- „Naš vjek će proći, otvoriće se arhivi, i
sve što je bilo skriveno od nas, sve što u povjesti od laži živi, pokazaće
svjetu i slavu i užas!“
- Hej, Darvine! Izgleda da u tvojoj teoriji ima
neke istine...
- Ja ću štrajkovati glađu i to niko ne može da mi zabrani.
- Ne slušaj majko šta ti pričaju za mene, ne
slušaj majko ni moje drugove ni žene, ne veruj majko nijednoj priči novoj, jer
ja sam sretan, ja sam sretan, jer hrane me na cevčici ovoj! (Ššššš... ne vidi
se na fotki, da mi ne bi zamerio gladni narod)
- Nemoj kume, molim te. Pusti štrajk, nek narod štrajkuje, a što se nas tiče ja imam ideju! Evo kako ćemo...
- Ma ko jebe gladni narod! Daćemo im naše
osmehe, jer oni više vrede od hleba nasušnog. Smej se kume, mandati su naši!
- "... Pričaj nam o tajnim vojskama zla, o Cimone... Njihova se imena ne smiju izgovoriti glasno da ne oskvrnu usne smrtnika, jer su došle iz bezbožne tame i napale nebo, no bijahu istjerane gnjevom anđela..."
- Nemojte da me klevećete, mater vam
pokvarenu! Ja nikada nisam jebao moj gladni narod! Nikada!
- Dobro, jesam ih lagao i potkradao, al šta
sad. Zar to nismo radili svi mi? Ako budete glasali za mene na sledećim
izborima, i vi ćete nositi odelo od soma maraka. Pardon, evradi, odnosno
dolara... mislim dinara... Uh... šta sam ono hteo... uh... da kažem... uuuu...
- Šta to učini kume, budalo jedna neopevana.
Kako ću sad narodu na oči? Koju sad šatru da im složim? Paušali, dnevnice,
plate... Jaoj majko mila, rastu mi uši! Neću valjda da završim u zatvoru. Ja
jesam krao, al nisam krao kao ovi ostali. Ja sam krao, al u skladu s propisi. Dal
će ovo da proguta narod, majke im ga... E kume, kume... šta učini, jadan ne
bio...
- Ma ne brini kume, mi smo radikalni
naprednjaci. Znaš onu staru: „Vlada uvek isto svira, narod uvek isto bira, ovde
nikad neće biti mira, u novčaniku pola marke, mislim dinara sija... recesija,
recesija...“
-
I shvatite već jednom, ja nikada nisam bio radikal! Ali nikada! I nemam
nikakve veze sa zemunskim klanom i Ratkom Mladićem! I kakav kurac
Vojislav Šešelj! Nemam ja ništa s tim... Nit ja, niti Tomislav Nikolić!
Shvatite!!!
- Prvo ćemo da ih napržimo verom i patriotizmom, a onda idemo: Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.
- Dal beše Virovitica, majku mu...
- Ma samo ti piši. Cela planeta srpska vala!
- Niko ne sme da vas bije! Niko!
- Ustani Srbijo! S verom u Boga idemo svi u rat! Mi smo jači no celi jebeni NATO pakt!
- U boj, u boj, krenite junaci svi! Kren'te i ne žal'te život svoj! Jer koji će vam moj!
- Jel vidite kad moji ljudi kvenu kako se sve tvese. Svušajte dobvo šta vam govovim! Čim meni pvdne na pamet da vam jebem majku, ja ću sve moje ljude da pošaljem u vat. I Njujovk ima da vam sjebemo! Mi Svbi smo uvek u svugde Svbi, i kad nas kavate nas dupe svbi, al mi to junački podnosimo. Svbija do Bvisela!
- Doktor Vojislav Šešelj je jasno rekao da svi mi pravi Srbi idemo u rat da izginemo do poslednjeg pravog Srbina i tačka!
- TAKO JEEEEEEE!!!!
- I mi smo radikrali, parče nam zuba fali, al za rat smo stasali!
- Patriote pred izbore 100put su nas izdale, slale nas u ratove za svoj lični interes, dok "ikone" su pevale...
-
Специјалиста интерне медицинеи донедавни градоначелник Горан
Цветановић,успео је да 21. септембра, мимо забране о запошљавању у
институцијама и установама које су на градском буџету, добије радну књижицу Дома здравља
као лекар у кућниј нези. У реализацији ове ујдурме помогао му је
Небојша Димитријевић (ДСС), директор Дома здравља, који је
одмах затим поднео оставку. Вест о запошљавању процурила је тек у четвртак
када је Цветановић кренуо у обилазак пацијената. (Димитријевић о овом потезу није
обавестио ни Управни одбор, нити челнике града.)
- Сматрам да један
такав стручњак и човек треба коначно да добије посао и не видим ништа лоше у
томе -каже Димитријевић који је променио страначки дреси
прешао у „напредњаке“.
-
Цветановић, коме је ово прво запослење као лекару, такође не види ништа чудно у томе
што је добио посао.
- Лекар сам
специјалиста са просеком 8,73, па нећу ваљда семенке да продајем на улици. Могу да
радим у Дому здравља или у Општој болници - каже Цветановић, и додаје да
ће одмах замрзнути свој радни статус у Дому здравља, јер је добио мандат републичког
посланика. - Био сам савезни и републички посланик, министар и градоначелник, али је моја
мајка плакала од среће тек кад сам се запослио као лекар. (И ја сам плакао, али од туге,
јер тешко оним пацијентима које лечи „лекар“ Горан Цветановић.)
-Ако је све било
регуларно, зашто се онда то крило готово 10 дана. Цветановић се на посао јавио 21. септембра
са уредним лекарским уверењем, али је већ сутрадан узео боловање да би
присуствовао седници Скупштине града. Сада је многима јасно зашто је Цветановић
два дана за говорницом критиковао све живо, осим Димитријевића наравно.
- Цветановић је до 19. септембра
примао функционерску плату из градског буџета, a сада ће примати и плату посланика. Лицемерно
је то што се залаже за запошљавање младихитврди како на тржишту данас нема
ниједног специјалистеинтерне медицине. - Тако ти је то у
Лесковцу,на сва звона труби о поштењуи бусај се у прса, a испод жита
ради за своје добро, а и могу да га примајукад нико ни за шта не одговаранего на
добро плаћеним местимасе нафатирају, униште фирму, а затим оду у
другу где је још нешто остало. (Плачи вољени граде...)
-БеоградскиадвокатНикола
БаровићсматрадајекривичнапријаваИванеДулић-МарковићпротивЦветановићазаизазивање
националне, раснеиверскемржњеитекакозаконскиутемељена. УтојизјавипостојинамерадасеизазовемржњанаверскојосновисамозатоштојеонаХрватица. ПосланикСрпске
радикалне странкезна да она није усташа, а тврди да јесте. Акознада то
није тачно, аипактврдидајесте, ондаточинидабиизазваомржњунанационалнојоснови. Збогчегаиначепомиње
њу?ТојеистокаокадабисезабилокогСрбинаизВладеСрбијерекло„онјељотићевац“, јерсутобилињегови сродници-кажеадвокатБаровић.
- Нашсаговорник
додаједасезаовокривичноделоможеодговаратијединоуколикооптужницуподигне
тужилац, анепоприватној тужби. ПотпредседницаВладемогла би тужбомда
затражи јединоспровођење истрагепротивЦветановића. Уколико би у том поступкубилоутврђенода има
елемената кривичног делаизчлана317,тужилацбимораодапреузмекривично гоњење.
-
Извор: Непознат. Ал ипак, хвала му.
-
И шта рећи после свега!? Па ми живимо у Србији и тачно знамо како функционише
тај систем. Политика је то, батице, а где је политика ту је и лова... Тако
да... Ко разуме - схватиће.
-
И да видимо епилог на крају крајева свих крајева.
Потврђена
пресуда Цветановићу!
Извор:
Бета
Лесковац
-судуЛесковцупотврдио
јепресудупрвостепеног судакојомјеГоранЦветановићосуђен
за клевету. ПотпредседникСрпске радикалне странкеуЛесковцуосуђенјепоприватнојтужбифункционерке G17 плусИване
Дулић-Марковић. Пресудом Окружног суда, Цветановићу
јесмањенановчанаказнаса 80.000 на 60.000 динара, алићеморатидаплатиисудске
трошковеу висиниод
38.750 динара.
Цветановић јеосуђензбог тога што јејула 2006. године, каопредседникСкупштине
општине Лесковац, за говорницомназвао
усташамаДулићеву, њеног братаи
оца.
-
Подсећања 2:
- (Цветановић је на промоцији књиге Војислава Шешеља„Афера
Хртковци и усташка курва Наташа Кандић“синоћ у Лесковцу рекаода„нема
ништа ни против когнарода, али ће увек рећи истину, без обзира
дали она некоме одговара или не“. Цветановић је казао да ће то„увек
понављатибез обзира на судску пресудукојомје проглашен кривим“.Он је
рекао да је та судска пресуда„написана истог дана кадаје
суђење и почело, јер су неки веровали да ће,
захваљујући томе, постатипредседници
окружног суда у Лесковцу“. Пресудом лесковачког судаЦветановић
је 26. априла ове годинеосуђен на новчану казнуод 80.000 динараи
плаћање судскихтрошкова због клевете.Цветановић је тадакао председник општине Лесковацу јулу 2006. у
локалној скупштинивређао породицутадашњепотпредседнице Владе, тврдећи да
су„њен брат и отацбили усташе и да су клали Србе, а да се
радикали боре против тога.“Пресуда по приватној тужбидонета
јепосле шестог рочишта, јер се Цветановићније појављивао на претходних пет.)
