Проклета киша данима пада
Сипа над мрвама чемерног јада
Киша на тастеру држи равнотежу
Да не скапе лудило у паничном метежу.
Руља се гура ту доле на улици
Негде под земљом одјекују крици
Ал не чује руља слепа и глува
Због ветра на дугме што језиво дува.
Ко то тајну чува? Шта то тамо неко мува?
Где је тајна за којом крик вапи?
Не виде људи без власти над умом
Без осећања шетају друмом
Друмом лажи сатканог од опсене
Савршена варка творца обмане.
Па где је то дугме да ресет покрене?
Ал нема промена, ни трагова
Никаквих знакова...
У цигли између спратова
Тражим нови ниво, ал нема га...
Соба у цигли је тесна, претесна
Све више се стеже и кида ми нерве
Тескоба гуши ваздух, секунде две
И крај се назире, ја проклето борим се!
Хоћу да отворим прозор иза свог погледа
Да видим шта је тамо иза овог нереда.
Плућа су ми празна и таман пре крика
Бушим рупу у машти зида собе кисеоника
Узимам ваздух и не знам да ли је лаж
Ал скривен у цигли и даље гледам обмане драж.
Људи без права и даље шетају путем
Оним истим под ђавољевим скутем
Траса изнад тајне на којом човек почива
И видим им у очима, нешто се дешава
Тамо нечег има, не знам му имена...
То је неки вирус, вирус препун грехова
Преноси се брзо, путем додира
Преко чула, преко програма
Директно у мозак где се инсталира.
Кад навуче им мрак на ум, мрак који разара
Пун немира, пун мржње и презира
Препун зависти и љубомора
У њега налива соли отрова и сумпора
Од немила до недрага све се крије ниже бестрага.
Нико не види! Нико не схвата!
Обузима их занос сотонска
И све је само деструкција драконска...
Тамо дубоко у зеници броја
Мутира зло што разум убија
Само с једним циљем: да претворе у роба
Хладно оловно тело да им служи до гроба.
Човек више није човек - већ скорбут
Само зашећерени индустријски продукт
Уједињена мрежа звери нуди лажну славу
Јефтину популарност с којом ти уцени главу
За само пар динара или евра
Цеди те и кињи до последњег нерва
И таман мислиш да си на крову света
Тад склоне се блицеви и ушета сета
И прекасно схваташ да си само садржина памфлета.
Смислили су ТВ и увукли те у њега
Да тамо ти чачкају кору од мозга
Затим фејсбук, шатро брза пошта
Он шљашти, привлачи, али много кошта.
Стално прихефтан за њега само си штета
И још триста других чудеса
Да не видиш ништа до сопственог стреса
Људи од крви и меса само су роба
Ситни бројеви утрнулих осећања
И иза погледа не виде збивања
Са месеца лажна слика послата
Шта се тамо дешава нико не схвата
Трећи камен гаји илузију униката
У кофози мозга мисле да су једина палата
А таквих камена у свемиру триста!
Време је ништа, шема смишљена за часовник
У метежу система људи везани за роковник
Па дан и ноћ, и ноћ и дан
Час горе, час доле, док промене план
А број гуше рачуни и кирија за стан
О, слепи човече, зар не видиш бездан?
Иза линије мозга кад пукне шизофренија
Па урониш у дубини себе и спознаш целину
Из два угла лакше решаваш мистерију
Забоден изван круга проналазиш тајну
У којој чучи енигма за следећи ниво
Ал они те спрече јер им мрсиш живот
Нафилују те таблетама па сместе у ћивот...
И шта је истина кад нема дефиницију?
Гатке што су плод нечијих сећања?
Шта је човек ако не спозна сопствену есенцију?
Име што се преноси с колена на колена?
Време није тачно ако га мериш на сату
Јер сама земља га одбројава по дану
Ја видим тај прозор у шуштању
Ту наше време не игра никакву улогу
Зато што контрола кочи систем у хипервремену
Чини ти се вечност, а само је трен у питању.
