[ Sloboda ili ništa!
]
06 Novembar, 2012 18:34
STOP HUMAN TRAFFICKING ! ! ! (Ne okreći glavu, oni to i žele)
[ Sloboda ili ništa!
]
06 Novembar, 2012 18:29
Marčelo - Čep (STOP RADNOJ EKSPLOATACIJI)
TEKST
Čep. Ja sam čovek čep. I nisam superheroj, nego žrtva.
Kada otvaranje duše ima zvuk otvaranja flaše,
zna se: razgovor će tu malo šta da spase.
A i šta da joj kažeš? Reči iščašene od čaše
što očas na očaj zabazde, slome se i zgade.
A mali je sad prvi razred, sluša, ćuti, trpi, šta će.
Svađe i čarke mame i tate, i uvek ta reč: pare, pare.
I nisu izvor sreće, tako učio si ga, ćale,
ali tamo gde ih nema, nesreća još kako naraste.
Ti bi zagulio članke, ali ti nisi član stranke,
a sad ti vezu traže čak i da bi radio kao šanker.
Samo stid, beda, diploma bleda, kraj s krajem,
tome kraja nema. I ajde ti i žena.... kako mali da nema?
I drobi ga taj tajac kad zajmi da vrati zajam,
njeno ćutanje mu gora kazna no kad preti gazda stana.
Raspori se, kožo, da vrisak izađe naglas,
evo opet - kafana, opet u ruci je čaša.
Ali tada -- crni čovek... tople oči, lepa reč,
kaže: „Vidi, nije kraj. Imam plan, imam sve.
Azerbejdžan. Građevina. Malo mučno, ali keš.
Evo ruke, samo reci, da li hoćeš, da li smeš?"
I kao kada izvučeš čep, iscure očaj i bes,
po stolu prosu se jed i poniženje i žeđ
da učini se baš sve, samo kad bi znao šta,
čoveče dobri, nebo mi te šalje, ti si spas!
Jer više nemam kud, a ako padnem ja,
šta bi tek oni tad? To samo bog zna...
Učinio bih baš sve, samo da imam šta,
Druže moj, nebo te šalje za spas.
Baku, mnogo ljudi što spaja ih isti jad,
ista glad, iste oči, ista volja da spasu stvar.
Ali ovaj obećani grad bar miriše im na nadu:
sagradiće život dok budu gradili tu zgradu.
Doduše, njih dvadeset u sobi, bez struje...
ali to je valjda privremeno, sve će to bolje da bude.
I malo je čudno to što svaki pasoš im je uzet,
no dobro, birokratija, radne vize, šta je -- tu je.
Dani teku. Evo već jedan mesec. Samo jedan toalet,
a njih je devedeset. Sendvič u crnoj kesi, onoj kao za smeće,
struje i dalje nema, samo ovo tanko ćebe.
Malo il nimalo sna, a radnih sati petnaest.
Psuju ih i grde, jednog čak i tukli u besvest.
Nemaš ni dana da daneš, jer kazne te čim staneš,
a one dobre plate samo kasne, i kasne, i kasne...
I sad znam, sve laž je! Slagao si me, brate!
Došao da ih spasem, sad oni meni šalju pare!
Bez pasoša, bez hrane, bez dostojanstva i nade
da odavde uopšte živu glavu čitavu ikad spasem.
I opet nemam kud, a ako padnem ja,
šta bi tek oni tad? To samo bog zna...
Ćuti i trpi sad sve, sve poniženje i jad...
Šta si mi to uradio? Mislio sam da si spas...
Znao je da sad je već pitanje žive glave
kad kolegu uze infarkt, jer mu ne dadoše da s radom stane.
Skupljaše pare da nekako telo kući vrate,
strepeći da ni sami drukčije neće otići odatle.
Jer svako ko se bunio, osim novčane kazne,
beše i do krvi mlaćen, s pretnjom da je zadnje.
Policija ne haje, ti si roba, robe, neka te.
Ko zna ko je sve umešan, tek užas ne prestaje.
Ali onda to, odjednom, puče sve:
tokom noći, neki čovek reče: „Krećite.
Samo ovde potpiši da je dobro sve,
da ti je plaćen keš i da sve beše fer."
I tako to sa svakim pojedinačno,
Onda mu baci kao psu neku siću na pod.
Potom sve njih u kombi, ko da je tor.
Аerodrom, i to beše to.
To? Zar je to sve? Gde je kraj, šta je posle?
E pa vidiš, tu je problem: sad i priča ima svoj čep.
Ti ljudi, sad su ovde. Oni ćute, jer se boje.
A tamo negde, crni čovek u ovaj košmar vodi nove.
Ali onda kad izvuče se čep, cureće očaj i bes,
po stolu prosuće jed i poniženje i žeđ
da učini se baš sve, samo kad bi smeo šta,
samo kad bi neko stvarno začuo taj njihov glas.
Čuo bi očaj i bes, jed, poniženje i žeđ
da učini se baš sve, samo kad bi smeo šta...
Samo kad bi smeo da... samo kad bi smeo da...
Čep.
" title="" class="ltVideoYouTube" />
[ Sloboda ili ništa!
]
06 Novembar, 2012 18:24
STOP RADNOJ EKSPLOATACIJI ! ! !
Trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije u Srbiji
Trgovina ljudima je globalni problem koji našu zemlju višestruko pogađa. Naime, Srbija je zemlja porekla žrtava trgovine ljudima, zemlja tranzita i zemlja destinacije gde žrtve bivaju ekploatisane. Među identifikovanim žrtvama preovlađuju naši državljani a sve je češća interna trgovina ljudima, za koju je karakteristično da se sve faze – od vrbovanja, prevoza, kupovine, eksploatacije i preprodaje – odvijaju u granicama jedne države. Uz preovlađujuću zastupljenost seksualne eksploatacije, sve više zastupljen oblik trgovine ljudima je radna eksploatacija.
Sa prvim slučajem radne eksploatacije NVO ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima se susrela 2005. godine. Samo taj slučaj dovoljan je da poljulja brojne predrasude uvrežene u našem društvu – da žrtve trgovine ljudima ne mogu biti muškarci, da su to neobrazovani i siromašni ljudi, te da se osobe u lancu trgovine ljudima isključivo eksploatišu u seksualnoj industriji.
Od tada je problem trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije sve vidljiviji – svaka šesta žrtva kojoj je od 2005. godine pružana pomoć u ASTRI bila je radno eksploatisana. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, u regionu kome pripada Srbija, 4 od 1000 ljudi žrtve su prinudnog rada. U svetu je čak 21 milion ljudi izložen ovom obliku nasilja.
Žrtve radne eksploatacije iz Srbije uglavnom su muškarci, različite starosne dobi, najčešće eksploatisani na gradilištima u zemljama Bliskog Istoka i bivšeg SSSR-a.
Uprkos dugogodišnjoj prisutnosti ovog problema, sistem pomoći žrtvama radne eksploatacije karakterišu brojne manjkavosti. Nepostojanje skloništa za muškarce žrtve trgovine ljudima, neadekvatna zaštita prava eksploatisanih osoba i pomoć ograničena na kapacitete malobrojnih nevladinih organizacija, samo su neki od problema sa kojima se osobe koje su preživele trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije suočavaju tokom reintegracije. Sa druge strane, njihovi eksploatatori prolaze nekažnjeno – do sada nije doneta ni jedna osuđujuća presuda za radnu ekploataciju kao oblik krivičnog dela trgovine ljudima. Bez obzira na ozbiljnost situacije, međusektorska saradnja i sistemski pristup rešavanju ovog problema još uvek nisu uspostavljeni.
U cilju podizanja svesti javnosti i podsticanja svih nadležnih aktera da povećaju napore usmerene na borbu protiv radne eksploatacije, ASTRA je pokrenula novu medijsku kampanju pod sloganom „Stop radnoj eksploataciji!“, koju su podržali OEBS i Austrijska agencija za razvoj. Jedan od nosećih elemenata je Marčelova pesma „Čep“, inspirisana slučajem SerbAz, najvećim poznatim slučajem radne eksploatacije sa kojim smo se susreli.
Vrste pomoći dostupne u ASTRI
Radnicima koji su uspeli da izađu iz lanca trgovine ljudima, u ASTRI je dostupna pomoć tokom oporavka i ostvarivanja njihovih prava. Pored pravne pomoći, po potrebi im se obezbeđuje medicinska i psihološka pomoć i druge oblici neophodne podrške.
