Priviđenje

- Kako Tanjug javlja, po još uvek nezvaničnim informacijama i pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, rodio se Isus. Tačno u 11:59, dakle u minut do dvanaest (ono: krajnje je vreme), u Darvinovoj ulici, između kafane Maršala Tita 666 i kluba boljševika Vladimir Uljanov - Lenjin, dogodilo se golemo čudo, kako su rekli okupljeni građani. Jedan od očevidaca, koji je želeo da ostane anoniman, uzbuđenim i pomalo drhtavim glasom rekao je da je video jednu ženu u crnom koja mu je išla u susret, teturajući se, a zatim pala na kaldrmu pravo pred njegove noge. I gle! Raspamećena žena počela je da urla od bolova kada joj se stomak iznenada napumpao. Tada joj je, kako kaže očevidac, pritrčao jedan gospodin u sivkastom kaputu s veoma dugom belom bradom, raširio joj noge, i gle! Izvadio joj dete iz vagine. Tada se zbi čudo. Nebo se razvedri, otvori i sunčevi zraci prosuše se po tek rođenom čeljadetu. Videvši to, gospodin s belom bradom nije časio ni časa već je odmah potegao naliv pero u nameri da probode čeljade, koje već beše naglo počelo da raste. U tome su ga uspešno sprečili građani koji se behu tu okupili. Palo je i par šamara a onda se gospodin s naliv perom povukao pred hordom razjarenih građana i nestao u bulevaru Adolfa Hitlera. Očevidac tvrdi da odlično poznaje gospodina s belom bradom jer je, kako kaže, zajedno s njim studirao socijologiju 1838 godine. Nije mogao tačno da se seti imena, ali je za prezime jasno rekao: Marks. Tada je pogledao levo-desno i nestao u masi okupljenih građana.

- Izvor Beta potvrdio je nezvaničnu informaciju o Isusovom navodnom rođenju. Kako su saopštili dopisnici Bete, žena u crnom je zapravo Marija, mati Isusova, koja beše isprošena za Josifa. Marija je, dopisnicima Bete, sama otkrila svoj identitet, pošto se jedva sabrala i malčice pridigla s kaldrme nakon čudnog i iznenadnog zatrudnjivanja i porođaja. Kada je konačno došla sebi, brzo je zgrabila mališana, koji već beše poprimio izgled sedmogodišnjeg deteta, izvukla svoju belu levu dojku i štrcnula milkšejk svome sinu direkt u desno uvo. I gle! Od milkšejka izatka se snežno bela haljina koja odenu mališana. A kad videše to okupljeni građani, padoše ničice pred novoga mesiju, koji još uvek bješe dijete, ali koncetrat napredno. Onda Marija i Josif, koji ne znadijaše za nju dok ne rodi sina svojega prvenca, i nadjede mu ime Isus, uhvatiše se za ruke i nestaše u ulici svete Petke. A Isus, koji bivaše sve visočiji i stariji, tako da izgledaše ko da je 18 godina u nj, lagano poče da baga niz Darvinovu. Okupljeni građani, kojih beše 7 puta po 7 hiljada, pristupiše za njim i ljubiše mu stope u kojima ostaše ugravirani sunčevi zraci.

- Novinarka Blica, francuskinja srpskog porekla, Žan d’Ark iliti Jovanka Orleanka, objavila je kolumnu „Lopata“ u kojoj se nakon kratkog uvoda o Isusovom rođenju bazirala na događaj koji se zbio odmah nakon Isusovog odlazka iz Darvinove ulice. Iz Atiline kuće, koja se nalazi preko puta Krcunove pijace, izleteo je klot goli čičica i odmah seo na hladan beton, onako go i mokar, ne razmišljajući o tome da će se možda prehladiti, krenuo je da šara, najnovijom hemijskom olovkom, po onom betonu. U tom trenu, iz kafane Maršala Tita 666, istrčao je gospodin-drug u sivom odelu s crvenom kravatom i začešljanom sedom kosom odmah iznad visokog čela, i ugazio u crteže klot golog i mokrog čičice. Mrtav ladan čika-liberalni, podigao je glavu i rekao: „Ne kvari moje krugove!“ Surovi gospodin-drug ga je na to odmah ščepao za patku u nameri da mu je otme. „Daj tu patku, čobanine“ ljutito se srdio gospodin-drug dok je vukao istu i nastavljao da vređa čiku, koji se na patku uopšte nije obazirao, bio je skoncentrisan samo na to kako da zaštiti svoje crteže, rečima: „Imaš jajca, daj patku!“ Istog trenutka natprosečno inteligentna novinarka Blica odmah je skontala da je patkokradljivac Slobodan Milošević i to, kako je sama napisala u svojoj kolumni, čim je ugledala do zuba naoružane pandure koji su ni od kuda istrčali i krenuli da makljaju čikicu. Više od 200 pripadnika panduracije do smrti je tuklo golorukog civila dok se Milošević, s čikinom patkom u rukama, udaljavao sa mesta događaja. Hitna pomoć hitno je stigla na lice mesta nakon višečasovne prepirke između novinarke i službenika za telefonom. Ovaj joj je tražio broj telefona, ova nije htela da mu da, mislim broj, dok su panduri uspešno odrađivali čikicu. Nakon hospitalizacije unesrećenog beli mantili učinili su sve što je bilo u njihovoj moći, konstatovali su smrt. Posle izvršene obdukcije ustanovljen je i identitet žrtve i to po kutnjaku dole desno, on je jedini čitav ostao posle pandurskog poslića. Bio je to Arhimed rođen u Sirakuzi 287 godine pre nove ere. Policija je odmah izašla sa saopštenjem da intenzivno traga za NN počiniocima ovog zločina, kao i za patkokradicom čiji je detaljan opis dala poznata novinarka Blica, koja je samo dva sata nakon objavljivanja kolumne „Lopata“, pronađena mrtva u svom stanu. Policajci su izvršili uviđaj i utvrdili da je novinarka Blica samu sebe spalila na lomači.

- I tako Isus iđaše, a za njime stupaše njegovi učenici. Kada je Isus stigao do trga Vinstona Čerčila, ugleda njegovu bistu i gle! Pope se na njegovu glavu, izvuče mu kohibu iz usta i ona se pretvori u megafon. Tada Isus blaženim glasom poče da dobuje po megafonu. Među okupljenim građanima, kojih sada bijaše 7 puta po 70 hiljada, ugleda jednog ribara sa štapom za pecanje marke „karbon“ i reče mu: priđi. Ribar baci štap i priđe Isusu. Tada Isus upita ribara kako se zove a ovaj mu odgovori da se zove Ernesto Če Gevara. Isus pomilova Čea po kosi i reče: od danas se zoveš Petar. Zatim mu namignu na šta Če klimaše glavom kao da sve shvata. Od tada poče Isus učiti i govoriti: pokajte se, jer se bliži carstvo nebesko. Videvši svoga brata Čea, Fidel Kastro priđe i opali mu šamar uz reči: „Šta to radiš budalo“. Zbunjeni Ernesto, kome jošte zujaše u ušima, zbunjenim pogledom gledaše u Isusa, a Fidel ga gledaše ljutitim. Videvši dva brata ribara, od koga jedan bijaše zbunjeni a drugi bijaše ljutiti, Isus se tu malo nešto zbunio, kontao se i preračunavao po glavi, malo se nervirao jer mu nema Jovana da ga krsti a on se već previše rano upleo u deo pisma koji se trebao zbiti tek posle njegovog krštenja. Malo se kolebao a onda mu sinu ideja i izbaci kec iz rukava koji je trebao da kaže kasnije, ali sad mu se ukazala prilika a i gorelo mu je pod nogama jer su okupljeni građani počeli da se komešaju i negoduju. Isus se brže-bolje lati megafona i poče da besedi: ako li ko reče bratu svojemu: raka! biće kriv skupštini, a ko reče: budalo! biće kriv paklu ognjenom. Tu je još nešto malo trtljao a onda se obrati Čeu, koji se zove Petar, i Kastru kome nadenu ime Andrija, i reče im: hajdete za mnom i učiniću vas lovcima ljudskijem. A oni taj čas ostaviše štapove, mreže, udice, kedere... i za njim otidoše. A onda Isus vide druga dva brata, Jakova i Jovana, i pozva ih. A oni taj čas ostaviše žene i decu i za njim otidoše. I baš u taj čas pojavi se Jovan Krstitelj u metalik mečki s kajlom oko vrata. Iz auta izlažaše neka skaredna turbo folk muzika. Isus se prenerazi i reče mu da smesta ugasi tu buku i napusti vozilo, što Jovan i učini. A zatim se s buksnom u ustima uputi ka Isusu i reče mu: ti tebra treba mene da krstiš a ne ja tebe. Isus iznerviran pritrča Jovanu, maznu mu buksnu, smota je u džep i reče mu šapatom: ajd ne seri nego me krsti, jedva sam skupio ovu četvoricu a treba mi još par budala. A zatim se oglasi megafonom: ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi ga. Zatim ga odvede do gradske česme Fridrih Niče i tu ga krsti. Isus zatim napusti česmu i ode da se zeza s đavolom 40 minuta i 40 sekundi. Posle žurke od 40 minuta i kusur sekundi, gde su Isus i đavo povarili Jovanovu buksnu, Isus ode na svoje putešestvije a đavo ostade s Jovanom da se dogovore oko neke zlatne čuke. Isus je zatim, onako navaren ko šipka, krenuo da čini razna čudesa po kraju, ono, slepcima vraćao vid, gluvima sluh, nemima govor, gubavima čistio rane i tako to. I odlazeći Isus odande vidje čovjeka gdje sjedi na carini i pije šljivovicu. Isus ga upita kako se zove a ovaj mu reče da se zove Žikica Jovanović - Španac. Isus ga lupi po glavi i reče mu da se od sad zove Mateja i da smesta pođe s njim što ovaj i učini. Isus se još malo zezao po kraju i prikupljao svoje apostole, nekog Filipa i Vartolomija, koji su se nekada zvali Gete i Mao Ce Tung, zatim Tomu, koji se zvao Sadam, onda Tadiju, koji se zvao Tuđman, pa Simon Kananit, koji se zvao Majkl Džekson, pa Juda Iskariotski, koji se zvao Ajzenhauer a u prošlom životu bio je Edip, i na kraju je Isus, u nedostatku inspiracije, dohvatio jednog mališu koji se zvao Bin Laden i nazvao ga Jakov. Osama se malo bunio što mu Isus nije dao neko drugo ime nego mu nadenuo isto koje nosi onaj drkoš Jakov, ali se, nakon dve-tri Isusove zuce, primirio i prihvatio da plagira ime, s tim što će se on zvati Jakov Alfejev, a onaj papučar Jakov Zevedejev. Isus je pod grasom bio u haj fazonu i reče okupljenima: okej. A zatim im naredi da malo ubrzaju jer se žešće smorio.

