- Мистер „Волим и ја вас“ зајебо је и Хаг, и Европу, и Свет, а богами и нас. Ајд што је зајебо остале, њима га и није нешто много накривио, али нама га је забо до крајника. Сви смо чекали да га осуде за сва најгора нељудска недела и да га затворе у чамионици бар на једно 50 година, минимум. Међутим, као што рекох, зајеба нас Слобо на најлукавији могући начин и то тако што је умро. Умро човек и то мртав ладан. И шта сад? Ником ништа. Мртвом човеку немож се суди. И тако је извуко своју злочиначку гузицу. Ето.
- Мислио сам да ће после петооктобарске револуције, после доласка демократије у Србији и Лесковцу бити препорода, да ћемо коначно дочекати ту дугоочекивану слободу, да ћемо коначно у миру моћи да маштамо, сањамо, мислимо, пишемо, говоримо, ходамо, да се смејемо и радујемо животу. Мислио сам да ћемо ући у ту Европску Унију, да ћемо ући у тај НАТО, да ћемо препородити економију, привреду, индустрију, да ће се стандард грађана подићи на ниво нормалног и достојног за један људски живот у 21. веку. Мислио сам... Али мислити и срати није исто. Хух... Јеби га...
- Бивши радикал, задриго и мастан Шешељев подрепаш, скинуо је старо и обукао ново рухо. На старом је била мајица са Шешељевим ликом и натпис: „Шешељ Српски херој“, и беџ, такође са Шешељевим ликом и натписом: „Слобода за Шешеља“. Сада је све то скинуо, бацио у канту и обукао ново одело. Ново одело сада се зове Српска напредна странка. (Напредна? Може ли радикал бити напредан? Хм... Не бих да прејудицирам, али...) На челу те квази-странке налазе се бивши шешељевци Томислав Николић и Александар Вучић. Гробар и његов покусни кунић су до јуче клицали пароле добро познате свима нама, али није згорег да се потсетимо. Било их је много, али ево пар њих: „Карловац-Карлобаг-Огулин-Вировитица“, „Велика Србија“, „Срби су небески народ“, „Концепт Велике Србије представља смисао постојања Српске радикалне странке“, и још много, много других сличних срања. А сада су се шатро препородили и окренули ка Европи. Нова проевропска надри-странка у Лесковцу је имала доста проблема. Разни радикали и радикалке борили су се за место шефа Српске напредне странке у Лесковцу. Након много перипетија ипак је изабран стари и искусни шешељевац Горан Цветановић. Тај термит који је годинама боравио у Шешељевом анусу, ту негде око простате, сада се завуко у други гужњак, нови, напредни, проевропски гужњак великог Српсог неонацисте и расисте друга Николића. Задригли чачкач разних простата позвао је чету квази-новинарчића и трчкарала са камерама, стао испред јадне и бедне распале фонтане и онако промитиван и неписмен, зајапурен у лицу од силне масне хране коју свакодневно трпа у своју трбушину док лесковчани гладују већ пуних 30 година, дрзнуо се да критикује владајућу коалицију. Трабуњао је о томе како је могуће да у 21. веку Лесковац, као пети град по величини у Србији, нема једну најобичнију фонтану. Рекао је, ако је то уопште био говор, мени је то више личило на мумлање, да је владајућа коалиција обећала како ће санирати и пуштити у рад нашу велелепно бедну фонтану, али то није учинила у обећаном му року те је он изишао пред грађане Лесковца, наравно путем камера, да то свима нама предочи. (Сироти ми, јадни и слепи то рихтиг нисмо знали. Хвала му што нам је отворио очи.) Тај исти Цветановић је заборавио да та иста фонтана није радила ни у његовом мандату градоначелника илити председника општине, како се то тада звало. Заборавио је он, можда, али ја нисам. Тртљао је и како је владајућа коалиција обећала да ће окречити зграде у центру града, у Булевару, али да ни то обећање нису испунили, то јест јесу, али делимично, јер су окречили само лице зграде а позадина је остала онаква каква је и била - бедна. Тај исти Цветановић је такође заборавио да је током његове деспотске владавине по Лесковцу проблем тих зграда у Центру био још гори него што је данас. Он је заборавио, не и ја. Пенио је он још нешто, али се то његово мумлање чак ни на slow motion приказу разабрати не би могло. Затим је наставио са својом „напредном“ кампањом, овога пута тема је била „ЛЕГАС“ (градска аутобуска станица). Држао је критике и придике, у фазону: како је могуће да још увек пројекат Легас није завршен, како је то срамота, како то нема смисла, стално провлачећи кроз свој неговор патетичне и тривијалне фразе како он то све говори и ради за добробит и у корист грађана Лесковца, премда ниједног тренутка није поменуо да он и његови пулени имају епохалну идеју како да коначно заврше фамозни „ЛЕГАС“ пројекат. (Вероватно би га „одрадили“ само кад би се докопали власти, јер одрадили су они много тога док је мистер Цветановић био градоначелник у руху СРС-а, но не би му сметало ни да хендлује транге-франге у оделу СНС-а; јер ту разлике нема. Апсолутно.)
