Priviđenje

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- Разградња под градом, ту Меско влада,

штеточина ровари град без гарда,

у чакшире говеђе дукате ставља,

поганим језиком речи раставља,

јер свака након њега смисао губи

кад је прожвака та мемла без ћуди.

Он стално куди и муда мрси,

док мрси за столом у време поста,

а вамо се фали како је верник,

и слави славе тај вечити грешник,

и мења странке и мења банке,

ћушка се свугде, безбели љаксе,

његова рука аспиратор за новце,

глође ко термит и вуче конце

над људима без мозга ко да су лутке,

оне дрвене, мале, са циркуске бине,

костими разних боја из дине у дине,

мењају их стално кад год им сине,

он држи дизгине и управља њиме,

а они подно њега љигави ко слине,

увуку се тамо где почива гужњак,

и све то због лове - судбина тужна.

Ал шта да им радиш, навика је чудо,

во је на челу, а за њиме крдо,

и руши и крши, јер то му је ћеф,

а крдо је слепо, не види блеф,

па лупе њушком о калдрму града

кад заврне славину неписмени балван,

свој заметне траг, а крдо страда,

шарада и ништа мање сем тога,

јер цело је крдо све мој до мога,

а њихов лидер у понор нас вуче,

скроз до доле где беда гуче.

И тако већ више од деценије две,

јер народ је такав заборавља све,

не памти дуго и то је тај грех,

па рађа се поново пех за пех.

Ех, пруго срушена јужна,

гладна и боса, гола и тужна,

стална ујдурма над тобом под тобом,

мучан је живот са том тегобом,

и нема му краја ни сад ни никад,

митом је закон заварао гад,

и све док се ђонобраз шета по улици,

неће се чути наши језиви крици,

дакле, путуј Европо, јер сами смо кривци...

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- Кобац на трактору сишао је с планине,

скинут са омче, са себе збацио је чакшире,

одело њему стоји ко свињи руно овчије,

жуљају га ципеле, шта ћеш, навико на опанке.

Дошао на положај преко црте страначке,

сад чврсто из фотеље декретима попује,

просте реченице пред објективом камере,

лете ко гранате деструктивне размере,

да исиса фондове то су његове намере.

Градом владају лопови, тако номад наређује,

распродаје земљиште, распродаје плочнике,

чега год се дотакне претвара у згариште,

од централног парка направио паориште,

сада тамо кунтају затуцане наказе,

само једно пиће за малолетне фуфљаре,

довољно да скине се и своје тело покаже,

дилери и лопови тамо праве оргије,

разведене половњаче вребају из потаје,

а све под патронатом корумпиране мурије!

Новце је покрао, ништа од западне капије,

од пешачке зоне само осташе утопије,

по читавом граду коте се депоније,

лажи и обмане све копија до копије,

раскрснице, улице све су лошије и лошије,

семафори не раде, честе саобраћајке,

туче, пљачке, убице много се намножиле,

керови луталице многе људе прождрале,

шинтере имамо, ал немамо законе,

неписмене флегме базене нам отеле,

усољене пацове месара нам продаје,

насиља над женама постале пародије,

политичке сугестије за ширење наркоманије,

брутална истина коју пендрек вешто прикрије,

интелектуалци листом сврстани у парије,

белу кугу свети лекар решио да зипује,

место епова уз арије од кобца добио букагије,

а ти ме питаш шта ми је? Рећи ћу ти јасније!

Место демократије Лес је упо у реакције,

од силне донације народ запао у санкције,

па ко некад уз свеће трпимо рестрикције,

нема побуне ни акције, јер нас гризу фракције.

За неку ситну лову продале се гузице,

зато Лесковац тоне, ко Атлантида нестаје,

а Бољта се шири ко Бајазит стеже гајтане,

младост бежи преко, раке да не настане,

нове нам нахије граде неодахије,

радник гладан умире док богате се мантије,

скиптар неће метком већ хорсом да нас убије,

криминалци из скупштине, корумпиране судије,

дилери из мурије, хохштаплери с робије,

сви су део уније непотистичке фурије.

