Priviđenje

 - Ne. Nije da sad kao ja oću nešto se žalim, kukam, rondzam. Ne. Nije ni to. Nije olajavanje, ogovaranje. Nisam ja alapača. Nego eto. Oću da kažem. Imam pravo da kažem. To pravo mi nalaže pravo da kažem pravo šta mi je na plućima. Osim nikotina. I lepka koji umuvavaju na kvarno. Pa se posle ti pitaj što si nikotinski zavisnik. Ti si u stvari sintetički zavisnik. Lepkovni. Drogirant. Al o tome drugi put. Sad oću u pero kompjuterskO da reknem bičarki sve! Koz šiz madafakin bič. End ov stori.

- Sve je bilo okej. Taj dan kao san. Lepo vreme. U prolazu. Ona. Ja. Osmeh njen meni. Osmeh moj njoj. Start. Razgovor. Kafa. Gajba. Kres. DO DŽADŽA!!! Šo bi reko moj ortak. Neću da mu kažem ime. Nea smisla da razotkrivam identitete nevinih persona. DakleM, kres. Pljuga. Slatko. A onda glođi zanoktice. To je ta tzv. ljubav ljudske vrste. Ukratko. Unedogled, to ti je jedna najobičnija noćna mora na javi i u snu i to samo zato što je ti želiš. Ne dolazi ti ona sama. Nit te moli da je drkaš. Ti sam sebi zažuljuješ sudbu. A onda se gorko kaješ. Al ko te jebe posle. I mene, tu. Takođe. Pu! Ti juriš!

- Ona. Pa, u početku, mogao bih da ti je opišem onim najdivnijim rečime trolične ljudske kaste. U sredini i na kraju, mogao bih da je napljujem onim najodvratnijim terminima jednolične ljudske kaste. U temelju, mogao bih o njoj da švrljam ođe 150 stranica, ko onaj ludi astmatičar Prust, što je imo orgazam sa devet a pubertet sa tries. Neam personalno ja ništa protiv čoeka. Naprotiv. On je fenomenalan pisac. Takav ludi kontemplator ne mož više nikada se rodi. Al mi ide na nispe to što je bio francuski buržuj. I ko ga jebe. Ne zato što je Francuz. Daleko. Ladno. Nego zato što je bio buržuj. A drkao sirotinjski. To uopšte nije gotivno, batice. Da se razumemo, ne pljujem ja Francuze kao Francuze. Ja pljujem Francuze kao Francuze dupeuvlakače buržujske Esadeovskim čmarnim uan dolar bil kav-bojima. Elem, i Dostojevski je na neki svoj način bio numero uno za rusku književnost, kao i Prust za francusku. Dostojevski je bio epileptičar, za razliku od astmatičara, ali je pre toga bio alkos, kockar NE-VI-ĐE-NI u to doba, muška bičerka, pa tek onda ruski buržuj, koji je, takođe, masturbiro sirotinjski.  Nikada mi nija sasvim bilo jasno zašto ljudi koji imaju love žele da uđu u naš sirotinjski svet i da nam ga opisuju na njihov način. Bogataš NIKAD ne može da zna šta je glad. Ako nije bio gladan pre no što je posto bogat. I to ako nije zaboravio. Al kako to obično biva, ljudi slabo pamte. Ne samo ovde, na ovom prokletom Balkanu, nego svuda. I tako....

- P.S. – I Sagan može da ga duva. Nikad nije bila iskrena. Sve što je znala bilo je to da loče i jebava se sa kim god stigne. A onda to sve trpala u svoje romana, iliti novele, kako se sad to politićki korkTno rekne, sa onim, naravno, bjutifl ljudskim terminima. Znaš ono kad hoće da kaže ’Razbili smo se od seksanja’ a ona kaže ’ Vodili smo ljubav’. Zajebi. No i to, takvo, u ono vreme, bilo je izvan granica kodeksa, pa je i ona po kad-kad dobijala po dupetu od strane K-ritičara. A oni su tek žešće seronje. Samo sede i jedu govna. Ko mu da veći konto, to ga više hvali. Ko mu ne da niš, on ga kudi. Do nebesa. I nazad. Rekoh – Zajebi!

- Gde sam stao.. Da. I onda dođe taj dan kad krene iskrena mržnja i lažna ljubav. Psovke, vređanje, žešće svađe.... A onda, nakon jedne zajebno žešće đusva, savršen kres. I opet šatro ljubav. I tako iz dana u dan. „Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je izbrisan...“ Toje citat! Nego šta! Madafaka.... I na kraju, svakako, dođe do sloma svega. Gospa lepo ode, na nečijem tuđem falusu, a ti, ko poslednji dripac, ostaneš sam u kući, ko zna koji deo, i lomiš lobanju zašto, kako, gde-ko-šta... I sve je to repriza znana, al ti bi opet da je lizneš, jer, čini ti se da je slatka. Čini, jer je čine čini. Pa mi posle reci da ne postoji magija. Ne kao vaša ljudska definicija magije, nego kao moja lična, vanzemaljska definicija magije. Neko drugi upravlja, ti si samo šahovska figura na jebenoj šahovskoj tabli. Mojne da mi se neki Kroati za ovo šahovnisanje bune. To nea veze s njima. Zabole mene za njihove boje, i njegove i tvoje. A to sam 1000 puta reko. Svi ste vi ljudi isti. I uopšte ne razumem zašto se delite na ovo i ono. Svi ste ista govna. Slušate govna, jedete govna, čak i maštate o govnima. Ogavnima. Papirnim. A opet se delite. Ma ko vas jebe. Pokoljite se međusobno. POEN ZA VANZEMALJCE! Manje će vas biti kad se mi nakotimo na ovu jad-planetu.