- Isusovi apostoli, kako bi ubrzali proces, odmah su se bacili na tragačinu za onim magarcem s kojim je Isus trebao da uđe u sveti grad. Međutim, apostoli su magarca tražili među životinjama, i kako nisu nikako mogli da ga pronadju (apsurdne budale, trebali su to magare da traže među ljudima, al ajd), Jakov Alfejev, koji se nekada zvao Bin Laden, predložio je da maznu neki crni audi sa zatamljnim staklima i da s njim Isus svečano uđe u sveti grad. I gle! Tu nastade jedna sveopšta prepirka. Juda Iskariotski, koji se nekada zvao Ajzenhauer, želeo je da auto bude kadilak, Filip, koji se nekada zvao Gete, želeo je da to bude mercedes, po mogućstvu benz, Mateja, koji se nekada zvao Žikica Jovanović - Španac, želeo je da to bude jugo, po mogućstvu 45, Tadija, koji se nekad zvao Tuđman, samo se na to šeretski nasmeja, ostali su se prepirali između krajslera i tojote. Pošto nikako nisu mogli da se slože oko marke vozila, Jakov Alfejev, koji se nekada zvao Bin Laden, nervirao se 60 sekundi a zatim je nalupao svima brdo šamara, maznuo crni audi i rekao: to je to. Ostali što ostaše našamarani to ćutke prihvatiše, i s crnim audijem uputiše se ka Isusu. Za sve to vreme Isus je lečio one kljaste i gubave i raspitivao se za ime zemlje kojom hoda, međutim, niko nije znao odgovor na njegovo pitanje. Jedni su govorili da je to Kraljevina SHS, drugi su govorili da je to Kraljevina Jugoslavija, treći da je SFRJ, četvrti da je to SRJ, peti da je SCG, i tako redom. Isus se žešće bio smorio, ona vutreština što je sukao s đavolom ga pustila, te je rešio da malo digne adrenalin. Upao je u Skupštinu i onako do koske besan, krenuo da je demolira, usput je prebio poslanike i jednog nepismenog ministra neznabožca koji se tu sasvim sličajno zateko, zatim im je istreso džepove, pokupio svu lovu i otišo u CZ da završi neki koks. Nije morao da ulazi unutra, još na vratima je završio šemu, nakoksao se i gle! Odjednom se ispred njega stvori neka do jaja super riba. Isus ju je odmah prepoznao, bila je to Marija Magdalena koja se nekad zvala Ćićolina. Isus nije gubio vreme, zadigo joj je suknju, gurnuo ga dva-tri puta i svršio, u njuma. Magdalena se nije bunila. Pomilovala ga je po kosi a zatim se izgubila u šumi kraj puta. (Ne znam zašto a i jebe mi se za razlog.) Isus je, s koksom u venama i pljugom u ustima, koju beše zapalio after snoške, krenuo da se razračuna s obližnjom grupom građana, koji su se međusobno klali jer nisu mogli da se dogovore za ime zemlje u kojoj žive. I gle! Tada se pred nakoksanim Isusom pojavi jedan mali drljavi desetogodišnjak i Isusu, koji sada imaše 25 godina, besno reče: Slušaj ti štrokavi bradonjo, ovo je Srbija, bre! Tada se Isus izbezumi, preblede, a zatim pade na kolena i reče: Oče, zašto... zašto... Tu ga je prekinula sirena marice koja se nenormalnom brzinom zabila u gotovo poklanu grupu građana. Odmah su izleteli iz marice i krenuli da pendreče sve na šta su nailazili, i jedva žive, i one skoro mrtve koji su se još uvek trzali, i onog malog drljavog desetogodišnjaka koji se opirao hapšenju. Tada ih Isus sve zamrznu (ko Sab Ziro from Mortal Kombat) ... sega-mega, duduk... sega-mega...)), priđe do jednog pandura, izvuče mu prangiju iz futrole, stavi je sebi na slepoočnicu i opali, više puta, za svaki slučaj. Tada pade mrtav na zemlju i, onako mrtav, reče: nemoj da je iko ikada više pomislio da me čačka da se rađam i vaskrsavam, majke vam ga nenormalne nabijem svima! Zatim tiho sklopi oči i zaspa. Tada stigoše i apostoli i kada videše svoga mrtvoga učitelja momentalno dobiše dijareju, od nervoze naravno. Nisu znali šta da čine. I opet nastade pometnja i opet drž-ne daj. Jedni su predlagali da Isusa zakucaju za krst baš kao što u pismu treba da se zbude, drugi su opet predlagali nešto drugo. Simon Kananit, koji se zvao Majkl Džekson, rekao je da moraju biti kreativni i da svoga učitelja nataknu na šiljak na Avalskom tornju, Filip, koji se zvao Gete, rekao je da on nema vremena da gilja do Avale i dao je predlog da mu lično on napiše odu, jednu podužu, i da ga onda smotaju u neku obližnju šahtu, jer to je umetnost, tvrdio je Filip-Gete. Tako su se apostoli raspravljali jedno 37 minuta, a onda ih iznenada prekinu sirena za vazdušnu opasnost, i gle! preko celog nebeskog svoda razvuče se video bim RTS-a i na njemu se pojavi gospodin-drug Slobodan Milošević. On se tada obrati okupljenim preživelim građanima i reče: manite se ljudi ćorava posla. Ja ću vam dati 1.000 dolara po glavi stanovnika, ne! Daću vam 10.000 dolara po glavi stanovnika, i slobodno možete da švercujete cigarete i benzin. U Šumadiji ćemo kopati zlato, u Vojvodini ćemo napraviti najveći ski centar na planeti, na Kosovu i Metohiji napravićemo najveće biotermalno jezero, osvojićemo i ujediniti sve naše srpske zemlje, a ako ko pokuša da nas zaustavi, uništićemo ga. Gonićemo neprijatelja do Rima, do Berlina, do Brisela, do Pariza, do Londona, ma gonićemo ga širom Sjedinjenih Američkih Država! Jer mi Srbi možda ne znamo da radimo, ali zato znamo da se bijemo! Volim i ja vas! Reče Slobo i pritisnu malo crveno dugmence u uglu video bim-a. I gle! tada nastade... mrak.

PS. - Za neupućene: Još uvek smo u njemu.

PS. 2 - Za priglupe: mislio sam na mrak.

PS. 3 - Ovaj članak pisao sam jebena 2h i zato: dont fak vit mi, inače će da vas sajber napravim za sajber nigde. (Neko remiksuje muziku, ja remiksujem... SVE!)

UMESTO BADNJAKA I BOŽIĆA MOGLI STE DA UREDITE ZDRAVSTVO!!!

Jebo vas Isus i juče i danas i sutra. Isto.

Umjesto atomske bombe

Mogli ste pronaći lijek

Da proživim svoj vijek,

Da proživim svoj vijek.

Iako pjevam o ljudima,

Napustila me sreća,

U cvatu civilizacije

Dvadesetog stoljeća.

Umjesto hidrogenske bombe

Mogli ste pronaći lijek

Da proživim svoj vijek,

Da proživim svoj vijek.

Iako pjevam o ljudima,

Napustila me sreća,

U cvatu civilizacije

Dvadesetog stoljeća.

Umjesto neutronske bombe

Mogli ste pronaći lijek

Da proživim svoj vijek,

Da proživim svoj vijek.

Iako pjevam o ljudima

Napustila me sreća,

U cvatu civilizacije

Dvadesetog stoljeća.     (Atomsko sklonište)

- UMESTO NOVE GODINE MOGLI STE DA PRONAĐETE LEK ZA SIDU!!!

- Gamad jedna sebična! Nadam se da ste se naždrali i napojili, jer nikad se ne zna, možda i VI sutra budete... ZABORAVLJENI.