-
Да. Тако је лако избећи мардељану кад се подмажу шрафчићи који покрећу точкиће.
И онда новчана казница 80 сома пљус, па је мало било тишаскра, фикете на 60
сома плус нешто ситно око тих судских трошкића и ето ти на слободи персоне која
је, да има закона у овој сакатој Србији, и дан
данас гулио решетке. И наравно, још усиљенији, разјаренији, надувенији наставио
да хара градом ко да му га деда оставио у наследство. И? Ко му шта може? Ко сме да му стане на пут?
Демократска Србија до мојега, демократски Лесковац до мојега, свеопшта демократија
и све мој до мојега.
(А за мојега места нема.)
Некад радикал, сада напредњак.
Разлика је толика колика и између гужњака и ануса. Или фалуса и пениса. А фалус
и пенис добићемо од господина Цветановића у гужњак и анус уколико га изгласамо
за градоначелника, њега или било ког другог радикала-напредњака. Ако се то деси,
нек Лесковчани приме моје најнеискреније саучешће. Јер ја у суноврату
учествовати никада нећу.
ПС. - Да
ли на беџу господина напредног виси мистер Шешељ? Онај велики „српски патриота“
који је студентима '97. претио пиштољем, оптуживши их да су страни плаћеници и
шпијуни? Да, то је управо он. Велики Србин који је желео да пуца у младост
Србије. (Свака част за патриотизам) И да. Одело чини човека, нема шта. Само је потребно скинути беџ самопрокламованог "четничког војводе" и од корените ето те за тили-час у напредне800x600. А напредни нам све бивши шешељевци, подрепаши и улизице. Е мој бисеру, тешко твојим улицама кад бехемот по њима ходи...
ПС. 2 - Неки делови текста скинути су са нет-а. Зато и стоји реч: 'Подсећања'. Хвала онима који су их тамо креирали.
- Drznula se banda da
uputi apel građanima Srbije da malo prištede električnu energiju kako ne bi
došlo do restrikcija. Iz EPS-a su rekli da neće imati dovoljnu količinu
električne energije ukoliko građani Srbije ne budu bili racionalniji u svojoj
potrošnji. Rekli su da mesto dve sijalice koristimo jednu, da mesto dve ringle
koristimo jednu, da bojler uključujemo samo kad je jeftina struja, da se kupamo
što manje kako bi uštedeli tu preskupu struju koja nam šatro fali. Dragi moji
lopovi iz EPS-a, čini mi se da se mi nismo bunili kada ste našu struju izvozili
u Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj i ko zna gde sve ne, a za uzvrat dobijali ko
zna šta sve. Celoga života građani Srbije štede, celi svoj vek sirotinja plaća
danak kako bi buržuji uživali u svojoj zulum predstavi, a na kraju ta ista
sirotinja mora da štedi i da se ždere i nervira zbog vaših ujdurmi. Vaš drski
bezobrazluk udario je u plafon našeg praga tolerancije. Malo je reći STERAM VAM
GA MAJCI, jer i vi odlično znate da struje ima sasvim dovoljno za sve građane
Srbije, ali isto tako znate da novaca nema dovoljno za vaše prepune džepove, pa
ste se veoma suptilno setili kako da nas zaplašite da bi novce olako strpali u
vaše prenatrpane slamarice. Međutim, niste samo vi krivi za vaše maloumlje,
kriva je i naša draga retardirana Vlada i naši dragi kriminalci političari. S
tim u vezi, ova pljuvačina prevashodno će biti upućena njima; vas ću ostaviti
za neku drugu priliku.
- Draga naša retardirana Vlado,
Mesto naše jedne sijalice, mesto naše jedne
ringle i ostalih trica i kučina kojima nas plašite, vaš apel za uštedu
električne energije trebali ste da uputite vašim sponzorima Beku, Koletu,
Miškoviću, Cepteru, Mitroviću i ostalima. Znate vi odlično koji su vaši
kompanjoni. Trebali ste Mitroviću da kažete da, bar dok traje ova zima koja
ubija nesretnike širom naše zemlje, obustavi svoje idiotske programe kao što
su: grand parada, zvezde granda, sve za ljubav, menjam ženu, trenutak istine,
48 sati svadba i ostale govnoseračke emisije koje nikom dobro nisu donele. Da
li ste uopšte svesni, vi neodahije, kolika količina električne energije ode u
vetar tokom snimanja tih morbidnih kvazi emisija, šou programa, il kako ih već
nazivaju nadri urednici? Koliko jedna moja sijalica i jedna moja ringla potroši
kilovata struje, a koliko milijardu sijalica i stotine klima uređaja u samo
jednoj emisiji koju vodi onaj govnojedač Saša Popović koji sere u mikrofon
čitava dva sata? Verujem da znate odgovor, jer niste vi baš toliko mutavi i
glupi koliko mi verujemo da jeste. Da li je teniski meč u hali Čair, između
Srbije i Švedske, morao da se održi baš danas kada snežna lavina ubija ljude
širom naše zemlje? Zar nije mogla da se odgodi za neki drugi dan kada se ovaj
užas malo primiri? Koliko je tu potrošeno električne energije, draga moja
retardirana Vlado? Zašto kompanije, čiji su vlasnici poznati lopovi, rade punom
parom iako svi znamo da iste uopšte nisu od vitalnog značaja? Zašto Heppy
televizija nastavlja sa svojim debilnim rijaliti šou programom i troši na angro
ugroženu nam električnu energiju? Zašto niste apelovali na vlasnika te nadri
televizije da do daljnjeg prekine emitovanje tog bordel uriniranja, kako bi se
uštedela struja koja nam je, kako vi tvrdite, na izdisaju? Kako je moguće da
RTS, kao državna televizija sa nacionalnom frekvencijom, snima emisiju ’Ja imam
talenat’ i pri tom enormno srče ugrožene nam kilovate? Da li to znači da
gospodin Tijanić može da troši našu struju kad god se njemu ćefne, a mi ne
smemo ni da se okupamo? Ako je stanje u zemlji vanredno, ako smo pod alarmom i
ako je situacija stani-pani, zašto se onda preko prste udara samo određena
grupacija građana, da ne kažem sirotinja? Zar se vanredno stanje ne odnosi na
sve građane Srbije, pa i na vaše sponzore, pa i na vas? Ako je stanje u državi
vanredno, onda se ono odnosi na sve njene građane, a ne samo na one koji vise
na birou rada i na one koji kuluče za bednu platicu. Ili je ovo samo još jedna
simulacija u nizu simulacija vaše reklamne kampanje. Previše, previše teatralno
dragi naši političari. A evo i jedan apel za vas: SKINITE ODELA I KRAVATE
POLITIČARI, ZASUCITE RUKAVE I IZAĐITE DA POMOGNETE OVOM NAPAĆENOM I SMRZNUTOM
NARODU! Ali ne tako što ćete se slikati i snimati za medije, već lopatu u šake
i čistite sneg!
- A sada reč-dve i za predsednika Srbije:
Gospodine Predsedniče,
Molim Vas da, kao državnik broj 1, izdate
naređenje svim strukturama i svim funkcijama da agresivno krenu u akciju
spašavanja snegom i ledom okovanog naroda Srbije, da sve organizacije u službi
države, pre svega uniformisana lica, a zatim i civilno stanovništvo, započnu
saniranje haosa koji nas je orobio, i da, pre no što dođe do još tragičnijih
posledica, u korenu saseku sve moguće predviđene situacije. Imajte na umu da će
nakon otapanja snega doći do poplava i da država Srbija, verujem da to već
znate, nema odbrambeni sistem, odvodne kanale, nit specijalizovane službe za
takvu vrstu nedaće. Ovo nije šala, Gospodine Predsedniče, jer mene boli jauk
mrtvih ljudi koji su postali žrtve ove katastrofe koja nas je zadesila. Žrtava
ovog ledenog stradanja ima mnogo više no što se to prezentuje preko medija. Ja
to znam, a znate i Vi. Učinite nešto dok ne bude prekasno, molim Vas. Učinite
to pre svega kao čovek, a naposletku i kao predsednik jedne male, siromašne i
nesretne države, jer ta država, Gospodine Predsedniče, je Srbija, naša Srbija.
I ma kakva da je, mi je volimo, jer to je naša zemlja. Ne zaboravite da Srbiju
čini narod, a taj narod umire... nestaje... Spasite taj narod da ne bi došlo do
nove seobe... poslednje seobe... seobe večnog nestanka...
PS. – Hvala pripadnicima Vojske Srbije,
Crvenom krstu i ostalim dobrim ljudima, koji se u ovoj kataklizmi, i danju i
noću, bore za svaki ugroženi život. Heroji su na terenu, a pičke u bunkerima.
- Sklonite se puževi golaći i fosilne
kornjače, jer na krilima mira sa zastavom slobode dolazi mladost da kaže svoje.
