- Za tren oka mogu da izblickam sećanja mog
prokletog života, i svu prošlost, i svu sadašnjost mogu u glavi ko fotke da
prelistam, ali da nađem prave reči da ti to opišem... to ne mogu... to ne umem.
Jedno je život, drugo knjiga, treće film, i tako redom... Sve što mogu da
učinim, jeste da napišem rečenice s upitnikom koji ne traži odgovor. Zašto?
Saznaćeš na kraju teksta...
- Jesi li ikada, stranče, šetao pocepane
’šangajke’ i pijačne treške kraj buržuja s brendiranom garderobom i patikama
’air-max’ i osetio onaj prezirni podsmeh nadmenih tatinih i maminih sinova
upućen tebi siromašku? Jesi li ikada, sa suzom u duši, slušao svoje roditelje,
koji su prebijali kičmu ne bi li ti obezbedili parče hleba i sačuvali krov nad
glavom, kako ti postavljaju pitanja: „Jesi dobro? Jel sve u redu?“; a da toj
suzi izdajici ne daš da napusti unutrašnjost kapaka i odgovoriš: „Jeste, sve je
okej...“, a znaš da nije. Jesi li, stranče, sa 9 godina gledao na TV-u zaklane
starce, žene, decu... plač bez suza onih koji su stradanje preživeli, sve
izgubili i s golim životima ne znaju gde će, spaljene leševe, porušene kuće,
sela i gradove u plamenu... nasmejana lica zlotvora s ogrlicama ispletenih od
dečjih očiju, ušiju, prstiju... mrtva telesa koja su plutala po vodi... i krv
koja je za njima tekla...? Jesi li sa 10 godina sedeo s ortakom na stepeništu
njegove kuće i gledao njegovog oca kako odlazi u Bosnu te proklete ’94. pod
prisilom vojne murije? Da li si osetio njegove suze kako ga peku dok gleda
svoju majku kako grca, ispraćajući svog muža u bratoubilački rat, i drhtavi
glas njegovog oca koji kaže: „Ne brinite, sve će biti u redu“, a onda, 2 meseca
kasnije, saznaš da se neće vratiti nikada, i da njegovo telo niko ne može da
pronađe, jer ne zna gde je, ili ne želi da sazna gde je... Jesi li? Jesi li
slušao glupe nastavnike u školi koji ti pričaju kako je sve u najboljem redu,
kako se rat dešava daleko od nas i da mi ne brinemo jer to s nama nema nikakve
veze, a ti znaš da ima, jer gledaš svoj narod kako gine tamo negde u ničijoj
zemlji? Jesi li se, stranče, s 13 godina razočarao u život i shvatio sav njegov
besmisao, jer si prerano odrasto i skontao da si samo šahovska figura kojom
drugi upravlja? I gledao pred svojim očima samoubistvo očajnika koji je sve
izgubio, a ti mali i bespomoćan, ne možeš ništa da učiniš sve i da hoćeš.
Ukočen si i leden a sve se munjevito brzo odigralo, i kad si došao sebi i
osvrnuo se oko sebe, video si da nikoga nije briga za to. I uživo gledao dva
iskasapljena mrtva tela i jedno koje se batrga, hitna dolazi, ali suviše
kasno... Jesi li gledao, stranče, svoje rođake, komšije, poznanike kako odlaze
u rat i verovao da će se živi vratiti, ali nisu. A oni koji jesu, ostali su
večito sakati, invalidi... bez ikakvih prava, bez volje za životom, s traumama
iz rata, onim neizlečivim... bez budućnosti. I one koji su bežali preko grane i
nikada se nisu vratili, ni dan danas ne znaš dal su živi, dal su našli to što
su tamo tražili... život i slobodu... Jesi li, stranče, stajao sa bedom i
sirotinjom u redu za zejtin, brašno i hleba i dočekao svoj red praznih šaka, a
desetak minuta kasnije video da se iz istog objekta iznosi roba, trpa u kamione
i odnosi ko zna kud, a ti opet tako jadan i mali nisi mogao ništa da učiniš?
