- „The only thing necessary for the triumph of evil is for good men to do nothing!“
- Edmund Burke -
- Hiljadu i jedno pitanje čiji se odgovori uspešno zataškavaju. Jedno od najvažnijih je upravo taj PREOKRET koji u Leskovcu, verovali ili ne, još uvek ne postoji. Pitanje je: gde je, bre, taj PREOKRET? Gde se zaturio i ko to uspešno zataškava? U javnosti se sve u superlativu prezentuje, a iza kulisa stara pesma: nepotizam, lukrativizam, laktaroši, secikese, oportunisti, propali i isfrustrirani nadri političari i političari u pokušaju, da ne kažem politikanti, premda je to najadekvatnija reč koja taj košmar na javi jedino može da opiše.
- Elem, u pripremi je bila ’ŠETNJA ZA ZORANA’ koja se svake godine održava 12-og marta, (ove godine održana je 10-og marta), baš toga dana kada je ubijen dr. Zoran Đinđić, možda jedini čovek u Srbiji koji je imao viziju kako najbrže i najefikasnije rešiti probleme u Srbiji i ubrzanim koracima ući u EU. (Da ne dužim, jer svi znamo šta se dogodilo i zašto.)
- Priprema za ’Šetnju’ u Leskovcu je organizovana zbrda zdola, knjiga je spala na tri slova te je organizaciju uglavnom sprovodila određena grupa ljudi, a to su bili mladi za PREOKRET – Leskovac i teh. sekretar LDP-a u Leskovcu. Ostali su, kao i obično, prodavali zjala, sređivali se za fotografisanje, češljali osmeh za kamere, spletkarili, laktali se za odborničku listu, koja je napravljena po sistemu: ovo je moj čovek. Ili, najjednostavnije rečeno, nisu radili ništa.
- Celokupna akcija izgledala je smešno, jer je samo jedna osoba morala da odradi sav posao kako bi iz Leskovca na ’Šetnju’ u Beogradu krenulo što više ljudi, tačnije, svi oni poštovaoci dr. Zorana Đinđića. Međutim, iza zavese, onako u tajnosti, desili su se razni obrti, zaokreti, mahinacije i one podmukle ujdurme koje, osim haosa, nisu stvorili ništa.
- Donedavni v.d. menadžer Dražen Ružić, poznati spletkaroš i licemer, koji je, uzgred, dipl. politikolog, mada bi mu više pristajala titula dipl. demagog, jer osim što prodaje maglu ništa drugo i ne radi, ima strasnu podršku potpredsednika LDP-a Nebojše Ranđelovića Necera, koji je inače i narodni poslanik. (Sva dosadašnja kadrovska rešenja uvaženog nam narodnog poslanika i potpredsenika LDP-a Nebojše Ranđelovića, pokazala su se kao suicidalna i destruktivna po leskovači ogranak LDP-a, koji se svim snagama trudi da nešto stvori u ovom zaboravljenom gradu, ali mu to nikako neuspeva upravo zbog gorepomenutog gospodina i njegovih bliskih saradnika. Sve ljude koje je gdin Ranđelović svojim vezama postavljao na funcije počev od Milorada Pejčića, Bojana Kražića, Bobana Popovića, itd. itd. pa sve do Dražena Ružića, LDP u Leskovcu, osipao se, raspadao i sve više tonuo u bezdan.) Da skratim. Bez ikakve najave, nit kakvog sastanka, na kome su trebali da se pozovu svi aktivni članovi LDP-a Leskovac, kao što rekoh iza zavese, doneta je odluka da se na funkciju menadžera inicijalnog nadri odbora, pošto OO LDP Leskovac još uvek ne postoji (zbog nesposobnosti onih koji su ga do sada vodili) postavljen je Bojan Bojović. Ko ga je, kako i zašto postavio na tu funkciju - sam bog zna. Verovatno na inicijativu Radmile Gerov, koja je poslata da od haosa, koji vlada u LDP-u Leskovac, napravi još veći haos; ujedinjena sa šund ekipom postavljenom oko nje. I tako je gospodin Bojan Bojović postao menadžer kvazi odbora, verovatno onako plebiscitarno, kao što je to bio slučaj i sa Draženom Ružićem koga je na mesto v.d. menadžera postavila ekipica od 6 ljudi, a LDP u Leskovcu je tada imao više od 350 članova; danas ih sasvim sigurno ima više.
- Naime, trebalo je organizovati autobuse kako bi se svi članovi, aktivisti i simpatizeri LDP-a u Leskovcu, koji su želeli da odu na ’Šetnju za Zorana’, smestili i da, udobno i bezbedno, stignu do prestonice. Međutim, to nikoga nije zaista interesovalo. Tehnički sekretar LDP-a u Leskovcu na sve moguće načine pokušala je da organizaciju sprovede u delo onako kako se to profesionalno i radi, no nadri menadžer i ostala ekipica šatro LDP-ovaca za to nije marila, te je sav balast spao na teh. sekretara koja je propišala majčino mleko kako bi koliko-toliko sve to izgledalo približno organizovano i normalno, ali, nit je bilo organizovano, niti normalno. Mesto dva-tri autobusa, jer su „veliki“ LDP-ovci obećavali da će skupiti dovoljno ljudi za taj događaj, pojavio se samo jedan jedini autobus. Zašto? Pitajte vajnog menadžera Bojana Bojovića i njegovu ekipicu sačinjenu od ljudića čije je načelo nepotizam i lukrativizam.
