- Kako Tanjug javlja, po još uvek nezvaničnim informacijama i pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, rodio se Isus. Tačno u 11:59, dakle u minut do dvanaest (ono: krajnje je vreme), u Darvinovoj ulici, između kafane Maršala Tita 666 i kluba boljševika Vladimir Uljanov - Lenjin, dogodilo se golemo čudo, kako su rekli okupljeni građani. Jedan od očevidaca, koji je želeo da ostane anoniman, uzbuđenim i pomalo drhtavim glasom rekao je da je video jednu ženu u crnom koja mu je išla u susret, teturajući se, a zatim pala na kaldrmu pravo pred njegove noge. I gle! Raspamećena žena počela je da urla od bolova kada joj se stomak iznenada napumpao. Tada joj je, kako kaže očevidac, pritrčao jedan gospodin u sivkastom kaputu s veoma dugom belom bradom, raširio joj noge, i gle! Izvadio joj dete iz vagine. Tada se zbi čudo. Nebo se razvedri, otvori i sunčevi zraci prosuše se po tek rođenom čeljadetu. Videvši to, gospodin s belom bradom nije časio ni časa već je odmah potegao naliv pero u nameri da probode čeljade, koje već beše naglo počelo da raste. U tome su ga uspešno sprečili građani koji se behu tu okupili. Palo je i par šamara a onda se gospodin s naliv perom povukao pred hordom razjarenih građana i nestao u bulevaru Adolfa Hitlera. Očevidac tvrdi da odlično poznaje gospodina s belom bradom jer je, kako kaže, zajedno s njim studirao socijologiju 1838 godine. Nije mogao tačno da se seti imena, ali je za prezime jasno rekao: Marks. Tada je pogledao levo-desno i nestao u masi okupljenih građana.
- Izvor Beta potvrdio je nezvaničnu informaciju o Isusovom navodnom rođenju. Kako su saopštili dopisnici Bete, žena u crnom je zapravo Marija, mati Isusova, koja beše isprošena za Josifa. Marija je, dopisnicima Bete, sama otkrila svoj identitet, pošto se jedva sabrala i malčice pridigla s kaldrme nakon čudnog i iznenadnog zatrudnjivanja i porođaja. Kada je konačno došla sebi, brzo je zgrabila mališana, koji već beše poprimio izgled sedmogodišnjeg deteta, izvukla svoju belu levu dojku i štrcnula milkšejk svome sinu direkt u desno uvo. I gle! Od milkšejka izatka se snežno bela haljina koja odenu mališana. A kad videše to okupljeni građani, padoše ničice pred novoga mesiju, koji još uvek bješe dijete, ali koncetrat napredno. Onda Marija i Josif, koji ne znadijaše za nju dok ne rodi sina svojega prvenca, i nadjede mu ime Isus, uhvatiše se za ruke i nestaše u ulici svete Petke. A Isus, koji bivaše sve visočiji i stariji, tako da izgledaše ko da je 18 godina u nj, lagano poče da baga niz Darvinovu. Okupljeni građani, kojih beše 7 puta po 7 hiljada, pristupiše za njim i ljubiše mu stope u kojima ostaše ugravirani sunčevi zraci.