Jesi li čuo jezive priče ljudi koji su preživeli pokolj, prebegli u Srbiju, a
zatim dočekali blokadu na ulazu u Beogradu, blokadu njihovih sunarodnika koji
su ih slali u Niš, Leskovac, Vranje, Kosovo i Metohiju... a oni gladni, goli,
bosi ridaju, ne znajući šta ih tamo čeka? Jesi li, stranče, bio tu kad su ’99.
padale bombe nad Srbijom? Jesi li čuo vapaj beznadežnih sakatih sunarodnika
koji su molili da stradanje prestane? Da li si video spaljeni voz u grdeličkoj
klisuri, ugljenisana tela, rastrgnute i krvave komade do juče živih ljudi, da
li si čuo krik koji ledi srce, blokira razum i koči krv u venama, krik onih
koji su se tu zatekli, koji su došli da pomognu, da spasu ako se šta spasti
može, iako je vazdušna opasnost i dalje bila na snazi, iako je pretilo novo
stradanje...? Jesi li gledao seobu Srba sa Kosova i Metohije, a neki od njih su
tvoja krv, tvoja familija? Da li si gledao kako od nepismenih golja, lopova i
ubica nastaju biznismeni čiji bankovni računi ni sami ne znaju koliko nula
imaju? A ti gladan tumaraš ulicama grada po hladnoj i lepljivoj kiši jer nemaš
kud da se skloniš... I spavao u haustoru nečije zgrade na buđavom kartonu koga
probija bes hladnog betona... I sedeo na polomljenoj klupici, čekajući ništa...
Pa glavom o beton, pa glavom o zid, i opet ništa... I gurnut od sistema propao
u bezdan, a bezdanu kraja nema... I degradiran od kriminalaca i lopova a sve
„poštenih“ ljudi koji su to bogatstvo „pošteno“ stekli... Jesi li stajao nad
grobovima svojih ortaka i ortakinja ubijenih od strane horsa, noža, metka... i
gorko plakao jer si znao da nisu to zaslužili? Jesi li osetio cev pištolja na
slepoočnici i gledao krvave oči svog dželata, osetivši kako smrt dolazi po
tebe, a onda ugledao njegov zlokobni osmeh, shvativši da ti dželat neće biti
on, nego život koji ćeš, kao preteški balast, večito vući za sobom? Jesu li te
prebijali pandurski pendreci i štangle poremećenih psihopata ni krivog ni
dužnog zato što si se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, ili si samo
rođen na pogrešnom mestu u pogrešno vreme...? Jesu li te pljuvali, kinjili,
vređali i ponižavali gori od tebe? Jesi li u tom trenu osetio bes i želju za
osvetom, a već sledećeg sekunda gledao kako se taj bes u tebi topi ko pahulja
snega i pretvara u oprost? Jesi li uspeo da pređeš preko svega i oprostiš im?
Jesi li? Da li ti je iko ikada umirao na rukama? Da li su od tebe odlazili one
koje si najviše voleo? Da li te je izdao ortak zabivši ti nož u leđa zbog
najmanje sitnice, a ti bio spreman za njega i život da daš? Ona izdaja gorka ko
pelen, ona rana koja ne zarasta, ona praznina koja večito ostaje u tebi... Da
li si spoznao taj osećaj? Da li si ikada bolovao od neizlečive bolesti?
Boluješ, leka nema, svi te mrze, na margini si... potpuno sam. Sva vrata su ti
zatvorena, pomoći ni od kuda, svi su te zaboravili... Ne trebaš im... I psiha
koja testeriše mozak, ubija, gužva dušu, srce plače, i košmarni snovi, i puste
nade, i java koja boli i peče, jer znaš da ćeš nakon prespavane noći, sutra
doživeti jučerašnju reprizu masakra realnosti. I tako u krug do kraja svog
veka, kratkog, jadnog i bednog. (A to je, stranče, samo deo mog života, samo
jedan njegov majušni deo. Ostatak sve i da hoću da ti ispričam, ne mogu... Ne
mogu, stranče, jer tu drugu stranu medalje ti nikada ne bi razumeo. Te
raskrzane parčiće mog života ne možeš da shvatiš, ne može niko, ne mogu ni
ja... jer nisu dovoljne reči, jer reči ne mogu opisati te ožiljke na duši i one
rašivene rane po srcu koje još uvek krvare, a leka za njih nema...)
