Priviđenje

TEKST
Čep. Ja sam čovek čep. I nisam superheroj, nego žrtva.
Kada otvaranje duše ima zvuk otvaranja flaše,
zna se: razgovor će tu malo šta da spase. 
A i šta da joj kažeš? Reči iščašene od čaše
što očas na očaj zabazde, slome se i zgade.
A mali je sad prvi razred, sluša, ćuti, trpi, šta će.
Svađe i čarke mame i tate, i uvek ta reč: pare, pare.
I nisu izvor sreće, tako učio si ga, ćale,
ali tamo gde ih nema, nesreća još kako naraste.
Ti bi zagulio članke, ali ti nisi član stranke,
a sad ti vezu traže čak i da bi radio kao šanker.
Samo stid, beda, diploma bleda, kraj s krajem,
tome kraja nema. I ajde ti i žena.... kako mali da nema?
I drobi ga taj tajac kad zajmi da vrati zajam,
njeno ćutanje mu gora kazna no kad preti gazda stana.
Raspori se, kožo, da vrisak izađe naglas,
evo opet - kafana, opet u ruci je čaša. 
Ali tada -- crni čovek... tople oči, lepa reč,
kaže: „Vidi, nije kraj. Imam plan, imam sve.
Azerbejdžan. Građevina. Malo mučno, ali keš.
Evo ruke, samo reci, da li hoćeš, da li smeš?"

I kao kada izvučeš čep, iscure očaj i bes,
po stolu prosu se jed i poniženje i žeđ
da učini se baš sve, samo kad bi znao šta,
čoveče dobri, nebo mi te šalje, ti si spas!
Jer više nemam kud, a ako padnem ja,
šta bi tek oni tad? To samo bog zna...
Učinio bih baš sve, samo da imam šta,
Druže moj, nebo te šalje za spas.

Baku, mnogo ljudi što spaja ih isti jad,
ista glad, iste oči, ista volja da spasu stvar.
Ali ovaj obećani grad bar miriše im na nadu:
sagradiće život dok budu gradili tu zgradu.
Doduše, njih dvadeset u sobi, bez struje...
ali to je valjda privremeno, sve će to bolje da bude.
I malo je čudno to što svaki pasoš im je uzet,
no dobro, birokratija, radne vize, šta je -- tu je.
Dani teku. Evo već jedan mesec. Samo jedan toalet, 
a njih je devedeset. Sendvič u crnoj kesi, onoj kao za smeće,
struje i dalje nema, samo ovo tanko ćebe.
Malo il nimalo sna, a radnih sati petnaest.
Psuju ih i grde, jednog čak i tukli u besvest.
Nemaš ni dana da daneš, jer kazne te čim staneš, 
a one dobre plate samo kasne, i kasne, i kasne...

I sad znam, sve laž je! Slagao si me, brate!
Došao da ih spasem, sad oni meni šalju pare!
Bez pasoša, bez hrane, bez dostojanstva i nade
da odavde uopšte živu glavu čitavu ikad spasem.
I opet nemam kud, a ako padnem ja,
šta bi tek oni tad? To samo bog zna...
Ćuti i trpi sad sve, sve poniženje i jad...
Šta si mi to uradio? Mislio sam da si spas...

Znao je da sad je već pitanje žive glave
kad kolegu uze infarkt, jer mu ne dadoše da s radom stane.
Skupljaše pare da nekako telo kući vrate,
strepeći da ni sami drukčije neće otići odatle.
Jer svako ko se bunio, osim novčane kazne, 
beše i do krvi mlaćen, s pretnjom da je zadnje.
Policija ne haje, ti si roba, robe, neka te.
Ko zna ko je sve umešan, tek užas ne prestaje.
Ali onda to, odjednom, puče sve:
tokom noći, neki čovek reče: „Krećite.
Samo ovde potpiši da je dobro sve,
da ti je plaćen keš i da sve beše fer."
I tako to sa svakim pojedinačno,
Onda mu baci kao psu neku siću na pod.
Potom sve njih u kombi, ko da je tor.
Аerodrom, i to beše to.

To? Zar je to sve? Gde je kraj, šta je posle?
E pa vidiš, tu je problem: sad i priča ima svoj čep.
Ti ljudi, sad su ovde. Oni ćute, jer se boje.
A tamo negde, crni čovek u ovaj košmar vodi nove.