U cilju uspešnije prevencije konsultantkinje ASTRA SOS telefona pružaju informacije o sigurnim migracijama, eventualno poznatim destinacijama eksploatacije, radnom zakonodavstvu u određenim zemljama destinacije, dokumentaciji potrebnoj za obavljanje određenog posla koja se traži u nekim zemljama destinacije, informacije o licenciranim agencijama za zapošljavanje u našoj zemlji, prosleđuju kontakte organizacija i institucija u zemlji destinacije i omogućavaju pravnu analizu ugovora pre potpisivanja istog sa poslodavcem.
ASTRA SOS telefon: 011 785 0000
Mail: sos@astra.rs
...jpg)
[ Sloboda ili ništa!
]
06 Novembar, 2012 02:27
[ Sloboda ili ništa!
]
06 Novembar, 2012 02:23
[ Sloboda ili ništa!
]
06 Novembar, 2012 02:20
[ Sloboda ili ništa!
]
06 Novembar, 2012 02:16
[ Sloboda ili ništa!
]
05 Novembar, 2012 21:19
[ Sloboda ili ništa!
]
05 Novembar, 2012 21:02
Jer ko ima monopol njemu svašta može se! (Posredstvom: Samostalni Referenti)
[ Sloboda ili ništa!
]
05 Novembar, 2012 20:39
I am irritated!!! (Povratak Bundžije)
YO! Sad sam stvarno prso skroz, kroz ludilo letim ko brzi voz
Pljujem komunjare ko Boga Broz, i šta god pljunem ispadne štos!
Samo jebenu istinu šmrčem kroz nos, kroz vatru – bos
Buntom gradim most, u stubove zidam svaku svoju jebenu kost!
Plus krv i suze, plus srce i znoj, i dušu, i oči, i jezik svoj
Toj borbi daću sve, samo da sloboda ponovo osvoji tron
Jer neću da ćutim i gledam gnoj te fiktivne kaste, ugledni sloj
Tripuju pro, a u stvari su dno, nemaju savesti, duša im je vonj
Oni su zlo, oni su šteta, krajnja instanca – Belfabio vendeta
Oni su krem de la krem, al Semumovog sveta, Bundžija im smeta
Sad Bundžija je meta, rešile su sekcije, na slobodu – veta!
I svaki čovek što bi kroz istinu da šeta, postaje pretnja i dobija metak
Ljudi se boje pa ne brane svoje, već brane boje svoje
Sistema lošeg što sudbe nam kroje, zakon mržnje to je
Zbog moći, zbog love, slave, titule, diplome
Naše svetlo, drago, njihovim mrakom boje, zato postoje
Zato i tako visoko stoje, jer otimaju sve, i moje, i tvoje
Zbog toga sledi prozivka, što rešeta, i buđenje smesta iz mesta!
Draga bando, evo ovako, od sada, pa nadalje, svako slovo biće zaklon
Svaka reč – faktor, od ovog trena sloboda piše zakon!
I da bude jasno svakom, ne lečim se inatom, nit ljude darujem blatom
Samo naciji otvaram oči da već jednom shvate zašto!
Zašto su jadni, bedni, mučeni, bezvredni, izjebani ko Vendi
Zajebani ko Lepi Džoni, sjebani jer ih jebu ONI
A ko su to ONI? E vidiš, tu je problem. Ne vidiš ih jer nose maske
Tu je grb i kostim, vaška se krije iza vaške, a gnjida iza gnjide
Jer kad je sam ne sme ni da zine, al muda narastu kad je u gomili sline
Bagre rušenju vične, uštve dične razoru se diče dok masa kliče
I sve to bez grama stida, srama, blama, život drama, dan bez dana
Dan za danom kroz bulumentu – veleslalom. Pod 1: Mediji
Svakodnevno serviraju gluposti, trice, maloumnosti
Izveštačen izveštaj u lažnoj informaciji da te skrenu s pameti
I vode na put propasti, da čipuju ti mozak i u njemu stvore haos
Da ne znaš ni ko si, i da o zid udariš glavom, de fakto – praznom
Jer su ti poslednju nit pameti pokidali šupljom frazom
Dogme o Kosmetu, a Kosmeta više nema, sad je Kosovo republika
I Raška se na to sprema, CIA je sprema, a NATO čeka spreman
I Vojvodina se gubi, srpska Vlada je ubi, porezi – harač, tu samo narod gubi
Udba još postoji, novi DB se roji, BIA u službi sekcije, više nema Policije
Samo panduri u službi MUP-a, na čijem čelu je Dačić, i njegova tajna služba
I KGB još radi, riznica pod ključem, tako pomaže se Vladi
A u Vladi ko je? Vučić, radikal, komunistički obojen
Sve državne službe drži pod skute svoje, tužilaštvo, sudove
Čak i s VS je dogovor sklopljen, čim bunt progovori da odmah bude sklonjen
I Palma – Jagodinac, kaže da je patriota a novac zaradio u Trnovac
Tunel ispod grada, skladište dop-Hada, granice – otvorene, hors – nada
Kroz banke i of-šor novac se legalno pere, institucije ćute
I mute te pute, jer zajednički dil je da pare se na jednake delove dele
Lako je sve to kad Jorgovanka kontroliše banke, a Dinkić ekonomiju
Kako lako se tangram sklopi kad vidiš njegovu fizionomiju
I da dodam još i ovo, infrastrukturu drži đavo, Mrkonjić i Ilić
Kofer-Kipar-pravo – bravo! Mišković, Mitrović, Kole, Beko, Cane
I sistem funkcioniše, polako, na tenane. Sad Šarića kao traže
Sad kao ne znaju gde je, zar ne sliči na slučaj Mladić-Hadžić?
Ne brinite, sneg veje, kiša, vetar, NASA određuje vreme
A na vestima teme: Đoković je Brus Li, navijači – huligani
Policija stalno hapsi, ali klince što su na travi
I siromahe čiji su snovi u vodu pali zbog kredita
A imaš li para? Koga briga, ko te pita. Ti si nula. Ti si ništa.
A svita skita, ljiga čista, čista pista, pusta cesta, znaka nema
Al iz mraka šapka vreba, metak u potiljak, il sa štakom uz ožiljak
Ostaješ komiran od Prozaka što ti je kroz medije serviran!
Eto to je SISTEM! Kroz mozak tvoj instaliran
Štampa, TV, net, i Svet je vešto isplaniran! Konzumiraj!
Širi, deli, serviraj ono što servirano je tebi
To košta te štošta, robe, al ko te jebe, ti si dole
Ti nemaš prava da buniš se, i nemaš snage da usudiš se
Da glasno kažeš: DOSTA JE! Neću zlotvorima da predam se!
Da preda se poređaš sve tvoje prethodne poraze
Da izvučeš pouke i dalje proslediš poruke da ovo ludilo prestane
Da baš svo zlo nestane, da bar jednom narod složno ustane
I kaže jasno: GOTOVO JE! Pa nek nam bilo to i poslednje...
Al bar znaćeš da si reko nešto što nisi nikako smeo
I da na temelju tvojih reči neki drugi će graditi delo
Samo zajedno, bez povlačenja, samo zajedno, bez predaje
Nećemo više otrovne korove, srušene sve sne i spaljene domove
Da dajemo pare na ikone i slavimo mrtve grobove
Da se delimo na vere, i nacije, i grbove
Baš zato što smrdljivi sistem to tako nalaže!
Irineju, sad se krsti, ne verujem ti, jer si kostim
I sluga režima što njihove ideje kliče i nosi
Od naroda – prosi, pardon – otima, sedne u Audi i gladnom narodu prkosi!
Ti bi kosti, zar ne? Bog da prosti, no ti bi sve! Ti bi još, jer ti smeš!
A mi prosti, pa nas lažeš. I tako u krug, jer paše, dok zlatnom krunom mašeš.
Hej, reko sam da dolaze ti kurvini sinovi, da pazite šta radite kad uslede izbori
Sad eto vam, vi ste birali, i vi biste sad druge birali, al mi onda niste verovali
Zato sad kusajte čorbu koju ste sami sebi spremili.
I da znate, kraj – ovde nije, ovo je tek početak, jer novo poglavlje počinje!
Rekao sam tek broj 1, a nakon toga goreće sve, i goreće Svet!
Jer, buđenje na sve strane počinje, a ja neću stati dok me ne bude!
Hajd pucajte – ubice! Narode jebeno probudi se!
Čoveče, da li vidiš šta rade, bre?! HEJ ! ! !
