Priviđenje

 - Ne. Nije da sad kao ja oću nešto se žalim, kukam, rondzam. Ne. Nije ni to. Nije olajavanje, ogovaranje. Nisam ja alapača. Nego eto. Oću da kažem. Imam pravo da kažem. To pravo mi nalaže pravo da kažem pravo šta mi je na plućima. Osim nikotina. I lepka koji umuvavaju na kvarno. Pa se posle ti pitaj što si nikotinski zavisnik. Ti si u stvari sintetički zavisnik. Lepkovni. Drogirant. Al o tome drugi put. Sad oću u pero kompjuterskO da reknem bičarki sve! Koz šiz madafakin bič. End ov stori.

- Sve je bilo okej. Taj dan kao san. Lepo vreme. U prolazu. Ona. Ja. Osmeh njen meni. Osmeh moj njoj. Start. Razgovor. Kafa. Gajba. Kres. DO DŽADŽA!!! Šo bi reko moj ortak. Neću da mu kažem ime. Nea smisla da razotkrivam identitete nevinih persona. DakleM, kres. Pljuga. Slatko. A onda glođi zanoktice. To je ta tzv. ljubav ljudske vrste. Ukratko. Unedogled, to ti je jedna najobičnija noćna mora na javi i u snu i to samo zato što je ti želiš. Ne dolazi ti ona sama. Nit te moli da je drkaš. Ti sam sebi zažuljuješ sudbu. A onda se gorko kaješ. Al ko te jebe posle. I mene, tu. Takođe. Pu! Ti juriš!

- Ona. Pa, u početku, mogao bih da ti je opišem onim najdivnijim rečime trolične ljudske kaste. U sredini i na kraju, mogao bih da je napljujem onim najodvratnijim terminima jednolične ljudske kaste. U temelju, mogao bih o njoj da švrljam ođe 150 stranica, ko onaj ludi astmatičar Prust, što je imo orgazam sa devet a pubertet sa tries. Neam personalno ja ništa protiv čoeka. Naprotiv. On je fenomenalan pisac. Takav ludi kontemplator ne mož više nikada se rodi. Al mi ide na nispe to što je bio francuski buržuj. I ko ga jebe. Ne zato što je Francuz. Daleko. Ladno. Nego zato što je bio buržuj. A drkao sirotinjski. To uopšte nije gotivno, batice. Da se razumemo, ne pljujem ja Francuze kao Francuze. Ja pljujem Francuze kao Francuze dupeuvlakače buržujske Esadeovskim čmarnim uan dolar bil kav-bojima. Elem, i Dostojevski je na neki svoj način bio numero uno za rusku književnost, kao i Prust za francusku. Dostojevski je bio epileptičar, za razliku od astmatičara, ali je pre toga bio alkos, kockar NE-VI-ĐE-NI u to doba, muška bičerka, pa tek onda ruski buržuj, koji je, takođe, masturbiro sirotinjski.  Nikada mi nija sasvim bilo jasno zašto ljudi koji imaju love žele da uđu u naš sirotinjski svet i da nam ga opisuju na njihov način. Bogataš NIKAD ne može da zna šta je glad. Ako nije bio gladan pre no što je posto bogat. I to ako nije zaboravio. Al kako to obično biva, ljudi slabo pamte. Ne samo ovde, na ovom prokletom Balkanu, nego svuda. I tako....

- P.S. – I Sagan može da ga duva. Nikad nije bila iskrena. Sve što je znala bilo je to da loče i jebava se sa kim god stigne. A onda to sve trpala u svoje romana, iliti novele, kako se sad to politićki korkTno rekne, sa onim, naravno, bjutifl ljudskim terminima. Znaš ono kad hoće da kaže ’Razbili smo se od seksanja’ a ona kaže ’ Vodili smo ljubav’. Zajebi. No i to, takvo, u ono vreme, bilo je izvan granica kodeksa, pa je i ona po kad-kad dobijala po dupetu od strane K-ritičara. A oni su tek žešće seronje. Samo sede i jedu govna. Ko mu da veći konto, to ga više hvali. Ko mu ne da niš, on ga kudi. Do nebesa. I nazad. Rekoh – Zajebi!