- A sve je teklo kao po loju dok je šaputala slatkaste reči na MOM JASTUKU! Onda je otišla da jede takva ista govna, na tuđem jastuku. I ja sam jeo govna. Nije da nisam. Al ja sam barem bio iskren u svojim govnojedačinama. Ako sam joj rekao da ima najlepše oči koje sam ikada video, ja sam to i mislio. Zaista. Zato što pre njih nisam video lepše. Kasnije jesam. Al to je bilo kasnije. Znači, ja sam bio iskren. Čast meni. Njoj kara. Jer, ja sam znao da uopšte nisam lep. I znao sam da ne mogu da joj se svidim na tako DIVAN način na koji je ona to opisivala. Dok je žvakala one njene proliv-reči. Ja sam joj lepo reko da je ljubav samo želja za seksom dvoje stranaca. Nakon seksa, oni više nisu stranci. Samim tim je i želja ispunjena. Što dalje implicira da je i ta FAM-ozna ljubav otišla bestraga. BeZtraga. A ona je znala da kenja „Volim te. Volim te.“ I tražila od mene da joj i ja to isto kažem. Naređivala bre! A ja nisam lažov, pa sam joj lepo odgovorio da ja nisam njena master-kartica za peglanje. I baš ko u pesmi, ona je htela Džej Lo guzicu i blin-bling, da joj u mraku sjaje. A ja sam samo hteo nove starke. Oboje smo dbili jedan poveći. Jer ja ti neam ni banke. ŠARKLO!!! Al ponosno nosim smrdljivi ljudski pečat. Jer ja znam šta je iza scenografije. O kako mi je išlo na penis ono njeno šminkanje. A njoj, ne znam tačno na čega je išlo, kad sam ja stajao 2 metra od nje. Kad je bila tako našarana preko lica. Govorila je da je to NORMALNO, kakav izraz, za žensku sortu. I da je žena lepša kad se našminka. Ja sam joj odgovarao da je žena lažno lepša kad se našara. Ali kako to dokazati sorti. Kalup je kalup. Možeš da napraviš drugi, ali napravljeni ne mož da promeniš. Možeš samo da ga sjebeš. A to nije fer, jer ti nisi tvorac. „Ljudi nije fer, čovek živi kao ker.“ Trebo je Štulić da jebe terma i Srbima i Hrvatima. Al onako. INDISKRETNO. SaAad je kasno. Jebi ga. A ne ko ona fuksa od Bore što usra legendarnu Čorbu. Zinulo skotu dupe za repa. JEBO TE! Od ’Kako je lepo biti glup’ preko ’Tito je vaš’ do ’R.U.P.’ A sad Svetlani sisatoj lažno, piše pesme. E, jebo te. Tolko od onog divnog inata i bunta. Sad osta samo šatro pivo bez alkoKola i političko čmarenje. Uz kancer-kolu.

- A obožavali smo ga. I ona i ja. Sad ja jedem ovde govna i varim pljugu na pljugu, a ona ide na koncetrart Lukasa i čita urbana štiva Suzane i Bačićke, šmrče kartice sinova lopurda i žeka da sam šarklo i da je sve to bila škagre mladosti njene. Nabijem je na kurac! I nju i njenu mladosss! UPS! Pa ja to već jesam... Hihi...

- Ae sad ja odoh da jedem slepe miševe, pušim grasa (MARIJUANA LEGALIZE) i razgovaram s biljkom. A vi vidite šta ćete... Štampajte šargarepe. Što bi reko ortak Bvana: „Dobro došli u Republiku Srbiju, il će da vas opljačkaju, il će da vas ubiju. Ne stigneš da trepneš a već prošo brzi voz. 4 slova e-S Srbi Sjebani Su Skroz.... Jer keš je svetinja, a moć je bog...“ Adio vi-za-vi preko puta.

FAK JU! JU STINK!

 - Ne. Nije da sad kao ja oću nešto se žalim, kukam, rondzam. Ne. Nije ni to. Nije olajavanje, ogovaranje. Nisam ja alapača. Nego eto. Oću da kažem. Imam pravo da kažem. To pravo mi nalaže pravo da kažem pravo šta mi je na plućima. Osim nikotina. I lepka koji umuvavaju na kvarno. Pa se posle ti pitaj što si nikotinski zavisnik. Ti si u stvari sintetički zavisnik. Lepkovni. Drogirant. Al o tome drugi put. Sad oću u pero kompjuterskO da reknem bičarki sve! Koz šiz madafakin bič. End ov stori.

- Sve je bilo okej. Taj dan kao san. Lepo vreme. U prolazu. Ona. Ja. Osmeh njen meni. Osmeh moj njoj. Start. Razgovor. Kafa. Gajba. Kres. DO DŽADŽA!!! Šo bi reko moj ortak. Neću da mu kažem ime. Nea smisla da razotkrivam identitete nevinih persona. DakleM, kres. Pljuga. Slatko. A onda glođi zanoktice. To je ta tzv. ljubav ljudske vrste. Ukratko. Unedogled, to ti je jedna najobičnija noćna mora na javi i u snu i to samo zato što je ti želiš. Ne dolazi ti ona sama. Nit te moli da je drkaš. Ti sam sebi zažuljuješ sudbu. A onda se gorko kaješ. Al ko te jebe posle. I mene, tu. Takođe. Pu! Ti juriš!

- Ona. Pa, u početku, mogao bih da ti je opišem onim najdivnijim rečime trolične ljudske kaste. U sredini i na kraju, mogao bih da je napljujem onim najodvratnijim terminima jednolične ljudske kaste. U temelju, mogao bih o njoj da švrljam ođe 150 stranica, ko onaj ludi astmatičar Prust, što je imo orgazam sa devet a pubertet sa tries. Neam personalno ja ništa protiv čoeka. Naprotiv. On je fenomenalan pisac. Takav ludi kontemplator ne mož više nikada se rodi. Al mi ide na nispe to što je bio francuski buržuj. I ko ga jebe. Ne zato što je Francuz. Daleko. Ladno. Nego zato što je bio buržuj. A drkao sirotinjski. To uopšte nije gotivno, batice. Da se razumemo, ne pljujem ja Francuze kao Francuze. Ja pljujem Francuze kao Francuze dupeuvlakače buržujske Esadeovskim čmarnim uan dolar bil kav-bojima. Elem, i Dostojevski je na neki svoj način bio numero uno za rusku književnost, kao i Prust za francusku. Dostojevski je bio epileptičar, za razliku od astmatičara, ali je pre toga bio alkos, kockar NE-VI-ĐE-NI u to doba, muška bičerka, pa tek onda ruski buržuj, koji je, takođe, masturbiro sirotinjski.  Nikada mi nija sasvim bilo jasno zašto ljudi koji imaju love žele da uđu u naš sirotinjski svet i da nam ga opisuju na njihov način. Bogataš NIKAD ne može da zna šta je glad. Ako nije bio gladan pre no što je posto bogat. I to ako nije zaboravio. Al kako to obično biva, ljudi slabo pamte. Ne samo ovde, na ovom prokletom Balkanu, nego svuda. I tako....