- Jesi li stranče prošao kroz sve te morbidne
krugove i prepešačio sve te drumove od pakla satkane? Jesi li? Ako jesi
stranče, tek onda smo isti, i tek onda možeš da mi kažeš nešto, i tek onda
možeš da mi soliš pamet... A ako nisi stranče, onda nemoj, onda ćuti, jer ne
znaš taj osećaj, jer ne znaš kako boli... Nemoj da me sažaljevaš, nemoj da me
savetuješ, nemoj da mi daješ lažnu nadu, jer sve sam to preživeo, i sve što
nisam znao sada znam... Znam da je život kazna, i znam da sreća ne postoji, i
povrh svega toga ja osmeh ipak navučem preko usana, nastavljam da živim kako
znam i umem, a ponekad se čak i radujem... Ne moraš, stranče, ništa da kažeš, samo
razumi... ako možeš...
- „Naš vjek će proći, otvoriće se arhivi, i
sve što je bilo skriveno od nas, sve što u povjesti od laži živi, pokazaće
svjetu i slavu i užas!“
- Hej, Darvine! Izgleda da u tvojoj teoriji ima
neke istine...
- Ja ću štrajkovati glađu i to niko ne može da mi zabrani.
- Ne slušaj majko šta ti pričaju za mene, ne
slušaj majko ni moje drugove ni žene, ne veruj majko nijednoj priči novoj, jer
ja sam sretan, ja sam sretan, jer hrane me na cevčici ovoj! (Ššššš... ne vidi
se na fotki, da mi ne bi zamerio gladni narod)
- Nemoj kume, molim te. Pusti štrajk, nek narod štrajkuje, a što se nas tiče ja imam ideju! Evo kako ćemo...
- Ma ko jebe gladni narod! Daćemo im naše
osmehe, jer oni više vrede od hleba nasušnog. Smej se kume, mandati su naši!
- "... Pričaj nam o tajnim vojskama zla, o Cimone... Njihova se imena ne smiju izgovoriti glasno da ne oskvrnu usne smrtnika, jer su došle iz bezbožne tame i napale nebo, no bijahu istjerane gnjevom anđela..."
- Nemojte da me klevećete, mater vam
pokvarenu! Ja nikada nisam jebao moj gladni narod! Nikada!
- Dobro, jesam ih lagao i potkradao, al šta
sad. Zar to nismo radili svi mi? Ako budete glasali za mene na sledećim
izborima, i vi ćete nositi odelo od soma maraka. Pardon, evradi, odnosno
dolara... mislim dinara... Uh... šta sam ono hteo... uh... da kažem... uuuu...
- Šta to učini kume, budalo jedna neopevana.
Kako ću sad narodu na oči? Koju sad šatru da im složim? Paušali, dnevnice,
plate... Jaoj majko mila, rastu mi uši! Neću valjda da završim u zatvoru. Ja
jesam krao, al nisam krao kao ovi ostali. Ja sam krao, al u skladu s propisi. Dal
će ovo da proguta narod, majke im ga... E kume, kume... šta učini, jadan ne
bio...
- Ma ne brini kume, mi smo radikalni
naprednjaci. Znaš onu staru: „Vlada uvek isto svira, narod uvek isto bira, ovde
nikad neće biti mira, u novčaniku pola marke, mislim dinara sija... recesija,
recesija...“
-
I shvatite već jednom, ja nikada nisam bio radikal! Ali nikada! I nemam
nikakve veze sa zemunskim klanom i Ratkom Mladićem! I kakav kurac
Vojislav Šešelj! Nemam ja ništa s tim... Nit ja, niti Tomislav Nikolić!
