- „ ... u svakom slučaju, bio ja pobeđen ili
pobednik, još iste večeri uzeću svoju torbu, svoju torbu siromaha, ostaviću svu
svoju imovinu, sve vaše poklone, sve vaše penzije i obećanja za buduća dobra i
otići ću pešice, da život završim kao vaspitač kod nekog trgovca, ili da od
gladi umrem iza kakvog plota. Rekao sam. Alea jacta est!“
- Fjodor M. Dostojevski -
- Dakle, niko ništa da učini. Vidim svi ćute,
svi se prave ludi, kao da ovo nikoga ne zanima. E pa, JA NEĆU DA ĆUTIM! Ne
želim da tolerišem stoku, smradove i ljige na putu PREOKRET za Leskovac. Zašto?
Evo zašto...
... Ako prilazite jednom problemu na isti
način, možete da očekujete da ćete dobiti isti rezultat kao i ranije. Ako
nećete da menjate pristup, nemojte da se žalite što ćete opet imati iste
rezultate.
AKO JE REZULTAT BIO LOŠ,
MENJAJTE PRISTUP!
... Mene ne interesuju namere. Mene interesuju
posledice. Svako ima dobre namere i mislim da je to stvar pristojnosti. Nemam
nameru da diskutujem o nečijim namerama... Ako imate permanentno loše
posledice, po meni je svejedno da li je na Božjoj pravdi, na nekoj drugoj
pravdi zasnovano, ili na dobrim namerama, jer to na kraju dovodi do propasti te
zajednice koja treba na kraju da uspe.
VAŽNO JE DA IMAMO JASAN PLAN I JASNU VIZIJU!
... Odrastimo jednom kao narod i kao ljudi,
prihvatimo cenu za ciljeve koje smo prihvatili. Ima nekih koji kažu: daj da
ponovo štampamo malo para, dosta nam je bilo te finansijske discipline, možda
je bolje bilo za vreme Miloševića, jer kad god smo malo krenuli ka Beogradu,
uvek su nam naštampali i dali, nije važno što je zemlja tonula, važno je da smo
tog dana mogli da podelimo plate.
JEDNO JE DRŽATI ZAPALJIVE GOVORE I OBRAĆATI SE EMOCIJAMA,
A DRUGO JE PLANIRATI OZBILJNU DRŽAVNU POLITIKU!
... Zahvaljujući jasnom planu i čvrstoj
viziji, mi ovu zemlju možemo da izvučemo iz najveće ekonomske bede u kojoj se
jedna evropska zemlja nalazi, da je uvedemo u oporavak i ekonomski razvoj. Ali,
uvek je važna vizija. Uvek morate da pitate - kuda ja to idem? Ne da li samo
brzo trčim, ne da li trošim energiju, nego da li znam na koji cilj želim da
stignem.
DA SE POGLEDAMO U OČI
I KAŽEMO:
AKO HOĆEMO CILJ, MORAMO DA PRIHVATIMO I SREDSTVA
KOJA VODE DO
TOG CILJA!
... Naš cilj je Evropska unija. Ne postoji
nijedna prepreka koja može da nas zaustavi na tom putu. Kao čoveka koga drže
pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i
Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa,
porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja...
Zoran Đinđić
oktobar 2001. godine
- Ja ovo nisam zaboravio, niti ću. Ali, čini
mi se da su to zaboravili predstavnici LDP-a u Leskovcu, a naročito gospodin
Bojan Bojović.
- Dotični „gospodin“ više ne zna ni gde je
jadan, nit šta radi tako izgubljen u kofozi sopstvenog mozga. Ni njegova tačna
funkcija se ne zna. Šta je on u lesovačkom ogranku LDP-a? Član, poverenik,
mangup koji želi da nastavi stopama Bojana Kražića, Bobana Popovića, Dražena
Ružića, Zorana Stoilkovića... da pljuje, vređa, ponižava, maltretira i prebija
članove LDP-a, a naročito aktivne članove mladih za PREOKRET - Leskovac. To je
mladima za PREOKRET - Leskovac jasno stavio do znanja, a kako, videćete na
video-klipu na kraju članka.
- Bojan Bojović je na kraju svih krajeva uspeo
da se, uz pomoć Radmile Gerov, neraskidive ekipe Dražen-Zoran i ostalih
njihovih ljudi, koje su po nepotističkoj liniji dovukli u partiju, uvuče na
mesto šefa IŠ-a. I sada nomad drakonskom anarhijom izdaje dekrete članovima
LDP-a u Leskovcu šta i kako treba da rade, a ni on sam ne zna ko, šta, gde, kad
i kako treba da radi. No, ima on svoju ekipicu koja mu u tome pomaže, pa će se
nekako snaći. Sposobnijih kadrova od Bojana Bojovića i te kako ima u
leskovačkom LDP-u, ali se članovi LDP-a u Leskovcu ne pitaju ništa, pita se
gorepomenuta armada.