- I vidim sve te raširene zenice koje bulje u mene, i slušam sva ta gubava usta koja zbore: „Evo ga opet onaj perverzni rebel.“ Da, to je onaj koji stalno psuje, onaj koji stalno upotrebljava te nepristojne reči, neprimerene izraze za ovako primeren, kulturan i divan svet. On mora da je neki narkoman, on mora da je neki neznabožac, on je 100% izrod koga su se i rođeni roditelji odrekli i to preko novina! Ali nisam ja samo to. Imate nepotpune informacije. Ja sam i klošar, i drinker, i mamlaz, i izdajnik srpskog roda, ja sam i peder, i disident, i frakcija, i destrukcija, i reakcija, i kontrarevolucija, i blasfemista... i pišam uz vetar, i serem po ekskluzivnim mestima, i jebe mi se za politiku i političare, i jebe mi se za sve pa čak i za moj sopstveni život. Sve sam to ja i još mnogo toga sam, al jebeš mene. U celoj ovoj priči ja sam apsolutno nebitan. Ne znam ni šta ću ja ovde. Al kad sam već tu, i kad već mogu da serem koliko god poželim, hvala onima koji su mi to omogućili i odajem im respekt zato što nema cenzure, onda ću to i činiti. Zašto da ne. Pa da...

- Elem, pošto je Leskovac mrtav grad, to smo već konstatovali, pošto je Srbija otišla u kurac, i to krasan, to smo već apsolvirali, i nema izgeda da će iz njega izići narednih 250 godina MINIMUM, ja sam čvrsto rešio da budem apsolutno totalitarna kontradikcija, i zato nastavljam da serem, u svoj svojoj nenormalnosti, po onima za koje mi realno puca kurac iako znam da ništa promeniti neću. Ljudi ovde slabo pamte, slepci su slepci, crveni su crveni, glupi će ostati glupi, i tako redom... Ovo je čisti paradoks mene. Moja fikcija i ja u mom vakuumiranom ludilu.

- Poruka jedan: JEBITE SE PSIHIJATRI, JA SAM SAVRŠENO NENORMALAN!

- Poruka dva: JEBITE SE PANDURI! Zašto? Zato što ste UBICE I NARKO-DILERI!

- Poruka tri: JEBITE SE POLITIČARI, PIČKE PRODANE!

- Poruka četiri: SVE OVO GORE NAVEDENO NEMA VEZE S ONIM O ČEMU ĆU PISATI! Ili možda ima...

- Govnjiva netelevizija roze boje, s najsmrtonosnijim TVP virusom koji isisava sav razum i ubrizgava fanatično frenetične boleštine ultra destruktivnog razor-uma, na najodvratniji način reprezentuje maloumnu nekulturu sa sve većom političkom podrškom. Pošto oni tvrde da su najgledanija televizija, to su više puta eksplicitno propagirali javnosti svojim statističkim podacima, to automatski znači da smo mi najbolesnija zemlja sa najvećim brojem obolelih od raznih oblika neuropsihotičnih bolesti. Što će reći da ta rozen televizija odsečno ukazuje na činjenicu da su svi njeni verni i neverni gledaoci upravo ti bolesnici. Znači to nisam reko ja, već sama rozna televizija. Tako vam je to, mili moji. Vi se kunete u njih, a oni vam jebu kevu onako verbalno ali suptilno. Takav je život, ti karaš nekog dok neko kara tebe. Jebi ga.

- U tom sveopštem ništavilu u kom smo se pogubili, u svim tim besprizornim govnima u kojima se uporno davimo, ja 27 godina već, a za vas ne znam koliko dugo već, zarobljeni u tim dren-kandžama sistema, smotani u te sargije bezdana, mentalno silovani više puta od strane raznoraznih vladajućih koalicija, samogurnuti u samouništenje sopstvenog smaka, mrtvim dušama gledamo kako nam trunu naša raspala živa telesa. I dok neki naši „Srbi“ što zbore na „srBski“ aplaudiraju tom našem sunovratu koji hrli ka našem, sada već, sasvim izvesnom egzodusu, ja ću pokušati, iako unapred znam da neću uspeti, da umirućem, ali ponosno umirućem, kuratom „nebeskom narodu“ bar malčice pripomognem da tokom ovog mrtvila, koje neki „mudraci“ nazivaju život, prištede određena finansijska sredstva kako bi kasnije kad, po ovozemaljski, zvanično umru, imali da isfinansiraju svoju velelepnu sahranu sa svim, ali baš-baš svim onim usranim običajima, i kako bi u svom večnom konačištu, mesto nenormalnog i nepravoslavnog običnog groba s pristojnom nadgrobnom pločom i drvenom krstačom, izgradili svoje dvorce Loare. Pošto je nama Srbima, kad postanemo onako zvanično mrtvi i onako zvanično beli, prekopotreban najskuplji i najudobniji kovčeg sa svim onim češljićima, ogledalcima, maramicama, sobnim papučama, omiljenim kapicama i šeširčićima, kišobrančićima (da slučajno tamo mrtvi ne pokisnemo) i svim onim ostalim stvarčicama bez kojih mrtvi nikako nećemo moći, zatim oni pasulji, sarme, ćevapčići, pite, alkoholni i bezalkoholni napici svakog bogovetnog mrtvog preživljenog dana do prve godine, a posle toga „ređe“, ja sam došao na jednu FENNNNNNNOMENALNU ideju (pazite se plagijatori, licencirana je) da svima omogućim do jaja harem-provod. I ovima mrtvima i ovima živima. Mrtvacima, da bi se za života osećali dobro što će unapred znati da će se, kad oni budu otišli u večna lovišta, ovi živi osećati ultra-super, a ovim, još uvek živima, obezbedim taj najnadrealniji mega-transcedentni provod, koji će pamtiti čak i kad budu bili fosilni ostaci u narednom ledenom dobu. Dakle sve ekstra (što bi rekli seljoberi svojom ustaljenom frazom, a žemo i vrh) i biti će za sve pare. Jedina brava je u tome što će za života morati malko da se stisnu. Al šta sad, misim jebi ga, mora tako ako hoće ovako zato što zbog ovako mora biti tako; a u tome je ključ za onu bravu. Evo moje spektakularne ideje koju ću vam sada predočiti, slušajte, to jes čitajte „živi“! I molim vas da ovo dobro upamtite! Prvo i pre svega: priprema, drugo i zatim: pozor, i treće i najzad: sg!

- Svi vi jadnici koji nemate šta da karate, ili imate a ne umete, te zbog toga okrećete 041, balavite nad slušalicom i drkate ga dok se poznata traka „ah, ah... jebi me, jebi me“ okreće na ripit, i svi vi koji kupujete one pornjava novine pa se zaključavate u kenjaru i drkate nad onim fotkama, i svi vi koji kupujete porniće s opasno zajebanom seksačinom a kasnije svršavate u guzic-papir, ili, ne daj Savaote, na posteljinu, tepih i tako to, predlažem da se manete tih gluposti iliti stupidarija (šo bi reknali ovija obrazovani) i jednostavno uključite kanal vaše omiljene (vaše, vaše, moja sigurno nije) roza-nostra-koza televizije i bacite se na gledanje grand perverzijade i pornografijade. Uštedećete ogromne svote novca a gledaćete i slušati potpuno identično, ako ne i bolje odrađeno, ono isto što ste do juče radili, ali ste za to papreno plaćali novcima. Ovde nećete plaćati novcima, platićete samo glavom. Al šta je jedna jebeno najobičnija glava naspram onoliko nula na vašem konto-rashodu? Nišča. Pa prema tome, uključite mi ga na pink i drkajte si ga dok vam kroz tv ekran prolaze raznovrsne silikonske kuravetine što je pojebalo pola Srbije, i dobar deo bivše Juge, što bi se reklo: „Od Vardara pa do Triglava“. Tamo imate izuzetno širok asortiman pornićarskih pičetina, od onih maloletnih, ako ste pedofili, preko onih najpotkovanijih, pa sve do onih najraspadnutijih pizdurina, ako ste baš toliko zagoreli. Razne Stoje, Slavice, Tanje, Suzane, Mine, Brene, Mie, Goce, Severine, Nataše, Karleuše, te Cece Narukvice, Mire Pesnice, zatim tu imamo Vendi, Cakanu, Brunclikovu, Zouranu i ostala „velika“ imena vaše ekscentrično bolesne estrade-jebarnika, jer se tu ne zna ko, kome, kad, šta i kako. Jebeju se svi sa svakim. Maloumne orgije uz maloumni šund pride urbano šljašteće izdanje-kidanje. Da vas unapred upozorim: sve je to veštačko i pojebano, da ne kažem razdrndano, ali nema veze, vi ćete biti zaštičeni kurtončinom, ili, što bi rekli kulturni, prezervativom, koji će se sastojati od vazdušastog prostora koji će deliti vaš kurac od TVP virusa smeštenog u tv kutiji. Dakle, maksimalno ste, što se telesnog oboljevanja tiče, obezbeđeni. Ako ste pak toliko maloumni, što je ovde u Srbiji apsolutno legalizovano, onda možete i vašim polnim objektima, to jest vašim kurcima slobodno da udarate, po kom god delu tela budete poželeli, određeni subjekt koji se u datom momentu našao u toj plastičnoj kutiji.