Pesak je iscurio, sat je stao, vaše vreme je isteklo. Nedamo da okrenete
peščanik da nam se ponovo ne bi sručio na glavu vaš balast koji vas je godinama
potapao. Ako je vama pesak šmirglao oči te ste zbog toga izgubili kurs i našli
se u bezizlaznom procepu, pa bi sad... šta? Natrag na početak da... šta? Tupom
olovkom pišete bleda slova natopljena svežom krvlju novih sinova? Još jedna
stranica istorije potpisana porazom? Neka hvala, vašu istoriju ostavljamo vama,
mi okrećemo novi list jer dosta je bilo suza i bola, bede i mržnje, dosta je
bilo straha od svetog Svetka, aplaudiranja novom potopu, stropoštavanja u istom
ponoru vaše bolesne ideologije: „Srbija je večna dok su joj deca verna.“ Znači
trk svezani bukagijama starih pa skok lastom u ambis sve do konačnog
istrebljenja! Srbija će živeti dok joj deca imaju pameti, a ne snage inata i
konzervativizma. Da, Zemlja se vrti u krug i oko sopstvene ose, ali njoj je to
jedina trasa za opstanak. Međutim, ne paše to i nama, mi želimo da idemo pravo,
da odemo dalje, da se popnemo više, a ne da se slepi vrtimo u vašem krugu
stradanja koji ste sami stvorili. Jadne su te vaše otrcane fraze: „Zavadi pa
vladaj“. A dokle? Dotle dok imate žrtvenog jarca da ga pustite niz vodu kad vam
biznis krene nizbrdo. Očajno bedne su te vaše rečenice koje poseduju samo
uzaludnost donkihotovske uobrazilje i svetost svetog suicidalnog pokolja iz
1389. Ko još veliča i slavi sopstveni egzodus? Samo onaj slepac koji misli da
je Svet nastao onda kada se on rodio, samo onaj koji poraz doživljava kao
pobedu, onaj koji veruje da se Srbija rodila onda kada je poginula... Hvala
lepo, al ja ne bih ponovo kletvom slao svoju decu u sigurnu smrt. Ja bih rađe
na sopstvenim kolenima izgubljenog dostojanstva, sa šakama molbe za milost, golim
očima sklanjao trnje sa puta koji vodi ka miru, i polomljenim zubima čupao
zarđale eksere sa barijere mržnje i inata samo da probijem zabarikadirane prilaze
i raskrčim drumove koji vode ka slobodi i spokoju mladosti koja dolazi za nama.
Možda knez Lazar tada nije imao drugih opcija do da povede u boj sve ono što je
moglo da nosi mač, možda je izabrao carstvo nebesko da bi napravio temelj novog
kulta i legende, koju su vešti pesnici kasnije veoma vešto iskoristili da vode
svest srpskog naroda tamo gde nova dogma nalaže, a možda je samo bio slep za
budućnost te nije uvideo da je svojim nepromišljenim potezom bacio Srbiju u
gotovo petovekovno ropstvo. Ali uzaludno je danas naglabati o kosovskom boju
zato što tačna stranica istorije iz tog doba nama ni dan danas nije poznata.
Ono što zasigurno možemo da tvrdimo je to da knez Lazar nije iz nekog bunkera
dekretima popovao ostalim srpskim velikanima kako i u kom pravcu da vode bitku,
kao što su to neki „Srbi“ činili u novijoj istoriji i kao što danas to čine,
već je na čelu kolone poveo svoj narod u susret čizmi koja je pretila da nas
zgazi i tamo poginuo s verom u boga i s nadom da će spasiti Srbiju od krvnika. A
šta vi radite? Vi nama ostavljate vaše bušne vreće da ih mi krpimo, vi nama
poklanjate vaše ruševine da ih mi gradimo, vaše jaruge da u njima gacamo, vaše buđave
pećine da u njima istrunemo, vaše zvučne slogane da ih mi i dalje nosimo u sve
kraćoj i sve tesnijoj Srbiji koju vi kreirate dok nas proklinjete i kudite samo
zato što se opiremo vašim zverskim nagonima. Granice su crvene boje zato što su
napisane mastilom od krvi. Mesto da ih bude sve manje, njih je u poslednje
vreme sve više. Komada se i drobi zemlja i to samo zbog onih koji ne žele da
vide dalje od svog nosa, koji ne žele da čuju za drugu stranu medalje iako
znaju da postoji, koji samo u svoje džepove trpaju i samo svoje avlije gledaju.
E pa, žao nam je zaista, ali mi nismo baš toliko ponosni da bi se divili vašem
nerazumu i sebičnjaštvu. Hvala veliki Seneka na tvojim mudrostima, al džaba
tebi one kad su pomešane kapima krvi Neronove incestoidnosti, varvarstva i
krvništva, jer ako si njemu bio loš učitelj, što bi nama bio dobar profesor? O
mudri starci pravoslavlja, o veliki glasnogovornici srpstva, zar vam nisu
dosadile godine prožete jednim te istim rečenicama? O akademici nauka,
istoričari i političari, zar vam te zborane ruke ne govore da je vreme da se
spakujete u odeljenje za ostavu? Koliko brzo mogu da trče vaše umorne i od
poraza sakate noge? Koliko daleko mogu da vide vaše oči skrivene ispod enormnih
dioptrija nepravičnosti i laži? Koliko gipko može biti vaše stogodišnje telo?
Koliko visoko tako mentalno kljasti možete da skočite, a da se ne razbijete o
beton pri prizemljenju? Da li ste srećni što su vam deca gluva za savest, da li
se radujete što su vam ona deca rođena juče, koja ne znaju ni koliko tačno
azbuka ima slova, danas najveći glasnogovornici, da li ste dovoljno prosuli
otrova za naredne generacije koje će vam sricati himne i ponosno ginuti zarad
vaših stranačkih ideologija, da li ste im sasvim isprali mozgove il još uvek
postoji nada da se njihova krv sačuva od novih ispisivanja granica unutar naše
zemlje? Gde ste sada, o vi časni i čestiti rodoljubi Majke Srbije, da izađete
na binu i javno priznate toj deci vaše greške i poraze? Gde su sada vaši
nadahnuti besednici, književnici, akademici i glumci, koji su vas svih ovih
godina verno pratili u vašim nebuloznim kampanjama koje su nas dovele do dna
bunara ispod koga nema više ničeg, da spasu obraz otačaštva svoga priznanjem da
se nisu borili za spas Srbije, već za svoje funkcije i nagrade? Ili ćete nam i
dalje glodati naše sasušene kosti i gaziti vašim preskupim cipelama naše
zdrobljene snove, i nastaviti da lažete njih, kao što ste lagali nas? Ne morate
da priznate glasno, možete i šapatom. Čućemo vas... Ne zahtevamo izvinjenje,
samo tražimo priznanje jer nama je i to dovoljno. Izvinite se generacijama koje
dolaze, one to zaslužuju, jer ako mladost nestane, ko će onda braniti onaj
kamen zemlje Srbije, ko će pisati nove knjige, ko će osvajati nove medalje, ko
će biti onaj istinski reprezent tradicije i kulture srpskog naroda? Ako nestane
mladost kako će se zvati Srbija, gde će biti naši grobovi, hoće li budućnost
znati da smo nekada postojali, hoće li nove stranice istorije o nama pisati
pozitivno, ili će nas pamtiti kao samoubilačko pleme koje je nestalo..? Setite
se mladosti mudri starci, jer i vi ste nekada bili mladi, i vi ste nekada dizali
revolucije i borili se za svoje snove. Zar nije vreme da tron prepustite
mladosti da i ona kaže šta ima? Kažete da mladi ne znaju šta pričaju jer je
mladost ludost. Možda ste i u pravu, ne znam. Ali, zar nisu baš iz tih ludosti
nastali najveći geniji? Zar nisu iz njihove lude pameti nastala sva otkrića i
proistekle sve mudrosti na planeti? A koliko je tek mladih, ili relativno
mladih ljudi bilo avangarda u svojoj sferi. Recimo, Gordon Bajron je do svoje
33. godine napisao čuvene epove i drame. Fransoa Daban je u 25. godini sagradio
prvi parobrod. Ivan Cankar je sa 26 godina napisao roman Na klancu, a iza sebe
je već imao dve drame i tri pripovetke. Jurij Gagarin je sa 27 godina postao
prvi čovek koji je leteo u kosmosu. Martin Luter King je sa 24 godine
organizovao i predvodio Marš slobode. Horas Vels je sa 29 godina pronašao
anesteziju. Njegoš je sa 32 godine napisao Luču mikrokozmu, a sa 33 godine
Gorski vijenac, itd. itd.
- Šta je ovo rebel koji moj? Šta se ti stalno
buniš, kudiš i muda mrsiš? Idi radi nešto rentabilno il jedi govna! - urlao je
vidljivo iznervirani alter.
- Upravo ih jedem, a ti možeš da ga duvaš,
mali seronjo u ćošku mog mozga.
- Mamlaz... - dobaci alter, odlazeći jebem li
ga kud.
- (Uopšte ne znam šta taj stočar radi u mojoj
glavi. Dofukljao se od ko zna gde i samo mi gazi tu po moždanoj kori... govedo
jedno okupatorsko...)
- Skroz me poremeti džudža jedan parazitski...
prekinu mi nit misli... Dezorjentisao me načisto... Ništa, kad vam je mozak u
totalnoj blokadi i kad ne znate šta dalje da pišete, a vi lepo uzmite pa
nalepite citat. To zna da bude jako korisno ukoliko se neko citira u pravo
vreme i na pravom mestu. Idemo!
- „Ma jebem ti život bez života, bez dinara -
sramota! Samog sebe psujem kad čujem šta se radi, kad vidim ko sve ima i ko
može, kao da najgori najbolje živote žive! Bože, kako život ne smem uzeti a
treba da ga dam? Ko je to izmislio, reci da ga iznabadam? Ko je reko da me čeka
blagostanje posle smrti, da ja pravim se blesav a drugi moju lovu vrti? Jeli?