Овде нема правде због слепе Јустиције,

она слуша власт, јер тако јој пасује,

кобац прави бусије Лесковац да убије,

ово Голи Оток је, још нам хвале шусије,

наша тела исто су што и пробушене крнтије,

наше мртве душе требају локације,

за парцеле гробљанске прве смо муштерије,

бачени у подземље, смотани у саргије,

оно што смо живели биле су маштарије,

преварени писмом постали смо Урије.

Запалите свеће дуж лесковачке чаршије,

реквијем је спремио звер из вукојебине,

хвала за смрт менажеријо из скупштине,

хвала за сахрану, драги градоразорниче...

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- Е, понекад ми стварно дође да пукнем од смеха,

кад гледам и слушам све те обичаје света,

толико ме голица да пуцка ми пета,

ја кезим се и вриштим од разних чудеса.

Ево, рецимо, свадбе, да кренем одатле,

то је јадан обред да мука ми кад дамгле,

у цркви кад круже и блеје ко овце,

а онај предатор с манћом вуче те конце,

прича небулозе и крсте се сви,

сви као верују у тој пијететској тишини,

и клањају се тако до земљице црне,

а на крају кум с младожењом лову пукне,

огромна сума то је за ова тешка времена,

ал не жале људи зарад црквених закона.

Па затим сав онај очај у општини,

кад кажу: „Да!“ - па крену аплаузи,

и сви су срећни, насмејани, ведри,

а испод те маске грозни и бедни,

склопили брак па пића су жедни,

сватови дрски рутом до кафане,

па крену да глођу од супе до сарме,

срамне врач-баке испаљују трач,

док говор држи неки уштиркани сват,

већ увелико мељу пакосним устима,

не маре што им то најближа родбина,

осмех на лицу, а у врећама храна,

џаба дошли да једу и пију, бадава,

није им доста, размишља глава

да колач и торту муну у салвету,

разне тетке и стрине да нанесу штету,

што већу том новом младом брачном пару.

За поклон и миксер, и шерпе, и лонци,

само да једу и пију ти шатро гости,

а све им преко курца и сврбе их кости

од жучи што желе том новом браку,

да траје што мање, да доживи раку,

жеље су ту, честитке и поздрави,

ал нико од њих искрено не прозбори,

да дошо је ту да једе и трача,

и попије све, док столом корача

погледом кум - прижељкује младу,

машта о њој док гњечи своју кару.

Онај тамо кретен већ балави пијан,

од црне муке своје наручује песму,

тужну и сетну за времена стара,

јер жар и бол муку му ствара,

и други би песму, неку срећну, неку ведру,

па препирка настаје из смеха у дреку,

падне и по неки шамар, пукну и флаше,

и разбију се на комаде од празне главе,

некако се стиша и смири тај белај,

јер бидермајер лети па ето ти веслај,

девојче младо што желиш и ти,

ту исту свадбу да коначно доживиш,

и венчаницу и ону торту на три спрата,

с волом и кравом на врху колача,

јер бунду од нерца пјева пјеваљка,

наручио неки менталитет аграр,

шунд и кич накоћен ко плеве,

и дере и цвили док микрофон меље,

и тако до јутра док не склопе капке,

и уморни кући оду унатрашке,

а младожења и млада у брачни кревет,

рачунају рачун, нервоза их ждере,

трљају главу место да праве дете.

А сутра већ прва почиње свађа,

у заборав баца се заклетва дата,

она пред богом што беше тако света,

кад рекоше „Да“, обоје из места,

а зором већ пршти увреда тешка,

и тако у круг док развод се мрешка,

и чека на бум, чека на крај,

оне шараде што сјаше ко сјај.

Ево ни месец дана од тада није прошло,

а већ се до крвавог развода дошло,

и дели се имањце стечено на свадби,

и пре и после, ма ајде одаби!

Она млада већ с другим кара се дуго,

младожења бивши општи са својом кумом,

распад система, поштовања нема,

па ми реци после да не влада неман.

И питаш ме онда зашто се смејем,

и на обичаје те фанатично пљујем,

па погледај сам и кашће ти се само,

све је то лаж у времену, одавно

већ, само ти не схваташ, још увек не,

ал доће по тебе једном та замка,

кад уловљен будеш схватићеш да је варка,

и тек тада знаћеш зашто се смејем.

Открићу ти тајну: Сам човек глупост посеје!