- Ljudi se boje slobode. Fakat. Kad porinu duboko u sebe, oni shvate da je sloboda jedini i pravi temelj za život u ljubavi i miru, međutim, oni zvanično ne žele to sebi da priznaju, ni sebi ni drugima, i zato kopaju samo po površini, tamo gde nikako nisu slobodni, tamo gde nema mira i ljubavi, ali svakako ima koristi. A za to ne moraju uopšte duboko da kopaju, ne moraju čak ni da kopaju, dovoljno je da samo zagrebuckaju po površini i da svoje kmet-telo i rob-dušu smeste u neki profil koji će odgovarati određenom okruženju. I okruženje i osoba, koja se boji slobode, baš kao i njegovo okruženje, jednostavno žele da budu deo, šraf, matica, zubac, svejedno, tog točka sopstvene zatucanosti i zabiti koji nezadrživo srlja ka beznađu. I oni su potpuno svesni toga, ali zašto da budu na margini kad mogu da se uklope u bolest, najčešće materijalne definicije, ili gotovo uvek, s kojom će do kraja svog veka, ma koliko on trajao, biti lažno srećni i posve tuđi, jer tamo ne mogu biti svoji. Ne da sistem. A kako bi dao kad sistem želi te točkiće u svojoj uniji. Sistem ih stvara, gradi i pušta u promet. Točkići su potrebni sistemu jer tako lakše može da upravlja njima i da ih vodi putem koji njemu odgovara. Što se pokazalo kao veoma korisno za sistem, ali ne i za ljude. No oni to ne znaju, tačnije ne žele da znaju, neće to sebi da priznaju. Jer lakše je biti rob i jesti jastoga u ekskluzivnom restoranu, no biti slobodan i jesti pirinač u svojoj straćari. Dokazano lakše, i dokazano ropski. (Ovde će se sada pobuniti najgluplji robovi od svih najglupljih robova u celoj Srbijici Majci, i dijaspori takođe. Jer pravi Srbin i patriota ne kaže ropski, već robski, i on ne priča na srpskom jeziku, već samo i isključivo na srbskom. A zašto? Zato što mu je tako rekla crkva, tačnije SPC, odnosno patrijarh Irinej, koji za mene nikada nije bio niti će ikada biti patrijarh. Neka bude nekoj drugoj Srbiji i nekim drugim Srbima, meni – neka fala. Ja ne mogu da ga priznam za patrijarha jer je šlihtanjem došo do te funkcije, ne mogu, jer se voza u blindiranim autima, živi u svili i kadifi okićen zlatom, dok njegov narod jadan, gladan i bedan zvera pogubljeno u nedođiji zvanoj Srbija. Ne mogu, jer je taj Irinej rekao da onaj koji na ovim izborima nije glasao ni za koga, nema prava da se buni što loše živi, samo zato što nije zaokružio bedni listić s još bednijim imenima na njemu. I nije uopšte bitno što ti kažeš „čoveče, nemam za koga da glasam, svi su isti, ja ću jednako loše da živim od sada, baš kao što sam loše živeo do sada, ma koji broj ja zaokružio, ma kom prevarantu moj glas otišao“. To nije važno, tvoje mišljenje je apsolutno nebitno, važno je samo da izađeš na glasanje i zaokružiš bilo koji usrani broj na usranom listiću. E tad stičeš pravo da se buniš, ali samo da se buniš, jer da dobiješ svoja prava ne možeš i nećeš. Ali zato ovi, koji nisu glasali, ne smeju nikako i ni pod kojim uslovima da se bune. Šta koj kurac oni imaju da se bune kad nisu ni za koga glasali! Takozvani patrijarh je tim svojim javno iskazanim stavom (samo ne znam šta će koji moj on u politici, a da, pa mi nismo ni izašli iz ’90-ih) zalepio flaster preko mozga svima onima koji ga imaju, pre svega, a zatim i onima koji su samo iskoristili svoje pravo, koje im je propisao Ustav i zakon republike Srbije, da glasaju ili ne glasaju. Dakle, imaš pravo da glasaš za koga god želiš, to kaže Ustav i zakon, ali imaš pravo i da ne glasaš, ukoliko tako želiš, jer to pravo ti takođe poklanja taj isti Ustav i zakon te iste republike Srbije. I onda se nameće pitanje „pa šta onda koj moj hoće od nas ovaj šatro patrijarh“, i istog trenutka dobijaš odgovor „zato što čova želi do svoje smrti da bude patrijarh“. Zato i jeste šlihtara, zato i jede govna tamo gde ne treba da ih jede. Mesto da vodi svoje izgubljeno stado ka izbavljenju i da se bori za mir, on vodi svoje dupe tamo gde mu odgovara i bori se za svoju funkciju. Meni takav materijalista i podrepaš za patrijarha SPC nije potreban. Ajd sad, pljunite me lažni vernici lažnog pravoslavlja, i vi Srbi i patriote što zborite na srbski, pa da nastavimo dalje. PU! PU! Fala.))
- Najlakše je danas biti urban. Samo pustiš MTV i slušaš šta ti on naredi da slušaš. Budi Lejdi Gaga sestro, jer to je sad in! Il Đastin Biber bratelo, i to je in! A ako želiš da budeš deo mase balkan-seljakluka, onda lepo pustiš teve pink, utopiš se u grand estradu, siti rekords i slične ziljave pičke materine, i smesta dobiješ etiketu da si ekstra, ili vrh. Samo slušaj Cecu i Acu i ti si brate ekstra! I ti si sestro vrh! To je što se tiče društva, a što se tiče zaposlenja, ti sestro raširi noge i daj šefu da te malo pojebe, a ti brate ćuti i trpi dok te šef ponižava i gazi. Budite ljigavi i tuđi i sve je kul carevi! I carice! Doduše batice ti si prošo lošije, jer sestra je pojebana samo fizički, a ti si, brate, pojeban mentalno. Al ko ga jebe! Važno da je urbano-urbano! A kapne i po koja kinta, zar ne?!
- I ne postoji ništa što bi taklo taj taster za razum, čak ni onaj drugi ti što čuči duboko skriven u tebi, još uvek maštovit, dovitljiv i drugačiji, al nejak i u strahu od zlobe i odvratnog nerazuma tebe prvog. On zna put, on prepoznaje razliku, no tvoj teški egoizam, patetične sadržine, stvoren rukom tuđe bolesne mašte, okovao ga je bodljikavim bukagijama u ćeliji na dnu tvoje prazne duše. Držiš ga kao zatočenika, gladnog i bednog, izolovanog, kompletno diskonektovanog od svega živog i živahnog u celom jebenom kosmosu. Mučiš ga. Lažeš sebe najpodmuklijim trivijalnostima dok ti bistri Ti umire na rukama. To je najporemećeniji oblik sadizma koji sam ikada video. Da čovek sam sebe muči, i sam sebe laže, i duboko veruje u sve te prosute laži, srcem se u njih kune i kaže: „pa naravno da boli. Jer, ako voliš, mora i da boli.“ Pitam te samo koja je to ljubav? Jel ona za kojom sliniš, preklinješ, vapiš u sebi i pred bogom, čeprkaš, grebeš, čupaš, kidaš... i napokon te čuje, i vidi. Sudba, elementi, kosmos, bog il nešto sedmo, i daruje ti, mislivši da si iskren. A ti, kompleksima prožet i lažima zasut, darovanu ljubav, molitvom i zakletvom traženu, varaš i opet lažeš. Misliš da možeš bolje i više, ne zapitaš se ni da li to zaslužuješ, neko ti je rekao da da, i tu mu veruješ, i odlaziš... gubiš se. To se zove izdaja, druže. Izdaja je najteži oblik povrede svih mogućih najdubljih i najtananijih osećanja. Al ti to ne znaš, jer ih nemaš. Fakat. Pod ključem su, u onoj ćeliji, kod onog drugog, onog koga više ne prepoznaješ. Sećaš se? Ne... Sećanja blede, sećanja su neverna, ona lažu. Sve je laž. A gde je istina? Negde tamo... Pa da. Tako je najlakše. Jebote, ponekad mi se učini da si baš ti i takav potpuno u pravu. Što manje budeš znao, to ćeš laganije kroz život da prođeš. To je tvoje načelo, premda tebi manjka to saznanje. Ne vidiš ga. Jebi ga, drugarice. Pusti zatočenika na slobodu, on će ti reći ako misliš da ja lažem. Jesam li pomenuo slobodu? Da, i ti odlično znaš šta je to, ali se bojiš. Čoveče, ni Teslin jebeno genijalni mozak ne bi mogao da odgonetne tu zagonetku od 5 slova s upitnikom na kraju reči.