Ne ovo nije Amerika, zemlja mogućnosti velika, ne ova zemlja je robija i ovde
retko ko dobija. Ne ovo nije Amerika, zemlja mogućnosti velika, ovo je privatna
država koja se jedva održava... Ma sine, isti smo kurac ko Crna Gora, pandur ti
menja gumu ako imaš dobra kola, ovde trećina grada daje pare na kamatu, druga
trećina valja pajdo komšiji i bratu, ostatak ljudi negde radi za bednu platu,
kakav usrani vic u ovoj Srbiji - blatu!“ (Marconiero)
- I za početak:
- „Draga moja vlado ja bi imo djecu rado, daj
mi dobru platu napraviću ti ih stado, solo ću povećat natalitet za 5 posto, i
ja i ona, pun nam kurac više kurtona. Ne tražim puno samo stan dok nisam umro, sekiraš
me, feštam ko da živim još petnest. Biće dosta, zaboravio sam, o shit!! to je
premalo godina da otplatim kredit. I ja bi na more jer mi ruke od žuljeva gore,
za eure, kune ja bi kod vas dole na Brijune, zaposlite me tamo da se kupam,
glumim lafa, lopatom ću čistit govna od vaših žirafa, zaposlite nas ko portire da
čuvamo ministarske suvenire, dokumenta i papire. Ama vlado, jebo ga ti, bićemo
ti security, čuvat od belaja kad dođe naša raja, kad sindikalna masa krene prema
tvojoj zgradi ne brini se, mi smo jaki, i zdravi, i mladi. Mi smo takva nacija,
nismo za astronaute, al ćemo lomit kosti dok čuvamo vaše aute. Znali su nudit
poso ali to sam usro, za svaki pošten poso traže iskustvo, dok traže oni tražim
i ja da ga dam, dotad ću drkat kurac jer to najbolje znam. Kad dođem do kraja i
ne mogu više gledat ovaj truli sistem kako me siše, uzeću zastavu, krenut na
kordone, tražiću promjenu i pjevat parole: Jebo vladu, JEBO! politiku, JEBO! u
saboru, JEBO! sve njih redom. Jebo vladu, JEBO! politiku, JEBO! u parlamentu,
JEBO! sve njih redom. Daj mi hljeba Predsjedniče, daj mi nešto da pojedem, daj
mi para za auto da nešto pojebem, podmiti me jer si pjesme Titine pjevo, reću
nije istina, reću da si samo zjevo. Ama daj mi posla da ne bode ko osa, barem
komunalac da mi se otupi žalac, moja duhovna kasta je bez dostojanstva, bez
cilja i smjera zbog puno pijanstva. Posla, mi ga hoćemo a bez njega ločemo, puni
bjesa u sebi a ne znamo da plačemo, onda šta ćemo? Skupit jade pa na barikade, i
bježat iz države mile i tražit azile. Nije istina, Edo mili brate, vi mladi
uopšte bježat odavde ne morate. Care, skupi pare moraš platit ako hoćeš radit samo
dobra veza donosi radna mjesta, a veza je jaka ko mreža puna čvorova, puna
gladnih usta i raznih odgovora. Malo glavom mućnem u svakoga soma bućnem,
zaboli me glava i bez soma sam ko Sava, a cijelo vrijeme punim koktele, idem na
burzu rada i tamo gubim vrijeme. Reče opet ništa na šalteru teta, opet ništa,
ubacila je opet svog zeta. Kad dođem do kraja i ne mogu više gledat ovaj truli
sistem kako me siše, uzeću zastavu, krenut na kordone, tražit promjenu i pjevat
parole: Šta? Jebo vladu, JEBO! politiku, JEBO! u saboru, JEBO! sve njih redom.
Jebo vladu, JEBO! politiku, JEBO! u parlamentu, JEBO! sve njih redom. Možeš
birat fakultet il cigla i cement, a i kad imaš fakultet čeka te cement opet. Imamo
kičme krive, mišiće najveće, jer praznimo pive dok nosamo vreće, punimo mješalice,
vozaju nas marice, zbog žuljeva ću kukat od njih ne mogu više drkat. Sjetio sam
se, otvoriću jednu fontanu, po noći vadit iz nje pare, gledat pičke po danu, otvoriću
školu, učit djecu švercu za raju, ako ne pravom onda onom u tramvaju. Zaradiću
platu, prodaću tramvaj levatu, preduhitrit vladu, prodaću im nebo i Savu, prodaću
pola kurca, jer ipak ja sam Bosanac pa ću bit ko političar, ali intelektualac,
uzeću spermu stavit u nju parfema, prodavat ko gel za kosu il ko za ten krema,
iznajmit sebe uz kadu, za siromasne u tuzi ja cu prdit da im bude ko đakuzi, prodavat
svoje strahove, prodavat svoje paranoje, ma prodaću govno da nam povrće raste
bolje. Al kad budem na cesti na čelu kolone, kad budem na meti zato jer rušim
one, sa zastavom u ruci stajaću časno, gledat kordone i pjevaću pravo glasno, jer
došo sam do kraja i ne mogu više, gledat truli sistem kako me siše, uzo sam
zastavu, krenuo na kordone, tražim promjenu i pjevam parole: Ma jebo vladu,
JEBO! politiku, JEBO! u saboru, JEBO! sve njih redom. Jebo vladu, JEBO!
politiku, JEBO! u parlamentu, JEBO! sve njih redom.“ (Edo Maajka)
- Ako nekom slučajno bude trebao titl, nek
dođe slobodno kod mene da ga natitlam. Pošto vidim da ga neki prazilukovići bezprizorno
tupe, ja ću volonterski da im ga natitlam zbog očuvanja tradicije i kulture. Do
juče smo se međusobno svi kerebečili i odlično se kapirali, a danas nam
odjednom za razumevanje treba titl. Jel da? Kako da ne. To je što se tiče
titla, a što se tiče teksta... šta reći. Tako je, sve je tako...
- Dragi perspektivni roditelji i roditeljke! Ovim
putem želim da vam se obratim i obavestim vas da ukoliko želite da pravite
decu, pre toga obavezno dobro razmislite o svemu, izanalizirajte sve činjenice
i unapred sagledajte sve moguće posledice, kako vam se slučajno ne bi desilo da
jednog dana zateknete u sopstvenoj kući sopstvenog sina, ili ćerku ako bude
žensko, u kompletnom licu i naličju oblika izroda, kakav sam recimo ja. Dakle,
da se ne bi zbilo ono što bi eventualno moglo da se zbude, budite na krajnje
visokom oprezu i pod konstanto-permanento-budnom pažnjom. Nemojte da vam se
zbog 5 trulih minuta ovozemaljske telesne zadovoljštine desi isto ono što se
desilo i mojim roditeljima. Učite se na primeru mog ćaće koji, zbog svojih 5
minuta zadovoljštine u prošlom vremenu, već 27 godina trpi i toleriše
vanzemaljca sa svojim nenormalnim porivima. Takođe, to isto, podjednako ako ne
i više, taj vremenski interval i nenormalno bitisanje moje persone, veoma
uspešno trpi i moja majka. Možda ste bili u prilici da čitate moja žvrljanja,
moje komentare i pismene govorancije, i da shvatite kakve nesrazmerne posledice
mogu da izazovu baš tih 5 minuta telesnog zadovoljstva. Ukoliko na vreme
posečete koren uzroka, plodove posledica nećete osetiti u svom bližem okruženju.
Dakle, pamet u vugla, čuvajte muda, i ne gurajte patku svuda. Žene, šakobran na
vreme, sačuvajte vaginu od sperme da ne navučete breme. Taj preteški balast teži
od vagona, satkan bez kurtona, strmoglaviji od kanjona, mračniji od Vavilona,
psiho bez šablona, koji je stigao kao posledica seksualnih nagona, da ne trpite
plodove zbog korena, odnosno posledice zbog uzroka, da vam ne bi sudila porota
nadri moralnih rođaka, ni defekt-komšiluka ustima nitkova... Ukoliko ste pak
postali roditelji, ili ste to već duže vreme, vi vidite šta ćete. Ako do sada
niste izvukli poentu iz mojih članaka, izvucite je iz sledećeg koji ću napisati
za dva-tri dana, jer: „tako smo u mogućnosti“! BLING! BLING!
- Razumem ih u potpunosti. I ne, nije šala.
Zaista ih razumem. Teško je biti žena. Pogotovo danas. 21. vek, modernizacija,
globalizacija, kompijuterizacija, silikonizacija, liposukcija, fotošopiranje,
botoksi, abortusi, taroti, horoskopi, časopisi koji im govore kako da pronađu
onog pravog... Šta sve današnja žena mora da uradi i istrpi, ne bi li opstala
na ovoj bizarnoj planeti. Tuga. Najveći problem kod današnje žene su
definitivno dlake. Ranije to nije bio slučaj. Pre 100 godine brže i bolje su se
udavale dlakave, mislim žene, nego one ćosave, a danas je stvar sasvim
drugačija. Ko danas voli dlakave žene? Definitivno niko. Dobro ima i takvih, al
to su oni nastrani što se pale na dlake, na ovce, kokoške i šta ti ja znam.
Takvi nenormalni bi jebali i zapišanu i ozasratu kravu nasred štale, jer njima
je važno samo da ga umoče, a u šta ili gde, potpuno je ne bitno. Al to je druga
priča.
- Naime, žene bi volele da imaju dlake, al ne
po telu, već na glavi. Naravno na zadnjem delu glave, ne na prednjem jer onda ne
bi imale lice, ali da im čelo ne bude ni previsoko ni prenisko, nego taman. Da
im dlake ne rastu ispred uveta, popularni zulofi, nego iza i to po mogućstvu
bar santimetar od uveta. Da nemaju dlake po obrazima, popularnu bradu, da
nemaju dlake iznad gornje usne, popularne brčiće, da nemaju dlake u ušima,
popularne uvodlake, i da nemaju dlačice u nosu, to jest nozdrvama, popularne
nozdrvodlake. Neko bi reko: pa batice da nije malo mnogo, misim šta hoće one?
Da uhvate boga za jajca? Ali nije tako. Uopšte one ne traže mnogo, jer ko voli
da mu žena bude čelodlakava, nozdrvodlakava, uvodlakava, brkata, bradata i sl.
