- Уваљао
сам се синоћ на гајби своје веома добре пријатељице. Она, а то морам да
подвучем, не припада ниједној странци (не може да нађе поштену
) али прати
политику земље, па чак и региона (вероватно због рођака које има у Хрватској,
БиХ, републици Српској). Елем, циркали смо вопс, играли шах, на рачунару
Атомско склониште, лагано, тихо... Хтели смо да се мало опустимо и разговарамо
о неким нашим приватним стварима, да се мало насмејемо и бар на трен, бар на
једно вече заборавимо наше проклете судбине, наш мртав град, на беду, јад и
страдање нашег Лесковца. Покушали смо, али нисмо успели. У томе су нас омели
пијани балавци који су се пребијали пред њеном зградом. Зашто? Не знам. Из
њиховог мумлања, хистеричног арлаукања и језивог беса, док су се међусобно макљали,
нисам успео да схватим узрок избијања њиховог сукоба. То је трајало неких
десетак минута, а онда су се уз претње и псовке, које су упућивали једни
другима, полако повлачили свако својим путем, уз стереотипно обећање да ће
једни другима јебати матер кад се следећи пут буду срели. У току њиховог
међусобног пребијања полиција се, наравно, није појавила. Дошли су тек кад више
ту никог није било. Нису се чак ни потрудили да извуку своја дупета из мупа,
само су подручје прелетели погледом, а онда наставили лагано да се возикају
улицама града. Као, одржавају ред и мир. Заболе их да излазе из топлог мупа у
хладни Лесковац. Страшно.
- Након овог инцидента, моја пријатељица и ја, више нисмо могли на миру да уживамо у нашем малопређашњем трипу (баш тада се провртела песма „Рађају се нова дјеца“, одмах за њом „Не цвикај генерацијо“). Ћутали смо. Мене су стихови најежили, згужвали ме и вратили у мој константни песимизам. (Јеби га). Она у контемплацији, са сузом у оку, оном сузом која ти посече срце кад год је угледаш. Јебем ти живот! Моро сам да је вадим из тог трипа, како њу тако и себе. И тако (да скратим патетисање) реч по реч кренули интензивно да разговарамо о политичкој ситуацији у граду. Морам признати мојој омиљеној теми. Одмах сам децидирано тврдио да је за сав овај крш и лом по граду крив градоначелник Лесковца. Моја пријатељица се на то успротивила рекавши да за то није крив градоначелник, већ неспособна полиција. Ја сам оштро реплицирао, одговоривши јој да је градоначелник одговоран за све што се догађа у нашем граду и да је, на крају крајева, он тај који управља полицијом, што је и доказао више пута. Хладноћа је полако гутала Лес, мрак је брзо прекрио мој живот...
- Драган Коцић, познатији као Бољта, припадник је Демократске странке која се тренутно налази у владајућој коалицији. Створио се ни од куда, скинут с конопчета и из неке вукојебине стављен на трактор, на коме је поносно дојахао у наш град, и постављен за градоначелника. Како и на који начин заиста нисам паметан да одговорим. Али то је мање важно. Оно што сам заправо желео да кажем је то да се тај нестручни и неписмени кобац обрушио на наш град и то тако што се слизао с менажеријом из Г17+ и црвеном багром свима нама добро знаних комуниста под заставом СПС-а, који су се сада шатро проевропски орјентисали. Против те црвене багре, против тих комуњара, против тих лопова који су од 90. кренули да харају Лесковцем, борили смо се десет година. Десет предугих година. И када смо таман помислили да смо их коначно свргнули са власти десио се неочекивани обрт. Та багра, која данас по правди треба да гули решетке затвора, вратила се на власт и то поноснија но икада пре. Питам себе како је могуће да се десет јебено предугих година бориш против криминалаца и убица, подржаваш демократију и надаш се да ће коначно, када демократија уплови у наш град, с њом стићи и пролеће и коначно нам сванути, а на крају дочекаш да се баш то пролеће, за које си дао и крв, и сузе, и зној, а многи и своје животе, претвори у најоштрију зиму која је икада опасала Лесковац. Та Демократска странка је пљунула на све нас и удружила се с нашим највећим непријатељима, с нашим џелатима. Заборавиле су демократе да су то били и њихови џелати, заборавили и то само због фотеље. Због усране функције, због власти. Они су изгледа заборавили, не и ја. И схватио сам: „Власт је најопаснија дрога!“ Ко се једном на њу навуче веома тешко се са ње скида, или се никада не скине. Заувек остане зависник. Баш тај пример су нам демонстрирале и демократе. И то не само на локалном, већ и на републичком нивоу. Катастрофа.
