- Sloboda, puna sloboda, to je san, san kome ponajčešće nije suđeno da se ostvari, ali jadnik je svaki onaj koga nikad nije sanjao." (Ivo Andrić)

- Zdravo! Ja sam rebel maderfaker i bolujem od bolesti za koju psihijatri još uvek nemaju naziv. Mozgaju oni, sasvim sigurno, ali pravi termin još uvek nisu pronašli u udžbenicima njihovih predaka, njihovih savremenika, kao ni miks reči, ili remiks više njih, koje bi na latinskom, eventualno srpskom, odredile tu moju famoznu i zajebanu bolest od koje se, koliko vidim i čujem, svi oni "kulturni" i "pristojni" šatro ljudi gade, te me s toga većina "uživalaca" bontona, kao i onih robova šablona nametnutog im od strane represivno birokratskog sistema, ignorišu i zaobilaze u širokom luku. Neki me čak i žale, onako posprdno naravno, i kažu: "Jadnik. Nije on kriv što je takav rođen. Bolest ne bira." I tako redom sve neka slična sranja. E, mislim se, baš su mi ga zažuljili. Kao da je meni stalo do njihovih izgovorenih ili neizgovorenih mišljenja. Koga boli kurac šta misle sujetni dvonožci, hodači s frengom mesto mozga, ili prolaznici prazne duše koji svoj dosadni život ispunjavaju ogovarajući, svojim malignim ustima, druge ljude kojima veoma često zavide što imaju tu privilegiju da budu slobodni i misle svojom glavom. (Svako poštovanje onima koji ne spadaju u ovu grupaciju "homosapijensa".) U poslednje vreme veoma često mi se učini da zapravo ja njih sve više i više žalim, i nekako im opraštam, a nekada sam ih prezirao. More jok! I dalje ih prezirem. Ko ih jebe!

- Elem, kad god čujem trač vezan za moje ime, ono ime koje leži u ličnoj kojom su nas kodirali da bi bili kmetovi kako bi diktatorski rukovodili nama, ja se jednostavno nasmešim i kažem: "Jebe mi se." I kada kažu da sam džanker zato što visim s onom il ovom narkomančinom, meni se jednostavno jebe, jer nema svrhe objašnjavati se s gore navedenom trojkom. I kada tvrde da sam tabletoman i alkoholičar, meni se opet, i opet, i opet savršeno jebe za to. Patike, treške, duks, kapuljača preko glave, pljuga u ustima, ruke u džepovima, znači kloš fazon, znači standardica, fistule olajavaju, njihove smrdljive reči zagađuju okolinu, njihov udah vazduha troši kiseonik, a meni za sve to cvile jajca i bole me brige, osim što mi žao okoline i kiseonika. Al šta ću. Borim se ja protiv njih, a njih sve više, a ja u manjini. A na kraju krajeva i jebe mi se, opet, jer svet ionako ide do viđenja. I zašto bih ja tu sad nešto dramio. Nema potrebe. Ali bunt ostaje. Prkosiću im i dalje! Onako anatemisan, onako degradiran i onako proklet i prezren. Zabole me. Indiskretno. Do kraja!