Shvatite!!!
- Prvo ćemo da ih napržimo verom i patriotizmom, a onda idemo: Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.
- Dal beše Virovitica, majku mu...
- Ma samo ti piši. Cela planeta srpska vala!
- Niko ne sme da vas bije! Niko!
- Ustani Srbijo! S verom u Boga idemo svi u rat! Mi smo jači no celi jebeni NATO pakt!
- U boj, u boj, krenite junaci svi! Kren'te i ne žal'te život svoj! Jer koji će vam moj!
- Jel vidite kad moji ljudi kvenu kako se sve tvese. Svušajte dobvo šta vam govovim! Čim meni pvdne na pamet da vam jebem majku, ja ću sve moje ljude da pošaljem u vat. I Njujovk ima da vam sjebemo! Mi Svbi smo uvek u svugde Svbi, i kad nas kavate nas dupe svbi, al mi to junački podnosimo. Svbija do Bvisela!
- Doktor Vojislav Šešelj je jasno rekao da svi mi pravi Srbi idemo u rat da izginemo do poslednjeg pravog Srbina i tačka!
- TAKO JEEEEEEE!!!!
- I mi smo radikrali, parče nam zuba fali, al za rat smo stasali!
- Patriote pred izbore 100put su nas izdale, slale nas u ratove za svoj lični interes, dok "ikone" su pevale...
-
Специјалиста интерне медицинеи донедавни градоначелник Горан
Цветановић,успео је да 21. септембра, мимо забране о запошљавању у
институцијама и установама које су на градском буџету, добије радну књижицу Дома здравља
као лекар у кућниј нези. У реализацији ове ујдурме помогао му је
Небојша Димитријевић (ДСС), директор Дома здравља, који је
одмах затим поднео оставку. Вест о запошљавању процурила је тек у четвртак
када је Цветановић кренуо у обилазак пацијената. (Димитријевић о овом потезу није
обавестио ни Управни одбор, нити челнике града.)
- Сматрам да један
такав стручњак и човек треба коначно да добије посао и не видим ништа лоше у
томе -каже Димитријевић који је променио страначки дреси
прешао у „напредњаке“.
-
Цветановић, коме је ово прво запослење као лекару, такође не види ништа чудно у томе
што је добио посао.
- Лекар сам
специјалиста са просеком 8,73, па нећу ваљда семенке да продајем на улици. Могу да
радим у Дому здравља или у Општој болници - каже Цветановић, и додаје да
ће одмах замрзнути свој радни статус у Дому здравља, јер је добио мандат републичког
посланика. - Био сам савезни и републички посланик, министар и градоначелник, али је моја
мајка плакала од среће тек кад сам се запослио као лекар. (И ја сам плакао, али од туге,
јер тешко оним пацијентима које лечи „лекар“ Горан Цветановић.)
-Ако је све било
регуларно, зашто се онда то крило готово 10 дана. Цветановић се на посао јавио 21. септембра
са уредним лекарским уверењем, али је већ сутрадан узео боловање да би
присуствовао седници Скупштине града. Сада је многима јасно зашто је Цветановић
два дана за говорницом критиковао све живо, осим Димитријевића наравно.
- Цветановић је до 19. септембра
примао функционерску плату из градског буџета, a сада ће примати и плату посланика. Лицемерно
је то што се залаже за запошљавање младихитврди како на тржишту данас нема
ниједног специјалистеинтерне медицине. - Тако ти је то у
Лесковцу,на сва звона труби о поштењуи бусај се у прса, a испод жита
ради за своје добро, а и могу да га примајукад нико ни за шта не одговаранего на
добро плаћеним местимасе нафатирају, униште фирму, а затим оду у
другу где је још нешто остало. (Плачи вољени граде...)