- Gde sam stao.. Da. I onda dođe taj dan kad krene iskrena mržnja i lažna ljubav. Psovke, vređanje, žešće svađe.... A onda, nakon jedne zajebno žešće đusva, savršen kres. I opet šatro ljubav. I tako iz dana u dan. „Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je izbrisan...“ Toje citat! Nego šta! Madafaka.... I na kraju, svakako, dođe do sloma svega. Gospa lepo ode, na nečijem tuđem falusu, a ti, ko poslednji dripac, ostaneš sam u kući, ko zna koji deo, i lomiš lobanju zašto, kako, gde-ko-šta... I sve je to repriza znana, al ti bi opet da je lizneš, jer, čini ti se da je slatka. Čini, jer je čine čini. Pa mi posle reci da ne postoji magija. Ne kao vaša ljudska definicija magije, nego kao moja lična, vanzemaljska definicija magije. Neko drugi upravlja, ti si samo šahovska figura na jebenoj šahovskoj tabli. Mojne da mi se neki Kroati za ovo šahovnisanje bune. To nea veze s njima. Zabole mene za njihove boje, i njegove i tvoje. A to sam 1000 puta reko. Svi ste vi ljudi isti. I uopšte ne razumem zašto se delite na ovo i ono. Svi ste ista govna. Slušate govna, jedete govna, čak i maštate o govnima. Ogavnima. Papirnim. A opet se delite. Ma ko vas jebe. Pokoljite se međusobno. POEN ZA VANZEMALJCE! Manje će vas biti kad se mi nakotimo na ovu jad-planetu.

- A sve je teklo kao po loju dok je šaputala slatkaste reči na MOM JASTUKU! Onda je otišla da jede takva ista govna, na tuđem jastuku. I ja sam jeo govna. Nije da nisam. Al ja sam barem bio iskren u svojim govnojedačinama. Ako sam joj rekao da ima najlepše oči koje sam ikada video, ja sam to i mislio. Zaista. Zato što pre njih nisam video lepše. Kasnije jesam. Al to je bilo kasnije. Znači, ja sam bio iskren. Čast meni. Njoj kara. Jer, ja sam znao da uopšte nisam lep. I znao sam da ne mogu da joj se svidim na tako DIVAN način na koji je ona to opisivala. Dok je žvakala one njene proliv-reči. Ja sam joj lepo reko da je ljubav samo želja za seksom dvoje stranaca. Nakon seksa, oni više nisu stranci. Samim tim je i želja ispunjena. Što dalje implicira da je i ta FAM-ozna ljubav otišla bestraga. BeZtraga. A ona je znala da kenja „Volim te. Volim te.“ I tražila od mene da joj i ja to isto kažem. Naređivala bre! A ja nisam lažov, pa sam joj lepo odgovorio da ja nisam njena master-kartica za peglanje. I baš ko u pesmi, ona je htela Džej Lo guzicu i blin-bling, da joj u mraku sjaje. A ja sam samo hteo nove starke. Oboje smo dbili jedan poveći. Jer ja ti neam ni banke. ŠARKLO!!! Al ponosno nosim smrdljivi ljudski pečat. Jer ja znam šta je iza scenografije. O kako mi je išlo na penis ono njeno šminkanje. A njoj, ne znam tačno na čega je išlo, kad sam ja stajao 2 metra od nje. Kad je bila tako našarana preko lica. Govorila je da je to NORMALNO, kakav izraz, za žensku sortu. I da je žena lepša kad se našminka. Ja sam joj odgovarao da je žena lažno lepša kad se našara. Ali kako to dokazati sorti. Kalup je kalup. Možeš da napraviš drugi, ali napravljeni ne mož da promeniš. Možeš samo da ga sjebeš. A to nije fer, jer ti nisi tvorac. „Ljudi nije fer, čovek živi kao ker.“ Trebo je Štulić da jebe terma i Srbima i Hrvatima. Al onako. INDISKRETNO. SaAad je kasno. Jebi ga. A ne ko ona fuksa od Bore što usra legendarnu Čorbu. Zinulo skotu dupe za repa. JEBO TE! Od ’Kako je lepo biti glup’ preko ’Tito je vaš’ do ’R.U.P.’ A sad Svetlani sisatoj lažno, piše pesme. E, jebo te. Tolko od onog divnog inata i bunta. Sad osta samo šatro pivo bez alkoKola i političko čmarenje. Uz kancer-kolu.

- A obožavali smo ga. I ona i ja. Sad ja jedem ovde govna i varim pljugu na pljugu, a ona ide na koncetrart Lukasa i čita urbana štiva Suzane i Bačićke, šmrče kartice sinova lopurda i žeka da sam šarklo i da je sve to bila škagre mladosti njene. Nabijem je na kurac! I nju i njenu mladosss! UPS! Pa ja to već jesam... Hihi...

- Ae sad ja odoh da jedem slepe miševe, pušim grasa (MARIJUANA LEGALIZE) i razgovaram s biljkom. A vi vidite šta ćete... Štampajte šargarepe. Što bi reko ortak Bvana: „Dobro došli u Republiku Srbiju, il će da vas opljačkaju, il će da vas ubiju. Ne stigneš da trepneš a već prošo brzi voz. 4 slova e-S Srbi Sjebani Su Skroz.... Jer keš je svetinja, a moć je bog...“ Adio vi-za-vi preko puta.

FAK JU! JU STINK!