- Novinarka Blica, francuskinja srpskog porekla, Žan d’Ark iliti Jovanka Orleanka, objavila je kolumnu „Lopata“ u kojoj se nakon kratkog uvoda o Isusovom rođenju bazirala na događaj koji se zbio odmah nakon Isusovog odlazka iz Darvinove ulice. Iz Atiline kuće, koja se nalazi preko puta Krcunove pijace, izleteo je klot goli čičica i odmah seo na hladan beton, onako go i mokar, ne razmišljajući o tome da će se možda prehladiti, krenuo je da šara, najnovijom hemijskom olovkom, po onom betonu. U tom trenu, iz kafane Maršala Tita 666, istrčao je gospodin-drug u sivom odelu s crvenom kravatom i začešljanom sedom kosom odmah iznad visokog čela, i ugazio u crteže klot golog i mokrog čičice. Mrtav ladan čika-liberalni, podigao je glavu i rekao: „Ne kvari moje krugove!“ Surovi gospodin-drug ga je na to odmah ščepao za patku u nameri da mu je otme. „Daj tu patku, čobanine“ ljutito se srdio gospodin-drug dok je vukao istu i nastavljao da vređa čiku, koji se na patku uopšte nije obazirao, bio je skoncentrisan samo na to kako da zaštiti svoje crteže, rečima: „Imaš jajca, daj patku!“ Istog trenutka natprosečno inteligentna novinarka Blica odmah je skontala da je patkokradljivac Slobodan Milošević i to, kako je sama napisala u svojoj kolumni, čim je ugledala do zuba naoružane pandure koji su ni od kuda istrčali i krenuli da makljaju čikicu. Više od 200 pripadnika panduracije do smrti je tuklo golorukog civila dok se Milošević, s čikinom patkom u rukama, udaljavao sa mesta događaja. Hitna pomoć hitno je stigla na lice mesta nakon višečasovne prepirke između novinarke i službenika za telefonom. Ovaj joj je tražio broj telefona, ova nije htela da mu da, mislim broj, dok su panduri uspešno odrađivali čikicu. Nakon hospitalizacije unesrećenog beli mantili učinili su sve što je bilo u njihovoj moći, konstatovali su smrt. Posle izvršene obdukcije ustanovljen je i identitet žrtve i to po kutnjaku dole desno, on je jedini čitav ostao posle pandurskog poslića. Bio je to Arhimed rođen u Sirakuzi 287 godine pre nove ere. Policija je odmah izašla sa saopštenjem da intenzivno traga za NN počiniocima ovog zločina, kao i za patkokradicom čiji je detaljan opis dala poznata novinarka Blica, koja je samo dva sata nakon objavljivanja kolumne „Lopata“, pronađena mrtva u svom stanu. Policajci su izvršili uviđaj i utvrdili da je novinarka Blica samu sebe spalila na lomači.
- I tako Isus iđaše, a za njime stupaše njegovi učenici. Kada je Isus stigao do trga Vinstona Čerčila, ugleda njegovu bistu i gle! Pope se na njegovu glavu, izvuče mu kohibu iz usta i ona se pretvori u megafon. Tada Isus blaženim glasom poče da dobuje po megafonu. Među okupljenim građanima, kojih sada bijaše 7 puta po 70 hiljada, ugleda jednog ribara sa štapom za pecanje marke „karbon“ i reče mu: priđi. Ribar baci štap i priđe Isusu. Tada Isus upita ribara kako se zove a ovaj mu odgovori da se zove Ernesto Če Gevara. Isus pomilova Čea po kosi i reče: od danas se zoveš Petar. Zatim mu namignu na šta Če klimaše glavom kao da sve shvata. Od tada poče Isus učiti i govoriti: pokajte se, jer se bliži carstvo nebesko. Videvši svoga brata Čea, Fidel Kastro priđe i opali mu šamar uz reči: „Šta to radiš budalo“. Zbunjeni Ernesto, kome jošte zujaše u ušima, zbunjenim pogledom gledaše u Isusa, a Fidel ga gledaše ljutitim. Videvši dva brata ribara, od koga jedan bijaše zbunjeni a drugi bijaše ljutiti, Isus se tu malo nešto zbunio, kontao se i preračunavao po glavi, malo se nervirao jer mu nema Jovana da ga krsti a on se već previše rano upleo u deo pisma koji se trebao zbiti tek posle njegovog krštenja. Malo se kolebao a onda mu sinu ideja i izbaci kec iz rukava koji je trebao da kaže kasnije, ali sad mu se ukazala prilika a i gorelo mu je pod nogama jer su okupljeni građani počeli da se komešaju i negoduju. Isus se brže-bolje lati megafona i poče da besedi: ako li ko reče bratu svojemu: raka! biće kriv skupštini, a ko reče: budalo! biće kriv paklu ognjenom. Tu je još