep, jer nije to samo rep, to je istorija, život, kultura... to je eksplicitno prozivanje svega onog što smrdi i škripi u društvu, u zemlji... to su poruke i pouke koje možete izvući, upamtiti i primeniti u životu. Nećete se pokajati, zasigurno.
- Nisam završio s vama pinkofili, naprotiv... TEK SAM JEBENO POČEOOOO!!! Dakle, nastaviće se...
- PS. - Žurim jer moram da serem, a svi koji me znaju veoma dobro znaju da ja serem isključivo i samo na ekskluzivnim mestima, i zato oprostite na greškama pri kucanju, interpunkcija i tako to, ukoliko ih je bilo... Žurio sam... Jebi ga...
- PS. 2 - Sorry hcp što sam ti plagirao naziv i malkice ga modifikovao. Ali razumi me, moja intencija je borba za sveopšte dobro! A sem toga dobro znaš i da sam veliki poštovaoc tvog rada ;) Oprostićeš mi, nadam se... jer, ko što reče Amaru, s kojim inače džadam u mašti dok kontempliram negde u ćošku svog mozga...
- „We gotta make a change...
It's time for us as a people to start makin' some changes.
Let's change the way we eat, let's change the way we live
and let's change the way we treat each other.
You see the old way wasn't working so it's on us to do
what we gotta do, to survive...“
- PS. 3 - Šakurov intro je poruka za sve koji čitaju ovaj članak i koji trpe nenormalnog mene. Hvala vam, voli vas rebel84. MIR!
22/12/2011, 23:56
Rebel, dobar tekst. Pisala sam sam i ja ranije nešto slično. Očigledno je narod toliko zatrovan da ne vide dalje od svog nosa, pa čim neko krene da pljuje po njihovim idealima koji nisu, realno, ni vredni pomena napadnu na tebe kao čopor vukova.
Pozdrav!
23/12/2011, 16:03
Pre svega želim da ti zahvalim što si uopšte i pročitala moj članak, a odmah zatim i što si ga pohvalila. Ne zato što ću ja sada podići svoju surlu, ono kao: YO! NEKO ČITA MOJ ČLANAK! već zato što tamo negde postoji neko ko zna zašto diše, ko zna šta vredi a šta ne (mislim na muziku i to), a to je možda i najbitnija stvar. Znaš da nisi sam, znaš da nas ima još. Pa neka smo i manjina, al barem znamo da ta manjina oseća onaj vetar u kosi... Nadam se da si me skontala. A ove slinojede ko j... mislim, ko im šmirgla obrve. Uh, mislim da nisam opsovao nijednom, ili možda jesam... zamalo... A sad idem da pročeprkam tvoje tekstove :)