Znači ne traže one previše, već sasvim dovoljno, a to i nama ide u korist, zar
ne? Znači one žele da budu lepe zbog radi nas i sve to one rade da bi se nama
dopale, a to već nije mala stvar, a ni laka bogami. Ja bih žene pre svega
nazvao jadnim mučenicama, jer se zaista muče celog svog života da bi se nekom
dopale, a to zaista nije fer. Kad samo pomislim koliko ih peče onaj blesavi
hidrogen plače mi se, a nije samo to u pitanju. One moraju najmanje 2 puta
mesečno da se farbaju, a to zahteva nenormalnu i konstantnu tragačinu za
farbama za kosu sve dok je ne pronađu, to jest dok ne ubodu boju, a i kad
ubodu, obavezno se nađe neka ljubomorna prijateljica, koleginica, komšinica,
ili neki nesavesni momak, muž da im kaže kako joj ta boja ne stoji baš najbolje
i da bi trebalo da potraže neku drugu, i one jadne trk u tragačinu. Znači
ripit, ripit... do iznemoglosti. Sem toga žene imaju još par problemčića u, na
i oko glave. Broj jedan su definitivno obrve. Jadne žene svakog jebenog dana
moraju da čupaju svoje obrve i pri tom da dobro paze da i jedna i druga obrva,
dakle i leva i desna, budu bar identične, ako ne gotovo iste. Pinceta,
ogledalce, spretne ruke, strpljenje plus bol koji trpe, a i živce da sve to
izdrže jer se proces ponavlja doživotno. One koje imaju keš ne moraju o tome da
brinu, one jednostavno odu kod obrvočupačice i završe biznis. Ali ove koje
nemaju dovoljno love sve to moraju same, pa se desi da ponekad zabrljaju to s
obrvama i onda nastaje haos. Nešto slično se dešava i sa onim brčićima podno
nosa. Neke su rođene pod srećnom zvezdom te im se dlačice i ne primećuju jer su
kratke i prozirne, ali su ga zato dodatno najebale one sa izrazito crnim a
pogotovo dugim dlakurinama. Tada moraju da kupuju onaj vosak, da ga podgrevaju
na ringlu, pri tom usmrde celu gajbu, da stavljaju ono sranje između nosa i
gornje usne, da čekaju da se stvrdne, a kad se stvrdne onda nastaje cirkus,
zato što taj malter moraju da skidaju sa sve dlačicama, a to boli pa rastura. Crveni
se pa pljuska! ZA-JE-BA-NO! Ali muke žena ne prestaju tu. Nakon toga dolaze
trepavice. Svaka žena, a to je opšte poznata stvar, želi da ima duge trepavice
kako bi njima mogla da koketira, odnosno trepće, žmička i tako baci akcenat
suprotnom polu, ili istom, svejedno, na svoje oči, lice i celu sebe. (To su one
koje žele da se svakom dopadnu, a zovu se svidljivice). E sad, neke žene imaju
prirodno duge trepavice pa ne brigaju za to, ali neke nažalost nemaju, te s
toga moraju da kupuju one maskare i da mačkaju trepke kako bi se drugima one
učinile što duže, a neke mučenice čak ni maskarom to ne mogu postići te moraju
da kupuju veštačke trepavice kako bi na tržištu bile što upadljivija roba. A
veštačke trepavice se habaju te je finansijska podloga za tu vrstu egzibicije
preko potrebna. Zatim dolazimo do samog lica, a to je za žene najbolnija tačka.
Žensko lice mora da bude čisto, negovano, nežno, dopadljivo, iliti svidljivo,
te zbog toga one moraju da se mažu raznoraznim kremicama, pomadicama, da se
puderišu, pilinguju itd. kako bi svoje lice očistile ili barem prikrile od onih
mitisera, nepoželjnih bubuljica i ostalih okupatora ženskog lica koji nad njima
vrše agresiju i to u najnepoželjnijem momentu. Da bi sve to preduhitrile, ili
barem koliko-toliko sprečile, one moraju unapred da rade sve gore navedene
radnje i to ujutru, popodne i uveče, a to iziskuje mnogo vremena i napornog
rada, truda koje one ulažu da bi se nekom dopale. I naravno nikada nisu zadovoljne
jer uvek može bolje. Identično je i sa zubima. Žene vole da se osmehuju,
cerekaju, keze, vrište, plaze a sve to samo da bi im se vidli zubi, koji opet
moraju biti lepi, čisti, beli, jednako ili bar koliko-toliko simetrično
ušuškani jedan uz drugi, sve do kutnjaka pa čak i dalje. (Da, neke mučenice idu
čak i dalje. Golema muka.) Zato ih peru 5 puta dnevno najskupljim pastama (iako
one jeftine daju isti efekat, ali reklama je reklama; psihozlostavljanje. No o
tome kasnije, ako bude bilo vremena), trzaju onaj končić između zuba, najmanje
jednom nedeljno su kod čika zube na glačanje, mislim zuba, ono izbeljivanje i
to, ili neka sitna, krupna popravkica i sl. Dalje idu usne. Veoma bitna stavka
na artiklu zvanom žena. Labelo je obavezno, bojno, bezbojno sve zavisi od osobe
do osobe, a karmin i ostali pomagači u zavisnosti od situacije i oklopa,
odnosno garderobe kod žena. (Jebi ga, moraju da ga uklapaju. Zbog garderobe.
Mislio sam na boju karmina i to.) Ali i tu se suočavaju s raznoraznim
poteškoćama. Neke žene imaju tanke usne pa moraju da ih karminom i ostalim
pomagačima vizuelno uvećavaju, kod nekih su asimetrične te opet ide ista priča.
One kokoške, pardon, žene koje imaju lovu za bacanje, idu na korekciju. Tamo im
guraju one silikone u usne da ih napumpaju po želji. Jes to u principu
plastično, al žene ne mare za to, one samo žele da se nekom dopadnu. Lažu ovi
što kažu da je to zbog mode i trenda iz časopisa i TV-a pa one sad zbog toga
žele da budu debelousne, punousne il kako se to već kaže. Ne, nije to. One
jednostavno žele da budu svidljive. I to sve rade zbog muškaraca, dobro neke
rade i zbog žena, al šta sad. Dalje. Od vrata pa naniže (tu mislim na vrat kao
šiju a ne na vrata kao vrata od auta, ili vrata od klonje... recimo) žene
moraju da čiste te proklete dlake, da ih brijaju, depiliraju, šta već, da bi
bile bezdlake a sve u cilju da tokom seksa neki uporni dlakotragač, koji je baš
zapeo s onim svojim lizanjem, cmakanjem i pipkanjem svakog mikromilimetra
ženskog tela, ne bi pronašao tu prokletu dlaku i kako mu se zbog radi toga ne
bi zgadilo i smučilo, a i kako mu patka ne bi spala. Dakle, žene su te koje o
svemu brigaju, i o muškarcima i o patkama. (Da se ja pitam žene bi trebalo da
otvore neko udruženje koje bi se zvalo, recimo... „Patkobrigačice“,
„Patkobrigerke“ il kako im već godi, kako bi se znalo da su one te koje podnose
najveći teret zbog vrhovnog seks-dobra, i tako ogradile sebe od optužbi
muškaraca da su one krive što im se kitić ne diže.) Osim toga, žene svoje telo
mažu onim mlekom, kupaju se u čaju, mažu se nekim mastima, raznim preparatima,
a o šamponima, gelovima za duširanje i ostalo da ne govorim, a sve u nameri da
im telo bude negovano i zategnuto. Neke čak idu na fitnes, rafting, velnes, u
blato, u bazen, trče po parkovima, voze bicikl, rolere (sigurno ste ih viđali u
kraju), i sve to samo da im telo bude čvrsto zategnuto, da se istaknu obline,
da nestane višak tamo gde ne sme da ga ima, i da se, ako je kako moguće,
prebaci na onaj deo gde ga nema a treba da ga ima. I sve to zbog onog vaćaroša
što voli da faća, pa kad ufati to što želi, da bude oduševljen, ushićen, da
zabalavi onako s entuzijazmom, što bi se reklo. Opet, daklem i daklem a to su
dva daklema, žene moraju da se dobro oznoje zbog onog dobra, da povuku a bogami
i da ga potegnu. Štaviše, one ukrašavaju svoja tela zbog vaćaroša, koji kasnije
postaju lizači, raznim tetovažama na raznim zanimljivim, pa čak i mističnim
delovima tela, metalom probadaju jezik, bradavice, pupak, usmine itd. da bi
lizač imao, sem kože naravno, još nešto da liže, da bi mu bilo interesantno,
inovativno... To sve boli a opet sve to žena mora da trpi. I još 300 drugih
čudesa. Eh, da je samo to...