-БеоградскиадвокатНикола
БаровићсматрадајекривичнапријаваИванеДулић-МарковићпротивЦветановићазаизазивање
националне, раснеиверскемржњеитекакозаконскиутемељена. УтојизјавипостојинамерадасеизазовемржњанаверскојосновисамозатоштојеонаХрватица. ПосланикСрпске
радикалне странкезна да она није усташа, а тврди да јесте. Акознада то
није тачно, аипактврдидајесте, ондаточинидабиизазваомржњунанационалнојоснови. Збогчегаиначепомиње
њу?ТојеистокаокадабисезабилокогСрбинаизВладеСрбијерекло„онјељотићевац“, јерсутобилињегови сродници-кажеадвокатБаровић.
- Нашсаговорник
додаједасезаовокривичноделоможеодговаратијединоуколикооптужницуподигне
тужилац, анепоприватној тужби. ПотпредседницаВладемогла би тужбомда
затражи јединоспровођење истрагепротивЦветановића. Уколико би у том поступкубилоутврђенода има
елемената кривичног делаизчлана317,тужилацбимораодапреузмекривично гоњење.
-
Извор: Непознат. Ал ипак, хвала му.
-
И шта рећи после свега!? Па ми живимо у Србији и тачно знамо како функционише
тај систем. Политика је то, батице, а где је политика ту је и лова... Тако
да... Ко разуме - схватиће.
-
И да видимо епилог на крају крајева свих крајева.
Потврђена
пресуда Цветановићу!
Извор:
Бета
Лесковац
-судуЛесковцупотврдио
јепресудупрвостепеног судакојомјеГоранЦветановићосуђен
за клевету. ПотпредседникСрпске радикалне странкеуЛесковцуосуђенјепоприватнојтужбифункционерке G17 плусИване
Дулић-Марковић. Пресудом Окружног суда, Цветановићу
јесмањенановчанаказнаса 80.000 на 60.000 динара, алићеморатидаплатиисудске
трошковеу висиниод
38.750 динара.
Цветановић јеосуђензбог тога што јејула 2006. године, каопредседникСкупштине
општине Лесковац, за говорницомназвао
усташамаДулићеву, њеног братаи
оца.
-
Подсећања 2:
- (Цветановић је на промоцији књиге Војислава Шешеља„Афера
Хртковци и усташка курва Наташа Кандић“синоћ у Лесковцу рекаода„нема
ништа ни против когнарода, али ће увек рећи истину, без обзира
дали она некоме одговара или не“. Цветановић је казао да ће то„увек
понављатибез обзира на судску пресудукојомје проглашен кривим“.Он је
рекао да је та судска пресуда„написана истог дана кадаје
суђење и почело, јер су неки веровали да ће,
захваљујући томе, постатипредседници
окружног суда у Лесковцу“. Пресудом лесковачког судаЦветановић
је 26. априла ове годинеосуђен на новчану казнуод 80.000 динараи
плаћање судскихтрошкова због клевете.Цветановић је тадакао председник општине Лесковацу јулу 2006. у
локалној скупштинивређао породицутадашњепотпредседнице Владе, тврдећи да
су„њен брат и отацбили усташе и да су клали Србе, а да се
радикали боре против тога.“Пресуда по приватној тужбидонета
јепосле шестог рочишта, јер се Цветановићније појављивао на претходних пет.)
-
Да. Тако је лако избећи мардељану кад се подмажу шрафчићи који покрећу точкиће.
И онда новчана казница 80 сома пљус, па је мало било тишаскра, фикете на 60
сома плус нешто ситно око тих судских трошкића и ето ти на слободи персоне која
је, да има закона у овој сакатој Србији, и дан
данас гулио решетке. И наравно, још усиљенији, разјаренији, надувенији наставио
да хара градом ко да му га деда оставио у наследство. И? Ко му шта може? Ко сме да му стане на пут?
Демократска Србија до мојега, демократски Лесковац до мојега, свеопшта демократија
и све мој до мојега.
(А за мојега места нема.)
Некад радикал, сада напредњак.
Разлика је толика колика и између гужњака и ануса. Или фалуса и пениса. А фалус
и пенис добићемо од господина Цветановића у гужњак и анус уколико га изгласамо
за градоначелника, њега или било ког другог радикала-напредњака. Ако се то деси,
нек Лесковчани приме моје најнеискреније саучешће. Јер ја у суноврату
учествовати никада нећу.