Ali onda kad izvuče se čep, cureće očaj i bes,
po stolu prosuće jed i poniženje i žeđ
da učini se baš sve, samo kad bi smeo šta,
samo kad bi neko stvarno začuo taj njihov glas.
Čuo bi očaj i bes, jed, poniženje i žeđ
da učini se baš sve, samo kad bi smeo šta...
Samo kad bi smeo da... samo kad bi smeo da...
Čep.

 " title="" class="ltVideoYouTube" />

Trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije u Srbiji

Trgovina ljudima je globalni problem koji našu zemlju višestruko pogađa. Naime, Srbija je zemlja porekla žrtava trgovine ljudima, zemlja tranzita i zemlja destinacije gde žrtve bivaju ekploatisane. Među identifikovanim žrtvama preovlađuju naši državljani a sve je češća interna trgovina ljudima, za koju je karakteristično da se sve faze – od vrbovanja, prevoza, kupovine, eksploatacije i preprodaje – odvijaju u granicama jedne države. Uz preovlađujuću zastupljenost seksualne eksploatacije, sve više zastupljen oblik trgovine ljudima je radna eksploatacija.

Sa prvim slučajem radne eksploatacije NVO ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima se susrela 2005. godine. Samo taj slučaj dovoljan je da poljulja brojne predrasude uvrežene u našem društvu – da žrtve trgovine ljudima ne mogu biti muškarci, da su to neobrazovani i siromašni ljudi, te da se osobe u lancu trgovine ljudima isključivo eksploatišu u seksualnoj industriji.

Od tada je problem trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije sve vidljiviji – svaka šesta žrtva kojoj je od 2005. godine pružana pomoć u ASTRI bila je radno eksploatisana. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, u regionu kome pripada Srbija, 4 od 1000 ljudi žrtve su prinudnog rada. U svetu je čak 21 milion ljudi izložen ovom obliku nasilja.

Žrtve radne eksploatacije iz Srbije uglavnom su muškarci, različite starosne dobi, najčešće eksploatisani na gradilištima u zemljama Bliskog Istoka i bivšeg SSSR-a.

Uprkos dugogodišnjoj prisutnosti ovog problema, sistem pomoći žrtvama radne eksploatacije karakterišu brojne manjkavosti. Nepostojanje skloništa za muškarce žrtve trgovine ljudima, neadekvatna zaštita prava eksploatisanih osoba i pomoć ograničena na kapacitete malobrojnih nevladinih organizacija, samo su neki od problema sa kojima se osobe koje su preživele trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije suočavaju tokom reintegracije. Sa druge strane, njihovi eksploatatori prolaze nekažnjeno – do sada nije doneta ni jedna osuđujuća presuda za radnu ekploataciju kao oblik krivičnog dela trgovine ljudima. Bez obzira na ozbiljnost situacije, međusektorska saradnja i sistemski pristup rešavanju ovog problema još uvek nisu uspostavljeni.

U cilju podizanja svesti javnosti i podsticanja svih nadležnih aktera da povećaju napore usmerene na borbu protiv radne eksploatacije, ASTRA je pokrenula novu medijsku kampanju pod sloganom „Stop radnoj eksploataciji!“, koju su podržali OEBS i Austrijska agencija za razvoj. Jedan od nosećih elemenata je Marčelova pesma „Čep“, inspirisana slučajem SerbAz, najvećim poznatim slučajem radne eksploatacije sa kojim smo se susreli.

Vrste pomoći dostupne u ASTRI

Radnicima  koji  su  uspeli  da  izađu  iz  lanca  trgovine  ljudima, u ASTRI je dostupna pomoć tokom oporavka i ostvarivanja njihovih prava. Pored pravne pomoći, po potrebi im se obezbeđuje medicinska i psihološka pomoć i druge oblici neophodne podrške.

U cilju uspešnije prevencije konsultantkinje ASTRA SOS telefona pružaju informacije o sigurnim migracijama, eventualno poznatim destinacijama eksploatacije, radnom  zakonodavstvu u određenim zemljama destinacije, dokumentaciji potrebnoj za  obavljanje određenog posla koja se traži u nekim zemljama destinacije,  informacije o licenciranim agencijama za zapošljavanje u našoj zemlji, prosleđuju kontakte organizacija i institucija u zemlji destinacije i omogućavaju pravnu analizu ugovora pre potpisivanja istog sa poslodavcem.

ASTRA SOS telefon: 011 785 0000

Mail: sos@astra.rs