- Mali osvrt na skorašnje događaje:
- Na jednoj konferenciji za medije, koju je
održao Dražen Ružić (tema je bila vezana za jedan napad na novinarku TV K-1,
Ivanu Veličković koja je inače član LDP-a, koja je otišla, na poziv DSS-a, na
Pašnjak da medijski proprati radove koji se tamo održavaju. Održavaju se
mesecima, a ko ih i kako održava, zadržava ili šta već, ko će ga znati, jer
ovde u Leskovcu se ništa ne zna javno, ali se zato tajno sve zna. I ko održava
radove, i kako ih izvodi, na koji način to radi itd. Uglavnom, ta kvazi
novinarka je napadnuta na terenu dok je šatro izveštavala o tim radovima na Pašnjaku,
DSS-ovci se razbežali, ona najebala, a Dražen Ružić je odmah sazvao
konferenciju za medije kako bi i javno zaštitio svoju štićenicu, koja, uzgred,
dupe nije pomakla za LDP) prisustvovao je i Bojan Bojović, ne znam u kom
svojstvu, a nije ni bitno. Ono što jeste bitno, i što jeste ISTINA, je da je,
nakon saopštenja za javnost i osudu za napad na novinarku, kada su se pogasile
kamere, ekipa novinara brutalno krenula da vređa pripadnike romske populacije
na najgnusniji, najbezobrazniji i najdrskiji način, govoreći: „Oni smrde ko
govna! Da li ste se ikada s njima vozili u autobusu? Niste, a? E pa da znate
samo da smrde na ustajali kiseli kupus. Ja ih odlično znam (reče jedno držalo
kamere) živim kraj Mahale u Podvorcu i oni, bre, smrde! Ne trpe se!“ I još
svakojake uvrede izrečene su toga dana od strane nadri novinara i držača kamera
svih lokalnih televizija na račun Roma. Ono što je tragično, jeste upravo
konstatacija da se ni Dražen Ružić, niti Bojan Bojović, kao članovi LDP-a koji
se ekstremno bori za jednakost svih vera, nacija, boja kože, za prava svih
nacionalnih manjina, za prava pripadnika drugačije seksualne orijentacije i sl.
nisu niti jednom jedinom reči ni pomislili, a kamoli usprotivili takvom
fanatično huliganskom ponašanju pripadnika svih lokalnih medija. Ni jedna
jedina reč. Ništa. Ćutali su i gledali u patos ko popišani, i sve mi se čini da
se i oni u potpunosti slažu sa poremećenim i konzervativnim polunovinarčićima i
trčkarala s kamericama. To su dokazali svojim ćutanjem. Toliko o njihovoj
liberalnosti, preokretu, istini... I šta se desilo nakon svega? Upravo ti
ljudići postavljeni su na čelnim funkcijama u LDP-u. I šta reći posle svega?
ZEMLJO, OTVORI SE!!!
- I kao što sam i obećao, videćete video-klip
(koji takođe možete pogledati i na you tube kanalu ’Ultrarabbit1’. Žešća ekipa
stoji iza imena rebel! Revolucija je eksplodirala. SLOBODA ILI NIŠTA!) na kome
se čuje razgovor Bojana Bojovića, šefa IŠ-a, i jednog od najaktivnijih članova
mladih za PREOKRET - Leskovac. Tu ćete čuti svu „kulturu“, „liberalnost“, „demokratiju“,
„pristojnost“, „pismenost“, „pamet“, „savest“, „konverzaciju“, „vaspitanje“,
„mentalnu higijenu“, „obrazovanost“... vođe puta ’Šetnja za Zorana’ i šefa
izbornog štaba LDP Leskovac Bojana Bojovića. Pa mi posle odgledanog snimka
recite gde je Preokret, šta je ISTINA, i ko je ovde lud...
- Ko je ko u LDP-u Leskovac??
- Nažalost, još uvek se ne zna...
- Uzgred, sastanak je bio održan i u utorak
13. i u sredu 14. marta 2012. godine, ali na tim sastancima prisustvovala je
samo ekipica laktaroša i secikesa; ostali aktivni članovi, kao i mladi za
PREOKRET, namerno nisu pozvani na sastanak kako bi se ISTINA o svemu što se
dogodilo, uspešno zataškala. Baš kao što je to rađeno i do sada...
