Priviđenje

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Mnogopoštovana,

Vidim da je zbog vašeg, nažalost, pauper duha, među nama dvoma došlo do velikog nesporazuma, koji preti da eskalira u permanentni virtualni eksces. Da bih to sprečio, jer mi nije namera da se virtualno verbalnim noževima koljemo po ovom virtualnom univerzumu, rešio sam da vam prvi pružim ruku pomirenja s iskrenom nadom da ćete je prihvatiti, ali pre no što to učinim, primoran sam da vam ukratko izanaliziram minule događaje koji su doveli do našeg međusobnog nerazumevanja...

- Možda je za vas zbir godina iskustvo, al meni to ne paše. Pre bih rekao da iskustvo osoba stiče prolazkom kroz niz specifičnih okolnosti i ultra zajebanih situacija u kojima se nađe i uspe da se iz toga izvuče nepocepan. S ranama na telu, s osakaćenom dušom, ali nakon hiljadu groznih udara glavom o beton, koji su došli kao posledica egzodus-sistema u kome skapavamo godinama, i da se posle svakog pada pridigne i nastavi da hoda, nastavi da se bori, za one iste ideale, za onaj isti cilj, za ono sveopšte dobro, što gori kao lampica u uglu ostatka razuma, za opravdani bunt s početka borbe. Duhovne borbe, borbe za vrline. Nije meni potrebna nikakva 39-a kopija tibetanskog Dalaj Lame da mi sriče plagirane mudrosti izrečene pre 10 vekova. Nije mi potreban nikakav Konfučije, nit Lao Ce da mi svojim filozofskim mislima, izvučenih iz zemljoradničkih aktivnosti, objašnjavaju šta je život i na kavim temeljima se njihovo učenje zasniva. Nisu mi potrebne ni indijske svete vede, a ni bramanistički tripovi iz 8-og veka pre naše ere s opštim načelom - Duh, takođe ni atmanski, s individualnim načelom - Duša. Nikakve mudrosti bombajskih književnika, a bogami ni natprirodne sile fakira sa Kardamana. Znam ja odlično šta je život, jer se bosim tabanima po trnju i žaru probijam kroz njega. Takođe znam da jedino mašta utiče na kreativnost, i znam da inspiracija dolazi iz muda. Ne hvatam se za indijske mudrosti da bih se pravio pametan kad mi je balkanska realnost otvorila oči i posekla zenicu srca, naučivši me samo jedno: da svet ide do viđenja. Možda vas ispunjava fikcija kojom se branite od realnosti, i možda vašu ličnu sujetu doniraju termini koje ste napamet sricali iz Vujaklijinog leksikona kako biste ih kasnije umetnuli u jednoj od svojih rečenica i time svima stavili do znanja vašu visokoobrazovanost. Ja nisam završio faks (one dve i po godine provedene tamo se ne računaju) i ne ponosim se time, ali sam za svojih 27 godina naučio da vrednujem ljudski život, da poštujem tuđi znoj i da se do smrti borim protiv svakog zla.

- Iskreno mi je žao što ste dozvolili da vam ćopavi zagorac naredi da vaše životne stavove gradite na dalima Marksa, što ste pevali: „Druže Tito ljubičice bela“, što vam je najluđi doživljaj bio slet, što vam je prvi maj bio najveći praznik, što ste se klali oko štafete koju ste nosili monstrumu, što vam je prva ljubav iščezla iz ruku na radnoj akciji i što su vas zasuli lažima da je srp i čekić najveće božanstvo, dok se crna istina krila u kostima leševa ispod crne zemlje, koje su baš taj srp i baš taj čekić smestili tu. Ali to je vaša greška a ne moja, jer ste vi i vaše generacije dozvoljavali da vam se ograničava svest i da vas sistem lepi cenzurom. Slušali ste Elvisa Prislija i Bitlse i mislili da je to sve od inostrane muzike, slušali ste Čolića i Lea Martina i mislili da je to sve od domaće muzike, pa vas sad iritira kompleks nabijen u mladosti zbog vaših neostvarenih želja, jer ste tek sad postali svesni da ste mogli mnogo više i da ste mogli mnogo dalje. I tako u mašti sopstvene obmane živite tuđi život, čekajući smrt koje se bojite. Noću krišom gledate Saru Džesiku Parker kako kupuje „diorovu“ haljinu na Menhetnu, buljite u cenu original „koko šanel“ parfema koji Kim Katral stavlja pre nego što će se kresnuti s nekim, dok grizete sopstvene usne što upravo vi niste na njihovom mestu a duboko u sebi verujete da ste to zaslužili. A u slobodno vreme čitate Isidoru Bjelicu i divite se toj šund literaturi u kojoj dotična „spisateljica“ opisuje u tuđe ime sopstvene orgije koje vodi s arapskim šeikom i mladim portugalcem avanturistom dok krstari Nilom, kao i feng-šui za koji mislite da će vam doneti sreću i blagostanje te zbog toga palite mirišljave svećice i premeštate nameštaj po sobi svakog vikenda. Ali ste, izgleda mi, zaboravili da se sreća ne poklanja, da se sreća ne dobija, nit kupuje, niti krade. Otkriću vam tajnu: sreća ne postoji. Izmislili su je ljudi i uverili vas u nju, a vi ste im slepo poverovali. Žalim slučaj. Šteta. A moglo je bolje... Al uzalud, prošlost se ne može vratiti...