- Sem dupeta, muškarca kod žene privlače i
grudi. To je prva stvar u koju se muškarac zablene kad ugleda ženu, one gore
navedene stvari tek kasnije, mnogo kasnije on sagledava. (U tome je i keč, al
to je druga strana medalje.) I zbog toga, jadne mučenice, moraju da nameštaju
svoje grudi, da ne kažem sise, da budu lepe, Cvrste i velike, ali ne previše,
prevelike (jer nijedna žena ne želi da bude krava muzara, sisljarka,
balon-gerla, dudara), a ni premale (da ne bude daska, fosna, tabakera, bezdojka,
dugmesisićka, mamamizabraniladanosimsise), već da sve to bude taman. Što bi se
reklo: da ne kipi previše iz šake, ili da nema zašta da se ufati. Zato žene
unapred razmišljaju, još dok su u klinkocizmu (period kada se devojčica nalazi
u pubertetu; ovu reč sam ja patentirao i nemoj da mi je neko slučajno maznuo
jer će da ga tužim ). Tada one počinju da grče svoje grudi, da ih stiskaju,
čačkaju, gnječe, lamkaju, da mese svoje sisiće ko blesave, jer su načule negde
da to tako treba, da kad to rade sise im rastu, tj. bivaju veće. Kao to im
stimuliše razvoj. (Ne znam od koga su to čule, gde su to pročitale i šta
medicina ima da kaže na to. Al jebeš medicinu, ona ionako samo zbori
hipotetički i konstantno menja svoje teze.) Činjenica je da vam devojke s 14-15
godina dozvoljavaju da im mesite siske, zato što one duboko veruju da im vi pripomažete
u razvoju njihovih sisaka, to jest dojaka, odnosno dojki. No ako probate da je
uhvatite za pičku, odnosno vaginu, najebali ste ga. Sem obavezne šamarčine,
dobićete i ono standardno: kretenu, prostačino, ili seljačino. (Tako je bar
bilo u mom pokušaju 97. danas - ne znam. Ljudi se menjaju. A i žene, takođe. )
Ako im grudi ne porastu do 20-e, one obavezno trče kod plastičnog hirurga da
kupe nove sise. Tamo imaju širok asortiman plastike na ponudi te one same
biraju, ćefte ovu vrstu, ćefte onu vrstu. Međutim, ne čine to sve devojke već
samo one koje nabiju kompleks: ravna ko daska; ali takvih je danas većina. A na
to se navukle i žene, pa čak i babe! U 50-oj, 60-oj, pa i 70-oj, ako je dožive,
jurcaju kod čike plastike da se nadograde, a sve u nameri da svom dekanu učine
život lepšim, da budu poželjnije. Dakle, ne rade žene to zbog sebe, već zbog
muškaraca. Sad uviđate koliko je ženama ovaj život težak. No ni tu nije kraj.
Ne, ne, ne... To je tek sredina. A ta sredina palačinke muškarca najviše
zanima. To je najveće svetsko čudo na planeti. Kakav kurac Kineski zid,
Egipatske piramide, Stounhendž, Tadž-Mahal, Partenon, Maču Pikču kad ja volem
samo pičku! Tu jebem te nekulturnog! Al to je utvrđena činjenica. Baš bih voleo
da vidim tog baju koji bi batalio golu ribu u krevetu i otrčao da razgleda
Akropolj, il da se pentra na Mont Everest. Zabole ga ćoška. Dakle vagina je taj
neotkriveni grad za arheologe, taj neosvojivi vrh za planinare, ta neuhvatljiva
divljač za lovce, ribarenje za pecaroše (u stvari oni su blesavi, oni zajebu
vrelu ženu u krevetu u 3 ujutru i idu da pecaju nekog tamo soma. To nikada neću
razumeti...), ta knjiga za pisca (jebem te komparacijo), to Kosovo za Srbiju
(ubo sam ga), pećina za avanturiste... Pećina u koju čovek očima ne zaviruje, ali
očima izviruje, glavom ne ulazi (onom velikom), ali glavom (a može i nogama)
izlazi... E sad desi se da izađe i čovek, ali uglavnom odatle izlaze budale.
Mislim, prvo su to deca, lepa, mila, slatka, voljena, no ona kasnije porastu i
mesto da postanu ljudi ona postanu majmuni, a mi se posle ljutimo na Darvina.
Ali da mi odmah tu dilemu razrešimo. Nisu za to krive žene. Nisu one krive što
ih neki konj natankira svojom bolesnom spermom, pa posle mesto čoveka iz pičke
ispadne idiot. Svašta ispadne iz te pičke, al pička nije kriva. (Doduše svašta
i uđe, a za to je već kriva.) Ona primi to seme, vredno i mukotrpno ga zaliva,
hrani ga i tovi, vucara ga u stomaku jebenih 9 meseci, a šta sve žena preživi
za to vreme to samo ona zna. Muka je to, pregolema. Međutim, kad žena okoti to
čeljade nema veće radosti. E sad što se odatle izlegne klen s patkom pa posle
postane stoka, koja će kasnije da nastavi svoju maloumnu lozu, to je druga
stvar. No da se mi vratimo na temu.
- Naime, žena je neraskidivi deo seksa, bez
nje se ne može. Ona je ta koja se tokom seksanja najviše muči, ugađa, podilazi,
zalazi... Ona mora da raširi noge, ona mora da ih prebaci muškarcu preko
ramena, il da ih obavije oko struka, ona mora da skače na kurac, da se guzi,
trti, čepi, rasčepljuje, otčepljuje... Žena liže muda, žena sisa falus, i sve
što treba radi žena. I ne buni se kad su muda rutava, a muškarac ga obavezno
tupi ako je žena maljava. E pa, nije fer! Ovoga puta stajem u odbranu žena svih
oblika i kolora! Žene moraju da neguju nokte, žene moraju da stružu pete, da
rađaju dete (to sam već reko), one moraju da kuvaju, da čiste kuću, održavaju
dom, da peru usrani veš, da peglaju, da uzgajaju decu, i biljke, i povrh svega
toga još moraju i da rade i da zarade novčanice. E pa, što je mnogo - mnogo je.
Zbog svega gore navedenog, kao i nenavedenog, žene moraju da imaju apsolutno i
bezuslovno ista prava kao i muškarci, pa čak i veća, ako su rasne. Mislim
plodne, rađaju i tako to... Dakle, ŽIVELE ŽENE!!! I naravno njihove žarulje. I
neka nam oproste što je njima mnogo teže no nama. Razumemo ih mi, samo ponekad
to nećemo da priznamo jer smo previše ponosni. Ali nismo mi krivi za to, već
patrijarhat, tako su nas, jebi ga, vaspitavali. Međutim, ja uzvraćam udarac!
ŽIVELA JEDNAKOST SVIH POLOVA I POLOVNJAČA! Da su nam žene žive i zdrave, da nam
ga primaju i da nam rađaju decu! U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha... AMIN!
- Džaba vama sva ta udruženja, tajne
organizacije, tajna sastančenja, klanovi, šlogirane sekcije... jer svi vi, koji
u tome učestvujete, na kraju ispadnete klovnovi. Preambiciozni ste, mislite da
se u svakoj vašoj rečenici krije mudrost Ive Andrića, Meše Selimovića ili
Branka Miljkovića, ako pišete pesme. Baš taj Ivo Andrić je jednom napisao:
„Obratite pažnju na ono što se oko vas piše, šta se piše i kako se piše!“ Ako
mislite da ste vi jedini koji imate šta da kažete, onda se lepo okupite u vašoj
kućici, heklajte, pletite i frljajte se „mudrostima“, ili jednostavno ostanite
kod kuće i pričajte sami sa sobom. Tada ćete i sebi i svojim usranim gaćama
biti jedini pravi i originalni filozof.Poslednji mudrac univerzuma. Ako se pre toga ne posvađate sami sa sobom,
jer mržnja koja egzistira u vama dovešće vas do samouništenja. Nećete moći
podneti ni sami sebe, zato što ste i previše ponosni da sami sebi priznate da u
nekim situacijama ipak grešite. „Slepi i gluvi, vi sebični ljudi, što pravite
buku bez reda i smisla, bez zašto i zato, za koga i kako, bez pitanja koje bi,
možda, osušilo ponosni osmeh na licu bez suza, na licu što nikada obraz
okrenulo nije. Vi nemi igrači svog obrednog plesa, vi sretni u transu, u svetu
što postoji samo u glavama ljudi bez skrupula, ljudi bez milosti, ljudi bez
sećanja... Vi što ne znate pljuskove zvuka, boje i mirisa... Vi ljudi bez
pameti! Brazgotina, sanduk i crv. Obraz i dlaka i krv. Vi ljudi bez milosti...
(Milan Mladenović)
- U svetu stradanja, bolesti, ratova, bede i
očaja vi bojite kvazi život u ružičasto zato što vam je ružičasta televizija sa
svojim nakaradnim proseravanjima toliko isprala mozak i ubedila vas da slušate
Snežanu Dakić, Rušku Jakić, Sanju Marinković i ostale flegme koje propagiraju
maloumnost(maloumlje), nepismenost i debilizam. Svršavate na Jelenu Karleušu
koja ne zna ni gde je taster enter na tastaturi, kao da je to globus, a ne mala
obična tablica sa par eksplicitno vidljivih dugmića. Ona jadna i ne zna šta je
muzika a uporno tvrdi da se bavi muzikom dok vi jadnici tome aplaudirate. Drkate
pičku na Novaka Đokovića, svi sad šatro pratite tenis a ne znate ni šta je nec.
Mediji ga uporno guraju kao udarnu vest zbog neke njegove privatne pobede u
kojoj je on maznuo 500 soma jura (za vreme na TV-u posvećeno njemu debelo se
plaća. Pitam se ko li je to platio... hmm...), a put do tog trona utabali su mu
mamica i tatica. Uvek u najskupljim patikama, uvek s najkvalitetnijim reketom i
uvek na najkvalitetnijem terenu, a koliko je onih mnogo kvalitetnijih od njega
koji nemaju elementarne uslove za treniranje? I gde se denuše svi oni sportisti
iz raznoraznih disciplina? Čujem osvajaju medalje, imaju vrlo zapažene
rezultate, ali su medijski marginalizovani. Zašto? Nemaju veze da budu na TV-u
ili nemaju para da plate prostor, a verujem da ih i svrbe jajca, ili sise
(zavisno od pola sportaša) da budu dvorske lude u pvc kutijama koje seru na
angro, jer oni znaju ko su i šta su. Ne treba im pažnja samoljubljivih
idolopoklonaca. Koliko je puta vaš Novak izgubio od nekih levih tenisera?