„Non bene pro toto libertas venditur
auro!“ISTINA
ILI NIŠTA!
MEĐULJUDSKI ODNOSI U OPŠTINSKOJ ORGANIZACIJI
LDP – LESKOVAC
- Međuljudski odnosi unutar opštinske
organizacije (Opštinski odbor, Omladinska mreža, šire članstvo) LDP-a u
Leskovcu su poremećeni još od predsedničkih izbora. Menadžera Bojana Kražića
smatram najodgovornijim za to iz sledećih razloga:
Nesposobnost (ili nedostatak želje) za
saradnju i timski rad:
- Bojan Kražić je samovoljno, bez konsultacije
sa bilo kim, smislio i plasirao u javnost slogan lokalne kampanje „I Leskovac
je Srbija“. Kada su mu ljudi to zamerili, „prihvatio“ je kritiku, da bi
sutradan, pre konferencije za novinare, sa zida poskidao fotografije Zorana
Đinđića i Čedomira Jovanovića i okačio zastavu sa pomenutim sloganom. Nakon
dogovora da se lista odborničkih kandidata ne predaje posle konvencije, već da
se dopuni sa još kandidata, bez konsultacija sa bilo kim (za to nije znao ni
šef OIŠ-a), prijavio je predaju liste odmah sutradan, sa nalogom portparolki da
ne obaveštava novinare, jer oni mogu da postavljaju nezgodna pitanja. I pored
toga što je, kao menadžer, deo medijskog tima, samo jednom je prisustvovao
sastanku tog tima, da bi kasnije prigovarao što se nije dovoljno pojavljivao u
medijima. Odbijao je svaku saradnju sa šefom OIŠ-a, a za prenošenje njegovih
naređenja teh. sekretaricama koristio je portparolku Ivanu Veličković.
Organizovao je izbor poslaničkih kandidata iznenada, kada mnogi ljudi iz OO
nisu bili u gradu.
Seksualne afere:
- Bez ulaženja u to da li je, ili nije, bio u
nekakvoj vezi sa te dve devojke, jer me se ne tiče njegov privatni život, Bojan
Kražić je svojim ponašanjem dao povoda da gradom krenu da kolaju priče o tome.
Njegovo ponašanje u partiji nije bilo primereno, jer je najpre Jovani
Dimitrijević dao prevelika ovlašćenja, da bi joj ih zatim oduzeo i preneo Ivani
Veličković (ključ partije, pečat...) Na moja upozorenja da promeni svoje
ponašanje, jer je percepcija ljudi takva da tu nešto ima, nije se obazirao.
Krajnji ishod toga je da je Jovana Dimitrijević podnela više krivičnih prijava
protiv njega, a da se Ivana Veličković u poslednje vreme ponašala kao da je
njegova lična portparolka, a ne Opštinskog odbora. Pred same izbore jedva smo
šef OIŠ-a i ja sprečili distribuciju letaka na kojima je Jovana predstavila
Kražića kao Firera i na kojima je pisalo da je on sklon seksualnom nasilju i
zlostavljnju žena. Taj isti letak su podržale i Žene za mir.
Sklonost ka nasilničkom ponašanju,
spletkarenju i potpuni nedostatak samokontrole u javnosti:
- Bojan Kražić mi je lično saopštio
27.03.2008. da je upotrebom fizičke sile iz prostorija LDP-a izbacio Jovanu i
Milana, sa pretnjom da će učiniti isto svaki put kad se pojave. Na moja
upozorenja da to ne sme da radi, ponovo nije reagovao. Tada je dolazila
policija, a krivične prijave su podneli Jovana i Slaviša (koji je pokušavao da
ih zaštiti). Novu krivičnu prijavu Jovana je podnela zbog izbacivanja iz
partije njenih umetničkih slika, zbog čega ona traži odštetu. Nekoliko dana pre
izbora, najpre je verbalno, a zatim i fizički nasrnuo na Krcka, koji je bio
revoltiran zbog upornog skidanja fotografija Zorana Đinđića i Čedomira
Jovanovića, izbila je tuča i ponovo je dolazila policija. Na povratku sa
konvencije u Nišu, Bojan Kražić je verbalno napao i maltretirao kandidatkinju
za gradonačelnicu pred zgranutim članovima i simpatizerima LDP-a, a sve to zbog
toga što je njegova portparolka, Ivana Veličković, navodno zapostavljena u
medijima (iako se pojavljivala na svim konferencijama za novinare,
predstavljanju odborničkih kandidata i ostalim događajima medijski
propraćenim). Reakcije svedoka tog urlanja su bile jedno zaprepašćenje i osuda.