- Koliko sam samo puta rekao da je teve plastično govno smišljeno od strane sistema, stvoreno iz samo jednog jedinog razloga: da te drži na jednom mestu. Da te zakove za krevet ko ekser za dasku, da živahan ti budeš nepokretan, da razuman ti gutaš nerazum, da instaliraju u tvom mozgu neosetljivost, ravnodušnost, mulj... Šta to tamo toliko silno šljašti i drži te prikovanog uz praznu kutiju ko da si neki fikus!? Slušaš i gledaš servirane laži koje te stihijski vuku u ambis! Odabrane vesti samo za tebe da budeš informisan taman kako oni žele, ti misliš da znaš sve a zapravo živiš u mraku. Šta misliš, zašto reklame traju pola čuke? Jel 30 minuta psihozlostavljanja dovoljno da se tvoj slabašni um ispere, pa da se, indolentan za svet ali ushićen za sebe, sjuriš u prodavnicu i kupiš najnoviji prašak za pranje veša, jer on skida čak i najotpornije mrlje! Akcija! Akcija! Sniženje! Sniženje! Pa trči nezdravi, kupuj i uštedi, pravi magacin od gajbe! A jesi li zaista uštedeo, il samo misliš da jesi jer su ti oni tako rekli? Zajebana reklama i nova pasta za zube! Na kutiji sastojci po ps-u, al šta je u tubi? Rone se zubi, karijes vlada, trči brzo kod zubara u pljuni 2 soma dinara. Zanimljiv sistem. Kako je samo sve to glatko povezao. Sinhronizovano svi šljakaju a samo sirotinja plaća. Novi gel, novi šampon, krema, mleko, čokolada, i sve je zdravo, sve je po protokolu, svaki ministar bi se u to zakleo! Pa otkud onda sakata nacija koja skapava od raka?! Nagradne igre na sve moguće načine pa budi i ti milioner! Pa gde, bre, to ima pare za džabe, ja sam se pitao celog svog jebenog života! Legalizovana kocka, al zato čep za slobodu. Kladionice 200 metara od škole, kao da je klinji teško da prepešači tu relaciju. Prostitucija, gudra i klanja u školskom dvorištu, a gospoda panduri kuntaju u nekom kafančetu. Pa mater vam jebem! Za kog to ubicu trebam da pravim decu?! Pubovi mesto da čuvaju red i mir, oni ga narušavaju, mesto da hapse ubice i kriminalce, oni klinca zbog kapuljače startuju. E, jebote, kolko još godina treba da prođe pa da ti se otvore oči, glupi čoveče! Emisije, serije, programi napravljeni tako da te mehanički rasplaču il nasmeju, u zavisnosti od toga ka kom ponoru danas zemlja brodi. Raspisani izbori pa slede kampanje, i onda biva šta? Raspad care! Stanje – sranje! Odbrambeni sistem za poplave nemamo, al nam zato gradovi prelepljeni plakatima nitkova. Bilbordi ko nebo, za to para ima, al zato nema radnih mesta za mladost koju nijedna politička opcija ne zanima. Radijacija kulja još od ’99. a ti gledaš ’trenutak istine’, il ’da-možda-ne’ gde se pitanja i odgovori unapred znaju, a ko je ubio Slavka Ćuruviju i zašto se klinac bacio sa zgrade, to su stvari koje u ovoj zemlji nikoga ne zanimaju. Devojka obolela od raka grlića materice, matorog strefio infarkt, komša zlostavlja svoju ženu, profesor učenicu, klinac silovao klinca usred školskog dvorišta, dileri na slobodi jer protok kontrolišu panduri, političari imaju imunitet pa mogu slobodno da gaze ljude po ulici, navijači više ne vole svoj klub već navijaju za novce, doktori ne leče svoje pacijente dok im ovi ne daju mito, obrazovanje nam je u kurcu, mladi pale preko grane il popunjavaju parcele, u pljugama duvan s lepkom, u crkvi vašar, cene skaču, dinar pada, stiže nam genetski modifikovana hrana, a ti gledaš ’Sulejmana’, ’velikog brata’, ’nemoguću misiju’... raspravljaš ko je u pravu, krviš se koga da osudiš, i obavezno mrziš svakoga ko ne misli kao ti. A 7 milijardi ljudi živi na ovoj planeti, 7 milijardi i svi su drukčiji. Zapamti!
- Degenerisana omladina – dijagnoza jednog psihoanalitičara, al ne reče zašto. A zašto je to tako, GOSPODINE!??? Današnja dečica još seru u gaće a snimaju se na mobilu kako se karaju. Dečica, bre! 7-mi razred! A ko je kriv, GOSPODINE!?? Nisu za to kriva samo dečica, krivi su i starci. Možda čak i više nego slinavci. I ranije su straci bili paraziti skučenih shvatanja, al danas su ga baš prekardašili. Ako već praviš decu, roditelju moj, onda ćeš morati i nešto da ih naučiš. Plače mi se kad vidim današnje roditelje, gistro roditelje. Mlada keva stavila naočare, ko kučke iz sapunice, liže sladoled, kucka porukice, smeška se, tračari, a tek juče prohodalo dete, koje misli da se sve jede, stoji na ulici i čeka da ga lupe kola. Mlada keva mu se onda nalupa šamara, kao da to dete konta o čemu se tu radi. Batina je iz raja izašla, kaže i mudri otac dok srče vops s ortacima i tripuje da je još uvek deran. Dok on loče alkohol i gleda mladu pičetinu, njegova ćera ga već puši nekom ortaku iz škole, a sinak već šmrče kristale. Pa kad ti ćera u 15-oj završi sa stomakom do zuba, a sinak s isto toliko u Drajzerovoj, ti se onda pitaj koji im je kurac. Pa posle traži časovnik da vratiš vreme i ispraviš greške, roditelju moj. No važno da si mu ti, pre no što je ono ugledalo svetlost dana, otvorio profil na fejsbuku. A možeš komotno i nju i njega da okriviš zato što su krivo srasli. Al zapamti, roditelju moj, da „dete nije dete – igrčka za strine i tete, dete je dete, da ga volite i razumete“. Sećaš se?
- Danas je sve interes. Koristoljublje je toliko uzelo maha da živ čovek, sve i da hoće, ne može da razgraniči šta je tu pravo a šta krivo. Ta reč, ljubav, postala je trivijalna, svaki njen smisao se vremenom skroz na skroz ofucao. Ljubav je nestala... Šaljem suze, al to fakat ništa promeniti neće. I nisam je ja uništio draga, već mali ljudi sa svojim praznim i ogavnim rečima. Za fraj su drali tišinu, i na ulici, i u kući, seriji, pesmi... Voleo sam je, volela me je, al nas sreća nije htela. Pa kaže, sam za stolom u kafani prazne čaše brojim. ?
- A sad je i rijaliti postao ljubav, pa sutra kad pukne veza pukne i bruka. Jebi ga, kasno si se setio da zašiješ sebi usta. Šta je ljubav, šta je ljubav - pitao se mali Mića. Mama, tata, da li je to možda pička? Točkići, točkići i šareni leptirići, jednog dana kad te povuku saznaćeš i ti šta je to đinđi minđi. A onda čika jebe batu, čika jebe seku, tata jebe tetu, mama puši celom svetu. Ma baš prava srećna porodica. Ma jebo incest! Važno je samo da izabereš pravog boga, i da on obavezno bude tvoje vere, a za ostalo ćemo se raskusurati u čistilištu. Smešno ti je, a? Mali priča nepovezano? Da, ja i moje mentalno rasulo. Al seti se sveznalice da je iz haosa sve nastalo. Sve što tvoje oči vide, rodio je kosmos. Možda nisi znao, al i kosmos je živo biće! Frka, a?