Конташ, а? Видим да се и ти смејеш,

ал касно је сад, јер дубоко у томе венеш... (Dalje)

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- Хоћу и ја да будем политичар,

да добијем онај имунитет,

да серем ко неки схоластичар,

и чувам само свог дупета интегритет.

 - Хоћу и ја да седнем у скупштину,

да куцкам поруке и чачкам нос,

и чим добијем прву прилику,

да створим аферу, рецимо: крос.

 - Хоћу и ја да лажем народ,

кад могу сви, могу и ја!

Од њиховог прихода да направим расход,

док они гладују ја да чешам јаја.

 - Хоћу да будем неки министар,

није битно какав, може и без портфеља,

само да ме у канцеларији чека фотеља,

све док не постанем дебео и стар.

 - Хоћу да пијан возим црни ауди,

да газим људе и шамарам новинаре,

да показујем кале и слободно прдим,

док чешљам осмех за камере.

 - Хоћу и ја да будем политичар,

да хушкам фанатике и изазивам неред,

да их зајебавам као саркастичар,

док свирам гитару и оправдавам бесвест.

 - Хоћу да седнем у своју резиденцију,

око мене зајебано обезбеђење,

док чекам да хорс пређе границу,

филистарима да поделим ордење.

 - Хоћу пред изборе да лажем масу,

реторички да им продам демагогију,

да их ложим ко магарце у трансу,

док им од живота правим пародију.

 - Хоћу да упаднем у проевропски трип,

да мењам странке као чарапе,

од Србије да направим зип,

у мраку да једу говна и сањаре.

 - Хоћу и ја да будем политичар,

видим да није тешка работа,

умем да глумим, оштар сам критичар,

и тако у круг све до потопа.

 - Гласај за мене Србијо,

ја кроз гована могу да те провучем,

ако се неко буде случајно бунио,

пендреком ћу да га претучем. (Dalje)

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

- Ovom prilikom bih hteo da se izvinim gosn Boljti zbog toga što sam ga prekrstio. On se zapravo zove Slobodan, to je njegovo pravo ime, ali slobodan može biti tek kad litne s vlasti, jer nam ič nije potreban. Elem, ja sam lično prekrstio vajnog grndonačelniksa, dao mu, iz milošte, ime Dragan, samo zato što je on veoma "drag" nama leskovčanima. A naročito je drag svojim bivolima. Eto zbog toga je išlo Dragan, a ne Slobodan.

 - Dakle, Slobodane Kociću Boljto iliti Bojto, nema više vi. Jednostavno, daj ostavku, striktno neopozivu i momentalnu, jer Leskovac više nema krvi da te trpi, jer do sledećih izbora ima još mnogo meseci, a to je previše dana za tvoje lepljive prste, to je previše sata za nas gladne leskovčane, to je previše minuta za nas bez krova nad glavom leskovčane, to je previše sekundi za veterane rata, za redove ojađenih građana ispred opštine, za gole i bose koji su ostali bez posla i bez isplaćenih zaostalih plata koje su pošteno zaradili (to dokazuju i pečatirane sudske presude), za abnormalno nenormalno ogromni broj nezaposlenih... koji po ovoj hladnoći čekaju da ti klikneš na dugme i baciš im mrvice za koje te mole. Iz poriva sebični, iz nepravde neosporivi, iz vukojebine nepozvani, iz kuće nekulturni, iz vaspitanja nevaspitani... JUST GO AWAY!!!More... - PS. - One što si zaposlio preko svoje stranke, biće najureni!

 - PS. 2 - U ime onih koji nemaju muda da ti u lice kažu sve ono što misle, ja ću ti reći. Možete, DS, i ti, skupa sa svojom bagrom, da pretite i proganjate građane Leskovca, ali znaj da ima mnogo nas, s falusom od čelika, da ti indiskretno kažemo: NE! Gubi se! Odlazi!

 - PS. 3 - Možeš da pošalješ one tvoje bilmeze da me prebiju, možeš i da pucaš u mene, ali to neće sprečiti tvoj odlazak sa trona, to neće sprečiti promene u Leskovcu. Neka me i ne bude, samo da je moj Leskovac slobodan. Da bude slobodan od tebe Slobodane-Dragane i od tvojih nitkova. Revolucija kreće... a tek je počelo...