Tada je, između ostalog, rekao da će pokazati on nama šta je hijerarhija u
partiji i ko je tu menadžer, i da će više članova izbaciti iz partije. U više
navrata je širio dezinformacije koje su bile tako smišljene da naprave razdor u
partiji, čime je pokazao da sve nas tretira tako kao da smo mi pitomci zatvora,
a ne slobodni ljudi.
Potpuno neprimereno predstavljanje programa
LDP-a u javnosti:
- Poređenje Kosova i Metohije sa najvećom
žabom koju treba progutati (TV Studio MT)
- Mi nismo stranka establišmenta (?), u našim
redovima ima dosta ljudi sa sela... (TV Studio MT)
- „Mi moramo da idemo u tu jebenu Evropu...“
(tribina u Svircu)
- Više puta javno izrečeni fašistoidni stavovi
prema homoseksualcima.
- Ovo nije sve, ali ja zaista više ne mogu da
pišem o ovim mučnim stvarima. Sebe smatram odgovornom u smislu da sam ja
predložila Kražića za v.d. menadžera (nisam ga dobro poznavala, a delovao mi je
kao pristojan čovek), pa zato sada preuzimam na sebe da javno kažem ono što
misli većina članova. Smatram da Kražić nema kapacitete da bude menadžer OO
LDP-a u Leskovcu i da treba da ode sa tog mesta. Predlažem da se članovi OO
izjasne o svemu što sam iznela.
Član OO
LDP – Leskovac
Suzana Dimitrijević
- Sve ovo gorenavedeno napisao sam kako bih
uporedio nekadašnje rasulo sa sadašnjim haosapokaliptičnim stanjem u LDP-u
Leskovac.
1. Suzano, snajke, odelo ne čini čoveka
čovekom. Ne možeš jednim pogledom na personu da oceniš kakve su njene
karakterne osobine i šta se krije u unutrašnjosti tog bića. Neko može da nosi
odelo i kravatu, a da bude ubica, na primer. A neko može da nosi kapuljaču
preko kape a da bude sasvim normalna i dobra osoba. U to si se koliko vidim
uverila, ali mnogi još uvek nisu, kao npr. Bojan Bojović o kome ću napisati
poseban članak, a bogami i opširan. Zaslužio je...
2. Međuljudski odnosi unutar LDP-a Leskovac ne
postoje. Postali su poremećeni (mada je to preblaga reč u odnosu na to šta se
dešava u partiji) dolaskom Dražena Ružića na mesto v.d. menadžera LDP-a. Ne zna
se tačno šta je gospodin Ružić u LDP-u Leskovac: menadžer, poverenik, gazda,
vlasnik leskovačkog ogranka LDP-a... Ne zna se. Ali ono što se zna, jeste da
pomenuta persona ne radi ništa za dobrobit LDP-a, sem što radi na sopstvenom
reklamiranju samog sebe kao „ikone“ Leskovca, koja će od ovog zaklanog grada
isisati preostalu zgrušanu krv, i onaj pepeo i prah koji su predhodnici slični
njemu ostavili iza sebe. Takođe se svesrdno zalagao da Ivanu Veličković, koja
se veoma, veoma retko pojavljivala na sastancima (o ostalim akcijama da i ne
govorim, jer nikada nije želela da učestvuje u njima rekavši: „Ja znam kolikom
vredim i meni ne priliči da delim flajere, lepim plakate i prikupljam sigurne
glasove.“ Inače, to je ona retardirana nadri novinarka koja radi u TV K-1 i ne
zna ni dva padeža a kamoli da sklopi jednu prostu rečenicu. Toliko o tome
koliko dotična vredi), ubaci na što važnije mesto u LDP-u. Jedna od opcija bio
je i OO LDP Leskovac. Da li je uopšte potrebno postavljati pitanje zašto?
Mislim da ne, jer je sve sasvim jasno.