- Eto baš juče bio neki dan Vojske Srbije i to baš u Lesu. I pitam ja sebe zašto baš u mom gradu, i zašto baš u Centru, i prdne mi na moj... nepristojni um odgovor na pitanje zašto. Zbog predizborne kampanje. Organizovali DS-ovci i njihovi koalicioni partneri. Leskovac u transu! Srbija se konačno setila našeg zaboravljenog grada. Događaj, batice! Pohrlila rulja da vidi raspalu armiju, smešne polu i strojeve korake (u pičku materinu bitna stvar), arhaične tenkove, rashodovani vozni park vojnih mašina, govna s činovima i neko avionče od pre kurca koje je jedva uzletelo, jedva preletelo i nestalo dok si reko trt. Pola rulje ga nije ni vidlo, al se zato celi Les treso od njegovog užasnog zvuka, kao i od plotuna koji su nam uzdrmali prozore i crepove na našim sjebanim kućama i zgradama, građenim zbrda zdola, pre pitaj 100-godišnjeg Leskovčanina kolko godina. Ortak me terao da idemo na taj "hepening" al sam ja izričito odbio, rekavši da ne želim da gledam taj imbecilizam iz revolta što se to njesra održava baš u Centru. Dodao sam da bi bilo mnogo bolje i humanije da se taj dan Vojske Srbije održao na Hipodromu, jer tamo ima mnogo, mnogo većeg prostora za te vojne parade i njihova manevrisanja, i da bi na taj način naš Les bio bezbedan i nezagađen od raznoraznih izduvnih gasova, građani bi uživali svoja prava na slobodu i mir, Bulevar bi ostao zdrav, a oni koji su želeli da prisustvuju tome, komotno su mogli to isto da učine i na Hipodromu. Rulja da gleda, a govornici da jedu govna, trčkarala da snimaju, a narator sranja (čitaj TV) da prenosi. Može uživo, a može i snimak. Pa ko šta voli - nek izvoli! I svima sve okej! Al oćeš! Onaj Šutanovac je morao da odjede svoja 10-ominutna govna, onaj čin takođe, kao i ostali, i da se, naravno, još malkice izreklamira DS, jer zaboga, oni su uspeli da u Leskovcu organizuju DAN VOJSKE SRBIJE! Pa to je, bre, događaj! I to kakav! Eh, kako je samo to sve organizovano besprekorno. Recimo, do pre godinu dana u Lesu nisi mogao da nađeš korpu za otpatke ni lupom da je tražiš. Od pre mesec dana pojavile se neke ranjene, bušne, kljakave, šuplje... a juče glanc nove! Sve korpa do korpe! Više bilo jebenih korpi za otpatke no ljudi. Čak su i u mom kraju postavili par komada, verovatno zato što je postojala mogućnost da neko slučajno tuda prošeta pa da se sazna tragična istina da celi grad, sem Centra, podseća na spaljenu Bosnu iz onog doba: dogodilo se, ne ponovilo se. I ne samo to. Neeee... Potrudio se naš gradorazornik i DS-ovci da sve to lepo unapred pripreme, pa su zato organizovali mesec dana ranije neku BG ekipicu sa svojom opremom da očisti Les, koji je, inače, od kada znam za sebe bio živi krš i lom. Razrovani trotoari, krateri po ulicama, prašinčina na sve strane, korov, žvake, šlajm, pocepani kontejneri kojima hvale točkovi, razdrndane parkovske površine i klupice, semafori koji ne rade, pešački prelazi koji ne postoje, kao ni saobraćajni znakovi, što se lampiona tiče radi tek svaki treći i to samo u 4-5 ulice/a, sem Bulevara u kome svi rade, i ostale stvari koje sam 1.000 puta navodio u prethodnim člancima. (Više mi muka da se ponavljam.) Sve su oni to lepo skockali, šatro, i sve to lepo prezentovali kroz medije i svakako pokupili poene, to jest glasove birača koji su bili neopredeljeni, ali su se zato sada opredelili jer su doživeli nešto što Leskovac svojim očima do sada video nije. I kako ubediti bulumentu da je sve to kastrirana farsa, ona najjeftinija? Nikako. I naravno, opet sam ja bio prozvan i prezren zato što sam kritikovao takav potez i opet popljuvao svoj grad. I sve mi se čini da me i moj grad zbog toga mrzi. Gotovo da sam sasvim siguran. Al napisaću mu u vetar još jednu pesmu, pa nek je pročita kad umrem. Možda mu se tad i razbistri isprani mozak i ukloni silom mu nametnuta mrena s očiju. (Ovo je bila ogromna digresija, no ne i nepotrebna. Zašto? Upravo zbog veoma zanimljivog paradoksa koji se baš tog 23. aprila, 2012. god. dogodio u Lesu. Evo o čemu se radi. Opšte je poznata stvar da veterani rata već gotovo godinu dana protestuju ispred Opštine, zahtevajući da im se isplate dnevnice za učešće u ratu na Kosovu i Metohiji '99. koje su im zakonom propisane a još uvek nisu isplaćene zbog raznih mahinacija koje su se izdešavale na tu temu. Ti ljudi su se, pa ajd da tako kažem, borili za Srbiju, a ta ista Srbija (čitaj vlast) nabila im je karinu u bulju i to tako što ih je zajebala za dnevnice. Što se mene lično tiče - ko ih jebe! Prvo i pre svega, zato što su u dilu s ekipom koja već 20 god. kolje Leskovac i što su se izljubili onog dana s Dačićem kad je ovaj šaran imo neku konvenciju, šta li već, ko da su rođena braća, a zaboravili su da ih je njegova policija, plus žandarmerija polomila onih dana kada su pokušavali da blokiraju auto-put i prugu. A drugo i zatim, što nisu dezertirali?! Personalno ja, da sam bio tada na njihovom mestu, bacio bih tu stvar koja ubija i - džada! Pa nek me klepi tvorza il azil, ko ga jebe. Nazovite me pičkom, al ja prezirem rat i svakoga ko se za njega na bilo koji način zalaže. Međutim, oni su otišli, neki dobrovoljno, neki na silu, a onda su dočekali šipak u šupak. Dreždali su po ciči zimi i skuckali za te dnevnice, a onda se desila i vojna parada. Eto paradoksa! U sred Centra, u sred Bulevara održava se dan Vojske Srbije, a dve ulice odatle, u šatoru ispred Skupštine grada, ratni veterani skuckaju, protestujući za svoje dnevnice. Al koga za to realno zabole patka. Gradonačelnika Kocića? HA! Predsednika Skupštine Stefanovića? HA! Ministra odbrane Šutanovca? HA HA HA!!! Medije? Jok more! Nikog nije bilo briga za to. Važno da su svi titrali od uzbuđenja što se u Lesu održava ta vojna parada i svi trubili na sav glas kako je to za Leskovac jebena eureka. I tako...)