- Dalje. Panduri (uh, što ovo obožavam!) dok ste obučeni u onu zločinačku odoru, s onim korumpiranim značkama, i vi ostali čauši iz raznovrsnih službi u ove ili one svrhe (znate vi odlično koji ste) dakle dok arbajtujete, prebijajući nevine civile dok sarađujete s dilerima ove ili one vrste, jer ste isfrustrirana gamad zato što vam komša razvaljuje pičku vaše drage žene koju vi zbog premalog pačeta ne možete zadovoljiti, te zbog toga jadna pandurska fufa mora tražiti razonodu na nekom drugom mestu, dok vi krvavo zarađujete krvave pare na krvavi način, obustavite potrošnju vašeg urođenog besnila i sednite uz TVP nedeljom u podne, popodne, i uz kreštavu Leu KiČ gledajte sav onaj inventar od pičaka, i obavezno drkajte pendrek, pošto kurac nemate, to nemojte zaboraviti naši dragi cajzle-cajci. Verujte mi da je to sve zarad opšteg dobra. Toga dana vi, pandurski imbecili, nećete prebijati nedužne građane (znači spasićemo nečiji život) plus ćete zadovoljiti vaš svinjski do pucanja narasli libido uz sve one flintare koje se svake nedelje u isto vreme na istom mestu pojavljuju kod one kičerke kreštaline iz ne znam kojih razloga. Valjda da džabe žderu i loču, pride fraj pokloni, dok se onako silikonizovane s porculanskim zubima smeju sopstvenom debilizmu. Pošto ste i vi debili, ma gde bili, što reče El Gutović, duboko verujem da ćete se uklopiti u taj cinizam. Pristaje vam, a i sve je za dž (ono gorivo iz mupa pretočite pa preprodajte pa trk do slamarice da ostavite za crne dane). To je to, jer, za vas je i to previše.

- Političari (iznabutam vam ga majci) pravo kod Sranje u Kravazin (šiz avejlbl nau, a i da nije nema veze jer se ona jebe sa svima i uvek) il kod gospođe KiČ na mufte čajne kobaje, kačkavalje, salamure, oridžinale vina (evriting iz ekspensiv dear (a „NAROD ŠTRAJKUJE GLAĐU JER NEMA ŠTA DA JEDE“ - BS)) i ostala ekspensiv jela i pića sa menia, Mitrović časti... U stvari, vi ste već postali permanentni inventar tamo, tako da... sve reči su suvišne.

- Adolescenti, delikventi i ostala retardirana dečurlijo, klikćite na ružičasto, jer tamo je sve fraj, čak i ispiranje mozga. Pošto ćete sigurno umreti, jer smrt je jedina izvesna stvar na ovom belom dunjaluku, ostavite malo svoje roditelje da predahnu, nemojte im otimati lovu za vaše debilne provode, ostanite uz roze cirkusijadu za mufte i prištedite kodža pare za, ne daj sveti Nikolo, gecrk kombinejšn. U gradu bi ste se vi slinavci ionako poklali s nekim, tako da... STEJ IN HOUM SVIT HOUM! A i vi, maloletne fuksice, punoletne dronfuljetine, razvedene polovnjače, drkajte pičku na one nakaze sa TVP-a. Imate razne emisije u kojima se pojavljuju, kako naši tako i svetski idioti, Nole, Duško, Boba, Velja, Đus, Boško, grnd zvezde i ostala grnd bagra, zatim razni Bekami, Abramoviči, Obame (steram mu ga mame), te Ronaldo, Timberlejk, onaj mali gnjecavi Biberko, i ostali kurci. Domaće ćete sigurno popušiti, a ovi strani ostaće vam strani, al nema veze. Važno da grndujemo i pinkujemo besplatno dok štedimo novce za saranu!

- Lopovi, odgledajte polučasovnu sodomiju sa TVP-a, uz one psihozlostavljačke reklame, garantujem da ćete zaboraviti zašto ste upali na tuđoj gajbi i vratićete se tamo odakle ste i došli, a zamalo orobljeni sačuvaće svoje imanje, takođe za saranu. (U ovaj fragment mogu i ubice da se svrstaju.) I svi srećni, i svi zadovoljni. UUURRRRAAAAAAA....!!! Živele pičke sa pinka!

- Previše je vas zatucanih, a ja nemam toliko vremena da vas nabrajam ponaosob, nit želim prste da lomim, tipkajući vaša ogavna imena i zanimanja. Imam pametnija posla. Recimo da češam jaja. Ali vi svi dobro znate ko ste, te s tim u vezi, primenite u praksi moja gore navedena uputstva i prištedite novce. Verujte mi na reč, to je zarad opšteg dobra.

- A sad ide ono najvažnije. AR JU REDI?

- Sve one monete što ste skupili za života, strpajte lepo u testament, pa kad lepo crknete, krepate, kako god, vaši advokati će sprovesti vaše poslednje reči u delo i izgradiće vam grobljanske dvorce. Tamo ćete vi spokojno trunuti u preskupom kovčegu sa svim onim džidžamidžama, dok će samo dva metra iznad vas, dakle na prvom spratu vaše Vila la kapela, uživati „živi“, odnosno svi oni koji su svratili tu da jedu i piju, da orgijaju, da skaredno slave uz orkestar za svadbe i sarane (a đe Bregu Smrdljivu Čarapu da izostavimo, to ne možemo nikako jer je i on neraskidiva komponenta roze nerazuma), a usput i da vas sarane. Dakle, dok vama pop drži opelo, to jest pevuši ona njegova psiho sranja, vaši rođaci, prijatelji, komšije, poznanici i ostali jebaće se na angro, uz piće i mezetluk na udobnim foteljama, trosedima, dvosedima, sofama i ostalim elitnim stvarima koje ćete natrpati u vašoj velelepnoj vili na vašem poslednjem konačištu. Eto.

- Inače, ova ultra super ideja, pala je na moj nenormalni um kada sam juče na Svetoilijskom groblju video gde se dvoje, pa ne mogu reći mladih jer imaju garant više od 35, prcaju na nekoj truloj klupici, na nečijem grobu po onoj hladnoći. Nema šta, seks je seks. Kad te pritera... jebeš mraz, a i onog dedu, a i muda što mrznu, jer kurcu i pički je toplo i njima je sve oke. A i mrtvima verovatno jer gledaju lajv seks. Ostao sam tamo dva minuta, jer je seks bio dobar, nisam voajer samo sam tražio inspiraciju, a zatim sam se vratio gajbi, utoplio svoja smrznuta muda (jebi ga, smrzla se iako ništa karao nisam, jer ja nisam grobljanski jebač, to je nekulturno) i pustio Atomsko sklonište, pesmu Rađaju se nova djeca. Slušao sam stihove te legendarne ekipice i nešto razmišljao. U međuvremenu naišla je i druga pesma, Oni što dolaze za nama, pa treća, Nek vam je sa srećom, i tu mi je sinula ideja! Ta predivna ideja da kad već umiremo i pri tom imamo sve one bolesne običaje koje vredno zalivamo i ne damo nikom da nam ih otme, jer, zaboga, sarmica i rakijica je u nas Srbe after sarane postalo nešto kao fetiš (ako smem tako da se odrazim), pa i one silne zadušnice i ostala proseravanja, te sam s toga, u tim okolnostima koji su me brutalno saleteli, odlučio da vam preporučim da moju ideju sprovedete u delo. Mislim da će svima biti zanimljivo, jer više nećemo slušati babe narikače koje plaču za svojim bivšim stogodišnjim jebačem, ili udovice s lažnim suzama koje lažno oplakuju nesretnika dok sretnik iza udovice čeka da se sve to njesra završi pa da je povali, onako hard-kor, u postelji njenog mrtvog supruga, koji je, uzgred, sretniku, odnosno sadašnjem jebaču, bio veoma dobar „prijatelj“.

- Nadam se da će me maloumnici poslušati, jer smak nam je sve bliži, te se ovo mora čim pre iskoristiti, jer posle apokalipse biti će kasno. U nas Srba pečate Jovan udarati neće. Pakao živimo a raj ne postoji, to je samo bajka za naivne. I zato NAVALI NARODE!

- PS. - Vočing tivi iz dendžres ting!

- PS. 2 - Vočing TVP iz veri, veri, kodža ded sirijusli dendžres ting! (Kakav mi engleski, a? Dovoljan 2, a? Nema veze, sporazumevaćemo se kostima...

- PS. 3 - Do viđenja i SREĆNA NOVA GODINA!!! Pas vas jebo u dupe! Vidimo se u čamcu kod Harona, seronje! I da, ponesite pljuge jer crvi ne daju ništa za džabe. Ko razume, shvatiće...

- Jedan od najvećih oblika podsvesnog psiho zlostavljanja i svesnog zatupljivanja celokupnog moždanog sklopa, kao i svake potencionalne vijuge koja bi po medicini trebala da se nalazi tu negde oko i u mozgu, jeste jedan od najbolesnijih ikada smišljenih projekata koji se zove: televizija pink. Personalno ja, nikada je ne bih nazvao televizijom, a posebno ne pink, ali se našla neka lopurda koja je napljačkala milione evradi, podmitila naše nadaleko poznate, po mitomaniji naravno, političare, sudije i ostale bezrazumne strukture prikaza na visokim funkcijama koje u ovoj sjeb zemlji odlučuju o svemu i svačemu, pa čak i o našim životima (da, još uvek... To je ova demokratija, ova najnovija, komunistička demokratija. Titoizam i slobizam pretočeni u žutu boju raznih gmizavaca i podgmizavaca koji nam nude ništa plus kvazi slobodu i nadri mir), nazvala tako to govno roze boje, pustilo u promet, šljašteće izdanje naravno, ko što reče Dule Pacov: „Da vrišti, da privuče“, a goveda naša neopaorska oma se zaletela da i ona zinu, da omirišu, da zagrizu to šljašteće govno. Sada se to otelo kontroli, uzelo prevelikog maha i teško da će to iko više zaustaviti. Čini mi se da to ne bi mogao zaustaviti čak ni veliki Dositej Obradović, da onako vaskrsne i krene u novo putešestvije gde će sa svojim novim priključenijima prosvećivati zatucani narod. Ne bi uspeo, jer bi ga nekom močugom oterali ovi novokomponovano stari buzdovani što se nakotiše u vreme onog dedinjskog koljača, a sad se komforno rasprdeli u vreme neokomunista iliti kvazi demokrata. Još uvek ćelavi, još uvek debeli, još uvek s kajlama, još uvek er maks, il kako se to već kaže, još uvek nabudženi džip, još uvek crni audi, još uvek sve... isto.