- P.S. – I Sagan može da ga duva. Nikad nije bila iskrena. Sve što je znala bilo je to da loče i jebava se sa kim god stigne. A onda to sve trpala u svoje romana, iliti novele, kako se sad to politićki korkTno rekne, sa onim, naravno, bjutifl ljudskim terminima. Znaš ono kad hoće da kaže ’Razbili smo se od seksanja’ a ona kaže ’ Vodili smo ljubav’. Zajebi. No i to, takvo, u ono vreme, bilo je izvan granica kodeksa, pa je i ona po kad-kad dobijala po dupetu od strane K-ritičara. A oni su tek žešće seronje. Samo sede i jedu govna. Ko mu da veći konto, to ga više hvali. Ko mu ne da niš, on ga kudi. Do nebesa. I nazad. Rekoh – Zajebi!

- Gde sam stao.. Da. I onda dođe taj dan kad krene iskrena mržnja i lažna ljubav. Psovke, vređanje, žešće svađe.... A onda, nakon jedne zajebno žešće đusva, savršen kres. I opet šatro ljubav. I tako iz dana u dan. „Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je izbrisan...“ Toje citat! Nego šta! Madafaka.... I na kraju, svakako, dođe do sloma svega. Gospa lepo ode, na nečijem tuđem falusu, a ti, ko poslednji dripac, ostaneš sam u kući, ko zna koji deo, i lomiš lobanju zašto, kako, gde-ko-šta... I sve je to repriza znana, al ti bi opet da je lizneš, jer, čini ti se da je slatka. Čini, jer je čine čini. Pa mi posle reci da ne postoji magija. Ne kao vaša ljudska definicija magije, nego kao moja lična, vanzemaljska definicija magije. Neko drugi upravlja, ti si samo šahovska figura na jebenoj šahovskoj tabli. Mojne da mi se neki Kroati za ovo šahovnisanje bune. To nea veze s njima. Zabole mene za njihove boje, i njegove i tvoje. A to sam 1000 puta reko. Svi ste vi ljudi isti. I uopšte ne razumem zašto se delite na ovo i ono. Svi ste ista govna. Slušate govna, jedete govna, čak i maštate o govnima. Ogavnima. Papirnim. A opet se delite. Ma ko vas jebe. Pokoljite se međusobno. POEN ZA VANZEMALJCE! Manje će vas biti kad se mi nakotimo na ovu jad-planetu.

- A sve je teklo kao po loju dok je šaputala slatkaste reči na MOM JASTUKU! Onda je otišla da jede takva ista govna, na tuđem jastuku. I ja sam jeo govna. Nije da nisam. Al ja sam barem bio iskren u svojim govnojedačinama. Ako sam joj rekao da ima najlepše oči koje sam ikada video, ja sam to i mislio. Zaista. Zato što pre njih nisam video lepše. Kasnije jesam. Al to je bilo kasnije. Znači, ja sam bio iskren. Čast meni. Njoj kara. Jer, ja sam znao da uopšte nisam lep. I znao sam da ne mogu da joj se svidim na tako DIVAN način na koji je ona to opisivala. Dok je žvakala one njene proliv-reči. Ja sam joj lepo reko da je ljubav samo želja za seksom dvoje stranaca. Nakon seksa, oni više nisu stranci. Samim tim je i želja ispunjena. Što dalje implicira da je i ta FAM-ozna ljubav otišla bestraga. BeZtraga. A ona je znala da kenja „Volim te. Volim te.“ I tražila od mene da joj i ja to isto kažem. Naređivala bre! A ja nisam lažov, pa sam joj lepo odgovorio da ja nisam njena master-kartica za peglanje. I baš ko u pesmi, ona je htela Džej Lo guzicu i blin-bling, da joj u mraku sjaje. A ja sam samo hteo nove starke. Oboje smo dbili jedan poveći. Jer ja ti neam ni banke. ŠARKLO!!! Al ponosno nosim smrdljivi ljudski pečat. Jer ja znam šta je iza scenografije. O kako mi je išlo na penis ono njeno šminkanje. A njoj, ne znam tačno na čega je išlo, kad sam ja stajao 2 metra od nje. Kad je bila tako našarana preko lica. Govorila je da je to NORMALNO, kakav izraz, za žensku sortu. I da je žena lepša kad se našminka. Ja sam joj odgovarao da je žena lažno lepša kad se našara. Ali kako to dokazati sorti. Kalup je kalup. Možeš da napraviš drugi, ali napravljeni ne mož da promeniš. Možeš samo da ga sjebeš. A to nije fer, jer ti nisi tvorac. „Ljudi nije fer, čovek živi kao ker.“ Trebo je Štulić da jebe terma i Srbima i Hrvatima. Al onako. INDISKRETNO. SaAad je kasno. Jebi ga. A ne ko ona fuksa od Bore što usra legendarnu Čorbu. Zinulo skotu dupe za repa. JEBO TE! Od ’Kako je lepo biti glup’ preko ’Tito je vaš’ do ’R.U.P.’ A sad Svetlani sisatoj lažno, piše pesme. E, jebo te. Tolko od onog divnog inata i bunta. Sad osta samo šatro pivo bez alkoKola i političko čmarenje. Uz kancer-kolu.

- A obožavali smo ga. I ona i ja. Sad ja jedem ovde govna i varim pljugu na pljugu, a ona ide na koncetrart Lukasa i čita urbana štiva Suzane i Bačićke, šmrče kartice sinova lopurda i žeka da sam šarklo i da je sve to bila škagre mladosti njene. Nabijem je na kurac! I nju i njenu mladosss! UPS! Pa ja to već jesam... Hihi...