nešto malo trtljao a onda se obrati Čeu, koji se zove Petar, i Kastru kome nadenu ime Andrija, i reče im: hajdete za mnom i učiniću vas lovcima ljudskijem. A oni taj čas ostaviše štapove, mreže, udice, kedere... i za njim otidoše. A onda Isus vide druga dva brata, Jakova i Jovana, i pozva ih. A oni taj čas ostaviše žene i decu i za njim otidoše. I baš u taj čas pojavi se Jovan Krstitelj u metalik mečki s kajlom oko vrata. Iz auta izlažaše neka skaredna turbo folk muzika. Isus se prenerazi i reče mu da smesta ugasi tu buku i napusti vozilo, što Jovan i učini. A zatim se s buksnom u ustima uputi ka Isusu i reče mu: ti tebra treba mene da krstiš a ne ja tebe. Isus iznerviran pritrča Jovanu, maznu mu buksnu, smota je u džep i reče mu šapatom: ajd ne seri nego me krsti, jedva sam skupio ovu četvoricu a treba mi još par budala. A zatim se oglasi megafonom: ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi ga. Zatim ga odvede do gradske česme Fridrih Niče i tu ga krsti. Isus zatim napusti česmu i ode da se zeza s đavolom 40 minuta i 40 sekundi. Posle žurke od 40 minuta i kusur sekundi, gde su Isus i đavo povarili Jovanovu buksnu, Isus ode na svoje putešestvije a đavo ostade s Jovanom da se dogovore oko neke zlatne čuke. Isus je zatim, onako navaren ko šipka, krenuo da čini razna čudesa po kraju, ono, slepcima vraćao vid, gluvima sluh, nemima govor, gubavima čistio rane i tako to. I odlazeći Isus odande vidje čovjeka gdje sjedi na carini i pije šljivovicu. Isus ga upita kako se zove a ovaj mu reče da se zove Žikica Jovanović - Španac. Isus ga lupi po glavi i reče mu da se od sad zove Mateja i da smesta pođe s njim što ovaj i učini. Isus se još malo zezao po kraju i prikupljao svoje apostole, nekog Filipa i Vartolomija, koji su se nekada zvali Gete i Mao Ce Tung, zatim Tomu, koji se zvao Sadam, onda Tadiju, koji se zvao Tuđman, pa Simon Kananit, koji se zvao Majkl Džekson, pa Juda Iskariotski, koji se zvao Ajzenhauer a u prošlom životu bio je Edip, i na kraju je Isus, u nedostatku inspiracije, dohvatio jednog mališu koji se zvao Bin Laden i nazvao ga Jakov. Osama se malo bunio što mu Isus nije dao neko drugo ime nego mu nadenuo isto koje nosi onaj drkoš Jakov, ali se, nakon dve-tri Isusove zuce, primirio i prihvatio da plagira ime, s tim što će se on zvati Jakov Alfejev, a onaj papučar Jakov Zevedejev. Isus je pod grasom bio u haj fazonu i reče okupljenima: okej. A zatim im naredi da malo ubrzaju jer se žešće smorio.
- Isusovi apostoli, kako bi ubrzali proces, odmah su se bacili na tragačinu za onim magarcem s kojim je Isus trebao da uđe u sveti grad. Međutim, apostoli su magarca tražili među životinjama, i kako nisu nikako mogli da ga pronadju (apsurdne budale, trebali su to magare da traže među ljudima, al ajd), Jakov Alfejev, koji se nekada zvao Bin Laden, predložio je da maznu neki crni audi sa zatamljnim staklima i da s njim Isus svečano uđe u sveti grad. I gle! Tu nastade jedna sveopšta prepirka. Juda Iskariotski, koji se nekada zvao Ajzenhauer, želeo je da auto bude kadilak, Filip, koji se nekada zvao Gete, želeo je da to bude mercedes, po mogućstvu benz, Mateja, koji se nekada zvao Žikica Jovanović - Španac, želeo je da to bude jugo, po mogućstvu 45, Tadija, koji se nekad zvao Tuđman, samo se na to šeretski nasmeja, ostali su se prepirali između krajslera i tojote. Pošto nikako nisu mogli da se slože oko marke vozila, Jakov Alfejev, koji se nekada zvao Bin Laden, nervirao se 60 sekundi a zatim je nalupao svima brdo šamara, maznuo crni audi i rekao: to je to. Ostali što ostaše našamarani to ćutke prihvatiše, i s crnim audijem uputiše se ka Isusu. Za sve to vreme Isus je lečio one kljaste i gubave i raspitivao se za ime zemlje kojom hoda, međutim, niko nije znao odgovor na njegovo pitanje. Jedni su govorili da je to Kraljevina SHS, drugi su govorili da je to Kraljevina Jugoslavija, treći da je SFRJ, četvrti da je to SRJ, peti da je SCG, i tako redom. Isus se žešće bio smorio, ona