- Jedna nepismena budala, s ćoroskopima dioptrije odavde do Merkura i nazad (to je ona najnovija), gilipter s ćopavim prstima koji su prebijali i mučili razne harmonike, sisoje kome su svi redom lupali zuce, vašljivko rošavi koji je na kolenima po povraćotini kupio one komunističke novčanice i takve ih trpao u usrane gaće, sada je postao uspešna multimedijalna ličnost, il kako se to već kaže. Flegmatični snob putuje po raspaloj, gladnoj i bednoj Srbijici, organizuje neke šatro audicije gde dolaze, uslovno rečeno, ljudi koji, kako džiber Sale kaže, iskazuju, ispoljavaju (svejedno) svoj „talenat“ putem pevanja. Ima tu raznih profila, svakojakih „talenata“ od 7 do 77 godina. Ko stoka pred klanje stoje u redovima s nalepljenim brojevima i čekaju svojih 5 minuta slave. I dok horde pevača sranja prave budale od sebe, licemerština s čirevima na zubima, ono na licu ne znam šta mu je, verovatno neki NZP (neidentifikovani zarazni plikovi) eksplicitno se kezi ravno u lice ovima što misle da će dotaknuti krov sveta, ne shvatajući da će biti samo sadržina pamfleta nekog skarednog časopisa ili crni humor nalepljen na ju tjubu. Poražavajuća činjenica je to da smrad Sale, u koktelu sa snorkijevcem Žikom, verbalno ponižava, pardon, podjebava osobe koje evidentno imaju neki oblik poremećaja, fizičkog ili duhovnog. Ne znam kako se sada politički korektno kaže, nit znam koji izraz tačno da upotrebim a da ne pogrešim, ali ono što znam je to da se tamo pojavljuju osobe sa smetnjama u razvoju, s nekim defektom na telu ili u glavi (ovo je vrlo ozbiljno i unapred se izvinjavam svim osobama s bilo kakvom vrstom nedostatka i želim da kažem da ih ne diskriminišem, vređam, ponižavam... svojim možda pogrešnim terminima) i smatram da bi helsinški odbori ili neki naši odbori za ljudska prava (oni koji nisu govna mitomanska, ne mit nego mito) i ostale nevladine organizacije koje se bave tom problematikom (Vladine organizacije su sve korumpirane) ne pozabave, već konačno reše to bestijalno iživljavanje  koje se javno vrši nad tim osobama. Za pijane fosile nemam komentar, ali me boli konstatacija da priglupi roditelji podržavaju svoju decu, štaviše nagone ih na taj čin, da se pojavljuju tamo i samodestruktivno samouništavaju (kakav pleonazam) sopstveni dignitet. Ne postoje reči koje mogu opisati taj bolesni, varvarski čin. Kvazi roditelji plombiraju sopstvenoj deci put za ambis, bodre njihovo stropoštavanje u ponor, ponosno izjavljuju: „To je moje dete, to je moje dete...“, kada isto ugledaju na tom, ili u tom govnetu koje neke spodobe nazivaju „zvezda granda“, ili „zvezde granda“, ili „grand zvezda“, zvezde... ili neko peto govno (da je govno, i to grand govno, to zasigurno znam, e sad o kakvoj se vrsti govneta radi, dal je retko il tvrdo ili neko treće, zaista nisam pametan da odgovorim na to pitanje). Gistro otac šilji kurac, gistro majka šilji klitoris, dok se onako prkosno diče i prče toj šaradi, gledajući samouništavanje sopstvenog sina ili ćerke. A tačka gde poslednje zrno razuma nestaje je slučaj kada imbecili od roditelja šalju svoju maloletnu decu u taj bolesni cinizam na totalitarno cinefakciranje. Na kraju svih krajeva, kada se sve sabere i oduzme, u celokupnom tom hohštaplerskom svinjizmu, najviše ispaštaju deca, a posebno ona maloletna, jer nisu uspela da postanu „zvezde granda“. A u sve to su ih uvukli roditelji, ili društvo, odnosno sistem. DakleM, što bi rekla hczihernadla, imamo problem. Problem je sistem, problem je društvo, problem su roditelji, i na kraju problem su i sama deca, neka od njih svesno a neka nesvesno gurnuta u taj bezdan. Ne treba vam nikakav mister Fleming, kao ni doktor Frojd, da bi vam saopštio da cela ta gore navedena ekipica treba da stane u red za prijem u najnoviji sanatorijum pred vratima broj 7 iznad koga piše: PARAPSIHOPATOLOGIJA,  zato što tu dijagnozu mogu da im, ili da vam, ako ste i vi deo toga, predočim i ja, koji o toj boleštini znam koliko i fikus o štetnosti nuklearnih elektrana. Znači, CHANGE THE SYSTEM!!! – rekoše na rege akcenat momci iz ekipe Rebelution.  A kako se menja sistem? Ponovo demonstracije? Ponovo revolucije? To su ona stereotipna pitanja svakog ko bi malo da šeta, duva u zviždaljke, krši izloge i mažnjava patike. Naravno da ne, jer to dolazi tek na kraju kad više nemaš nikakvih opcija, kad si sateran u ćošak, kad si u govnima do preko nosa, kad si dužan ko Grčka, kad si jeban ko Jelena Karleuša, kad si zajeban ko baja Rurk u filmu Lepi Džoni... Prvi korak je onaj najjednostavniji a ujedno i najkomplikovaniji (kakav paradoks) a to je promena sopstvenog sebe. Jednom, ne tako davno, rekao je legendarni Milan Mladenović: „Kako da sačuvam sebe od promene? Samo putem promene...“, što automatski znači da moramo menjati sebe, naravno na bolje, kako bi sačuvali sebe upravo od onog goreg. Dug i težak proces, ali veoma uspešan, naravno ukoliko se to zaista želi, jer sve je stvar navike. Ako pljugač može da ostavi pljuge zašto onda grandovac ne bi mogao da ostavi grand. Znači, menjajmo navike kako bi promenili sebe, menjajući sebe menjamo i društvo, to se zove kolektivna promena, a menjajući društvo menjamo i sistem, jer bez budaletina sam sistem kao sistem ne može da funkcioniše. Dobar primer za to je Dragan Marković Palma, to je onaj poslanik u Narodnoj skupštini, isti onaj što je predsednik JS-a, isti onaj što je gradonačelnik Jagodine, isti onaj što tvrdi da bi i samog Betovena pozvao da mu svira na slavi samo kad bi imao njegov broj mobila. Eto takvi su potrebni sistemu, tu su da lupaju gluposti, da izazivaju nered, da budu bukači, a sve to samo da bi se sistem održao. Jer svaki sistem dobar je koliko i njegov najgluplji korisnik.

- Siže: Ako želite u sobu broj 7 onda nastavite da ćutite i savijate šipke (misli se na glavu, ko noj u pesak kad naiđu problemi) raširite čmar i čekajte kurate vlastodržce da vam ga nabijaju do jaja, ako ste se pak predomislili onda se menjajte i dobro zapamtite da promene vršite samo na bolje. Znači sečite mane i zalivajte vrline...

- Ma, u stvari, ko vas jebe, bre! Ako ste toliko glupi da dozvoljavate da vas drpa i kara ćoravi urlač, onda i zaslužujete takvu dijagnozu i takav život koji živite. Avangarda naše muzičke scene, gospodin Marko Šelić, jednom prilikom rekao je ovako: „21. vek je, već možemo sve, svi braća i sestre, globalno sranje – što da ne! 21. vek je tek počelo je, možeš biti sve što nisi a tako gotivno je. 21. vek je, već možemo sve, pa i da se vratimo na grane među majmune, i zato pruži ruku, svi na šaradu, svi na skup, sad je kul biti glup, biti gej...“

I šta reći... Jedino ono: DUVAJTE GA PINKOVCI!!!

Umalo da zaboravim! Pozdrav svim dobrim ljudima, čuvajte se ljudskih boleština što vrebaju iz zenica koje čuče preko puta vas. (Ovo nije bio savet, saveti su sranje, jebeš savete! Ovo mu više dođe nešto kao malena sugestijica, naravno dobronamerna.) MIR!

- Манифест за све вас јадне мале празне говњаре, за све вас који ћете 31.-01. да ждерете, да лочете, да једете говна, да серете, да повраћате, да се мувате, да се јебете, да се пребијате, да се кољете, да се у катаклизми сопственог неразума лажно веселите, да проклињете особу којој ћете у поноћ пожелети све најбоље док у себи кудите исту и из свог себичног порива пожелети јој, наравно у себи, да што пре цркне. За све вас који ћете да се кинђурите, шминкате, одевате и опремате за ту фамозну ноћ, за све вас који мислите да је то ваш нови почетак, за све вас који мислите да је та ноћ посебна, да се разликује од осталих зато што је та ноћ, забога, велики догађај, јер се испраћа стара а дочекује нова година, за све вас који мислите да ћете у новој години бити нешто друго а да ће она стара година ваше болести однети у заборав, за све вас пинкофиле, грандофиле, паупер мозгове, за све вас којима је прекопотребна липосукција менталитета, за све вас умоболне, кофозне, ретардиране, ментално штрокаве, некултурне... за све вас неонацисте, квази патриоте, надри пацифисте, лицемере, лажне хуманитарце... за све вас... за све вас којима ће осмех титрати на поквареним уснама целог тог јебеног дана, целе те јебене ноћи, поноћи, јутра...