- Ae sad ja odoh da jedem slepe miševe, pušim grasa (MARIJUANA LEGALIZE) i razgovaram s biljkom. A vi vidite šta ćete... Štampajte šargarepe. Što bi reko ortak Bvana: „Dobro došli u Republiku Srbiju, il će da vas opljačkaju, il će da vas ubiju. Ne stigneš da trepneš a već prošo brzi voz. 4 slova e-S Srbi Sjebani Su Skroz.... Jer keš je svetinja, a moć je bog...“ Adio vi-za-vi preko puta.

FAK JU! JU STINK!

- “I don't wanna go to school. I don't need no education

 I don't wanna be like you. I don't wanna save the nation

 I just wanna live my life. Eeveryday a celebration

 One day I'ma leave this world. I'm waitin for the revelation”

 - Ne poznaješ me, ne poznajem te. Neka tako I ostane. Ionako prezirem nova lažna poznanstva. Zapravo, uopšte ne volim da upoznajem ljude koje ne poznajem. NE zanimaju me. Ni oni, ni njihova jebena životna pravila, kodeksi, pristojno ponašanje, hobistički grobari, ili oni sa diplomama. Kupovnim. Lerdiji, ubice, pedofili, nazi-fašisti, nacionalisti, katolici, pravoslavci, prezbiterijanci, muhamedanci, budisti… U stvari jebe mi se za sve njihove religije. Nazovite me mizantropom. Ali me za to nikako ne možete optužiti. Zato što ste vi, ljdi, ljudska vrsta, najveći kanibali na ovoj planeti od kurtona. I ko vas jebe. Vi ste virus. Kuga. Ljudsku vrstu bi trebalo jebeno očistiti sa ove planete. Ionako, sem bizarnog zla, ništa joj nije darivala. Tako da…. FAK OF MADAFAKARS!!

- Evo ovako. Rebel84 više nepostoji. Iskreno izbole me racku. Nema ga I ko ga jebe. Možda će te njegove parčadi lešine naći u ovoj kurton državi. Nije on bio loš. Daleko od toga. Ali je dečko bio glup. Glup ko kurac koji veruje nepoznatoj potencijalnoj triper pičci. Lik je želeo da menja svet na bolje. Pazi to. On je tripovo da ovaj svet može da bude bolji samo kad bi se svi ljudi ujedinili I sjebali system. Verovo je u slobodu, mir, ljubav I ostala psihopatološka ljudska sranja I izbljuvotine. Teo čoek revoluciju. Umislio je da je jebeni Malkolm X. Bilo kako bilo, njega više nema. Za smrt njegove duše I nade il šta već, možete da krivite taj vaš usrani system. Od pandurčića pa sve do vrha piramide I onog usranog ’Svevidećeg Oka’. Meni može dag-a popuši samo. I to ako mu dozvolim. A za njegovu fizičku zamrznutost, statizam, nevidljivost, pasivnost…. Kako god hoćete već da nazovete lika koga je sjebala njegova najveća noćna mora. Njegov najgori I najzajebaniji Alter-Ego koga je ova vngo planeta ikada videla. OKrivite mene. Ja sam taj koji se u njegovoj glavi kurčio sve vreme. Ja sam taj koji mu je govorio šta da piše I u kom pravcu da se kreće. Ali je mali klipan više verovo ostalim, dobroćudnim alterima. Morao sam prvo njih sjebat pa tek onda njega. I nije bilo lako. Trajalo je dugo I uporno, ali sam na kraju pobedio ja. Zašto. Pa zato što sam oduvek bio u pravu. Klipan nije imao pojma šta se događa s ovom ozasratom planetom. Ja sam bio njegova misao. On je samo bio prst na tastaturi. Kucao je moja razmišljanja. Uglavnom. Jer su se često ubacivali dobroćudni pa ga prevagali na njihovu stranu. Više puta. Sada je samo biljka. I više ne postoji. Literalno. Postojim samo ja. A ja ću biti I vaša najgora noćna mora. Ja to nisam želeo. Ali vi ste me stvorili. Previše ste eksperimentisali ne znajući u šta se petljate. Jebeno glupi majmuni iz glupe Darvinove teorije I jebeno glupi vernici koji veruju da je stolarev sin sin nekog tamo imaterijalnog boga kod koga, kad trebaš da odeš da se pomoliš, krstiš, rodiš…. Kako god, moraš da platiš. I šta reći o vama. Moronštine neandertalne. Niste mogli da smislite neku treću  mit istoriju. Nešto maštovitije. Nešto u šta bih vam možda I poverovao. Ali previše ste vi plitki da bi mogli da izbacite bilo kakav misaoni top. Nema veze. Istina ionako nije za vas…

- Ukratko, maznuo sam njegov komp I G-log I sada ja nastavljam tamo gde je on stao. Samo, ja neću biti tako mekan s rečima, tako željan ljubavi I mira među svim ljudima na ovoj planeti. Neeee… Od mene ćete samo čuti najodvratnije psovke I bljuvotine, jer, ništa drugo I niste zaslužili. Sisari. Krpelji. Smeće koje hoda….

 - Onog dana nisam imao šta da radim, pa rekoh da svratim na rebelčićev G-log I vidim ima lit-u nekog dovoljno nenormalnog I ludog da kaže nešto pametno. Nešto istinito. (Sad mi pade na falus. Ne ralikujem se ja baš mnogo od 84. Gledano, onako, u krajnjoj instanci, nekako se opet zalažemo za iste stvari. Po malo. Mestimično. Ali to je valjda zato što sam mu ja tad diktirao dok je kuckao.) I svratim ja tako na G-log, kad tamo ima šta I da vidim. Od 50 članaka koja sam pročito, samo jedan mi je privukao pažnju. N kratko. Neki Niče. Prelistao sam ga malo. Ima lik I neke dobre stvari. Ali vi ostali!!! Vi ste baš onakvi kakve sam vas I zamišljao. Buljaši. Mister KisIsEs, misis KisIsEs, mis KisIsEs….  Čudovišta. Povraćotine. Izdrkotine. Ne znam kako da se izrazim s ovim vašim usranim terminima, bonton, kurtoazija, racku, lacpa… Kako da vam implementujem u vaše raspale I isprane mozgove reči koje Če vas opisati a koje ćete, nadam se kurcu, razumeti.