- I da, ja sam najgori samo zato što vam prospem istinu u lice a ne laž isceđenu iz svojih skučenih maštarija. I da, ja sam morbidan i pesimista takođe, jer dotičem teme za koje vi nemate petlje, i kritikujem šljam jer nisam šlihtara... Nisam ovde došao da se nekom dodvorim kako bih stekao niz imaginarnih prijatelja, već da kažem ono što mislim, a to ne radim samo u sajber svetu, već i u realnom. Ja imam svoj put i radije ću biti večiti disident, rebel i čudak koji javom drogira smrtnike no lažni romantik koji tripuje ljubav koja će razgaliti tuđa skrhana srca i na taj jadni način pridobiti čitaoce, čitateljke svojih članaka. Mislili ste da sam isfrustrirani i izopačeni negativac koji pljuje mržnju na tone, ali ste se nažalost prevarili. Žao mi je, ali nisam ja taj. Ne želim vam nikakvo zlo, naprotiv. Najiskrenije vam želim da se baš-baš nikad ne kvarcujete po solarijumima jer možete, ne daj sveti tamo neki, da dobijete čireve a to može biti i te kako razočaravajuće, zato što muškarci beže od toga ko đavo od krsta, da nikada nemate narandžine kore po butinama, nit strije po stomaku, da nikada ne uradite niti jednu plastičnu operaciju, čak ni botoks, jer onda to nećete biti vi ni u realnom a kamoli u virtualnom svetu, ne želim vam čukljeve na stopalima, bolno je a i ružno, odbojno, da ne idete na piling da bi dobili sjaj na licu jer to je veštačko a procedure kasnije zahtevaju sve češće procese istog protokola, da ne dobijete one iznenadne brčiće, nit mladeže s dlakama koji se naprasno pojavljuju potpuno nepozvani, da ne dobijete saboreju, perut, dlačice što štrče iz nosa, ne preporučujem ni fitnes, nit rafting, nit velnes, niti liposukciju, jer sve je to fejk, naporno, bolno, a ne daje neke preterane rezultate (možda je to uspela Šer, ali ona je jedan uspešan slučaj od milion za navek sjebanih), ne želim vam ni kosmopolitenske mudrolije zato što vas tamo fotošopiraju i primoravaju da jedete samo jabuke, a ako kojim slučajem i gricnete neki snikers, kosmo tvrdi da to odmah morate ispovraćati, a onda sledi anoreksija, bulimija... zajebano u svakom slučaju. Čuvajte se i grotesknih saveta iz ostalih časopisa jer vam oni uzimaju sve a ne daju vam bukvalno ništa. U stvari, daju vam tugu i patnju, zato što nikada nećete moći postići zadatke koje vam oni silom nameću. Itd.