 - Ne. Nije da sad kao ja oću nešto se žalim, kukam, rondzam. Ne. Nije ni to. Nije olajavanje, ogovaranje. Nisam ja alapača. Nego eto. Oću da kažem. Imam pravo da kažem. To pravo mi nalaže pravo da kažem pravo šta mi je na plućima. Osim nikotina. I lepka koji umuvavaju na kvarno. Pa se posle ti pitaj što si nikotinski zavisnik. Ti si u stvari sintetički zavisnik. Lepkovni. Drogirant. Al o tome drugi put. Sad oću u pero kompjuterskO da reknem bičarki sve! Koz šiz madafakin bič. End ov stori.

- Sve je bilo okej. Taj dan kao san. Lepo vreme. U prolazu. Ona. Ja. Osmeh njen meni. Osmeh moj njoj. Start. Razgovor. Kafa. Gajba. Kres. DO DŽADŽA!!! Šo bi reko moj ortak. Neću da mu kažem ime. Nea smisla da razotkrivam identitete nevinih persona. DakleM, kres. Pljuga. Slatko. A onda glođi zanoktice. To je ta tzv. ljubav ljudske vrste. Ukratko. Unedogled, to ti je jedna najobičnija noćna mora na javi i u snu i to samo zato što je ti želiš. Ne dolazi ti ona sama. Nit te moli da je drkaš. Ti sam sebi zažuljuješ sudbu. A onda se gorko kaješ. Al ko te jebe posle. I mene, tu. Takođe. Pu! Ti juriš!

- Ona. Pa, u početku, mogao bih da ti je opišem onim najdivnijim rečime trolične ljudske kaste. U sredini i na kraju, mogao bih da je napljujem onim najodvratnijim terminima jednolične ljudske kaste. U temelju, mogao bih o njoj da švrljam ođe 150 stranica, ko onaj ludi astmatičar Prust, što je imo orgazam sa devet a pubertet sa tries. Neam personalno ja ništa protiv čoeka. Naprotiv. On je fenomenalan pisac. Takav ludi kontemplator ne mož više nikada se rodi. Al mi ide na nispe to što je bio francuski buržuj. I ko ga jebe. Ne zato što je Francuz. Daleko. Ladno. Nego zato što je bio buržuj. A drkao sirotinjski. To uopšte nije gotivno, batice. Da se razumemo, ne pljujem ja Francuze kao Francuze. Ja pljujem Francuze kao Francuze dupeuvlakače buržujske Esadeovskim čmarnim uan dolar bil kav-bojima. Elem, i Dostojevski je na neki svoj način bio numero uno za rusku književnost, kao i Prust za francusku. Dostojevski je bio epileptičar, za razliku od astmatičara, ali je pre toga bio alkos, kockar NE-VI-ĐE-NI u to doba, muška bičerka, pa tek onda ruski buržuj, koji je, takođe, masturbiro sirotinjski.  Nikada mi nija sasvim bilo jasno zašto ljudi koji imaju love žele da uđu u naš sirotinjski svet i da nam ga opisuju na njihov način. Bogataš NIKAD ne može da zna šta je glad. Ako nije bio gladan pre no što je posto bogat. I to ako nije zaboravio. Al kako to obično biva, ljudi slabo pamte. Ne samo ovde, na ovom prokletom Balkanu, nego svuda. I tako....

- P.S. – I Sagan može da ga duva. Nikad nije bila iskrena. Sve što je znala bilo je to da loče i jebava se sa kim god stigne. A onda to sve trpala u svoje romana, iliti novele, kako se sad to politićki korkTno rekne, sa onim, naravno, bjutifl ljudskim terminima. Znaš ono kad hoće da kaže ’Razbili smo se od seksanja’ a ona kaže ’ Vodili smo ljubav’. Zajebi. No i to, takvo, u ono vreme, bilo je izvan granica kodeksa, pa je i ona po kad-kad dobijala po dupetu od strane K-ritičara. A oni su tek žešće seronje. Samo sede i jedu govna. Ko mu da veći konto, to ga više hvali. Ko mu ne da niš, on ga kudi. Do nebesa. I nazad. Rekoh – Zajebi!