- Bio neki doktor, šatro, avatar za sve i svašta, kaže da svima želi dobro zdravlje i sreću a odgovara na pitanja koja samo njega čine srećnim. Ostale se trudi da ismejava, trudi se, trudi, al mu nikako ne uspeva. Ma važno da je uljudan i učtiv, tripuje beli mantil al mu manjka Hipokratova zakletva. On pita, on zaključuje, on sudi, on muda mrsi, on zna da se gandža bode u venu, bandoglavi magarac, šaban, znanje steko preko gugla. Nije se čak ni potrudio da svoje sponzore sakrije između redova rečenica, već ih je eksplicitno svima pljusnuo u lice. Čim otvoriš oči moraš da znaš šta trebaš da gutaš kako bi ostao zdrav, zdrav za sistem a bolestan za sve ostalo. Pa gutajte borovi i jele nove tablete za mršavljenje, jer i vi morate da izgledate ko lica s teve ekrana! Morate da budete deo, jer ako niste, onda ste nenormalni, gotovi za ludaru! Smršajte, jer debele niko ne voli, kvarcajte čireve u solarijumu da i zimi imate lep ten, pijte voćni jogurt, običan je živi kurac, i naravno fejslifting da i u 50-oj izgledate mladoliko. A povrh svega toga plastične sise i dupeta, zato što je prirodno aut, a sintetika je 21. vek. I tako redom... Sve manje vremena imam, moj život dobio je novog vlasnika, silom mu nametnutog. Krotko u sistemu, nema vrdanja. A tako silno bih hteo da promenim svet, da ga probudim, da oseti te pozitivne vibracije, al ne mogu sam... I možeš slobodno da urlaš, virtualni liku, pljuni me i mrzi, al ja ću ti ipak reći svoj stav, a ti tvoj i dalje nemaš. Flegma – to si ti. Za sistem samo korisnik, al kad te iskoristi završićeš isto gde i mi ostali, anonimni, nebitni...
- Slušaj me sada pažljivo, čitaoče! Boli me kurac za šablone Blog-a! Boli me kurac kako je nastao i kojoj svrsi služi! Jebe mi se za sve one koji redovno objašnjavaju njegovu definiciju i svrhu! Serem se ja na njihove kalupe. Jebe mi se ako me ignorišu, a ako me sutra obrišu, jebaće mi se duplo! Neka nam i ACTA ubace u proces umiranja, rekao sam već, karaćemo ih iz podzemlja. Jesi li skontao šta pokušavam sve vreme otkad sam ovde? SLOBODA, MIR, LJUBAV – to je sve zašta se borim. Ako si skontao, bori se i ti, ako nisi – skontaj. Potreban si mi, jer ne mogu sam. Znam da ova zemlja ima poštene, dobre i pametne ljude, al se oni ne čuju. Pomozi im da se njihov glas čuje, pomozi i sebi da se i tvoj glas čuje, jer samo zajedno možemo da se borimo za prave ideale, samo zajedno možemo da iskorenimo bolesti koje nam je sistem u mozak ugravirao: mržnju, bahatost, pohlepu, nacionalizam, nacizam, fašizam, rasizam... Potreban si mi da se držimo jedan drugom za ramena dok se vadimo iz govana u koja su nas uvukli, potreban si mi ko štit Spartancu da štitom razuma štitimo jedni druge od otrova koji seva iz zlobnih zenica onih koji žele da nas sprže, potreban si mi danas da od nule zajedno krenemo i gradimo sve one porušene vrline, da gradimo mostove i pruge i povezujemo se sa onima dobrima čiji se glas ne čuje, potreban si mi da sutra zajedno stanemo na čistom i iskrenom temelju SLOBODE, LJUBAVI I MIRA, da to bude naš trijumf i da taj pehar predamo onima koji dolaze za nama. Izađi iz tog prokletog memljivog kazamata i svima jasno stavi do znanja svoj stav. Ne dozvoli da drugi tobom upravlja, ne dozvoli da drugi žive život tvoj, ne dozvoli da budeš isti. Zar želiš da budeš šraf? Da li je to tvoj san? Imaš samo jedan život, i taj život je jedina stvar koju istinski poseduješ. Zar ćeš dozvoliti da jednu jedinu stvar, koja je samo tvoja i ničija više, gaze gnjide nedostojne tvojih govana a kamoli bilo čega drugog!? Upamti dobro da se ti rađaš i da ti umireš, ti donosiš odluke i ti snosiš odgovornost, ti si uzrok i posledica, sve i ništa, zvezda i prah, ti si početak i kraj, ti si život i smrt... Sve je na tebi. Ti odlučuješ. Opcije su: lokot na mozak, ili beskrajna sloboda. Biraj. Tik-tak, tik-tak, tik-tak... Časovnik otkucava, čoveče! Šta ćeš da budeš: rob sistema ili dete sunca? Hej, ne plaši se. To je samo sloboda. To ona kucka na vratima tvoga srca, čeka da je primiš... Oslobodi se... Budi tu, otvori um svoj i bori se! Bori se, makar cena bila prezrenje tebe od strane tvoje okoline. Ako platiš tu cenu, znaćeš da smo uspeli. Još uvek nije gotovo, pridruži se i budi čovek. A kad se budemo sreli na onoj drugoj obali života, ko zna, možda i ja tebi zatrebam...
- I na kraju, izviniću se samo jednom liku na ovom Blog-u, neću reći njegovo ime (nek tračare glođe jed), izvinjenje ipak ide, s tom rezervom što ne tražim oprost, već isključivo razumevanje za moje greške, ako ih je bilo. Ako sam pogrešio onda, onda ja znam zašto, ako grešim sada, onda lik zna zašto. Ako je izvinjenje opravdano a kasni, nek lik zna da su barijere razlučivanja, koje su me nagnale na ovaj korak, bile ogromne i nepojmljivo otporne na sve moje pokušaje da shvatim. To je samo dokaz da niko živ u ovom kosmosu ne zna sve, i da se svi mi učimo dok smo živi. I da smo, na kraju krajeva, potrebni jedni drugima... kako bi preživeli.
CHANGE THE SYSTEM!!!
Tri prsta i apel za mir (posvećeno "patriotama")
- Nalepio sam tekstove da čitate, ako umete, i da shvatite, ako možete. Jer lepio sam spotove, neke od njih čak i s lirikom preko klipa, al su vaše uši onda bile gluve. Sada se nadam da barem vaše oči neće biti slepe, tačnije, da vaš razum neće biti slep, i da će uspeti da skonta, ako postoji...
Od druga do druga
Od drage do drage
Od grada do grada
Provodim vijek.
Rasut u komade
Vezan samo pjesmom
Sebi i životu
Tražim smisao i lijek...
I moja ruka će se pružiti ka nebu
Zahvaliću se Bogu na belom hlebu!
Boga nema među lošima, moj Bog bez imena
Gleda isto svakoga, jednakog sa istima!
Moj Bog je istina i može da nam pomogne
Da isplivam iz mutnoga, domognem se obale
Vazduha da udahnem kad poplave nas poplave!
A odavno nas vuku dole, žele da nas podave!
Ja ne verujem tebi jer moj Bog ne laže
On kaze, ne brini, samo guraj ne daj se!
Oni vole đavola, ne daj da te prevare!
Nikada ne predaj se kad grmi ili seva sve!
Pusti neka reka teče, nekad plivaj uzvodno
Nekada po kamenju, nekada je udobno!
Zahvali se iz duše, jer je ljudi jako malo
Pokaži im koliko ti je stalo... i nek crknu!
Oružje ne govori, ono samo razdvaja
Mržnja je u ljudima i svaku glupost napaja!
Mene to ne zanima - glavu sam okreno
Al oči ja ne zatvaram - nisam tolko skreno!
Još uvek cujem da doziva nas isto
Evo tu je... i zato pišem ovo pismo!
Čitajte kad umrem, jer rođen sam da budem
I u sve to ja se kunem! Razumeš?
Ovo nije moja zemlja, ja nisam ovde rođen
Ovo je za druge - ja rođen sam de dođem!
Gde su moji ljudi - tu je moje mesto
A Bog nek mi sudi, bar od njega gubim!
Jako mi je žao što me neće čuti drugi
Za mene ste vi ludi, neki čak i nisu ljudi
Zato umri i nosi se, al moj vetar ti ne osećaš u kosi, bre!
I nemojte se ljutiti na mene što sam iskren
Oprostite na svemu, al ja sam pismen!
Mene ne možes da prevariš - unosiš mi blato
Kaljave ti čizme i ta sekira na pragu što ti kisne!
Ja je vidim, i ja se stidim, ne sebe, vec se stidim tebe
I ostaćeš na kraju sam - ko te jebe!
Brate zajebo si druge ali mene nećeš, ili ne smeš!
Moj Bog će vas kazniti, đubrad neka trunu
Što pobili ste narod, grešan sam - nek umru!
Kad znali ste da gurate u jamu pored drveta
Na grobu će vam biti cveća saksija, al uvela!
U čije ime ste ubijali? U MOJE NISTE!
U čije ime ste ih poklali? U MOJE NISTE!
Vaše ratove ste vodili - MOJE NISTE!
Ludilo!!! I sve ste ih dobili! A ja izgubio...
Od druga do druga (od druga do druga!)
Od drage do drage (od drage do drage!)