Koliko je puta šonja predao meč zbog gistro ispalih sočiva, zbog lažne povrede,
zbog taktiziranja njegove mamice...? I koji se idiot drznuo da njemu dodeli
orden svetog Save i zbog čega? Zato što je javno propagirao svoje
humanitarenje? Ili zato što je po modnoj pisti nosio gaćice nekog ziljavog
„modnog kreatora“? Aplaudiraj zatucana maso! Samo se pitam gde je bio vaš
„veliki“ Nole u mnogo važnijim mečevima naše reprezentacije no što je bio onaj
za salatu? Mislim da je pokušavao da oponaša Šakiru i tako stekne svoju jadnu
popularnost. Al dobro, važno da pred svojim očima imate odličan kalup za
odgovor na pitanje kako najjednostavnije podići prašinu i okupiti oko sebe
ljude koji će vam aplaudirati, bodriti vas, glasati za vas... Mrzite i pljujete
sve one koji su drugačiji od vas. Ne prihvatate ništa inovativno, ostajete pri
svojoj stereotipiji iako je toliko trivijalna da je i kontejnerima na trotUaru
sve to dosadilo. Pišete tekstove u kojima se zgražavate od psovki koje ste
šatro pokupili slučajno u gradskom prevozu, na poslu, il šetajući na ulici, a
sve se plašim da vi nikada u svom životu niste opsovali nekoga, onako potajno
ispod zuba, ili onako glasno u svom domu. Pička mu materina, jedi govna, sve mu
jebem, nabijem ga na kurac... Šta tu ima loše ako to zaista mislite. Mnogo je
licemernije da nekoj „prijateljici“ kažete: jao što ti je večeras divna
frizura, a da u sebi mislite: kakva ovca neostrižena. Ili da nekom „prijatelju“
izjavite: izuzetno ste uklopili kravatu uz to prekrasno odelo, mesto: e seljoberu
jedan, pa gde si natako tu roze kravatu uz to žuto odelo, izgledaš ko
kanarinac. Zašto govorite: mislim da je gospodin veoma isključiv i vrlo
ograničen. Kad jednostavno možete reći: glup je ko kurac. Shvatite kulturni, tu
razlike nema. Nije ta gospođa/ica divna i šarmantna, već odvratna krava s puno
muževljevih/tatinih para. Nema ta dama siromašan vokabular, već je džiberka
glupa ko ćurka. Ili: gospodin nije shvatio poentu. Ne, već: čova je tele-marka.
Koristite samo „pristojne“ izraze i s gnusnim prezirom osuđujete nepristojne,
iako ih i sami koristite. Zavirite duboko u nukleus svoje duše, dotaknite svoje
srce, stanite pred ogledalom, pogledajte se u lice i priznajte to sebi. Istina
boli, ali je ona temelj iskrenosti. Ako ste skontali, verujte mi da će vam biti
mnogo, mnogo lakše. Što se mene lično tiče, vi to uopšte ne morate da radite,
jer mene za vas rekreativno zabole penis, pardon, kurac. Ali vas će to boleti,
mene - neće.
- Stalno delite savete, ovo treba onako, ovo
treba ovako, kao da ste vi najpametniji na ovom svetu i mislite da je nekom baš
do tog vašeg usranog saveta stalo. E pa, nije. Izvini se mami, izvini se tati,
oni to zaslužuju, veruj mi znam to iz iskustva. Gledaj to sa vedrije strane,
život je lep, bićeš srećna, samo izbaci te tačkice i tekst će biti super, da
odlično si to rekao, ali smatram da se kaže šaša a ne tuluzina, ne kaže se vi
bih ste, nego vi biste, pravilno je ja bih, a ne ja bi itd. itd. Saveti,
saveti, saveti... O, lektori i lingvističari, serem vam se na iskustvo, pamet i
savet: „Ponekad sam ziljav i u buli sav, ko da nisam u vugli zdrav, ali hitam
da jurim dan i tad nemoj da držiš mi tezu šta ja trebam da radim, savet u dupe
zabi i sredi svoj život jadni... I svi bolje od tebe znaju šta je bolje za
tebe, a svi žive živote poput Kojića Kebe, imaju gorku uspomenu i ranu staru, i
sve im se već desilo pa mudruju čak i dok srču kafu. Ej, hvala ti premudri ja
ću ipak po svom, nisi jedini no jedan od, jedan od... Jedan od mnogih, mnogo
odjednom seru mi nešto, bla, bla, bla...“ (Marčelo, Nensi)
- Pišete o ljubavi, a 90% vas je nikada ni
doživelo nije. Šta vi bedne babe i drkoš dede znate o ljubavi. Jaoj, ovaj Bred
Pit je tako dobar frajer, kako je samo lep, nežan, to je pravi muškarac za
mene... Shvati babuskero već jedanput: BRED PIT JE HILJADU SVETLOSNIH GODINA
UDALJEN OD TEBE, NE POZNAJE TE I NIKADA MU NEĆEŠ POPUŠITI KURAC!!! Jao, ovaj
Džordž Kluni je neviđeno zgodan. Jeste, al njega zabole za tvoje mišljenje jer
ti za njega ne postojiš. Ali on je dobrotvor, on je sakupio milion dolara za
onu jadnu i izgladnelu decu u Africi. Jeste, on je dobar tvor, i sakupio je,
kao što bih i ja da ležim na milijardama kao što leži i on. Yo, tebreks, ova
Džesika Alba je tako dobra pička, karao bi je od jutra do sutra. Jeste zumbule,
to isto misli i pola planete muškog pola, al sve što možeš da učiniš, jeste da
ga drkaš na njen poster. Gledaj šinko ove današnje klinke, kakvi su to sisići,
a dupence tek! Alo, krezubi dekane, uvuci taj ubalavljeni jezik. To dete što u
njega buljiš ima samo 16 godina, pedofilu pegavi! Smradovi jedni, mesto da
uzmete to što vam je ispred nosa, da čuvate to ko kap vode na dlanu i da
zahvaljujete bogu što imate nekog pored sebe ko vas iskreno voli, pa ma on bio
automehaničar, pa ma ona bila konobarica. Stavite prst na čelo i zapitajte se
da li ste uopšte i to zaslužili pre no što pogledate nešto sa strane, il pre
nego što kroz TV maštate kako krešete Šeron Stoun, ako ste muško, ili ga
blajvite Džoniju Depu, ako ste žensko. Pustite puste snove i živite ovde i
sada, ili crknite. Ko vas jebe! Kad ne znate šta je ljubav... „Da nema sunca ni
meseca, ja mogla bih. Da nema vode ni vazduha, ja mogla bih. Da nema stiha ni
tonova, ja mogla bih, ali da nemam tebe šta bih tada ja? I da imam gde da odem,
ja ne bih otišla. Da imam šta da kažem, ja bih ćutala. I da nekom drugom mogu,
ne bih mu pevala, jer da nemam tebe šta bih tada ja? Ja bih te sanjala, od
snova te pravila, jer ako postojiš ti, postojim i ja...“ (Negativ) Je li to
mašta ili ljubav? Eh, vi jadnici, šta vi znate o ljubavi... „Budim je zbog
sunca koje objašnjava sebe biljkama, zbog neba razapetog između prstiju, budim
je zbog reči koje peku grlo, volim je ušima, treba ići na kraju sveta i naći
rosu na travi...“ (Branko Miljković) Ljubav nisu ni štiklice ni čizmice, ni nakit
ni plastične sise, ni krajsler ni tojota, ni kristal ni orada... Al šta vi
mržnjom zadojeni pinkofili znate o tome... Za vas nema svadbe bez trube, za vas
nema sahrane bez sarme, za vas nema ljubavi bez mržnje, zato što ste takvi;
rođeni zli!
- Ljubav - druga strana medalje: „I evo priče
nove, jer poznam još i ove. Koje? Što su se zbog love navukle na tuđe snove, ne
treba im škola, svaka si je našla vola, dubok džep i ključ od stana, po
mogućnosti i kola, zašto ne. Kad mogu naći nekog mulca da unovče pičku kad ovaj
ne vidi od kurca. Laki sistem finansiranja, uvek malo diranja, na put do
egzistencije bez imalo sekiranja, bez živciranja, i dalje za dame vredi:
bogataši nisu stari pa čak i kad su sjedi; često se tinejdžerka uvali nekom
dedi, pedofilija je milija od života u bjedi... Brak iz interesa, tu se već
normala stvara, al tužno da zbog para žena skoči na 100 kara... (Shorty)
- Serete kako će sutra biti bolje, da na sve
treba gledati s aspekta vedrije strane dok skapavate bedni u mašti sopstvene
obmane zato što jebeno još uvek ne shvatate da živimo u Srbiji i to podeljeni u
dve kaste. Jedna je gala, a druga socijala, hteli vi tu realnost sebi da
priznate ili ne.