- За све време свог мандата, градоначелника Лесковца, Бољта није учинио ништа за наш град, али апсолутно ништа. Гради неке клацкалице, за које тврди да су мобилијари, некој гладној деци по селима у околини Лесковца. Не знам дал им се руга, дал их подјебава? Шта им то ради? Гладној, голој и босој деци, чији родитељи пребијају кичму како би их одхранили и одшколовали, господин Бољта уместо да олакша тако што ће њиховим родитељима обезбедити посао на коме ће имати плату достојну човека у 21. веку, место да им омогући боље и ефикасније школовање, савременије здравство, место да их нахрани и обуче, он им поклања клацкалице од дрвета. То стварно изгледа као да им се руга, као да им је рекао: Ево вам клацкалице па их глођите. Једите их, облачите се њима, преживите помоћу њих, јер то је демократија, јер до сад их нисте имали, па ево вам их сада.
- Где ли му је памет? - питам самог себе.
- Да их је мени поклонио истог тренутка бих му их забо у оне његове кљакаве ножице, а ону његову кобац фацурину бих му нагурао у тај његов „мобилијар“ па нек се слика с њим за новине. Кад већ човек воли да се слика. Он је иначе надалеко познат по томе. Стално вуче оне полу-новинарчиће са собом, даје им неке бесмислене изјаве и слика се, упорно гурајући ону његови сировина фацу у екран телевизије Лесковац. Нарочито ње, јер се та вајна телевизија, са својим неспособним и неписменим и уредницима и новинарима и водитељима и шта већ, слизала с њим па сад заједно поносно оргијају по нашем граду. И друге телевизије му се увлаче, али ова некако највише. У брутално сиромашним вестима, које личе на све само не на вести, делују као неки бугарски циркус, господин Коцић заузима највише простора. Стално је тамо присутан и стално кења како он све ради за Лесковац. Повраћа ми се од његових идиотских изјава и стварно ми није јасно шта је он то толико учинио за Лесковац те се толико хвали. Колико ја знам све што је учинио било је - потоп. Лично је он, тај дрљави планински лижисахан, и то баш на телевизији Лесковац, дао изјаву у којој је на сав глас хвалио и до небеса уздизао Нешу Експерта зато што је овај отворио неку радњицу и у њој запослио двадесетак људи. Тада је Бољта рекао да су нама баш такви људи потребни, такви који улажу у наш град и који запошљавају наше људе. То за „наше људе“ лепо је рекао, штавише истинито, јер и запослио је своје људе, као што их свуда немилице запошљава. Та цепаница с полудисперзијом у глави хвали тог Нешу Експерта и тврди како су нама потребни баш такви људи и да ће нас баш они извући из гована у којима смо дебело и дубоко залегли, боље рећи потонули. Па ако је тај балван од градоначелника заборавио ко је Неша Експерт, ја, бре, нисам и никада нећу! Тај Неша је најнеписменији ћуран у овом граду, сем тога он је и велика вуцибатина. Баш бих волео да наши брижни тужиоци и судије испитају одакле том Неши толики капитал. Он јесте експерт, али за махинације уз помоћ којих је и дошао до толиког капитала. Био је клошар, обичан пикавац, а сада не зна шта има. Па како то одједном? Није одједном. Годинама је тај термит роварио темеље овог града, прихефтавајући се свакој власти, и на крају је згрнуо огромно богатство и поотварао те његове радње да убира приход од празних џепова грађана Лесковца. Ето вам полицијо, тужилаштво, судије и остали па преиспитајте случај „Експерт“ и објавите како је Неша стекао капитал. Хоћете ли? Тешко. Мунуће вам Неша, као и до сада, који еврић и ви ћете ваше корумпиране гузице подмазати тим митом, а нама ћете увалити ону стару шатру: „Све је по пропису.“ Да, како да не.