Видим прозор, ал не видим ручицу
Не препознајем руку што држи кочницу...
Тамо доле у дубини иза капака
Чачкам живац у мозгу човека
Човека ког су прогласили лудим
Само зато што решење ребуса нуди
Оковали су му тело, ћути ко заливен
Покушавам да га покренем
Дубоко у њега сакривен
Слободан и сам, далеко од свих зала
Што харају земљом под маском морала.
Довољно времена да проблем проучим
Да докучим шта треба да му поручим
Да га пробудим и поучим
Да каже све што знам
Срашно ми је потребан, ал прибран!
Дошао сам до прозора
Још само да га отворим... Сећам се...
До прозора сећам се свега
На њему је писало алфа и омега
Урезано, доле у дну окна
Прстима времена из других светова
Веза с откровењем Јована Богослова
Мора да је он ту прсте умешао
Чујеш ли ме свети Јоване! Умало си ме прешао!
Био си тамо, одмах иза облака
Сећам се, чуо сам ехо твојих корака!
Видео сам прозор, дај ми кључ за излаз
Желим да видим шта је тамо иза!
И ти си тражио зато си и отишао на Патам.
Шта се чудиш? Мислио си да не знам?
То није била труба, већ крик
И ја сам га чуо, видео сам знак
Онај у цигли између простора
Срушио сам смисао вештог планера
Сад имам право да знам
Толико ми дугујеш, као и свим људима
Па ми смо те свецем направили!
Био си исто што и ми, ми смо те створили!
Ми држимо нит! Ми смо вера!
Између два света паралела
Без нас си ништа, само машта!
Без нас Он нема коме да прашта!
Дај ми кључ, пусти фисију
Исти нам је друм, лично немам мисију
Тражим само истину
Ионако си рекао да је крај близу
Да долази с облацима и видеће сва ока
Седам звезда, седам светињака
Седам јахача, први венац и победа
Ал без нас каква вајда!?
Ја не љубим икону звери
Не тражим ни дрво живота
Само хоћу да знам шта је иза прозора.
Што си писао ако није литера?
Зар загонетку решава шифра?
Не мршти се! Не хулим на њега.
Ја више верујем него пола света!
Он зна, Он чита срца
Мерило је тамо где куца
Зато немој да ми глумиш анђела!
Хех... склони печат, нисам зато у причи
Тај потез теби не приличи
И само да знаш, записаћу све што видим!
Мали ће рећи, ионако га сматрају лудим
Неко ће ипак чути, а ти сад иди!
И да случајно ниси понео печат!
Овде су ионако сви грешни
Сами преко пакла до смрти
Нема љубави, рођењем новца су је убили
Пакосни злотвори, препуни гадости
Кроје нити за убиство душе у бити
Сви су исти, неверство се не може скрити
Чак и мантија мрси и псује док пости
Сваки тиранин се златом кити
Само сиротиња цвили и вришти...
Зашто су чедни мртви ако је апокалипса почела?
Свака тачка од седам само сиротињу удара
А безбедност богаташа платиће пара
Пут спаса увек нађе елита политичара.
Они су црвена аждаха! Они су студенац из бездана!
Они кроје крај, не треба нам пелена!
И молим те! Дођи без печата
Јер ако се човек провуче биће свашта
Сетиће се новца, злата и рата
Сетиће се мржње, сиде и разврата
Родиће перверзије из мита
У болести писана приповетка
Створиће вртлог без кисеоника!
Знаш и сам како је...
Зар желиш то поново??
Хвала за сузе, али није довољно...
Иди. И преклињем те:
Реци му бар да уништи метал и олово
И пре него крене да лута по свету
Нек у контрасмеру заврти планету.
Можда се нешто и промени...
ПС. - Крај саге: Вера, Изгубљена вера, Сангвинократија.