- Манифест ребела за све вас горе наведене и за све вас горе ненаведене:

- ХИВ/СИДА: Епидемија сиде у Србији је званично почела 1984. године, мада постоје и подаци о ранијим случајевима ове болести.  Инциденца је релативно ниска, али је према неким проценама укупан број заражених пет до десет пута већи од званичних података. Од 1985. године до краја 2009. регистровано је укупно 2.440 ХИВ позитивних особа, од којих је 1.489 (61%) оболело од сиде, а 1.042 умрло. Међу источноевропским државама, у Србији и Румунији је забележен највећи раст новозаражених од почетка 90-их година 20. века. Према извештају института „Др Милан Јовановић Батут“ до краја 2003. године у Србији је регистровано 1807 особа инфицираних ХИВ-ом. Од тог броја, 71 одсто особа умрло је од сиде, што ову болест ставља у врх умирања од заразних болести. Ако додамо инфициране и из ове године, у Србији тренутно живи око 1000 особа заражених ХИВ-ом. Треба експлицитно ставити до знања и то да ова статистика не одговара реалном стању ствари, заправо, сматра се да је број инфицираних много, много већи. Код нас огроман проблем представља то што је просек тестирања најнижи у Европи. Социјална неприхватљивост ове болести, недостатак дијагностичких средстава, ограничене могућности за бесплатно и поверљиво тестирање, као и недовољно промовисање значаја тестирања, утичу на то да се код нас тешко одлучује на тестирање. Званични извори података доста се разликују у процени броја инфицираних, па би у Србији тај број могао варирати између 15.000 и 20.000 особа. Статистика показује да се у Србији сваке године региструје око 100 новозаражених. Према подацима које је изнео начелник одељења за ХИВ инфективне клинике у Београду, Ђорђе Јевтовић, у Србији више од 4.000 људи живи са ХИВ-ом (помножите тај број са 5 и бићете на пар корака ближе истини), а на лечењу их је око 1.000.

- РАК: У Србији сваке године од рака оболи око 30.000 људи, а умре око 20.000. По подацима о главним узроцима смрти у Србији из статистичког годишњака за 2006. годину, малигне болести су на другом месту са 19 одсто. Утисак је, међутим, да од рака у последње време људи болују много више и да је све чешћи међу младим људима. Читуље су пуне слика и имена оних који су умрли после „кратке и опаке/тешке болести” што је постао еуфемизам за реч рак, која се не изговара и не пише чак ни у умрлицама. Оно што ноко не негира јесте да су малигне болести у последњих 6 година у Србији у сталном порасту: у 2001. години забележено је 17.917 умрлих, док је у 2006. тај број порастао на 20.217.

- ТРГОВИНА БЕЛИМ РОБЉЕМ: „Специјално тужилаштво не мари за ропство“, „Нема тужиоца за трговину људима“. Иако је реч о једној од најтежих криминалних делатности, Специјално тужилаштво нема кадар који би се тиме бавио, иако су за првих 9 месеци ове године идентификоване 73 жртве трговине људима. Тужилаштво за организовани криминал сматра да му није потребан посебан тужилац који би се бавио овим проблемом. У образложењу одлуке којом се ово радно место практично укида каже се да иако ова криминална делатност спада у њихову надлежност рада, код њих протеклих месеци није стигао ниједан предмет трговине људима.

- Факти: У последњих 10 година у нашој землји је, према подацима НВО „Астра", идентификовано 378 жена жртава трговине људима. Од тога, 121 девојка је држављанка Србије која је продата у иностранство. Међу њима је било 50 малолетница, а чак 15 одсто њих било је приморано да се уда. Девојке из Србије, Црне Горе и са Косова и Метохије, налазе се у врху званичне немачке статистике по броју принудних бракова. У чак 8 одсто принудних бракова у Немачкој ступају девојке с наших простора. (Ово су „званични подаци, међутим, помножите тај број са 5 и бићете пар корака ближи истини.)

- Плус: Радници Службе за координацију заштите жртава трговине људима, у току 2010. године, идентификовали су укупно 89 жртава трговине људима, од којих је број жртава трговине људима 61, а број потенцијалних жртава 28. Од укупног броја жртава 42 су малолетне, а 47 је пунолетних. Према полној структури 80 жртава је женског пола, а 9 жртва је мушког пола. Од укупног броја жртава, 85 је држ. Р Србије, 1 држ. Румуније, 1 држ. БиХ, 1 држ. Хрватске и 1 је држ. Црне Горе. Према врсти експлоатације, над 34 жртава вршена је сексуална експлоатација, над 12 у виду просјачења, над 9 ради принудног брака, над 4 је вршена радна експлоатација, над 1 ради принудног вршења кривичних дела и над 1 ради нелегалног усвојења.

 - УБИСТВА/САМОУБИСТВА: У Србији се сваке године убије 1.500 особа, те се  по томе наша земља налази се на 13. месту на свету. Највише самоубистава се почини са Бранковог моста где сваке године око 40 особа реши да оконча живот скоком. Наравно, и у осталим градовима у Србији се дешавају самоубиства из разноразних разлога на разноразне начине, али их, наравно, нико не бележи, или се то веома ретко догађа. Убиства у Србији се догађају свакодневно. Подаци о томе су мање-више јавни, и мање-више тачни, међутим, оно што забрињава је то да се убице углавном налазе на слободи због неспособности (читај корумпираности) полиције, судства, тужилаштва.

 - БЕЛА КУГА: Срби у Србији лагано, али сугурно одумиру и нестају - кажу стручњаци за демографска кретања. По стопи наталитета Србија је на последњем месту у Европи. Ове године у 150 насеља није забележена ниједна принова. Број деце по брачном пару смањен је са 4,1 на 0,81. У прошлој години у Србији је рођено 30.000 беба мање него што је потрбно за просту репродуктивну замену становништва, утврдило је Министарство за социјалну политику. Уз то, годишње се у Србији уради 200.000 абортуса. Најпесимистичкије прогнозе стручњака кажу да ће, ако се овако настави, Срби за 500 година и биолошки изумрети. Већ 2100. Године, у централној Србији биће само 2.100.000 становника, Војводини 800.000, док би на Косову и Метохији тај број, према садашњем популационом тренду, био чак 4,4 милиона. Дакле, у сопственој држави бићемо национална мањина! - тврди мр. Биљана Спасић, професорка из Крагујевца.  Забрињава и смањење броја склопљених бракова. За 2 деценије бракова је за четвртину мање. Трећина брачних парова нема потомство. Тренутно око 800.000 грађана тражи помоћ лекара како би постали родитељи - каже Биљана Спасић.

 - АБОРТУС: Србија је рекордер и по броју абортуса. Је ли могуће? (питају политичари) Нажалост јесте (одговара око истине). Процена је да се код нас годишње уради око 200.000 абортуса. Прекиди трудноће су најчешћи код жена које су у браку. Ово посебно забрињава јер је потенцијал за рађање све мањи и жена од 20 до 40 година данас има мање од милион. Такође, све већи проблем парови имају са стерилитетом. Почетком деведесетих година др Стојан Адашевић шокирао је јавност признањем да је убио град величине Смедерева за 40 година рада у КБЦ „Драгиша Мишовић“. Он је тада рекао да је урадио око 50.000 абортуса, а ове захвате престао је да ради када је из жене извадио формирано дете са рукама, ногама, главом.

 - НЕЗАПОСЛЕНОСТ: У Србији без посла сваког месеца у просеку остане град величине Лознице, јер сваког дана отказ добије 555 радника, подаци су Републичког завода за статистику. Статистика је још неумољивија, јер смо по стопи незапослености најгори у Европи. Према подацима Привредне коморе Србије, стопа незапослености у овом тренутку је достигла 26,7 одсто. Кад се статистика преточи у стварност, од октобра 2008. Је изгубљено  400.000 радних места, а од априла 2008. 50.000 више. Месечно је, дакле, без посла остајало око  17.000 људи. Ова је велика бројка „изненадила“ не само државни апарат, већ и синдикате који у калкулацијама o броју незапослених, нису достигли толику бројку. Према званичној статистици, од почетка глобалне кризе октобра  2008. године до данас у Србији незапосленост је повећана са 14 на 20 одсто, односно за више од  100.000 радних места. Након овога остаје само да се запитамо како је могуће да ММФ боље од нас зна колико је људи остало на улици. Јер нико, па била то и Влада, нема право да се игра и заварава грађане и да их убеђује да не виде и не чују добро...

А сад мало латиница па мешано... Јебеш га, оба писма су равноправна. Па да...

... Naime podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji se uzimaju kao jedino relevantni i mera su i kapa za sve, „priznaju” da je u prvoj godini krize bez posla ostalo 100.000 radnika, a da je prošla godina bila bolja pa je bilo i nešto manje otkaza. Čak i da je prošla godina bila ista kao i 2009, značilo bi to da je 200.000 ljudi ostalo bez posla, a to je upola manje od brojke koju sada iznosi MMF. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je u ovom trenutku, na njihovoj evidenciji oko 729.520 ljudi, dok je krajem 2008. godine bilo svega 727.261. U Republičkom zavodu za statistiku, pak, procenjuju da je stopa nezaposlenosti 19,2 odsto, tako da posao aktivno traži oko 560.000 građana.