- Gde sam stao.. Da. I onda dođe taj dan kad krene iskrena mržnja i lažna ljubav. Psovke, vređanje, žešće svađe.... A onda, nakon jedne zajebno žešće đusva, savršen kres. I opet šatro ljubav. I tako iz dana u dan. „Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je izbrisan...“ Toje citat! Nego šta! Madafaka.... I na kraju, svakako, dođe do sloma svega. Gospa lepo ode, na nečijem tuđem falusu, a ti, ko poslednji dripac, ostaneš sam u kući, ko zna koji deo, i lomiš lobanju zašto, kako, gde-ko-šta... I sve je to repriza znana, al ti bi opet da je lizneš, jer, čini ti se da je slatka. Čini, jer je čine čini. Pa mi posle reci da ne postoji magija. Ne kao vaša ljudska definicija magije, nego kao moja lična, vanzemaljska definicija magije. Neko drugi upravlja, ti si samo šahovska figura na jebenoj šahovskoj tabli. Mojne da mi se neki Kroati za ovo šahovnisanje bune. To nea veze s njima. Zabole mene za njihove boje, i njegove i tvoje. A to sam 1000 puta reko. Svi ste vi ljudi isti. I uopšte ne razumem zašto se delite na ovo i ono. Svi ste ista govna. Slušate govna, jedete govna, čak i maštate o govnima. Ogavnima. Papirnim. A opet se delite. Ma ko vas jebe. Pokoljite se međusobno. POEN ZA VANZEMALJCE! Manje će vas biti kad se mi nakotimo na ovu jad-planetu.

- A sve je teklo kao po loju dok je šaputala slatkaste reči na MOM JASTUKU! Onda je otišla da jede takva ista govna, na tuđem jastuku. I ja sam jeo govna. Nije da nisam. Al ja sam barem bio iskren u svojim govnojedačinama. Ako sam joj rekao da ima najlepše oči koje sam ikada video, ja sam to i mislio. Zaista. Zato što pre njih nisam video lepše. Kasnije jesam. Al to je bilo kasnije. Znači, ja sam bio iskren. Čast meni. Njoj kara. Jer, ja sam znao da uopšte nisam lep. I znao sam da ne mogu da joj se svidim na tako DIVAN način na koji je ona to opisivala. Dok je žvakala one njene proliv-reči. Ja sam joj lepo reko da je ljubav samo želja za seksom dvoje stranaca. Nakon seksa, oni više nisu stranci. Samim tim je i želja ispunjena. Što dalje implicira da je i ta FAM-ozna ljubav otišla bestraga. BeZtraga. A ona je znala da kenja „Volim te. Volim te.“ I tražila od mene da joj i ja to isto kažem. Naređivala bre! A ja nisam lažov, pa sam joj lepo odgovorio da ja nisam njena master-kartica za peglanje. I baš ko u pesmi, ona je htela Džej Lo guzicu i blin-bling, da joj u mraku sjaje. A ja sam samo hteo nove starke. Oboje smo dbili jedan poveći. Jer ja ti neam ni banke. ŠARKLO!!! Al ponosno nosim smrdljivi ljudski pečat. Jer ja znam šta je iza scenografije. O kako mi je išlo na penis ono njeno šminkanje. A njoj, ne znam tačno na čega je išlo, kad sam ja stajao 2 metra od nje. Kad je bila tako našarana preko lica. Govorila je da je to NORMALNO, kakav izraz, za žensku sortu. I da je žena lepša kad se našminka. Ja sam joj odgovarao da je žena lažno lepša kad se našara. Ali kako to dokazati sorti. Kalup je kalup. Možeš da napraviš drugi, ali napravljeni ne mož da promeniš. Možeš samo da ga sjebeš. A to nije fer, jer ti nisi tvorac. „Ljudi nije fer, čovek živi kao ker.“ Trebo je Štulić da jebe terma i Srbima i Hrvatima. Al onako. INDISKRETNO. SaAad je kasno. Jebi ga. A ne ko ona fuksa od Bore što usra legendarnu Čorbu. Zinulo skotu dupe za repa. JEBO TE! Od ’Kako je lepo biti glup’ preko ’Tito je vaš’ do ’R.U.P.’ A sad Svetlani sisatoj lažno, piše pesme. E, jebo te. Tolko od onog divnog inata i bunta. Sad osta samo šatro pivo bez alkoKola i političko čmarenje. Uz kancer-kolu.

- A obožavali smo ga. I ona i ja. Sad ja jedem ovde govna i varim pljugu na pljugu, a ona ide na koncetrart Lukasa i čita urbana štiva Suzane i Bačićke, šmrče kartice sinova lopurda i žeka da sam šarklo i da je sve to bila škagre mladosti njene. Nabijem je na kurac! I nju i njenu mladosss! UPS! Pa ja to već jesam... Hihi...

- Ae sad ja odoh da jedem slepe miševe, pušim grasa (MARIJUANA LEGALIZE) i razgovaram s biljkom. A vi vidite šta ćete... Štampajte šargarepe. Što bi reko ortak Bvana: „Dobro došli u Republiku Srbiju, il će da vas opljačkaju, il će da vas ubiju. Ne stigneš da trepneš a već prošo brzi voz. 4 slova e-S Srbi Sjebani Su Skroz.... Jer keš je svetinja, a moć je bog...“ Adio vi-za-vi preko puta.

FAK JU! JU STINK!