- Вајни градоначелник, коме трбушина испада из кошуље док несигурно гаца оним својим кљакавим ногицама, хитајући на сликање и снимање, учинио је још нешто за наш град. Нешто од чега сам се згрозио и ужаснуо. Промовисао је надобудног силеџију, хулигана и батинаша у директора спортског центра Дубочица. Александар Ђуровић је од локалног батинаша и џаболебароша именован, и то лично од госим Бољте, за сакупљача пара од спортског центра, који су годинама градили наши очеви и мајке. Те новце ће наравно поделити они, међусобом, а даће и осталим коалиционим партнерима њихов део од наших пара. Чекали смо на тај базен годинама да би на крају плаћали папрену цену улазница неком неписменом џаболебоњи. Тај исти џаболебоња има своју приватну агенцију „Ђуровић security“ сачињену од локалних дилера дроге, бивших робијаша, хулигана и осталих набилдованих мудоња с досијеима дебелим ко Вујаклијин лексикон. Жао ми је што великог Милана Вујаклију сврставам међу ову гамад, тачније, не сврставам већ убацујем, поређења ради, његов дебели лексикон страних речи и израза с исто тако дебелим досијеима Ђуровићевих припадника за разна недела која су починили, која чине, и која ће чинити, јер им је то омогућио лично наш градоначелник и то на тај начин што је Александра Ћуровића окитио плакетама и ордењем за његове заслуге којима је украсио наш град. Питам се само које су то заслуге? Избијени зуби младића пред дискотеком „АБЦ“? Масницама и подливима којима је даровао малолетнике у „Рупи“ или неком другом објекту који обезбеђује он и његова банда? Да ли смо заборавили инцидент на кошаркашкој утакмици у СПЦ-у Дубочица када је неко од његових мајмуна кренуо да се разрачуна с навијачима Здравља, популарним Blue Boys момцима, који су сасвим фер и коректно навијали на тој утакмици, а онда је добио и подршку полиције која је једва чекала да ускочи и крене с пребијањем, за шта су се веома добро специјализовали свих оних и ових година. Навијачи су се повлачили, покушавајући да смире полицију и укажу им на неспоразум, али глуви пендреци нису слушали. Пребијали су као помахнитали и богами пребили добар део навијача. Ја нисам заборавио. Нисам заборавио ни то, а нисам заборавио ни када им је Бољта, уручивши им ордења за њихове подебеле досијее, омогућио да даље наставе да раде то што су радили и до сада: да пребијају свакога ко им стане на пут, ко их само погледа, и то сасвим слободно, јер сада имају и заштиту полиције и дозволу градоначелника. Изгледа ми да госим Бољта прави своју личну армију кољача, баш као некад Слобо. И тешко да ће Лесковац угледати сунца зрак након оваквих поступака нашег кобца са трактора.
- Шта је још учинио наш драги градоначелник? Огребао је здрави асвалт дуж целог Булевара и још пар уличица, и пресвукао га новим, потпуно истим као и претходни, и опрао лову кроз ту шатро инвестицију. Опште је познато да се кроз изградњу путева најлакше крадуцкају новци, те је и наш Бољта Конопче, баш као некад Веља Илић, направио аферу, која је протекла апсолутно незапажено, јер је пре тога добро припремио терен и на време уклонио све могуће трагове, те тако не знам како да афери наденем име. Ајд нека буде афера „гребање“, без закукуљених назива, чисто да се зна на шта се конкретно односи.
- Док све ово пишем нешто гледам и размишљам. Па он уопште није глуп и наиван како сам ја помислио. Он је штавише веома, веома интелигентан и промућуран. Забија нам га суптилно у буљу сваког јебеног дана док нам се цинично кези in the face кроз објектив камере његове телевизије. Кажем његове зато што је преко свог компањона држи под чизмом црвене боје, а јавности се издаје да је жут од главе до пете. А шта ми радимо за све то време? Ћутимо. Ћутимо и чекамо, само не знам шта. Ваљда тај смак света 2012. па да лепо одемо сви у прекрасну материну. Пошто ћутимо и трпимо тог брђанина онда смо вероватно то и заслужили. Премда смо ми смак већ одавно доживели још 90. кад нас је карао Милошевић на републичком и његови клонови Гојко и Жмигавац на локалном нивоу. Изгледа да смо се на њега навикли те нам и не смета, а и шта може ново да нам донесе тај дугоочекивани смак света? Ништа што већ преживели нисмо. Да, навикли смо се.
- Шта је још учинио за наш сјебани град mister mayor? Ах да, саградија нам је мос! Рестаурирао је мост који од Трга револуције преко Ветернице води до главне Поште. Јест богами. Ала га је рестаурирао свака му част. Алал му качамак. А поред моста и око моста? Беда, крш, лом, депонија. Али добро, мост је леп, мора се признати. Што јес - јес. Но, да се ми лепо договоримо и то овако:
- Поштовани господине градоначелниче, хвала вам на мосту који сте нам рестаурирали. Заиста вам много хвала. И ево, предлажем да негде на мосту, и то на видљивом месту, уклешемо ваше име и презиме, као знак захвалности, али да нам се ви у то име реванширате и то тако што ћете поднети моменталну оставку на место градоначелника, без права на накнадно повлачење исте, и сместа отићи тамо одакле сте и дошли. Што се мене лично тиче можете слободно да се увучете у ону вашу омчу, само овога пута то урадите беспрекорно професионално и немојте да оманете. Ако сте се пак предомислили, у вези омче, онда само одите, негде далеко, далеко да вас моје очи више не гледају. И не враћајте се, молим вас. Оставите нас и наш град на миру, јер доста је било. Узели сте му шта сте могли, заситили се, надам се, и сад лепо покупите прње и марш на планину, брдо, у брлог, у где год одаберете. Широко вам поље и далеко вам лепа кућа.
- Наставиће се... јер ја више "НЕЋУ ДА ЋУТИМ!" 