- Jedna od najsmešnijih stvari, tj. Članka. Bila je neka nadri učiteljica koja je otvorila G-log kako bi privukla svoje učenike, tj. Kako bi im privukla PaŽnju. BaŠnju.  Ono kao supica, kao pilav, musaka. Kao lepo nas hrane, brane, kao brižni su. Brižni do mojega kao shvataju nas jadne…. “ŠARADE LI GADNE! MASKE NE UMEJU DA SHVATE!!!” Nesposobna učiteljica nije u stanju, znanju da privuče pažnju učenika na času, već to radi preko G-loga. Možda je ima I na Facibuku. HAHAHAHAHAAAA!!! Garant! Zipa spiku sad. Želi da klinci slepe pored računara, grbave se, zrače I truju raznim govnarijama koje svaka budaletina može da okači na net. Znači ništa od obrazovanja u vreme kad mu je vreme. Neeee. Nego daj da glumimo brižne profe koji brižno brinu o svojim učenicima da ih čak ima ko pleve svuda gde god da sam kurcem pogled bacio. Jadna I glupa učiteljice, koja si faks sigurno završila u Vranju, tamo gde se diploma kupuje za 200 jura, zar si mislila da će klinci pisati istine svije ako znaju da ima je drukara pred vra-TIMA. Za vrat-om(ča). Pa neće GLUPAČČČO! Pisaće tvoje reči svojim prstima. To je bre gore od komunizma I feudalizma zajedno. To je ispiranje mozgova dece. Smrdljivi system to tako oduvek I radi. Od malih nogu kontroliše. Od rodženja do opela. (A Kapela O-Kapela) Mesto da se klinci druže, šetaju, čitaju knjige, normalne knjige umnih pisaca, da idu u biblioteku, misle svojom glavom I uživaju u detinjstvu (jedini tračak svetlosti u vašim usranim ljudskim životima definisanim na patnji I bedi) oni to ne mogu. Ne mogu jer im vi ne date. Ne date im da misle svojom glavom. Ne date im da makar I ovde imaju svoje ja, svoje parče slobode. Mesidž: PLJUGAJTE GA PROFE TAKVE SORTE!

- Ni ostali G-logovi nisu bili mnogo manje gluplji od ovog. Uz par izuzetaka, kao što rekoh. Dobro, nisam baš sve pomno prelisto pa možda izleti još ko nenormalan I lud, jer samo ludost može da govori istinu, I kaže, tj. napiše ono što zaista I misli. A ne da mi žvrlja tu raznorazne izdrkane izdrkotine o plavim okicama, crnim šiškicama, ili PRAVILIMA KOJE NALAŽE G-LOG! Glogov kolac a vi zabodeni na njega. Da li osećate bol!? Kurac moj vi osećate. Navikli ste da vas sistem kara u buljsona tako žestoko da vam je sad postalo to navika, kao pranje ruku, zuba, obedovanje I sl. Samo raširite guzove u zakazano vreme, sistem jebe I odjebe, vi pokupite svoje smrdljive ćegosa I nastavite da živite svoje male bedne živote.  Vi što svit glidate kroz prizmu svoje male ćudi bedne. Vut Vut Vut. Ajmo svi na dens flor fejkeri. Zamešajte svoje buljice bubuljice.

- IZVINITE DAME I GOSPODO!!! Ne želim da zvučim kao drkadžija. Ali muka mi je od vas pa moram. U stvari ne moram nego mi ćef tako nalaže. Dalo mi se pa mogu. Nađite se uvređeni, baš me zabole patka. Ali ja ću vas I dalje karati jer ne znam šta bi drugo. OOOOOO….. A I bilo bi vam dosadno bez mene. Gledali bi samo roze cveće I plišane medice. Pričice mozgova od lajnosa, kao volim ga, volim je, bio sam tamo, bio sam ovamo, za ovoga treba glasati, za onoga navijati. Samo grb, boja I zastava. FAK OF!!! Madafakrs bičizzzzzZZZzzZZzZ..:!!!! Bič! Vut Vut. Bič!

- Dragi masturbatori I masturbatorke, pazite. Jer, sve se snima. Radi skripta.DB.BIA-Žardinjerija

- Vada fak iz going vit jor fakt ap brejni, Psycho!? Ar ju krejze inaf?

- Jea, bič. Aj em. Koz, only 3 faking tings kip mi from bein Nazi: Ajm blek, en feg, en maj dedi is Liberaci!

- I PREBIO SAM JEBENOG ŠRINKA SAMO ZATO ŠTO ME PITAO O MOJOJ PROŠLOSTI!!!! Šta njega koji moj ono za moju prošlost kao… Ili njegovu… Ili našu. Šta god – Kako god.

- Ovaj kurton od države nije mi dao ništa a uzeo mi sve. Čak mi I za budući grob naplaćuje. Pa ko je ovde lud?! JA!? Oni!? Vi!? Čini mi se – svi zajedno podjednako. Snosimo odgovornost.

- Jebi se Vućiću ministre jer znam te b-RE od ranije. Ono, iz Šešeljeve bratije, s ratišta na ratište sve zbog bele tehnike.

- Ovo je bilo malo dripački a? Pa mora malo. Malo. MALO VIŠE ĆE BITI IDUĆEG PUTA!!!!

- Pitajte Koštunicu kako se rukuju itanimuli. Kužiš, bro?

- Kažete da sam nepristojan? Bezobrazan? Drzak? Prost? HAHAHHAAAAAAAAA!!!! Pa to je zato što ja nisam kao vi. I JA NIKAD NEĆU, NIKAD NEĆI BITI KAO VI!!!

 - "HEL IZ IMPTI! OL D DEVILS AR HIAR!"

- I ZATO:  “I don't wanna go to school. I don't need no education – E-DU-CA-TI-ON!!!

 I don't wanna be like you. I don't wanna save the nation – NA-TI-ON!!!

 I just wanna live my life. Everyday a celebration – CE-LE-BRA-TI-ON!!!

 One day I'ma leave this world. I'm waitin for the revelation – RE-VE-LA-TI-ON!!!”

 P.S. - Otkriću ti jednu malu tajnu. Ljubav je zlo. Speluj na engleskom.

Primer: LOVE – EVOL = EVIL

Kontaš?

                           SAJONARA MADAFAKRS. DŽST FOR NAU. HAHA.