- МИТО И КОРУПЦИЈА: U poslednja tri meseca 15 odsto ljudi dalo mito, u proseku 164 evra. Svet je u sredu, 9. decembra obeležio Dan borbe protiv korupcije. Po pitanju korupcije u društvu, naša zemlja je 83. od 180 zemalja u kojima je „Transparensi internacional" sproveo istraživanja o ovoj temi. Povodom Svetskog dana borbe protiv korupcije u palati „Srbija" organizovana je konferencija na kojoj je predstavljeno istraživanje Agencije TNS Medija Gallup o ovom pitanju na uzorku od oko 1000 građana Srbije. Poražavajuća statistika izgleda ovako: - 15 odsto kazalo da je u poslednja tri meseca platilo mito uglavnom doktorima, policajcima i državnim službenicima.

- 164 evra je prosečna suma koju su ispitanici dali kao mito

- 78 odsto ispitanih građana vidi zdravstveni sistem kao korumpiran

- 76 odsto smatra da u političkim partijama vlada korupcija

- sudstvo, tačnije sudije 70 odsto ispitanika vidi kao korumpirane

- na trećem mestu po stepenu korupcije je carina prema viđenju 72 odsto ispitanika

- vojsku (23 odsto) i verska tela (25 odsto) ispitanici vide kao najmanje korumpirane

- 62 odsto ispitanih građana vide parlament kao korumpiranu instituciju

- 61 odsto vidi Vladu Srbije kao korumpiranu

- 82 odsto ispitanih misli da korupcija utiče na njihov lični život

- 91 odsto smatra da je korupcija prisutna u političkom životu

- 88 odsto se izjasnilo da je korupcija prisutna i u poslovnom okruženju

- 88 odsto ispitanih smatra korupciju uobičajenom praksom

- 60 odsto anketiranih očekuju korupciju u određenom stepenu

- 65 odsto ispitanika ne prihvata korupciju

- 41 odsto građana smatra da je nivo korupcije porastao u poslednjih godinu dana

- 18 odsto očekuje da taj nivo bude smanjen u narednih godinu dana

- Četvrtina građana Srbije bila bi spremna da da mito, ako se to od njih traži

- Korupcija je treći problem u Srbiji, nakon nezaposlenosti i siromaštva izjasnili su se ispitanici. Više od 60 odsto ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva, a statistike koje objavljuje Vlada, prilagođavaju se željenom rezultatu, tvrdi sociolog i direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić za “Blic nedelje”.

- СИРОМАШТВО: Po zvaničnoj računici, kraj sa krajem jedva spaja oko 650.000 ljudi, ali kada se uzme u obzir da 150.000 sugrađana ne prima platu, iako su zaposleni ili primaju manje od 11.000 mesečno, da isto toliko ima penzionera, te da 720.000 ljudi nema posao, jasno je da je ta cifra mnogo veća. Više od milion građana Srbije prinuđena je na puko preživljavanje, jer njihove plate ili penzije, ukoliko ih uopšte imaju, nisu dovoljne da pokriju račune za Infostan, struju, telefon... i pretplatu za RTS. “Kod nas se statistika pravi na osnovu prihoda i potrošačke korpe iz koje je dosta toga izbačeno i koja se unekoliko prilagođava željenom rezultatu. Tako na papiru samo 10 ili 11 odsto građana živi ispod granice siromaštva. Kada se Centar pre nekoliko godina bavio ovim problemom, izračunali smo da je za dostojan život četvoročlane porodice potrebno bar 1.000 evra mesečno, a da je šest od deset građana siromašno”, rekao je za „Blic nedelje“ Milan Nikolić. Po svemu sudeći, stvari će se u budućnosti samo pogoršati, jer se primanja zbog rasta evra umanjuju, a računi rastu. Tako će zbog poskupljenja struje, za stan od 50 kvadrata (sa grejanjem i strujom) u Beogradu biti potrebno oko 13.000 dinara. Uzimajući to u obzir, oko 1.100.000 građana Srbije koji primaju manje od 20.000 dinara, u najboljoj varijanti biće prinuđeni da samo za račune izdvajaju skoro tri četvrtine plate ili penzije. S druge strane, manje od četvrtine onih od 720.000 koji nemaju posao moći će da se osloni na socijalnu pomoć, koja je, kada se u obzir uzme predviđeni rast cena, samo simbolična. Pored svega ovoga, potpredsednik Vlade Božidar Đelić smatra da je Strategija za borbu protiv siromaštva usvojena 2003. godine, po kojoj je apsolutno siromaštvo trebalo da se prepolovi do 2010., uspešno sprovedena još 2007. godine.  Први пут у 2002. години Србија је добила податке о сиромаштву по међународно признатој методологији. Процес прикупљања статистичких података који се односе на сиромаштво започео је  спровођењем две годишње Анкете о животном стандарду (АЖС) спроведене током 2002. и 2003. године, а на захтев Владе Републике Србије и уз стручну помоћ Светске банке. Анкета о животном стандарду (АЖС) која је реализована 2002. и 2003. године, је показала да је 14% становника или око милион људи живело испод линије апсолутног сиромаштва.

- НАРКОМАНИЈА: Promet narkotika u našoj zemlji rapidno raste, opijati su sve jeftiniji i dostupniji, a na najvećem udaru su najmlađi, čak i osnovci.u Srbiji ima 150.000 zavisnika, s tim da je pravi broj uvek veći, pa se procenjuje da ih je 455.000 (пута 2, корак ближе истини). Broj narkomana u Srbiji sepovećava iz godine u godinu, pogotovo među mlađom populacijom, i osnovcima. Istraživanje jedne privatne klinike za bolesti zavisnosti u Beogradu koje je urađeno za prošlu godinu pokazalo je da je od 123 nasumice ispitana čak 84 koristilo neku vrstu droge, i to najviše marihuanu, zatim ekstazi, heroin i kokain. Prvo veliko istraživanje u Srbiji na temu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, sprovedeno je u novembru 2006. god, po svim Standradima evropske unije, u uzorku od 10690 ispitanika od 15 do 59 godina i pokazalo je sledeće:

1. Gotovo 11% stanovnika u Srbiji probalo je bar jednom u životu drogu, najzastupljenija je marihuana,

2. U Beogradu je najviše marihuane, poražavajuće je to što je najviše kod učenika srednjih škola i viših razreda osnovnih škola,

3. Smatra se da je u Beogradu oko 35 000 registrovanih narkomana , u Srbiji ih ima oko 80 000, u odseku za suzbijanje narkomanije u Beogradu smatraju da je brojka značajno veća...

4. U Srbiji je oko 70-80% mladih ljudi izmedju 15 i 25 godina bilo u kontakt sa drogom, koliko ih je „samo“ probalo ili povremeno koristi (vikend-probatori) ne zna se tačno...

5. Anketa koja je sprovedena na teritoriji grada Niša, osnovne i srednje škole o štetnosti droga, pokazalo je sledeće: opasno (36-47%), štetno (5-15%) moderno(4%), a da je korisno u manjim količinama (1%)..

Procenjuje se da u Beogradu živi oko 35 000 narkomana , zvanično registrovano oko 7000, dok je u Srbiji taj broj izmedju 70.000 i 100.000 ljudi koji redovno koriste narkotike. Alarmantna je cifra od 750 000 ljudi u Srbiji koji su bar jednom u životu probali drogu ( Institut za javno zdravlje „Batut“ ) Statističke analize pokazuju da na 100 000 ljudi u Beogradu dolazi oko 1230 narkomana, dok je u Novom Sadu i Nišu taj broj nešto manji, oko 1000 narkomana ( procena je da su brojke značajno veće, ovde se radi o osobama koje su zvanično potražile pomoć u nekoj od zdravstvenih ustanova). Što se tiče Leskovca statistički podaci se žestoko prikrivaju. Uglavnom se lažiraju iz političkih razloga. Jedan tajni izvor izbacio je podatak da Leskovac s okolinom ima oko 3.000 narkomana (neračunajući uživaoce marihuane). Policija to nikada neće priznati.

- НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ/ЖЕНЕ: Жене су веома често жртве насиља својих најближих. Насиље у породици је најчешћи облик општијег проблема насиља над женама, чему говоре у прилог статистике: између 40% и 70% убистава где су жртве биле жене, починиоци су били њихови мужеви или вереници. Такође је утврђено да се не ради увек о физичком насиљу, већ и о душевном или вербалном. Насиље над женама које врше њихови сентиментални партнери најчешће остаје непријављено полицији, тако да експерти сматрају да је број жена жртава насиља у породици много већи од оног кога показују статистике и да га је тешко проценити. Иако је овај проблем представљен као проблем у оквиру хетеросексуалних односа, он ипак постоји и међу лезбијкама, између мајке и кћерке, између две женске особе које деле стан или у било каквом другом односу двеју жена које живе под истим кровом. Насиље над женама у лезбијским везама готово да је једнако заступљено као и у хетеросексуалним везама.

- НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ/ДЕЦА: Истраживања су показала да између 40% и 60% мушкараца и жена који злостављају одрасле такође злостављају и своју децу. Девојчице чији очеви злостављају њихове мајке су 6,5 пута вероватније жртве својих очева него оне које имају ненасилне очевеПрема статистичким подацима добијеним у периоду између 1994. и 2004, у Србији је од свако четворо сексуално злостављане деце, троје су девојчице и једно је дечак. На сваких пет починилаца сексуалног злоствљања деце, 4 су мушкарци, а 1 је жена. У 39,12% случаја дете је злостављао отац (најчешћи однос насилник-злостављани јесте отац-кћерка). У 53,32% случајева, насилник је особа која представља фигуру оца у породици (отац, очух, хранитељ, усвојитељ). Од укупног броја случаја сексуалног злостављања деце, чак у 98,26% починитељ је био особа позната детету, најчешће из круга најуже породице.