Od grada do grada (od grada do grada!)
Ja provodim vek, brate!
Rasut u komade (ja sam rasut u komade!)
Vezan samo pesmom (vezan samo pesmom!)
Sebi i životu (ja, ja) tražim smisao i lek! (Ikac - Rasut u komade)
I noćas gledam u zvezde. Pitam se, šta je sudbina?
Drhtaj u grudima. Zemlja večito žedna za suzama
I bol što obuzima. I noćas čekamo Godoa na stepeništu metroa
-sanjam sivo. A sanjao bih život...
O Bože, čije to grehove skupo plaćamo? Čije dugove vracamo?
Svi uzaludni ratovi, kišni dani bez duge
Mladi životi na koje su čekale neke nove pruge
Više ne gledaj svoj dom anđele! Umrećeš od tuge!
Zbog lažnog rodoljublja vršnjaci su ginuli a nisu ni krivi
O Bože, ja priznajem, ja sam PIčKA - ja volim da živim!!!
A slike mašu sa zidova, iako kažu da vreme leti
Molim se suncu da nas se ponovo seti.
I kunem se Bogom, vala, nema tog ideala vrednog mog jedinog života!
Svi veliki filozofi-utopisti - hvala
Al mene ne teši ta spika o patriotizmu, dogme i lažne nauke.
Ja znam da mrtvi plaču, jer srcem čujem jauke!
Jecaju i kunu, pitaju "Zašto? Jel bilo vredno?"
Jel bilo vredno? Reci to majci što je izgubila jedino čedo!
A mi i dalje živimo bedno i u očaju
Suze za raju u starom kraju. Celom svetu! Nek znaju!
Nek znaju da se ovde pucalo i plakalo iz istog očaja!
Nek znaju da ni dan danas ne znamo ni razloga ni značaja!
Rokao sam mikrofon u Tuzlu, primili su me kao brata
Pa svima je dosta rata! Mržnja nije naša, već nam je data!
O tata, reci zar danas treba da mrzim Hrvata ili Muslimana?
Pa sve nas muči ista rana iz starih dana!
Ljudi su ljudi, bez obzira sa ovog ili onog meridijana.
Iste nas stvari plaše... Oprosti nam grehove naše...
E, Marčelo...
Jadno je naše i povodljivo stanovništvo.
Čovek kad ništa nema, najlakše mu prodat zajedništvo.
Opet je uplakan cijeli Balkan
Imamo velke nacije sa malo mozga.
Tvrde očeve i vođe - oni su nam ko droga
Cijelo vreme biramo loše sisteme
Dragi moji ljudi, pa vrijeme je da se krene!
Neću više metke da ispucavam za sumnjive pretke!
Neću cijeli život da živim početke!
Mamu vam jebem! Đe god da krenem - u Evropu
Ljevo, desno, napred, iza - treba mi viza!
I naša je glupost strah i neodlučnost.
Većinska želja da smo u mentalitetu sela.
Taman dobro krenemo - pa u mržnju skrenemo
Nemamo strpljenja za nove, pa onda venemo
Zaboravili smo kako se smijat. Ti mišici na licu
nam se jednostavno ne miču.
Hej, evo ga! Kad estradu vidim
I opet nestane... Kad se sjetim đe živim...
Oče naš!
Ja nisam taj što zna, al nadam se da bar ti znaš
Otkud toliki bol, suze i strah?
Pepeo pepelu i prah opet postaće prah
Al niko neće znati što je na brata pucao brat... (Marčelo ft. Edo Maajka - Suze)
On je mlađi, rodio se kasno i nije mu jasno
Zašto otac govori da bi trebalo sve Srbe na vrbe
Kako da objasni da voli baš nju!
Baš srpkinju! Baš Milanovu kćer!
Kako objasnit ocu u kojem je bio geler
Kojem su cijeli odred pobili Srbi
kako objasnit tigru koji je uvijek išo prvi
Da je rođena u Zagrebu '85
Isto ko i on, i da sada nosi baŠ njegovo dijete?
Trebaće starom Ksanaksa, ko i njoj piva
Onda kad je sve počelo, kad je sa njim na maturancu bila.
Oni su urbana djeca, briju na exove i na partye
Ne zanimaju ih hvidre ni komunisticke partije
Oni vole samo Dinamo, i Eddyja i Dusa
Pacifisti bojkotiraju sve sto je Made in USA.
Oni su metropola akvarius, oni su radio 101
Da ih pitaš ko je predsjednik, oni će ti reći: ne znam.
Kasno je za pobačaj, iskreno oni pobačaj ne žele
Vole se ludi maturanti, svoje dijete žele!
Imam plan, reče im, tata i mama, ovo je Ana
Tako je svejedno svi zovu, prešutiće da joj je puno ime Milana.
Al ne, ne, saznali bi oni to kad tad
Stari voli kad sam iskren, zato im idem to reći sad, sad, sad!
Travno, zgrada, liftom do četvrtog kata
Prezime Marušić, njegova mama im otvori vrata.
Dobro veče! Bok mama! Fino miriše ti sarma
Ovo je moja djevojka!
Drago mi je, gospođo, ja sam Milana!
Ja sam Marija! Vi uđite sad će večera, vi se poslužite
Tak si zgodna, idite za stol, ja ću doći odma!
Za stolom stari sa Žujom puši Kolumbo cigarete
Na zidu Franjo spomenica, iz rata bajonete
Koga to moje oci vide?! Faljen Isus, sine!
Muški stisak ruku koje se znoje, i pitanje: koje je ime tvoje?
Milana, ona reče blago, i stvarno mi je drago
Prezime nije bitno. Ma bitno je, mala, bitno!
Dovodiš mi četnike u kuću! Mali, imas muda!
To nije sve, stari! Milana je sa mnom i trudna
Vec treći mjesec, dosli smo reći vama
Pa onda idemo do njenog oca Milana i njezine mame Jele.
Franjo, to je njihov život
Nek naša djeca rade što god žele!
Došli smo reći, mama
Prvo vama da ćemo se vjenčat!
Ako ćeš se s njom vjenčat
Onda, mali, možeš komotno odjebat iz stana
A obojica znamo da nemaš kamo!
On se samo diže sa stola, pogleda Milanu i reče:
Milana, hajmo, hajmo u pičku materinu odavde!
Ivane, stani!!!
Ivan stade, otac na koljena pade
Otac pade u plač, u desnoj ruci mu osigurač
Otac jeca, u lijevoj ruci bomba mu iz Kragujevca
Srce ga škljeca i kaže:
E ne i moja djeca!
Isto mi je, da mi ovaj srpski geler puče
Ili srpsko unuče da imam
Isto bi me bolilo, isto bi me ubilo!
Slušaj me, tata! Pun mi kurac više i tebe i rata!
I ustaša i četnika, i partizana i domobrana!
Ja volim nju više nego ti domovinu!
Tuđmana i generale! Ja volim nju i boli me kurac za ostale!
Ona je moj bljesak! Ona je moja oluja!
Moja crkva i papa! Ona je moja spomenica rata!
Unprofor prevlaka, ona je moja haška klupa!
Ona i dijete su mi bitniji nego ti i mati i sve to skupa!!
Otac se skameni, otac se ne miče, otac zanijemi
Marija mu, žena, smirujuće stišće šakama ramena
U sobi muk, jedini zvuk dolazi sa linije
Svira linija Mate Bulić i pjesma 'Gori Borovina'.
Gori, gori, mater joj jebem!
On gori dok gleda sina kako ga ne jebe ni pet posto
On je naprosto sretan sa četnikušom
Gleda svog Ivana, svoje dijete
Kako je hrabar i odvažen ko on devedesete.
Ali nije on za dom spreman, on ga napušta spremno
I nije mu svejedno, živjeće bez pomoći mame i oca
Ponosan, ali u strahu, s Milanom napušta.
Na ulicu Božidara Magovca Travnog, drži Milaninu šaku čvrsto
Volim te, kaže klinac klinki
Biće sve u redu, vjeruj mi, no sikiriki!
Ivan se poče derat: ne, ne, ne, neee!!!
Čuli su eksploziju kragujevke na ulasku u Utrine
Malo prije HG-spota Ivan se jecajući smota
Na zagrebački asfalt sad, ko da zna šta je rat... (Edo Maajka - On je mlađi)
Teorija zavere u lobanji jednog sajka
Gajtan do majka – daj ga, pa hajka!
Tajfunu ravan – taj sam za gamad
Antraks za ljaksad – strašna je farsa
Sav kajmak iz kasa daj nam jer glasam iz sveg glasa!