BLING! BLING! Retropsektiva događaja izvučena iz SLOBODE MIŠLJENJA:

Na pitanje da li je život patnja, vi ste odgovorili:

nena58: Ne bih se složila, mi smo stvoreni da budemo srećni, patnja je deo te sreće, uveličava je. Često patnju sami stvaramo i ne umemo da izvučemo prave pouke. Želim ti da budeš srećna, čak i dok patiš, u svemu ima nešto dobro.

rebel84: Jebote kad god vidim dobar tekst obavezno dole naletim na debilne komentare, naravno ne sve. Svi nešto, bre, savetuju, svi sve znaju, trte-mrte, trte-mrte... Jebo savete!!! Da, život je kazna! Da, život je patnja! Sve između kazne, patnje i smrti je čista laž, fikcija sreće glupih zemljana koji tripuju život. A pazi ovu "u svemu ima nešto dobro". Haha.. ko zna zašto je to dobro! MIR!

nena58: Vrlo mudro, posebno sa psovkama! Pozdrav mudrici od jednog debila:)

rebel84: Vrati se, Neno, vrati, ne daj da srce pati, ja tužan provodim noći i čekam kada ćeš doći! :))) Turbo fol! Osoba koja iskaže debilni komentar ne znači da je i sama debil. Ja sam rekao "debilne komentare" a ne da si debil. Raspertlaj patike pa ih onda navuci na stopala. Ako kontaš, Neno...

A onda ste upali u moj članak:

nena58: Mislim da ti u obrascu za komentare nije dobro upisan link ka blogu, ali sam ga našla preko nicka. Žao mi je zbog nesporazuma, komentar mi je debilan, ja zaista nisam debil,mada je logično da debili daju debilne komentare. Da li uopšte znaš definiciju debila? Ne verujem. Moderno je tako se izražavati, moderno je imati crne misli, moderno je kritikovati druge... Ne znaš ni ko sam, ni koliko imam godina, verovatno ne želiš da imaš prijatelje ako tako pišeš i komentarišeš, samo, pitam se šta tražiš na ovom servisu? Izvini, tekst nisam čitala, neću da lažem da jesam, previše je mračan već na početku, život je dovoljno mračan, zato želim da čitam vedrije stvari. I želim da se ovde razonodim, da se radujem prijateljima, da pobegnem od surove stvarnosti i malo napunim baterije, makar se zavaravala dok sam ovde, da mi je dobro. Kako mi je kad ustanem sa ove stolice i napustim virtuelni svet-pa, isto kao i većini, ali mi neće biti bolje ako mi je ovaj blog kanta za emotivni otpad.

Želim ti sve najbolje!

Ako ono 84 znači godinu rođenja, onda mi je sve jasno, nije lepo na tuđim blogovima, pa ni na svom, prozivati bilo koga. Kad budeš u mojim godinama umećeš da razlikuješ gde se isplati trošiti energiju. Ako znaš onu veoma poznatu indijsku mudrost, primeni je, ako ne znaš, nauči je.

- I tako dalje...

- Dakle, nisam ja gacao po vašim člancima i tamo ostavljao svoje komentare, već sam to radio po tuđim člancima, odnosno jednom članku, i tamo samo replicirao vama i to veoma kratko na šta ste vi krenuli da bacate drvlje i kamenje na mene. Valjda sam vas tako baš tamo gde vas boli, što je kod vas izazvalo revolt. Ne kažem da nisam kriv, samo kažem da je došlo do nesporazuma, niste me najbolje skapirali i moje komentare shvatili ste kako vam je u datom momentu odgovaralo. Ako vi smatrate da sam vas ja uvredio, premda mi to nije bila namera, onda se ja vama izvinjavam, iako mislim da biste trebali još jedared da prošpartate po komentarima i dobrano ih izanalizirate. (Mislio sam da analizu odradim ja, ali bi to bilo viđenje događaja iz mog ugla, na šta bi svako odgovorio, pa čak i ja, da to možda i nije baš tako. Zbog toga sam želeo da vam preporučim da to sami učinite, i da potom sami donesete zaključak.) Videćete i sami da ste na kraju ipak vi mene više izvređali. Ali nema veze, ja sam na to navikao te vam to i ne uzimam za zlo. Jer, ko što reče Žarko Laušević: „Nažalost, odrasli smo u podrugljivoj sredini gde se lako žigošu ljudi, a teško pokazuje ljubav.“ I eto, prvi vam pružam ruku pomirenja, naravno ukoliko želite da je prihvatite. U to ime, dakle specijalno za vas, ja sam napisao jednu šaljivu pesmicu koja ima za cilj da vam izmami samo osmeh i ništa drugo. (Nadam se da ću uspeti.) Ovu pesmicu, dok čitate naravno, možete upotpuniti ritmikom iz narodnjačkog fazona, možete joj dati i onaj izvorni melos, takođe može da se uklopi i u bluz varijantu, a može i rok verzija! Znači, od svega po malo, za svakog po nešto. Jebeš džez, živeo rege! (poslednja rečenica nema veze s vama, spontano mi je izletela. U stvari, to i nisam rekao ja jer lično smatram da je džez veoma kreativan a u poslednje vrema i veoma inovativan; to je rekao jedan od mnogih mojih altera, i to onaj koji se najviše kurči...) A sad PESMA! Dakle, dve tačke, to jest:

Oprosti Neno, oprosti

Nisam ti mislio zlo

Zašto, bre, bole me kosti

I noću pritiska bol...?

Oprosti Neno, oprosti

Jer ja sam jedan od mnogih

Što samo želi da premosti

Mnoge probleme ludih...

Oprosti, dakle, Neno oprosti

Zbog mojih neprimerenih reči

Al kako sam mogo da znam

I kako sam, bre, mogo to da sprečim.

Oprosti Neno, oprosti

Nisam želeo da te povredim

To su bile okolnosti

Što nemogah da predupredim.

Oprosti Neno, oprosti

Oprosti zbog vrhovnog dobra!

Ma oprosti, bre, Neno oprosti

I ako veruješ i ako ne veruješ u boga.

Oprosti Neno, oprosti

Jer život je samo jedan

Jer kad mi istrunu kosti

Biti ću fosil bezvredan.

Oprosti Neno, oprosti

Nemo si be zamerljiva

Ja sam samo rebel što prkosi

Sudbini ko čoveku crvljiva šljiva...

Oprosti Neno, oprosti

Za moju čudnu inspiraciju

A reči će ritam nadomesti

Iz tvoju moždanu kreaciju.

Oprosti Neno, aman oprosti

Ja ne mogu više ovako

Sasuši se ko pokisli gosti

Što sam te rečima u srce tako.

Oprosti Neno, oprosti

Nisi valjda zlopamtilo

Ja ne mogu lebac jesti

A i pirinač mi se zgadio...

Oprosti Neno, oprosti

Ako neš, ja ću se utepam

Upucaj me s virtualni meci

Samoubicu od sebe da ne sklepam.

Oprosti, a be Neno oprosti

Osećam da ću odapnem

Ne bih bez oprosta na onaj svet

Jer će đavo da me tuče sas kante... m!

A kante znaju da bole

Opraštaj Nenče be brgo

Neću da me vikaju vole (jer ja sam mamlaz)

Ah tugo, moja životna prugo...

Oprosti Neno, oprosti

Imam još neku strofu

Da te zamolim da mi oprostiš

Zauzvrat polij me sas virtualnu kofu...

Al voda nek bude mlakačka

Ne bih da se smrznem, il poparim si dlake

Jer će da bude zakačka

Sa sv. Petra kad mi gleda u šake (ćitap)

Oprosti Neno, oprosti

Jer ja se bojim raja

Svrbe me fatne i bolu me nokti

Za Uskrs nesam farbao jaja...

I zato Neno oprosti

Zbog svega gore navedenog

Ja stvarno umem da volim, al ne postim

Oću te za prijatelja makar i virtualnog...

(i još jedna strofa)

Ti nisi debil nego emo žena

Koja se frlja s komentari

I sasvim slučajno zoveš se Nena

Ae da si budemo drugari.

(i poslednja strofa, babe mi)

Pa kaže: Oprosti Neno, oprosti

Moj jezik ne ti se plazi

Da ga zadržim nesam u mogućnosti

Čim razjapim vilice on sam od sebe izilazi... 

PS. - Rebel znači otpadnik, buntovnik, mislim da je to dovoljno da opravda moje bitisanje ovde i da na vaše, moram reći, smešno pitanje da kakav-takav odgovor. I na kraju ću citirati Lavrensa Fišburna, koji u filmu Matriks kaže: „Uzimaš plavu pilulu, priča se tu završava, budiš se u svom krevetu i veruješ u ono što želiš. Uzimaš crvenu pilulu, ostaješ u zemlji čuda i ja ti pokazujem dokle ide pas tragač.“ (i to može da bude neka vrsta odgovora na vaše pitanje šta ja tražim na ovom servisu)   Pozdrav!