- Na kraju svih krajeva autobus ISTINA-PREOKRET krenuo je put prestonice. I sve bi bilo super, ako izostavimo „autobus“ koji nema ni jedan najobičniji WC, a klima se uključuje tek kad „gospodi“ LDP-ovaca i vozaču to zatreba; ostali članovi, aktivisti i simpatizeri nisu bitni, kao ni mladi za PREOKRET, a naročito ISTINU, koji su, uzgred, jedini radili dok su svi ostali spavali. Ne, oni nisu bitni, a i zašto bi bili kad je najvažnije na funkcije ugurati svoje ljude i svima na sav glas trubiti kako LDP u Leskovcu konačno funkcioniše. Ovo funkcioniše moglo bi biti i „funkcioniše“ ili još adekvatnije NE-FUNKCIONIŠE!
- Dakle, nekako je taj „autobus“ krenuo i nekako stigao nadomak Beograda. Međutim, 70-ak km pred prestonicom „autobus“ se zaustavio i objavljena je petominutna pauza. Taman su ljudi napustili autobus, pripalili cigarete, otvorili flašicu vode, kako bi se malkice osvežili, kvazi menadžer i njegov kompanjon Zoran Stoilković (o kome ću pisati nadugačko i naširoko u narednim člancima) naredili su pokret. Ponavaljam NA-RE-DI-LI. Oni koji su bili na metar od busa na brzaka su se ukrcali, a oni koji su otišli da izvrše malu nuždu, morali su, tako na pola posla, da utrče u vajni autobus. Dva najaktivnija člana mladih za Preokret nisu uspeli da stignu do busa, koji je već krenuo, a vajni vozač tog sokoćala doviknuo im je, ponavljam DOVIKNUO, da će se zaustaviti na sledećem stajalištu i sačekati ih. Sledeće stajalište nalazilo se nekih 300 metara od mesta sa koga je autobus krenuo, međutim, na tom stajalištu nije bilo autobusa. Tog autobusa nije bilo ni na jednom stajalištu, a bilo ih je 4-5, do prestonice. (Autobusi ISTINE I PREOKRETA iz raznoraznih gradova, prolazili su hladnokrvno kraj mladih leskovčana i nije im padalo na pamet da stanu i pokupe ih, što bi učinio svaki čovek koji u sebi ima makar mrvicu ljudskosti. Jedini koji je stao i pokupio mladiće, bio je jedan stariji čovek s automobilom koji ih je bezbedno doveo skoro do mesta na kome je okupljanje za ’Šetnju’ uveliko počelo, a čovek čak nije ni pošao tamo gde i mladići; išao je svojim putem). Ostaviti mlade ljude u sredini ničega na 70-tak km od BG-a, mlade ljude koji su pošli u ’Šetnju za Zorana’ sa bedževima ISTINA, je u najmanju ruku zverski zločin. Mogu ga slobodno tako nazvati upravo zbog toga što se LDP, Preokret, ISTINA bore za mladost Srbije, bar tako oni kažu, međutim, ovaj čin dokazuje nešto sasvim suprotno, a to je da se i LDP-u, i PREOKRET-u i toj njihovoj ISTINI realno u praksi mladi uopšte ne tiču, bar što se tiče Leskovca. Ponavljam opet: Leskovca! Jer se u BG-u i Nišu i te kako bore za mlade. Jedino leskovački LDP-PREOKRET ne brine za mlade, već samo za likove koji su po nepotističkom i ližisahanskom linijom uvršteni u red važnih i pravih LDP-ovaca. Pa mi recite sad šta je ISTINA??? I kakav je to PREOKRET??? Ova pitanja su konkretno vezana za Leskovac.
- Zaista bih voleo da ovaj tekst, nekim čudom, dopre do predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića, pre svega zato što bi ovakva stvar njega i te kako trebala da se tiče. Jer određeni ljudići u Leskovcu jednostavno ne žele da rade za PREOKRET i ne znaju šta je ISTINA, a naposletku i da gospodin Čedomir Jovanović već jednom reši ovo rasulo od leskovačkog ogranka LDP-a. Jer ako se ovaj kataklizmatični haos ne reši u najskorije vreme, počeću, premda sam to dugo odlagao nadajući se da će stvari doći na svoje mesto, da iznesem sav onaj prljav veš koji sam trpeo jedan duži vremenski period, pa nek svi građani Srbije, a naročito Leskovca, saznaju šta je prava ISTINA i na koji način se određeni pojedinci „bore“ za nju. A biće tu svega i svačega. Bogami!
ISTINA ILI NIŠTA!