ПС. - Да
ли на беџу господина напредног виси мистер Шешељ? Онај велики „српски патриота“
који је студентима '97. претио пиштољем, оптуживши их да су страни плаћеници и
шпијуни? Да, то је управо он. Велики Србин који је желео да пуца у младост
Србије. (Свака част за патриотизам) И да. Одело чини човека, нема шта. Само је потребно скинути беџ самопрокламованог "четничког војводе" и од корените ето те за тили-час у напредне800x600. А напредни нам све бивши шешељевци, подрепаши и улизице. Е мој бисеру, тешко твојим улицама кад бехемот по њима ходи...
ПС. 2 - Неки делови текста скинути су са нет-а. Зато и стоји реч: 'Подсећања'. Хвала онима који су их тамо креирали.
- Drznula se banda da
uputi apel građanima Srbije da malo prištede električnu energiju kako ne bi
došlo do restrikcija. Iz EPS-a su rekli da neće imati dovoljnu količinu
električne energije ukoliko građani Srbije ne budu bili racionalniji u svojoj
potrošnji. Rekli su da mesto dve sijalice koristimo jednu, da mesto dve ringle
koristimo jednu, da bojler uključujemo samo kad je jeftina struja, da se kupamo
što manje kako bi uštedeli tu preskupu struju koja nam šatro fali. Dragi moji
lopovi iz EPS-a, čini mi se da se mi nismo bunili kada ste našu struju izvozili
u Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj i ko zna gde sve ne, a za uzvrat dobijali ko
zna šta sve. Celoga života građani Srbije štede, celi svoj vek sirotinja plaća
danak kako bi buržuji uživali u svojoj zulum predstavi, a na kraju ta ista
sirotinja mora da štedi i da se ždere i nervira zbog vaših ujdurmi. Vaš drski
bezobrazluk udario je u plafon našeg praga tolerancije. Malo je reći STERAM VAM
GA MAJCI, jer i vi odlično znate da struje ima sasvim dovoljno za sve građane
Srbije, ali isto tako znate da novaca nema dovoljno za vaše prepune džepove, pa
ste se veoma suptilno setili kako da nas zaplašite da bi novce olako strpali u
vaše prenatrpane slamarice. Međutim, niste samo vi krivi za vaše maloumlje,
kriva je i naša draga retardirana Vlada i naši dragi kriminalci političari. S
tim u vezi, ova pljuvačina prevashodno će biti upućena njima; vas ću ostaviti
za neku drugu priliku.
- Draga naša retardirana Vlado,
Mesto naše jedne sijalice, mesto naše jedne
ringle i ostalih trica i kučina kojima nas plašite, vaš apel za uštedu
električne energije trebali ste da uputite vašim sponzorima Beku, Koletu,
Miškoviću, Cepteru, Mitroviću i ostalima. Znate vi odlično koji su vaši
kompanjoni. Trebali ste Mitroviću da kažete da, bar dok traje ova zima koja
ubija nesretnike širom naše zemlje, obustavi svoje idiotske programe kao što
su: grand parada, zvezde granda, sve za ljubav, menjam ženu, trenutak istine,
48 sati svadba i ostale govnoseračke emisije koje nikom dobro nisu donele. Da
li ste uopšte svesni, vi neodahije, kolika količina električne energije ode u
vetar tokom snimanja tih morbidnih kvazi emisija, šou programa, il kako ih već
nazivaju nadri urednici? Koliko jedna moja sijalica i jedna moja ringla potroši
kilovata struje, a koliko milijardu sijalica i stotine klima uređaja u samo
jednoj emisiji koju vodi onaj govnojedač Saša Popović koji sere u mikrofon
čitava dva sata? Verujem da znate odgovor, jer niste vi baš toliko mutavi i
glupi koliko mi verujemo da jeste. Da li je teniski meč u hali Čair, između
Srbije i Švedske, morao da se održi baš danas kada snežna lavina ubija ljude