I šta sad? Cunamija i sarsa za sav taj narodni vapaj
Pa skapaj, nacijo raka! San satkan akcijom štaka
Ćopavih rodoljuba! Zar sam sramota roditelja
Ako ne jebem ratove jer svaki ima reditelja?
Seri, tebra, svedi me na izdajnika naše "više rase"!
Ljudi bre, vama je smešteno, al vam ladovina paše.
Anketa s mitinga radikala: "Cela planeta srpska, vala!"
Samo se sluša Alka Kurvica s ružičastog kanala
Al zato na kolac Marčela i ribu iz Elementala:
"Ma kakvo ’Bekstvo’,tralalala – njihova ruka nas je klala!"
Što se mene tiče, nabij disk o kurac, al nisi mudrac
Jadni disko buraz, tvoja zika i tvoj stav koji furaš
Ja bih čistkom sve vas! Gistro za neku Srbiju urlaš
A ne znaš ni jedan običaj, ikona ti služi za ukras!
Ne znaš gramatiku, ni motiku – sad modernica vodi puk
Samo laganica godi mu, a godinama muda u procepu!
Iskreno zgrožen svim tim – ja i moj bunt smo dream-team
I veći sam patriota iako po mitingu ne zviždim!
Bolje prouči poreklo, tebra. Dosta igara bez leba!
Taj Karić nek safta glavić, i sva bajka o "narodu s neba"!
A gde je tu ZEMLJA? Dilema: šta bi rekli moj i tvoj deda?
"Sećanja blede na herojska vremena..."
Ja kažem - ne baš! Rekli bi: "Samo deco ne ginite radi reda
sve je to partija šaha, armija pešaka strada za megdan!
Nikada više, kao Edgar! Ikara kliše – karasevdah:
Nećeš leteti sve dok vučeš sidra, vučeš, a ne znaš!
Komercijalni predah za mentalne snobove
Jer ne shvataju da imamo i lepše stvari za ponos, nego grobove!
Svi smo senke prošlosti
Sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal su 'svetli grobovi'?
Ili su mrtvi već odavno umorni?
Svi smo senke prošlosti
Sutra je juče, gde smo danas ja i ti?
Dal su 'svetli grobovi'?
... ili su mrtvi umorni?
Ako je otadžbina majka, fakat fura čedomorstvo.
I eto, otad imam taj gard, lakat guram, sve dok moj grob
Ne bude bio isklesan – trans-ekspres za nebesa
Al neću biti tako besan da i odozgo kunem sinove
Da dižu ralo i volove i sebi zabijaju klinove i auto-golove
Za činove i šatro-govore – kao, mirno je a samo ponor je sve što vidim!
Deset godina dug fitilj! A opet je prošlo 5, pa budi ranije dovitljiv!
"Opet onaj reper! Stereotipno sere on!"
Steram ti ga kroz tvoj stereo u sterilni mozak s teretom!
Ste rekli Bog? Taj mobilni pretplatnik nije dostupan
Mnogo smo ga cimali, a bio je strpljiv i postupan:
"Oče, vidiš! Očevidac si! Oče, vidaj me! Oče, koče siroče..."
A predsednici bi rat – pa neka se počne!
I onda bude – šta? Dal ti se pali prokleta lampica!
Nemaš da trampiš šta – ili život il zgarišta!
Dal ti se zgadi sad sav taj moderni rat haj-faj?
Pokreni sat, daj mat! Po meni je kraj za epohu starih kazaljki
Reci mi što smo sakati? Dal vredi plakati sad kad smo sve izgubili?
Jer, nema "Velike Srbije". Nema Kosova.
Ubili su nam čoveka s vizijom pa sad supu kusamo vuljuškom
jer imamo (ŠTA?) aplauz za kalauz, karakter što voli uživo 'Counter'
Plus, kućni video blokbaster: Severinu & Suzanu - da nam bratstvo i jedinstvo vrate
U sekundi, bivša juga drka i opet smo braća, brateee!!!
Dakle, mi smo cigani ko u onoj pesmi od Azre.
Dajte daire il ću sam da ih maznem – a dokle?
Neću da Srbija ima snage, ja bih da ima pameti!
Ako nas mrtvi vole, to su njihovi stvarni zaveti!
Možda nam moto nije bonton, al imamo predivan jezik!
Predivan folklor! To je moj ponos, kapiš!! (Marčelo - Senke prošlosti)
Trošna vrata, cijuk šarke. Modra šaka blizu kvake.
Sekund oklevanja, ko da starca grizu tajne
Stvari nisu sjajne kad se jave takne.
Java valja mrak preko tog praga
Cura steže dana trag, pre no što sazna
Gde je to došla i zašto je tu
Šta bi joj rekli ovi memljivi zidovi što ih hrani muk?
Odlikovanja, puške, predmeti takvi svud.
Treba im svetla da zasvetle, al u tami su
Sami za sebe, čini se da tako mali su
Svedoci ponosu i zanosu, stvarima što ga zbunjuju danas.
Pored njih, pognute glave korača. Ona za njim
Ćutke, niko da pusti ni glasa.
Ali, tišina svakako beše od stakla
Bilo je pitanje časa kada će pući u param-parčad!
I napokon, ulaze u sobu. Stari se smeši, guta knedlu, sa njom i teskobu.
O da samo može! Grimasa je taj osmeh.
Stid ga sede kose. Gadan je sam sebi, a ne ume bolje
Iznajmiti kurvu sa sina - do vraga, Bože!
Koliko loše, koliko gore ovo još može!?
A ona? Da li bi shvatila, uopšte?
Morbidni dar, muška stvar, a ipak ispod kože žmarci tutnje
Grebu, prave procep, jave bonsek ga kasapi u froncle.
Njoj šalje pogled, molećivi, slomljen pogled
Vapaj da shvati da on nije loš, da takođe vapi da shvati...
On upire prstom u tu avet, drhti i kaže: "Ovo je moj sin, Mladen."
Prsti mir traže... puckaju zglobovi, ne zna sa njima šta će
Do sada je sigurno shvatila zašto su mu modre šake.
Toliko puta njima udarao zid, tresao očaj
Zar slabe ruke tako čvrsto drže očaj?
Već toliko meseci, ni da se trgne momak.
Praznim očima zuri u zid. A ona - ona ga gleda i žali
Njega i stvari u sobi, jednako sive, reči joj fali
Ali, stari čita njen pogled, oči ga ljute
On je dočepa za skute, prosu reči na nju:
"Nemoj da ga gledaš tako! Nije on lud!
Nije retard, nisam ja monstrum što te dovedoh tu!
On je samo jedan od mnogih što odoše u vojsku
A završiše na frontu. I neka je za zemlju svoju!
Al nameri se sudba, on mi strada od granate
Rešiše da mi ga vrate, ali vidi kakav je!
A najviše me boli, najviše, ovog mi krsta!
Što mu je granata raznela, vidiš, tri prsta.
Da, baš ta tri prsta! Ko da mi se sudba ruga!
Meni koji sam sve dao zemlji, zašto meni?
Branio je svuda, ono je moje znamenje u predsoblju
Al šta mi vredi sada kad on ranjen je?
Ne mogu više! Ne mogu, neću da shvatim!
Šta vrede odlikovanja, sina ne mogu da vratim!
Dao bih život zemlji, uvek! Al čemu to?
Za koje sutra, kad je isto morao i on?
Ko da smo prokleti... koji je moj dug?
Šta smo krivi? Šta hoće od nas, dokle u krug?
Ti, nemoj da glumiš, znam da si smrt!
Toliko puta su mi tvoje oči stale na put.
Sad sam te prepoznao, nije mi nešto žao
Na moju dušu je odavno crni veo pao.
Sve sam dao. Sa životom dalje ne umem.
Predajem ti dušu. Ali ni sada ne razumem."
Ona ga uze za ruke, dodir beše ko vetar.
Nežna i lepa i osmeha tako vedra
Reče mu da ne zna - jer, očima gleda
A oči varaju, ona nije smrt za njega.
Ona je san, poruka iz daleka
Lako doneta od vetra sa lepšeg mesta
Da bi mu rekla da su priče ponekad tužne
Mučne, da po tome liče na ljude
Da rukom sudbe ne ispisuje se uvek bajka
Ali nikad, nikad nije gotovo pre kraja!
Sin mu je tu, živ je. I priča nije gotova. Nije.