                                                                                by Force Psycho Rebel

- Eyo faking Siti Rekordzzz. Ovde Rebke. Zovem te u vezi onoga s Jelenom Karleušom. Znam da nije ozbiljna i uznemirena zbog one prozivke. Ona želi da bude zvezda il tako nešto. A u stvari je samo medijska fuksa. I to je istina i istina treba da se znaaaaaaaa. I da. Faking Siti, prestani više da me zoveš i cmizdriš kako bi trebalo da prestanem da je prozivam. Trebalo bi da pozoveš nju i kažeš joj da se pogleda u ogledalo i prestane da se bije jer ja neću stati nikadaaaaaaa.... Za mene će ona biti uvek ona Jebena Kurvaleuša sa videa Oro Osmoro. Ili Oću Osmoro. Koga boli kurac.cc. I ja ne mogu da prestanem da je volimmm, i nije me briga da li je plava ili crna, da li je lezbo ili nije, dali podržava fegete ili neeeeee.... I sve one faking jebene plastične operacije koje radi, i radi, i radi, i nadam se da će jebeno umreti od njih jednog dana. I ona i plastični hirurzi. Kako ti se ovo sviđa? Sad moram da idem da jedem sopstvena govna. Vna. Izvini. I nemoj da me zoveš kad budeš primio ovu poruku ti jebeni razaraču balkanske mladosti. Nadam se da ćeš doživeti dugu starosssssss i tešku bolesssssss. Mater ti jebemmmmm. I možete da me tužite svi vi. I ti i ona. Sve što ćete dobiti jeste samo kuracccc.cc. CC. Jer sem njega ništa drugo i neam. M. MUUU... Šit.  

- Bilo je negde oko ne znam tačno kolko h. kad me je iznenada, iz fundamenta probudio sopstveni dežpr. To mi se još nije desilo u životu. Nikada do sada nisam iskusio takvo iskustvo. Ali eto. Desilo se. Svašta se dešava čoveku. Valjda tako mora. Mora čovek kroz sve da prođe, sve da iskusi pa da, kad umre jednog dana, bar iskreno sebi kaže: „Jednom sam i ja bio živ.“ I tako...

- Elem, prdeština je bila tako prodorna i toliko nesnosno smrdljiva da bi probudila i mrtvog skojevca, a kamoli mene što me nesanica ždere od kako znam za sebe. Ta nesanica, to ti je zajebano čudna stvar. Osećaj ti je, nešto kao da si budan ali ne konstatuješ baš sve što se oko tebe događa. Izgleda kao neka repriza reprize neke serije koju si davno gledo. I tu je taj konstantni eho. Neki glasovi lelujaju oko tebe, i sve izgleda kao da si ih već negde čuo, ali ne mož da se setiš kad, kako, odakle... A kad spavaš, odnosno kad misliš da spavaš, ti si zapravo budan. Izgleda nešto kao dremež, ali od koga se samo umaraš a nikako ne odmaraš, pa ti se nekako više isplati da si trajno budan. Al jebi ga. Ne mož ti to da kontrolišeš. To kontroliše tebe. Naćiće ti šrinkovi zasigurno neku svoju štrebovanu definiciju da dijagnostikuju tvoju boles, al preterano džaba kad samo jedu smeće. Da ne kažem govna jer bih onda ispo nepristojan. Pa da. Nego, ne mogu ni oni nit bilo ko drugi mene da ubede u to da to nije nečija kontrola mene samog. Ja znam da jeste. Ja sam siguran da jeste. Znam zato jer ja to živim, a oni o tome samo čitaju. Il gledaju na filmovima. Nemaju oni pojma.