vutreština što je sukao s đavolom ga pustila, te je rešio da malo digne adrenalin. Upao je u Skupštinu i onako do koske besan, krenuo da je demolira, usput je prebio poslanike i jednog nepismenog ministra neznabožca koji se tu sasvim sličajno zateko, zatim im je istreso džepove, pokupio svu lovu i otišo u CZ da završi neki koks. Nije morao da ulazi unutra, još na vratima je završio šemu, nakoksao se i gle! Odjednom se ispred njega stvori neka do jaja super riba. Isus ju je odmah prepoznao, bila je to Marija Magdalena koja se nekad zvala Ćićolina. Isus nije gubio vreme, zadigo joj je suknju, gurnuo ga dva-tri puta i svršio, u njuma. Magdalena se nije bunila. Pomilovala ga je po kosi a zatim se izgubila u šumi kraj puta. (Ne znam zašto a i jebe mi se za razlog.) Isus je, s koksom u venama i pljugom u ustima, koju beše zapalio after snoške, krenuo da se razračuna s obližnjom grupom građana, koji su se međusobno klali jer nisu mogli da se dogovore za ime zemlje u kojoj žive. I gle! Tada se pred nakoksanim Isusom pojavi jedan mali drljavi desetogodišnjak i Isusu, koji sada imaše 25 godina, besno reče: Slušaj ti štrokavi bradonjo, ovo je Srbija, bre! Tada se Isus izbezumi, preblede, a zatim pade na kolena i reče: Oče, zašto... zašto... Tu ga je prekinula sirena marice koja se nenormalnom brzinom zabila u gotovo poklanu grupu građana. Odmah su izleteli iz marice i krenuli da pendreče sve na šta su nailazili, i jedva žive, i one skoro mrtve koji su se još uvek trzali, i onog malog drljavog desetogodišnjaka koji se opirao hapšenju. Tada ih Isus sve zamrznu (ko Sab Ziro from Mortal Kombat) ... sega-mega, duduk... sega-mega...)), priđe do jednog pandura, izvuče mu prangiju iz futrole, stavi je sebi na slepoočnicu i opali, više puta, za svaki slučaj. Tada pade mrtav na zemlju i, onako mrtav, reče: nemoj da je iko ikada više pomislio da me čačka da se rađam i vaskrsavam, majke vam ga nenormalne nabijem svima! Zatim tiho sklopi oči i zaspa. Tada stigoše i apostoli i kada videše svoga mrtvoga učitelja momentalno dobiše dijareju, od nervoze naravno. Nisu znali šta da čine. I opet nastade pometnja i opet drž-ne daj. Jedni su predlagali da Isusa zakucaju za krst baš kao što u pismu treba da se zbude, drugi su opet predlagali nešto drugo. Simon Kananit, koji se zvao Majkl Džekson, rekao je da moraju biti kreativni i da svoga učitelja nataknu na šiljak na Avalskom tornju, Filip, koji se zvao Gete, rekao je da on nema vremena da gilja do Avale i dao je predlog da mu lično on napiše odu, jednu podužu, i da ga onda smotaju u neku obližnju šahtu, jer to je umetnost, tvrdio je Filip-Gete. Tako su se apostoli raspravljali jedno 37 minuta, a onda ih iznenada prekinu sirena za vazdušnu opasnost, i gle! preko celog nebeskog svoda razvuče se video bim RTS-a i na njemu se pojavi gospodin-drug Slobodan Milošević. On se tada obrati okupljenim preživelim građanima i reče: manite se ljudi ćorava posla. Ja ću vam dati 1.000 dolara po glavi stanovnika, ne! Daću vam 10.000 dolara po glavi stanovnika, i slobodno možete da švercujete cigarete i benzin. U Šumadiji ćemo kopati zlato, u Vojvodini ćemo napraviti najveći ski centar na planeti, na Kosovu i Metohiji napravićemo najveće biotermalno jezero, osvojićemo i ujediniti sve naše srpske zemlje, a ako ko pokuša da nas zaustavi, uništićemo ga. Gonićemo neprijatelja do Rima, do Berlina, do Brisela, do Pariza, do Londona, ma gonićemo ga širom Sjedinjenih Američkih Država! Jer mi Srbi možda ne znamo da radimo, ali zato znamo da se bijemo! Volim i ja vas! Reče Slobo i pritisnu malo crveno dugmence u uglu video bim-a. I gle! tada nastade... mrak.
PS. - Za neupućene: Još uvek smo u njemu.
PS. 2 - Za priglupe: mislio sam na mrak.
PS. 3 - Ovaj članak pisao sam jebena 2h i zato: dont fak vit mi, inače će da vas sajber napravim za sajber nigde. (Neko remiksuje muziku, ja remiksujem... SVE!)
UMESTO BADNJAKA I BOŽIĆA MOGLI STE DA UREDITE ZDRAVSTVO!!!
Jebo vas Isus i juče i danas i sutra. Isto.