I onda nestade, stara zavesa se zanjiha
Starac zaplaka. Priđe sinu, zagrli ga
Poče da kopni led. U sobi beše toplije... (Marčelo i Filteri - Tri prsta)
Rat, ne želim rat, ne želim znat uopće za taj pojam, želim ti biti brat!
Mir, ta rječ je tolko stišana, čovjek sam ko i ti, zasto me gledaš preko nišana?
Zbog čega toliko žarko želiš moju smrt, ako ti nudim ljubav, ko kartu za edenski vrt?
Ja poštujem tvog, a vjerujem u svog, drugim ga imenom zovemo
Al jedan je Bog! On te voli, On ti prašta, On poziva na dobrotu
On smije uzet život, On te drži na životu!
A što je to što u tebi potstiče zlo, da ono dobro u tom trenu tad nestane svo?
Nije raj na zemlji, imenima se puni lista za put ka nebu
Moj mene vodi preko Hrista, moje srce je humano
Ono nudi toleranciju, bez predrasuda za vjersku integraciju
Ono želi bit čisto, ono ne želi da jeca, jedno je sunce, jedno nebo, jednog Boga smo djeca!
Spas je istina! Probudi svjest dok nije kasno, ponavljam ovim rečima ako ti nije jasno!
MIR MIR MIR... LJUDI MIR MIR MIR MIR MIR...
Čemu tolika mržnja, zbog čega ti se tolko gadim, šta krivo radim?
Kraj sjebe mira sadim, al mi plod ne uspjeva
Ovde niče samo zlo! Meni krvlju natopljeno ovo tlo
Kakav osjećaj je ubit nečije dijete? KAKAV? Ne zelim nikad saznat! NIKAD!
A oni ljudi što mete, kako je njima? KAKO?
I dal se pitaju, Bože, u ovom svjetu pravde, zar imam krivu boju kože?
Dal mi vjera kriva što mi obitelj nije živa? Kom sam učinio lose? Ljudi sta se to zbiva!?
Odakle tolko izazvanih bjesova? ODAKLE? Odakle vam duše preći preko tolko ljesova?
Ne krijem, evo oprost, neće mi zacjelit rane, al ću molit da vam počne kucati to s ljeve strane.
Dosta klanja! Ustaša, balija, četnika, spasimo moral, ne dajmo da umre etika!
Dajmo djeci da rastu skupa ko da nisu stranci, zakopajmo mržnju na kilometarskoj distanci.
Naćićemo se u dobru, pružiti ruke oproštenja, al bacite oružje u ove rječi pomirenja!
Mir, mir, niko nije kriv, ma kurac nije!
Rat je bio, rat je prošo, ko zna kad će bit to prije! Pa i ne mora bit, o ratu neću repat više
Mir je svuda oko nas, a u nama ga nema niđe! Strah i nepoverenje neće isprati vrjeme.
Nema toga deterdženta da frustaciju opere.
Osim vjere i vjere u Boga, i vjere u sebe i ljubav, vjera, Bog i ljubav to me donira, odvede
A u miru sve je tiruriru nema strah, gladnija je svaka pa čak i najvjeća vlast.
Svi vole Boga, a svi ga i dalje psuju, Bog je jedan, a popizde kad tuđu molitvu čuju
Pa svojataju Boga, dele ga na moga, tvoga, naš je pravi, njihov babaroga - hare hare joga!
Kako manipuliraju, mir i Boga doziraju, nama nije dosta doza, treba nam narkoza
Mi na infuziju, care, nema ovde - treba davat, ljude učit kako pravit mira, ne ga prodavat!
Nemoš pakirat i prodavat za pedeset, on ti prirodno dođe i stane metar i šezdeset osam
A meni stane u gaćama od dvades osam. Jebi ga, kako kome...
AJMO OPET! MIR MIR MIR... AJMO MIR MIR MIR... (Shorty ft. Edo Maajka - Apel za mir)
[ Sloboda ili ništa!
]
02 Maj, 2012 14:18
Ria, Sunđer Bob, Patrik, Lignjoslav i gomila nesklada
- Ovo je priča koju vrlo rado pričam. To je priča o SLOBODI MIŠLJENJA zvanoj Ria. Ona, inače, trenira odbojku, polomila je prst, ona je treća, iz hemije, ne zna da skuva čaj, otkačena je ravno do skroz, ali ta glava ima perspektivu, te s toga ja uvek pratim njene članke, člance, mislim čitam njene postove, odnosno fan sam njenog bloga. A biti će tu i još koječega, mnogo štošta. Dakle, priča ide ovako...
Ria: Ja gledam Sunđer Boba! Ja obožavam Sunđer Boba!
Sunđer Bob: Ja sam glavni baja u tom crtaću!
Ria: Jupi! Jupi! Jupi!
Patrik: Jel misliš što ja mislim?
SB: Ja sam glavni baja u tom crtaću!
Lignjoslav traži labelo.
Ria: Odkaznila sam se!
Patrik: U-hu! U-hu!
SB: Ja sam glavni baja u tom crtaću!
Ria: Mama mi je zabranila da koristim mob.
Lignjoslav zvera u nebo.
Štrumfeta: Meni zaista nije jasno šta ja tražim ovde.
Ria: Ja sam štrumfeta!
Štrumfeta je zbunjena.
Draguljče: Ria, ti si ja. Mislim, ja sam ti. Ti si ja. Hihihi... Razumeš?
Ria: To mi i mama kaže!
Patrik: Jel misliš što ja mislim?
Lignjoslav čeprka nešto po WC-šolji.
Ria: Meni je smajli baš super! :)
Draguljče: Hihihi...
Štrumfeta: Ja ne pripadam ovom Hadu.
Ria: Lignjoslav, Lignjoslav, Lignjoslav sam ja!
Lignjoslav zbunjeno gleda u Sunđer Boba.
SB: Ja sam glavni baja u ovom crtaću.
Patrik: U-hu! U-hu!
Štrumfeta: Veliki štrumfe! Veliki štrumfe! Upomoć! Upomoć!
Ria: Komp mi baguje!
Ria: Komp mi baguje!
Ria: Komp mi baguje!
Dmc: ria, bićeš banovana.
Patrik: Jel misliš što ja mislim?
Ria: I’m here!
Ria: I’m here!
Ria: I’m here!
Dmc: ria, bićeš banovana.
Ria: Zašto?
Ria: Zašto?
Ria: Zašto?
- Dmc briše ria1998 sa foruma i blog SLOBODA MIŠLJENJA, i tim putem uskraćuje mladima da iskažu svoje mišljenje. (Znači, jedan te isti post možete objaviti hiljadu puta i niko vam nikada neće reći niti jednu jedinu reč, ali zato komentar ne smete ponavljati više puta. O ne, nikako ne! Jebena kontradikcija! Kontra - sve je suprotno, dikcija - zvuči umorno!) Dakle, SLOBODA je za neke još uvek misaona imenica, oni neshvataju njeno značenje, ne razumeju je i ne dozvoljavaju njeno ispoljavanje i uživanje. Kad već oni ne mogu, ili ne umeju, onda ne može - niko!
Patrik: Jel misliš što ja mislim?
- „Mržnja je osećanje koje vodi do izumiranja vrlina.“
- „Kada je naša mržnja suviše snažna, spušta nas ispod onih koje mrzimo.“
- „Ako mrzite nekoga, mrzite u njemu ono što i sami posedujete.“
- „Dovoljno je da jedan čovek mrzi drugoga pa da mržnja, malo-pomalo, zahvati celo čovečanstvo.“
- „Kada se sveti, čovek je isti kao i njegov neprijatelj; ali ako se ne osveti, onda je nadmoćan.“
- „Nema časnije osvete od one koja se ne izvrši.“
- „Velikodušnost je uvek retka, ali je glavna komponenta svega onoga što svet čini lepšim, i jedini protivotrov pomami za osvetom koja, zasigurno, uvek od zla pravi gore.“
- I na kraju:
- „Kad u apoteci savesti nemaš serum protiv pakosti, jedino u tuđoj propasti sebi nađeš radosti.“
Dmc: ...
Rebel: Ko ga jebe!
Branislave: KO GA JEBE!
Dmc: branislave, nemoj da pišeš velikim slovima, bićeš banovan.
Branislave: ŠTO? DA SE NE POTROŠI KOMPJUTERSKO MASTILO?
Rebel: Ma ko ga jebe!
Dmc: ...
PS - Nastaviće se... Ako ne budem banovan. Ili obrisan.
Dmc (u sebi): :))) bićeš, bićeš... :))) banovan, banovan... :))) obrisan, obrisan...
"
Da li smo skontali ko je ovde gomila nesklada??