GALA:SOCIJALA:
Ja sam imo sve - Ja nisam imo ništa
Meni suvo zlato - Meni čiča gliša
Meni topla soba - Meni pada kiša
Meni puna šerpa - Meni hladna viršla
Ja u lovu na divljač - Ja u lovu na miša
Ja u sobi tigra - Ja ćebe od pliša
Ja jebem manekenke - Mene jebe triša
Ja išo svud po svetu - Ja ne dalje od Niša
Ja imam limuzinu - Ja zimvo se na plinu
Pare trošim u kazinu - Nemam drva za zimu
Kad me vide pičke zinu - Meni udele sitninu
Pa zapalim Kohibu - Ja užickam Drinu
Meni ovde gala - Meni socijala
Meni gajba vila - Ja nemam gde da spavam
Ja imam sve što treba - Ja sam željan svega
Ja jedem samo kavijar - Ja nemam ni za leba... (Beogradski Sindikat)
- Takva će Srbija biti zauvek sve dok vaše usrane guzice prodajete za monete,
ove ili one. Kako se dobija posao u Srbiji? 1. preko stranačke linije, 2. preko
kreveta, 3. 5 soma evra za nesigurno radno mesto, itd. itd. (retki su oni koji
su svojom glavom, ne pristajući na ucene i poniženja, dobili posao koji zaista
zaslužuju jer znaju da ga rade, mnogi od njih gule dupe na 2, pa čak i 3
različita radna mesta kako bi opstali u ovoj Nedođiji. Primer: jedan moj prijatelj
od 07:00h do 14:00h vozi taksi, od 18:00h do 23:00h pere sudove i čisti podove
u jednoj kafani, a od 00:00h do 05:00h stražari u jednom objektu. Kako mu je?
Svakog jebeno prokletog dana moli „gazde“ za kompromisna rešenja da zadrži sva
tri usrana posla kako bi othranio svoju porodicu; žena dipl. hem. ing. ali ne
može da nađe posao plus troje dece koja gule osnovnu.) A koliko je takvih u
Srbiji? O, vi srećni i zadovoljni buržuji...
- Šta ja tražim ovde? Sigurno nisam tu da
sejem mržnju, da se priključujem ovoj ili onoj ekipici, nigde ne pripadam, nit
se trudim da se kome dopadnem, nisam tu da ližem bulju nekom zbog viška
komentara, da aplaudiram stropoštavanju u bezdan, da nekom solim pamet, da
delim ćopave savete... Tu sam da kažem šta osećam i mislim, baš kao što i svako
od vas ima prava na to. Ako se nekom ne sviđam, ne mora da me čita, a može i
virtualno da mi ga poduva, ukoliko želi. Mnogo je slinavaca ovde, možda čak i
previše, kao i vaški i krpelja, „patriota“, „rodoljuba“ i kvazi Srba, ali takođe
ima i onih „nenormalnih“ koji su vredni svakog poštovanja. Često ih čitam i
uživam u tome (nebitno kojim pismom pišu i kojoj naciji i veri pripadaju), ali
ne uspevam da baš kod svakoga ostavim svoj komentar, ma kakav god on bio i ma
kako god on vama zvučao. Možete slobodno da me popljujete, božanstveno mi se
jebe za to, ali ja ću vas svakako i dalje čitati, ukoliko ste kvalitetni
žvrljači bilo koje sfere. Imam ja dovoljno svojih termina iz svog siromašnog i
nepristojnog vokabulara, ali volim da citiram mudre ljude, sa čijim se
mišljenjima i stavovima veoma često slažem, i u čijim rečenicama pronalazim deo
sebe... „tajfunu ravan, taj sam za gamad, antraks za ljaksad, strašna je farsa:
sav kajmak iz kasa daj nam jer glasam iz sveg glasa! I šta sad? Cunamija i
sarsa za sav taj narodni vapaj pa skapaj nacijo raka! San satkan akcijom štaka
ćopavih rodoljuba. Zar sam sramota roditelja, ako ne jebem ratove jer svaki ima
reditelja? Seri, tebra, svedi me na izdajnika naše „više rase“! Ljudi bre, vama
je smešteno, al vam ladovina paše. Anketa s mitinga radikala: „Cela planeta
srpska, vala!“ Samo se sluša Alka Kurvica s ružičastog kanala, al zato na kolac
Marčela i ribu iz Elementala: „Ma kakvo ’Bekstvo’, tralalala - njihova ruka nas
je klala!“ Što se mene tiče, nabij disk o kurac, al nisi mudrac. Jadni disko
buraz, tvoja zika i tvoj stav koji furaš. Ja bih čistkom sve vas! Gistro za
neku Srbiju urlaš, a ne znaš ni jedan običaj, ikona ti služi za ukras! Ne znaš
gramatiku ni motiku, sad modernica vodi puk, samo laganica godi mu, a godinama
muda u procepu! Iskreno zgrožen svim tim, ja i moj bunt smo dream-team, i veći
sam patriota iako po mitingu ne zviždim! Bolje prouči poreklo, tebra. Dosta
igara bez leba! Taj Karić nek safta glavić, i sva bajka o „narodu s neba“! A gde
je tu ZEMLJA?? Dilema: šta bi rekli moj i tvoj deda? „Sećanja blede na herojska
vremena...“ Ja kažem: ne baš! Rekli bi: „Samo deco ne ginite radi reda, sve je
to partija šaha, armija pešaka strada za megdan!“ (Marčelo)
- Ovaj Blog.rs nije Blog.rs, već je postao
Kraljevina-Blog.rs s feudima Baba-Blog.rs, Rasizam-Blog.rs, Posmatrači-Blog.rs,
Sujetni-Blog.rs, Pastiri-Blog.rs, Ovce-blog.rs, Lice s tri nika-Blog.rs,
Saveti-Blog.rs, Komentariši me-Blog.rs, Klan-Blog.rs, Hajka-Blog.rs itd. itd.
Kresni šibicu tajni iz prošlog veka pa zapali zbunjeni plast sena, nek se digne
prašina vatre zapaljenih hepo-kockica pa će svi da čitaju i komentarišu. Sve mi
to deluje kao unapred smišljeni rijaliti šou uz predstavu Bal pod maskama.
Mahinacije, koalicije, laži, laktaroši, pohlepni, fašisti, nacisti, lažni
vernici, propaganda, reklama, kampanja, po sistemu: ja tebi - ti meni. Kao oni
predatori iz Skupštine. Al zapamtite nikovi:
„Whether long-range weapon or suicide bomber
Wicked mind is a weapon of mass destruction
Whether soaraway Sun or BBC 1
Misinformation is a weapon of mass destruct
You coulda Caucasian or a poor Asian
Racism is a weapon of mass destruction
Whether inflation or globalization
Fear is a weapon of mass destruction
Whether Halliburton, Enron or anyone
Greed is a weapon of mass destruction
We need to find courage, overcome
Inaction is a weapon of mass destruction
My story stops here, let's be clear,
This scenario is happening everywhere.
And you ain't going to nirvana or far-vana,
you're coming right back here to live out your
karma.
With even more drama than previously,
seriously.
Just how many centuries have we been
waiting for someone else to make us free?
And we refuse to see that people overseas
suffer just like we:
Bad leadership and ego's unfettered and free
Who feed on the people they're supposed to
lead
I don't need good people to pray and wait
For the lord to make it all straight.
There's only now, do it right.
'Cos I don't want your daddy, leaving home
tonight...“ (Faithless)
- Dovoljno je da jedan čovek mrzi pa da ta
mržnja zahvati celo čovečanstvo, dovoljno je da jedan majmun kaže: juriš, pa da
masa imbecila krene u isti, samo jedna reč može da polomi nečije srce, samo je
jedan metak dovoljan da ubije jedan život, samo jedan prst uprt u tebe može da
ti stavi rešetke za celi život. Planeta prska, životi nestaju, smrt i strah na
sve strane... Neki kažu da je teško ubiti, da su ti za to potrebna velika muda,
ja tvrdim da je lako ubiti, ali je teško živeti sa tim... ako si s one strane
barijere... barijere koja deli ljubav od mržnje. S mržnjom se ne rađaš, mržnja
ti dolazi u posetu kroz život. Veoma je čest gost. Da li imaš muda da joj
zalupiš vrata pred nosem? Da li smeš da joj se ne povinuješ, da joj kažeš NE,
pre no što napraviš pogrešan potez, jer:
„One pill makes you larger
And one pill makes you small
And the ones that mother gives you
Don't do anything at all
Go ask Alice when she's ten feet tall.
And if you go chasing rabbits
And you know you're going to fall
Tell 'em a hookah smoking caterpillar
Has given you the call
Call Alice when she was just small.
When men on the chessboard
Get up and tell you where to go
And you've just had some kind of mushroom
And your mind is moving slow
Go ask Alice I think she'll know.
When logic and proportion
Have fallen sloppy dead
And the White Knight is talking backwards
And the Red Queen's „off with her head!“
Remember what the dormouse said:
„Feed YOUR HEAD!“ (Jefferson Airplane)
- Ko razume - shvatiće, ko ne razume - ko ga
jebe! Al nek zna da tek: „hvatam zalet za zaplet: zapeti snajper kasabe, uz
flou klase klaster, na zov ove masne matre. Moj šou jebe ko pas mater i s mase
marve smakne maske. Govnima master-maler, ustima bagre flaster, dusima
sajber-sage vičem šta im stvarnost šapće. Nabijam im kapke na sunčeve zrake da
shvate, nojevima silom čupam glavu iz peska i krivim je, guram im noseve u javu
da šmrču moje linije! Dolazim na štrokavom pacovu sto se zove Istina, praćen
hordama poniženih viteza što su upalili baklje i obogaljeni digli štake,
armagedon-torpedo čiji su amblem gas-maske! Polomili kavez, jurnuli da kazne
mazge što gaze smisao, pamet i savest. Tu sam da stoki pijem krv poput Čupakabre...“
(Marčelo i Filter kru)
- I šta reći, dragi moji blogograđani i
blogograđanke, ja sam samo blogoseljak, blogovarošanin i blogopalanački vampir,
zato spremite vene laži jer dolazim s iglama istine čiji špricevi sadrže virus
„misli svojom glavom“. Igliranje je počelo, cilj je epidemija virusa.
„Zaraženi“ ne moraju da brigaju pošto razum već imaju.
- Prvo ćemo da ih napržimo verom i patriotizmom, a onda idemo: Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.