3. Što se tiče Jovane Dimitrijević, mladi za
Preokret – Leskovac u više navrata pokušavali su da ubede Dražena Ružića i
Zorana Stoilkovića, kao osobe koje su egzistirale na centralnim funkcijama u
partiji, da na sve moguće načine kontaktiraju Jovanu, da joj se u ime LDP-a
izvine i zamole je da se ponovo vrati u LDP i uključi u rad partije, jer je
upravo ta Jovana Dimitrijević od samog nastanka LDP-a u Leskovcu bila glavni
motor i pokretač svih akcija (od štandova, preko plakatiranja, predizbornih
kampanja, itd. itd. pa sve do akcije od vrata do vrata), borila se za LDP,
širila dalje, čuvala ideal LDP-a kao kap vode na dlanu, a LDP joj je za sve to
vratio tako što je popljuvao i išutirao iz partije. Savršeno. (Rekao bih
SRAMOTA, ali me sramota da kažem sramota, jer je to smešna reč u odnosu na
zlodelo koje je počinjeno nad Jovanom Dimitrijević.) Na molbu mladih LDP-a
Leskovac, ekipa Dražen-Zoran, odgovorili su: „Ma baš nas briga. Ne zanima nas
nikakva Jovana. Ako želi da se vrati u partiju neka se vrati, ako ne želi – ne
mora. Mi ne želimo nikoga da molimo, niti da se kome izvinjavamo. Imamo mi
preča posla.“ (Pitam se samo koja li su? Ah da, već sam ih naveo u predhodnim
člancima. BLAM, BLAM). Mladi su i dalje pokušavali da dopru do Jovane, naročito
u toku revizije članstva, ali bezuspešno. Na kraju je LDP Leskovac izgubio
jednog od najvrednijih članova zbog patološke bolesti Bojana Kražića i
nemarnosti, nezainteresovanosti i kofoze Dražena Ružića i Zorana Stoilkovića,
koji su svojim delima pokazali da njima članovi uopšte nisu bitni, već njihova
lična karijera, a to je: preći cenzus i ući u lokalnu Skupštinu. (Samo ne znam
kako će to postići ako se tako ponašaju prema članovima LDP-a. Zbog borbe za
Jovanu, mladi su opet platili ceh i to tako što su izvređani i izbačeni iz
prostorija LDP-a.) Jedino mi je žao što ideja Jovane Dimitrijević, da Bojana
Kražića plakatira kao Firera, nije sprovedena u delo. No, dala mi je odličnu
ideju da ja sprovedem u delo taj poduhvat, s tim što će Firer ovoga puta biti
Dražen Ružić, a Jozef Mengele biće Zoran Stoilković. Čisto da javnost zna s kim
ima posla, osim ako Beograd na vreme ne interveniše, i Dražena Ružića i Zorana
Stoilkovića zauvek skloni sa čelnih funkcija i postavi ih tamo gde im je i
mesto. Po mom mišljenju takvim devastatorima mesto je u kanalizaciji, ali neka konačnu
odluku donese Predsedništvo LDP-a. Nadam se samo da će biti brza, efikasna i
pravična, jer LDP Leskovac nema vremena za gubljenje. LDP – Leskovac želi
Preokret, želi ISTINU!
4. Stanje u LDP-u Leskovac od Bojana Kražića
do danas uopšte se nije promenilo. Ni za milimetar. Članovi LDP-a su zaista
pitomci zatvora koji se zove ’Radikalni komunizam’. Zoran Stoilković je jasno
mladima stavio do znanja šta je to hijerarhija i kako se ona sprovodi. A
sproveo je na sledeći način: popljuvao je, izvređao, ponižavao, pretio i
fizički nasrtao na mlade LDP-a. I, kao što rekoh, prošao apsolutno nekažnjeno.
Dalo mu se pa može. Dakle, to je taj liberalizam koji se sprovodi u LDP-u
Leskovac. Pitam se samo dokle će Predsedništvo LDP-a u Beogradu da ćuti o
ovome. Ova destrukcija u leskovačkom LDP-u, nit je LDP, niti je PREOKRET, a
kamoli ISTINA! Dakle, od slobode samo korbač, od Preokreta samo trt, a od
ISTINE ni mojega. Zbrka, nered, haos, anarhija, despotizam, drakonizam, smak...
A dokle? Zar nije prioritet staviti dva prsta na čist obraz i tri prsta na
čisto srce i reći: MI SMO ISTINA!? Ili je prioritet lagati narod samo da bi se
prešao taj cenzus i došlo na vlast? Recite mi EL PREZIDENTE, učinite nešto po
tom pitanju, sprečite ovaj haos i rasulo u LDP-u Leskovac, jer mi to
zaslužujemo, jer leskovački LDP ima mnogo kvalitetnije kadrove no što su to
neodahije Dražen Ružić, Zoran Stoilković, Bojan Bojović...
- Halo, Beograde! Zovem te iz provincije! Da
li se čujemo???
