Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Скупљамо пепео свог тела

Тражимо у њему своје сузе

Оне згрчене што су молиле за милост.

Окружени бедемом нисмо имали куд

Црни зид нас спречио

Да пробијемо до слободе пут.

Очи су утонуле кад смо видели смрт

Крик је нестао кад смо се навикли на њу.

Срце је куцајући вапило да умре

Црева су се свезала, кожа је нестала

Остале су само кости које су болеле.

Нисмо видли небо од дима

Наших спаљених рођака

Нисмо видли дан, прекрила га тама

Саткана од наших изгубљених душа.

Скупљамо наше мртве кости

Тражимо у њима своја имена

Она заборављена, она без спомена.

Наш гроб је ветар

Који је расуо наш пепео

Наш гроб је небески свод

Тамо је остао наших уздаха део

Наш гроб је заборав тескобан

Тамо смо смештени сви, безимени ми...

 

               

                „У спомен Ромима и Синтима, жртвама фашистичких и нацистичких

                конц-логора, чији холокауст још увек није признат...“