- Ne gledam TV, ne čitam novine, ne izlazim u Safari, Rupu i ostala goveđa mesta gde se okupljaju svi oni koji žele da budu viđeni, nisam u trendu jer ne želim te okove na sebi, nisam pobornik šunda i kiča, nisam ni poznat nit to želim da budem. Anonimnost je majka slobode! Ne jebem savete, ne interesuju me životi poznatih ličnosti, a i što bi? Pa njihov život je njihova stvar i šta mene realno zabole penis s kim se jebe neka pevaljka i dal nosi il ne nosi gaće, dal ima fleku na haljini il ne, koja kola vozi, šta jede, gde izlazi... Jebe mi se, bre! U svakom smislu me zabole kesa za njih, jer i njih za mene zabole kesa. I koga svrbi kurac za "estradu", i kome šište muda za tajne srpskog "džet-seta". Mene sigurno ne, a za ostale... pa zna se, svrbe me... patike. Nepristojan sam? Jebe mi se! Nekulturan sam? Jebe mi se! Cenzurišete me? Jebe mi se! Ignorišete me? Jednostavno mi se jebe! Mislite da sam zaostao u srednjem veku? E i za to mi se baš jebe! Vaš 21. vek je kao napredan? Kako da ne. Neko reče: "Ma koliko vi još da žudite za velikim delima, do vas nikad ne dopire duboko ćutanje bremenitosti! Događaj dana vas goni pred sobom poput pleve, dok zamišljate da lovite događaj..." Bolan, jesi l' skonto?

 

- "Gospodine! Ništa nije bitno dok nemaš igre na sitno, bolji život - veruj pod hitno! Kako da nam ne bude bitno ko ima koliko, kad nas nemaština boli toliko, zar ovoliko? Gospodine! Što niko ne vidi kad je vidno i očigledno što se ponašamo kivno. Ko se druži sa kolikom cifrom, valutom, tarifom? Šta je frigidno, šta nimfo? Daj mi taj info! Gospodine! Gde će sve ovo dovesti? Pitate zašto protesti, a otimate iz obesti. Ko će da se utopi, ko obesi? U srpskom genu postoje bolesti. Preležo si neke, reci koje su? ... Gospodine, jebeš tugu! Jebeš sreću! Gospodine, jebeš ljubav! Takvu - neću! Gospodine, jebeš pare! Jebeš profit! Gospodine, jebeš motiv kada boli! Gospodine, jebeš drogu! Jebeš piće! Gospodine, jebeš borbu, bolje biće! Jebeš taj život! Jebeš gotivno! Zar sam se rodio da bi me život ovako prokleto smorio!?" (Gospoda)

- I zašto trošiti reči kad jednostavno mogu pustiti ovu stvar i njome reći onim "kulturnim" likovima i moralnim nakazama, s maskom moralne paradigme, šta želim da im poručim. Znaju oni ko su. Pronaćiće se u pesmi svako ko je kivan na mene. Idemo!

 

- A zašto čvrsto furam taj bunt i čvrsto držim taj nepristojni um? Zato što sam mogo, al nisam hteo da budem...

"

 

- "Mislim da ste i vi uvideli kako je teško sagledati i najočigledniju istinu, kako čovek, uopšte, sporo uči i kako skupo plaća to malo što u svom kratkom veku nauči."

- PS. - Poruka za "lingvističarku": skraćivanje reči izbacivanjem iz sredine jednog sloga ili jednog samoglasnika između dva suglasnika, u gramatici, naziva se sinkopa. Jebote i faks i Vujaklija kad ja moram da ti objašnjavam zašto tako pišem i zašto uporno tvrdim da je taj način potpuno gramatički ispravan, s tim što ja ne koristim apostrof jer smatram da je nepotreban u ovoj sferi. U školskoj literaturi svakako jeste, ali ovde - ne!