- Kad sam reko da to kontroliše tebe, mislio sam da ne znam tačno ko je to, il bolje reći šta je to. To još nisam uspeo da dokučim dok učim i dok se mučim kroz ovaj košmar sazdan od jave. Ali jedno sigurno znam, i mogu da ti potvrdim. Mi nismo sami. Neko nas posmatra... Proučava.... Definiše... Klasifikuje... Šta već. Primera radi, jednom sam se, pre par ne znam tačno kolko dana,  šlepao na busu. Uđem lepo, fino, kulturno... na zadnja vrata i tu i ostanem (tako se lakše magla vata kad dođe kUntrola. Dobra fora, a? A?) navaljen na onu šipku što nekima služi da se za nju drže dok se kače u bus. Meni služi da se navalim, a držim se za džepove. Ne što imam nešto vredno u njima pa se bojim da me neko ne pokrade, već što tako, kad muneš šake u džepove, niko ne može da zna šta ti tačno tamo držiš, naročito kUntrola, konduktOr, il neko ko bi malo se kurči. To ti je neka vrsta samoodbrane od potencijalnog napadača, ma bio on i ker. Mislim Pub. Pandur. Kako god. Što bi rekli Nemci: „Selfdefens“. Elem, bus krene, ja navaljen na šipku, odvaren ko šipka od varenja grasa, u polusnu. Idem negde, al ne znam tačno kuda. Budan sam a u stvari spavam. Spavam a u stvari sam budan. Stojim a kao da lebdim. Lebdim a u stvari stojim. Neopisivo zbunjujuće. I vozam se ja tako kad odjedared BUM!!!! Gledam a ne verujem! Živi „Saj-Faj“ – što bi rekli urbani Srbi. Urbani do mojega. Al dobro aj... Gledam čoveče, ti ljudi u busu, ta žena, taj dečko, ta ultra-pizda, lik sa šeširom i aktntašnom, baba s cegerom... Ja ko prepariran! Sve se oko mene dešava, ja unutar dešavanja, a sve izgleda ko u nekom vakuumu. Fotka već viđena. DeŽaVu, što bi rekli Bosanci. Ima nekih likova koji tvrde da je to neka vrsta greške u mozgu. Znaš onaj trip kad si negde na nekom mestu i odjednom imaš taj osećaj da si tu već bio pre. Znaš da si sad prvi put na toj destinaciji, ali ipak ne možeš da veruješ jer sećanja govore da si ti već bio tamo i sve to preživeo. A sve je isto. Desilo se pre 10 dina a sve izgleda isto ko i danas. Neverovatan trip. I kažu ti likovi, to je neka greška u mozgu. Kao neka vrste blokade, pada sistema, deinstalacija-reinstalacija... Kao kod računara. Znaš ono, sediš za kompom, ne diraš niti jedno dugme, gledaš u monitor, a on trepne kao kad udariš „refreš“. Kažu, to je greška procesora. Taj neki program, koji se sastoji od kodova, dok učitava pokretanje on trepne kad ne prepozna neki „fajl“, što bi rekli turbo-Srbi, pa opet, pa opet sve dok ga ne učita. Odnosno prepozna. I onda krene da radi normalno. Al kurac tebreks. Ima tu neki keč. Ako računar ima taj „hard-disk“ i u njemi instalirana milion „softvera“, i u svim tim „softverima“ milion kodova koji ga čine „softverom“ kako bi uopšte i mogao da funkcioniše, i sve to stvoreno od ljudske ruke, šatro, i sve digitalizovano pa  sve to i zovemo tehnologijom, odnosno naprednom tehnologijom, što će reći da je to neka vrsta veštačke inteligencije, zašto se onda to isto dešava i u mom mozgu? Zar sam ja „softver“? Da li sam ja veštački čovek? Programiran, a? Hmmm... Tera na razmišljanje jel da? E pa vidiš, u tim mudima i leži sperma. Ja upravo to i tvrdim. Mi smo iluzija. Te oči, taj glas, pokret ruku, ukus, miris... Sve što misliš da radiš zapravo je laž. Čista 100-procentna laž. Mašta. Iluzija. Trip. Ako ne veruješ u Matriks, onda si garant igrao Sims. To ti je ona igrica simulacije života. E, to je to. Mi smo to. Ja sam Sims. Ti si Sims. Svi smo mi samo Sims. SIMS – Sistem Iluzije Moćnog Spektra. A šta to u stvari znači. Pa vrlo jednostavno. To je ono ’TO’ što nas tera da radimo to što radimo. Lezi, dig se, ustaj, sedi. Iliti, ustani, kenjaj, operi zube, umij se, jedi, idi na posao, vrati se kući, jedi, gledaj TV, slušaj TV, budi TV, legni da spavaš, i onda sutra opet ponovo. Ista stvar. Ista radnja. Ripit, ripit, ripit.... I sad se ti eventualno pitaš, pa zar nije fora igrice da se zezaš, onda šljakaš, stvaraš porodice, gradiš kuću, paziš na sve članove tvoje porodice, da nauče sve veštine, da budu što bolji, da lepo spavaju, jedu, odu na vreme u kenjaru, imaju dobre odnose sa svojim prijateljima itd. itd. a? Pa jeste. To je fora igrice. Ali (to je ono svemoćno ali), desi se da se poneked uneseš u jedan Sims i potpuno zaboraviš na onaj drugi. Recimo, ćale je na poslu, ti upravljaš kevom koja uređuje baštu, a ona beba u krevet-kaFezu, drma šipke ko blesava jer je jadna gladna, a niko ne čuje taj krik, to urlanje. Ti si se previše uneo u baštovanstvo i zaboravio na bebu. I onda se desi da bebu odnesu socijalci, ili da jednostavno rikne od gladi. I dok se ti rasvestiš, ode voz. Kasno je. Prekasno da se kaješ. Ali se pitaš, pa kako bre? Ili recimo, dok kontrolišeš jednog Simsa koji je dobio neki zadatak na poslu i mora da ga izvrši u datom roku, drugog si ostavio da popravlja pokvareni TV. I onda se desi da ga rokne struja i on umre. Ode čoek. Odnosno Sims. E sad, kad to uporediš sa realnošću naših života, duboko se zamisliš da li su to stvarno naši životi. Da li ih mi kontrolišemo, ili je ipak to neko treći. Neko ko sedi za nekim kompom, drži miša i igra svoju igricu tvog života. To jest „života“. A? Šta kažeš? Kladim se da sam ti začešao mozak da se zapitaš je li, ili nije. Je? Ne? Ko tačno može to da ti dokaže. Ali baš da ti dokaže i ubedi te da je to tako, a? Niko, buraz. Niko! Niko ne može, jer ne zna kako. Zato i tvrdim da je sve samo jedna jebena laž. Mi nismo mi. Mi smo nečija simulacija života. Tj. naši životi su simulacija, a neko ili nešto se samo igra tim simuliranim šatro životima. I sad se vraćam na početak. Na nesnosni i prodorni prdež koji me prenuo iz moje insomnije. Ko tane sam se zabo u kenjaru i, dok sam se dakleM olakšavao, iliti vršio BIG nuždu, neko bolesan u mozak je besomučno lego na moje zvono na mojim ulaznim vratima. Ne znam zašto se zovu ulazna. Vrata su vrata, i kroz sva vrata moraš da uđeš, ali mi, kvazi PIPL, samo ta vrata zovemo ulazna. Ostala vrata su ostala samo vrata. Ali smo ih rasporedili: vrata od kujne, vrata od klonje, vrata od dnevne sobe, spavaće sobe, terase....

