YO! Sad sam stvarno prso skroz, kroz ludilo letim ko brzi voz
Pljujem komunjare ko Boga Broz, i šta god pljunem ispadne štos!
Samo jebenu istinu šmrčem kroz nos, kroz vatru – bos
Buntom gradim most, u stubove zidam svaku svoju jebenu kost!
Plus krv i suze, plus srce i znoj, i dušu, i oči, i jezik svoj
Toj borbi daću sve, samo da sloboda ponovo osvoji tron
Jer neću da ćutim i gledam gnoj te fiktivne kaste, ugledni sloj
Tripuju pro, a u stvari su dno, nemaju savesti, duša im je vonj
Oni su zlo, oni su šteta, krajnja instanca – Belfabio vendeta
Oni su krem de la krem, al Semumovog sveta, Bundžija im smeta
Sad Bundžija je meta, rešile su sekcije, na slobodu – veta!
I svaki čovek što bi kroz istinu da šeta, postaje pretnja i dobija metak
Ljudi se boje pa ne brane svoje, već brane boje svoje
Sistema lošeg što sudbe nam kroje, zakon mržnje to je
Zbog moći, zbog love, slave, titule, diplome
Naše svetlo, drago, njihovim mrakom boje, zato postoje
Zato i tako visoko stoje, jer otimaju sve, i moje, i tvoje
Zbog toga sledi prozivka, što rešeta, i buđenje smesta iz mesta!
Draga bando, evo ovako, od sada, pa nadalje, svako slovo biće zaklon
Svaka reč – faktor, od ovog trena sloboda piše zakon!
I da bude jasno svakom, ne lečim se inatom, nit ljude darujem blatom
Samo naciji otvaram oči da već jednom shvate zašto!
Zašto su jadni, bedni, mučeni, bezvredni, izjebani ko Vendi
Zajebani ko Lepi Džoni, sjebani jer ih jebu ONI
A ko su to ONI? E vidiš, tu je problem. Ne vidiš ih jer nose maske
Tu je grb i kostim, vaška se krije iza vaške, a gnjida iza gnjide
Jer kad je sam ne sme ni da zine, al muda narastu kad je u gomili sline
Bagre rušenju vične, uštve dične razoru se diče dok masa kliče
I sve to bez grama stida, srama, blama, život drama, dan bez dana
Dan za danom kroz bulumentu – veleslalom. Pod 1: Mediji
Svakodnevno serviraju gluposti, trice, maloumnosti
Izveštačen izveštaj u lažnoj informaciji da te skrenu s pameti
I vode na put propasti, da čipuju ti mozak i u njemu stvore haos
Da ne znaš ni ko si, i da o zid udariš glavom, de fakto – praznom
Jer su ti poslednju nit pameti pokidali šupljom frazom
Dogme o Kosmetu, a Kosmeta više nema, sad je Kosovo republika
I Raška se na to sprema, CIA je sprema, a NATO čeka spreman
I Vojvodina se gubi, srpska Vlada je ubi, porezi – harač, tu samo narod gubi
Udba još postoji, novi DB se roji, BIA u službi sekcije, više nema Policije
Samo panduri u službi MUP-a, na čijem čelu je Dačić, i njegova tajna služba
I KGB još radi, riznica pod ključem, tako pomaže se Vladi
A u Vladi ko je? Vučić, radikal, komunistički obojen
Sve državne službe drži pod skute svoje, tužilaštvo, sudove
Čak i s VS je dogovor sklopljen, čim bunt progovori da odmah bude sklonjen
I Palma – Jagodinac, kaže da je patriota a novac zaradio u Trnovac
Tunel ispod grada, skladište dop-Hada, granice – otvorene, hors – nada
Kroz banke i of-šor novac se legalno pere, institucije ćute
I mute te pute, jer zajednički dil je da pare se na jednake delove dele
Lako je sve to kad Jorgovanka kontroliše banke, a Dinkić ekonomiju
Kako lako se tangram sklopi kad vidiš njegovu fizionomiju
I da dodam još i ovo, infrastrukturu drži đavo, Mrkonjić i Ilić
Kofer-Kipar-pravo – bravo! Mišković, Mitrović, Kole, Beko, Cane
I sistem funkcioniše, polako, na tenane. Sad Šarića kao traže
Sad kao ne znaju gde je, zar ne sliči na slučaj Mladić-Hadžić?
Ne brinite, sneg veje, kiša, vetar, NASA određuje vreme
A na vestima teme: Đoković je Brus Li, navijači – huligani
Policija stalno hapsi, ali klince što su na travi
I siromahe čiji su snovi u vodu pali zbog kredita
A imaš li para? Koga briga, ko te pita. Ti si nula. Ti si ništa.
A svita skita, ljiga čista, čista pista, pusta cesta, znaka nema
Al iz mraka šapka vreba, metak u potiljak, il sa štakom uz ožiljak
Ostaješ komiran od Prozaka što ti je kroz medije serviran!
Eto to je SISTEM! Kroz mozak tvoj instaliran
Štampa, TV, net, i Svet je vešto isplaniran! Konzumiraj!
Širi, deli, serviraj ono što servirano je tebi
To košta te štošta, robe, al ko te jebe, ti si dole
Ti nemaš prava da buniš se, i nemaš snage da usudiš se
Da glasno kažeš: DOSTA JE! Neću zlotvorima da predam se!
Da preda se poređaš sve tvoje prethodne poraze
Da izvučeš pouke i dalje proslediš poruke da ovo ludilo prestane
Da baš svo zlo nestane, da bar jednom narod složno ustane
I kaže jasno: GOTOVO JE! Pa nek nam bilo to i poslednje...
Al bar znaćeš da si reko nešto što nisi nikako smeo
I da na temelju tvojih reči neki drugi će graditi delo
Samo zajedno, bez povlačenja, samo zajedno, bez predaje
Nećemo više otrovne korove, srušene sve sne i spaljene domove
Da dajemo pare na ikone i slavimo mrtve grobove
Da se delimo na vere, i nacije, i grbove
Baš zato što smrdljivi sistem to tako nalaže!
Irineju, sad se krsti, ne verujem ti, jer si kostim
I sluga režima što njihove ideje kliče i nosi
Od naroda – prosi, pardon – otima, sedne u Audi i gladnom narodu prkosi!
Ti bi kosti, zar ne? Bog da prosti, no ti bi sve! Ti bi još, jer ti smeš!
A mi prosti, pa nas lažeš. I tako u krug, jer paše, dok zlatnom krunom mašeš.
Hej, reko sam da dolaze ti kurvini sinovi, da pazite šta radite kad uslede izbori
Sad eto vam, vi ste birali, i vi biste sad druge birali, al mi onda niste verovali
Zato sad kusajte čorbu koju ste sami sebi spremili.
I da znate, kraj – ovde nije, ovo je tek početak, jer novo poglavlje počinje!
Rekao sam tek broj 1, a nakon toga goreće sve, i goreće Svet!
Jer, buđenje na sve strane počinje, a ja neću stati dok me ne bude!
Hajd pucajte – ubice! Narode jebeno probudi se!
Čoveče, da li vidiš šta rade, bre?! HEJ ! ! !