širom naše zemlje? Zar nije mogla da se odgodi za neki drugi dan kada se ovaj
užas malo primiri? Koliko je tu potrošeno električne energije, draga moja
retardirana Vlado? Zašto kompanije, čiji su vlasnici poznati lopovi, rade punom
parom iako svi znamo da iste uopšte nisu od vitalnog značaja? Zašto Heppy
televizija nastavlja sa svojim debilnim rijaliti šou programom i troši na angro
ugroženu nam električnu energiju? Zašto niste apelovali na vlasnika te nadri
televizije da do daljnjeg prekine emitovanje tog bordel uriniranja, kako bi se
uštedela struja koja nam je, kako vi tvrdite, na izdisaju? Kako je moguće da
RTS, kao državna televizija sa nacionalnom frekvencijom, snima emisiju ’Ja imam
talenat’ i pri tom enormno srče ugrožene nam kilovate? Da li to znači da
gospodin Tijanić može da troši našu struju kad god se njemu ćefne, a mi ne
smemo ni da se okupamo? Ako je stanje u zemlji vanredno, ako smo pod alarmom i
ako je situacija stani-pani, zašto se onda preko prste udara samo određena
grupacija građana, da ne kažem sirotinja? Zar se vanredno stanje ne odnosi na
sve građane Srbije, pa i na vaše sponzore, pa i na vas? Ako je stanje u državi
vanredno, onda se ono odnosi na sve njene građane, a ne samo na one koji vise
na birou rada i na one koji kuluče za bednu platicu. Ili je ovo samo još jedna
simulacija u nizu simulacija vaše reklamne kampanje. Previše, previše teatralno
dragi naši političari. A evo i jedan apel za vas: SKINITE ODELA I KRAVATE
POLITIČARI, ZASUCITE RUKAVE I IZAĐITE DA POMOGNETE OVOM NAPAĆENOM I SMRZNUTOM
NARODU! Ali ne tako što ćete se slikati i snimati za medije, već lopatu u šake
i čistite sneg!
- A sada reč-dve i za predsednika Srbije:
Gospodine Predsedniče,
Molim Vas da, kao državnik broj 1, izdate
naređenje svim strukturama i svim funkcijama da agresivno krenu u akciju
spašavanja snegom i ledom okovanog naroda Srbije, da sve organizacije u službi
države, pre svega uniformisana lica, a zatim i civilno stanovništvo, započnu
saniranje haosa koji nas je orobio, i da, pre no što dođe do još tragičnijih
posledica, u korenu saseku sve moguće predviđene situacije. Imajte na umu da će
nakon otapanja snega doći do poplava i da država Srbija, verujem da to već
znate, nema odbrambeni sistem, odvodne kanale, nit specijalizovane službe za
takvu vrstu nedaće. Ovo nije šala, Gospodine Predsedniče, jer mene boli jauk
mrtvih ljudi koji su postali žrtve ove katastrofe koja nas je zadesila. Žrtava
ovog ledenog stradanja ima mnogo više no što se to prezentuje preko medija. Ja
to znam, a znate i Vi. Učinite nešto dok ne bude prekasno, molim Vas. Učinite
to pre svega kao čovek, a naposletku i kao predsednik jedne male, siromašne i
nesretne države, jer ta država, Gospodine Predsedniče, je Srbija, naša Srbija.
I ma kakva da je, mi je volimo, jer to je naša zemlja. Ne zaboravite da Srbiju
čini narod, a taj narod umire... nestaje... Spasite taj narod da ne bi došlo do
nove seobe... poslednje seobe... seobe večnog nestanka...
PS. – Hvala pripadnicima Vojske Srbije,
Crvenom krstu i ostalim dobrim ljudima, koji se u ovoj kataklizmi, i danju i
noću, bore za svaki ugroženi život. Heroji su na terenu, a pičke u bunkerima.
- Prvo ćemo da ih napržimo verom i patriotizmom, a onda idemo: Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.