- Помислио је славни Меско да ће, променивши странку, променити и себе, помислио је да ће му лесковчани заборавити све оне махинације за време његовог мандатарења, помислио је и да ће се као проевропски оријентисан коначно научити да се правилно граматички изражава или да бар научи да разговетно артикулише то своје арлаукање. Помислио је, али се изгледа негде зајебо, јер, како каже стара српска изрека: „Вук длаку мења, али ћуд никада.“ Џаба њему све то сликање, снимање, критике, придике, курац-палац, јер знамо се Меско напредњаку, радикале, комунисто. Знамо се одлично. Али мене занима само једна ствар: Колико дуго још мисли да касапи, уништава и зластавља Лесковац? Изгледа да му је било мало оних десет година у комунистичком и ових десет у неокомунистичком периоду, па би вајни политичар још мало да сиса фондове, јер је и он чуо за кредите и донације из Европе, за кредите из ММФ-а, па би да се пришрафи и он ако може, да дода још коју нулу на свом рачуну, а то што ћемо те кредите ми морати да враћамо баш га величанствано заболе. Е мој заборављени граде, шта ти раде, ко ли ми те краде?
- Драге моје грађанке и драги моји грађани Лесковца, имаћете прилику да на следећим изборима, а надам се да ће их ускоро бити, гласате за особу за коју мислите да ће Лесковац извући из рушевина и вратити му бар трачак некадашњег сјаја, барем мало достојанства које је некада поседовао у свом скуту. (Да ли требам да вас подсећам да је Лесковац пре другог светског рата био једна од најразвијенијих општина у Србији, што се тиче трговине, индустрије, менталне хигијене и хигијене града уопште? Мислим да не. Ко зна - зна. Ко разуме - схватиће.) Молим вас да пре но што заокружите број с именом и презименом на гласачком листићу веома добро размислите пре него што учините нешто неразумно. Ваша је изборна воља за кога ћете гласати, то право даје вам устав и закон Србије, али добро пазите, јер ако којим случајем заокружите Горана Цветановића или било ког представника Српске напредне странке, забошћете нож у леђа Лесковцу и то до корице. Само знајте да овога пута из тела нашег града неће потећи црна крв, јер је и нема. Лесковац је одавно мртав и сасушен, и ако га прободете мачем СНС-а из њега ће само изаћи прах, а тај прах угушиће и оно мало беде што је остало од нашег Лесковца. Зато памет у главу и пажљиво бирајте. Нисам месија, али једно сигурно знам: СНС ће нас вратити у деведесете, а сви добро знамо како нам је тада било. Мислим да нико у овом граду не жели да се то проклето време врати, а ако се врати бићете криви ви који сте гласали за крвнике који су нас пљачкали, крали и пребијали годинама. Ако сте заборавили ви - ја нисам, и никада нећу! Меску је место у затвору, а не на улици и никако не у скупштини, јер ће тамо само наставити да лаје, као што је лајао годинама уназад.
- Доста
је било! Ја више „нећу да ћутим“! 