- Elem, budaletina s mozgom ribice, one glupe akvarijumske (što ih stvoriše neljudi za neljude koji bi da ih poseduju iz ćefa samo njima neznanog) i rukom slona, zalepio se na moje rođeno zvono i ne jebe bre da se skine! Ič ne jebe! Ne jebe ni 2%! A ja kenjam! Govno na pola puta! Slon zvoni! Ja se preznojavam! Nit govno napolje, nit slon da prekine! JEBEM MU MATER!!! BRE!!! Pito bi ga ja kako bi njemu bilo da je on na šolji u pola kenjaže a da mu ja legnem na zvono i tako sadistički ga dekoncentrišem. Pito bi ga, kad bi znao ko je to bio. Jebo li ga Isus lično! Al tu nije bio kraj mojih muka. Neee....  Taman je vnogo reklo KLOP, i palo u ljušo, ja se brže-bolje mašio za guz-pirpa, al oćeš. KURAC PIRPA! Nestalo. Nema ga. Kraj. I šta sad? Ništa. Lagano se dižem sa šolje, s veliku koncentraciju misli bačenu na moj personalni anus da slučajno ne ispusti neko „tarzanče“ zakačeno na ispod jajca, i prebacujem se na kadu, koja se nalazi preko puta mene, ali na dohvat dupeta (jer su nam stanovi sve manji a životi sve kraći, pa se sad ti misli zašto, i ko tu prosperira), s jednu ruku faćam peškir (da ga stavim na ivicu od kadu jer je kada ladna a ja sam vreo ko ringla na trojku, pošto sam se prethodno preznojio 1000 puta dok sam ispustio svoj minuli rad), s drugu ruku se držim za lavabo (da se ne omaknem slučajno i nesrećno završim na pločice, i to govnjive, jer dok me pronađu, dok se sete il dok neko sličajno ne bane, ona govna ima se razliju na sve strane, da se zabuđave i posle ima piše u novine da sam se ja udavio, il ugušio od moja rođena govna. I to na pločke u moj WC), s veliku koncentraciju nežno stavljam peškir na ivicu od kadu, i prebacujem ruku iza moja leđa da napipam slavinu i ručicu od duš (ona druga ruka je i dalje na lavabo, i ne puFćam ga). Konačno napipavam duš, prilagođavam vodu na taman, ni vruće ni ladno, nego taman, i napokon, s veliko uživanje, puštam da voda odnese sva govna s mojega anusa, i šire. I dok sam baš onako čovečanski uživao u skiđanje zaostalih govanceta s delovi od moje dupe, neki drugi maRmun, a možda je i onaj isti slon, sad lego na moj rođeni telefon i zvoni, bre, zvoni ko da sam ja hitna pomoć a ne čoek koji je samo teo se iskenja i vrati u svoj krevet. I opet muke da što pre završim pa da se javim, i opet žurba, i na kraju kad sam došo do telefon, onako sav napet da ga nekome majke iznabutam, on prestade da zvoni i zajeba me. Ladno me zajeba.

- E sad, što sam ja sve ovo napisao, neam pojma, i nije mi jasno zašto, kad sam samo hteo da objasnim kako sam došo na ideju da napišem pesmu za guz-pirpa. Možda je sve to i bila neka vrsta preludijuma za smupe, al dobro sad. Neće se faćamo za sitnice. Znači nisam dobio inspiraciju da napišem pesmu od zvono od vrata, od telefon, il nešto peto, već od papir za dupe. Zašto. Pa zato što kad ti najviše zatreba, njega baš tad nema! NEMA GA! I tad dođoh na ideju da bojkotujem proizvođače papira za guzicu. BOJKOT! Ima perem dupe ko Muslimani. I u pravu su ljudi. Em ne plaćaju preskupi papiri, em ne truju čmar s razne sintetike koje se guraju u ti papiri + razne hemikalije koje im daju onaj freš miris, em čuvaju životnu sredinu jer se zbog radi ćefa ljudskih zveri, da brišu svoju odvratno smrdljivu i usranu guzičetinu mirisnim i preskupim papirima, seku jadna stabla i stabla po našim sve manjim šumama i gorama. DakleM, ekonomični ljudi. Brao Muslimani! Respekt! I ja od sad perem bulju. Proizvođači, prodavci papira, kao i koljači stabala – PUŠITE MI KURAC I NADUVAJTE MI JAJCA!!! Finito.

- A sad – PESMA:

- (Inače napisana u rep fazonu, ali mož da se prilagođava na bilo koj muzički pravac ako vam je ćef. I ne tražim nikakva autorska prava. Dajem pesmu za DŽABA! Jer, znanje ne pripada čoveku, već čovečanstvu. A vi ako ste bzdlje, vi onda potpišite sebe i prodavajte tu pesmu na koga god oćete. Indiskretno me zabole. I veličanstveno, takođe.) DakleM, PESMA:

- REP-GUZ-PIRPA

Tekst: Psiho Rebel

Muzika: Kašike, Šerpe i Lonci

Izvođač:  Psiho Rebel i Alteri

Bio je jedan sasvim običan dan

Ja sanjao jedan sasvim običan san

Taj san bio je samo prividan

Al nema svrhe da se sa šrinkovima raspravljam

Odjednom me steglo nešto, u predelu stomaka dole

Ritalo se sasvim vešto, ko da sam trudan – ne daj bože

Skočio iz kreveta brže-bolje, i ko tane odleteo do wc šolje

Da ispustim govno svoje, i rešim se muke moje

Al kako to obično biva, neka budala uvek ispliva

Da zagorča ti život divalj, a ti mislio biće divan

Mislio al posto kivan, mislio da teraš inat

Mislio al ipak šipak, bog stvorio samo šupak

Starac ne razlikuje šupak i pupak

Od tebe ostao je samo glupak

Što sere govna ko kišna glista

Što jede govna kad misli da blista

Kad priča tripuje da je bista

A ljudi ga gledaju ko da je raspala pizda!

Zgađen od života sad trip tvoj je

Dok čekaš to smrdljivo govno svoje

Da vidiš ga srećan na dnu wc šolje

Da otarasiš se njega i stekneš poen!

Al malo je zajebano to kad shvatiš

Da papira nema kad se za njega latiš

Lelujavom rukom u prazno mlatiš

Besan na svet a u duši patiš

Besan na sve a slabo pamtiš

Sad pljuješ i psuješ zato što smrdiš

I kuneš i kudiš al džaba prdiš

Sve što si dobio jeste kariš

U tvoju bulju zaboden stari

Aj sad do marketa pali

S usranom guzicom ko dečak mali

Da ti se smeju svi kad ti ga neko uvali

A ti da plačeš ko glupi s tv-a Ivan mali

Što vodi emisiju ko vnugo tetrari

I cmizdri ko pizda kad ga neko s boljom forom sobali

Ajd ne budali nego razmisli stari

Dal ćemo od sad biti drugari

I bojkotujemo guz-pirpa ludi

Jer mi nismo govna nego ljudi

I sad mi nestalo inspiracije, jebem mu terma

Al i dalje repam i bojkotujem guz-pirpa

A ovo ionako nije bila neka pesma

Već prozivka za sm-rad što se zove Vendi Vesna

HA HA HA AAAAAAAA sad je jebeno besna

Jer đana joj više nije tesna

Ne. Nije bro. Široka je ko Rusija

A ako je voliš, poljubi je u Moskvu. HA!