- ПЕДОФИЛИЈА: Док у неким земљама педофиле кажњавају доживотним робијама у Србији се за силовање детета максимално добија 18 година затвора, уколико је наступила смрт. Статистика са подацима колико се педофила у Србији кривично гони не постоји, као ни подаци колико их је до сада осуђено. Према проценама стручњака у свету су свака трећа девојчица и сваки седми дечак жртве педофилије, а слична је ситуација и код нас. Инцест траума центар просечно бележи девет пријава недељно. "У 79 одсто пријављених случајева члан породице је онај који сексуално злоставља дете. Та статистика се тек за који проценат из године у годину промени. У око 40 процената то је биолошки отац", рекла је Душица Попадић из Инцест траума центра. Жртве педофила тешко се одлучују да о својим страхотама проговоре. Некад је за то потребно и више година. Према кривичном закону у Србији је за силовање малолетника казна од 3 до 15 година затвора. За обљубу над дететом казна је од 1 до 10 година, док је за недозвољене полне радње казна новчана или до 3 године затвора.

A saobraćajke? A tuče? A pornografija? A sodomija?

SREĆNA NOVA GODINA!!!

Stoko sebična! Sve vas nabijem na kurac! Konkretno!

Ah da, umalo da zaboravim! Srećan vam i božić! Žderi stoko!

                          OPIS TRAGI-HORORA IZ DRUGOG OKA

- Ovo je pisala ruka jednog mog veoma bliskog ortaka... Ovo je viđenje užasne scene iz njegovog ugla...

- Leskovac, 14.12.2011. godina, 11:30h.

- Lokacija: Vlajkova ulica, Hemijska škola,

- I was just entering the street, smal and narow one. It was next to one local highcshool. I passed the school few moments ago and thought how worm and beautifful day was so lot of kids were there in school yard, enjoying little brake.

- Suddnaly i heard loud sound of clashed metal and broken glass. I turned around and sow little truck demaged by the hit from another vehicle. So there was a lot of people gettering to see what hapened. I didn't want to see cose i don't like the crowd or beaing part of it. But after a moment of pause I went to see what happened. I sow another car also demaged on the sidewalk. Than I turned to school gate and sow some Jeep inside. Prety crashed too. Than I sow something trrifying. A solid wall fence was broken by force of hit from that Jeep. And I sow a young girl, a student lieing down and trying to call for help. A lot of people were around her. Some woman were crying, people were yeling, some were saying that they should move her to more suitin position, others were yeling that her bones are broken and not to move her before they fix her neck, arms and legs. She was all in blood, and her jaw was most likely broken. There was a blood in her mouth, and her frightened eyes were trying to call for help. She didn't cry. She was in shock, but still aware.

- Ambulance came. My friend was holding her hand and telling her that usual phrase how everithyng will be ok. He took that with such strong emotions. He was holdin her and she didn't letting go his hand. She was crashed.

- The driver did several sevire traffic lows vailations, and was drunk too. He didn't have a scrach anywhere. He was mumling something how he hited his head. He was showing to the cops where he suffered trauma. He suffered? Not a scrach on him. Last words i heard were from Field doctor. That lady was just keep saying: "As long we save her spine..."

- Police made us leave the scene. My friend was taking a video of that. He wanted to beat a insane driver. He almost got arrested. Driver was a 72 yo ex highly ranked political figure.

- The girl was moved from Leskovac city hospital to Nis clinical center. Doctors ascertained massive internal bleading, brocken pelvis and couple of leg and arm bones. Neck was hurted badly as well. She is in criticall condition now. I hope that she will not only survive than full recover. I realy hope to it.

- Young girl by name Milena, just 18 years old, was with her friends in school yard enjoing a lovely day. Next moment she was bearly alive...

... This hapened today about noon, and mourning was just like any other for little Milena...

                                                                                ... by Milan

P.S. - Hvala ortak što rame uz rame stojiš kraj mene u borbi protiv zločinaca, koji su klali i koji i dalje kolju Leskovac sa svojih visokih funkcija, i u borbi protiv ubijanja mladosti koja nestaje, sada već, abnormalnom brzinom. Takođe ti dugujem zahvalnost zato što se moliš Bogu i nadaš da će naša Milena preživeti...

P.S. 2 - Izdrži Milena, bori se... Živi! Moraš da živiš! Nisi sama, NAŠE SRCE KUCA ZA TEBE! Bože, spasi je... preklinjem Te!

- Pogledajte na ju tjubu deo snimka koji sam uspeo da sačuvam. Da vas ne lažu novinari, da vas ne lažu političari, mater im jebem, da vas ne lažem ja... pogledajte sami i uverite se. Nažalost to je samo deo snimka jedva napravljen iz poznatih razloga. Otkucajte na ju tjubu: Dzipom na dete! Leskovac, Hemijska škola. Ako vam ne uspe, onda odite na moj ju tjub kanal Priviđenje i na početnoj stranici pogledajte snimak...

SPASIMO NAŠU DECU OD UBICA!!!

- Pogledajte na ju tjubu deo snimka koji sam uspeo da sačuvam. Da vas ne lažu novinari, da vas ne lažu političari, mater im jebem, da vas ne lažem ja... pogledajte sami i uverite se. Nažalost to je samo deo snimka jedva napravljen iz poznatih razloga. Otkucajte na ju tjubu: Dzipom na dete! Leskovac, Hemijska škola.

SPASIMO NAŠU DECU OD UBICA!!!

LESKOVAC (Beta) - Predsednik Okružnog suda u Leskovcu, Tomislav Ilić, rekao je da je posle mesec dana iz istražnog pritvora oslobođen bivši potpredsednik leskovačke opštine Krsta Stojanović. Predsednik suda demantovao je glasine da je zbog nesuglasica oko produženja Stojanovićevog pritvora s tog slučaja "pomeren" istražni sudija Nebojša Stojičić. Stojanović, koji je do pritvaranja predstavljao odborničku grupu koalicije SPS i JUL u skupštini, osumnjičen je za zloupotrebu službenog položaja na mestu bivšeg direktora zanatske zadruge "Vučje" iz Vučja. Sumnjalo se da je Stojanović nezakonito prisvojio 48.000 maraka i 60.000 litara dizel goriva. "Veće je procenilo da Stojanović ne može da utiče na vođenje istrage, jer se radi o dokazima koji su van njegovog domašaja", rekao je Ilić.

Ovo je samo jedna u nizu mahinacija koje je počinilo govedo Krsta Stojanović. On može sve. On je iznad zakona. On može da krade, on može da ubija, on može pijan da gazi decu po školskim dvorištima i niko mu ništa ne može. Niko mu ništa ne sme. On je taj pijani majmun koji je pregazio Milenu, devojčicu koja ima samo 18 godina. Milena je još uvek u teškom, kritičnom stanju...

Na televiziji Leskovac udarna vest bila je promo kampanja vladajuće koalicije. Asvaltirali su neki sokak od narodnih para a onda to prezentovali javnosti kako su oni dobri i pošteni i kako grade Leskovac. Pa druga vest, pa treća, pa peta i tek negde pri kraju pomenuli su kako je neko zgazio neku devojčicu. Bravo za televiziju Leskovac! Njima je važniji asvalt od ljudskog života, njima je važnije sve, a život osamnaestogodišnjakinje koju je pregazio Krsta Stojanović to nije bitno, ni televiziji, ni policiji, ni gradonačelniku... nikom, apsolutno nikom.

Slobodane Kociću, govedo jedno nesposobno, daj ostavku i idi u pičku materinu!

Panduri, majke vam ga korumpirane nabijem!

Šefe PU Leskovac, daj ostavku stoko!

Sudije, tužioci, ako imate makar i zrno savesti osudite govnara, lopova i ubicu Krstu Stojanovića!

Dačiću daj ostavku!

Majke vam ga svima nabijem lopovske! Ubice!

Pregazite i mene, ubijte i mene, uništite mi život! Šta je za vas ubice jedan život gore-dole. Krsta ima para, Krsta ima veze, Krsta može sve! Verovatno će ubiti i mene, ili će poslati svoje strojeve ubica i batinaša da me se reše,  ili će me onako pijan „slučajno“ pregaziti, a onda će reći: jao, izvini, nisam namerno. A vi ćete ga pustiti na slobodu da i dalje gazi decu Leskovca. Polako, ali sigurno nas ubijate, jednog po jednog. Ćuti glupi narode! Nek nas gaze, nek nas ubijaju, nek nas jebu...

Ćutite leskovčani, šta vas zabole patka za sve ovo, pička vam materina! Ćutite ako ste glupi, ili se dignite, pokažite zube, recite nešto, recite bilo šta! BILO ŠTA!!! OTERAJMO UBICE SA VLASTI!!!

UBICE!!! MATER VAM JEBEM SVIMA!!!

JEBEM TI DAN KAD SAM SE RODIO U OVOM PROKLETOM GRADU, U OVOJ PROKLETOJ ZEMLJI!!!

- Horor na ulicama Leskovca. Tako bih u najblažem smislu mogao da opišem katastrofalno brutalno sadistički postupak koji se dogodio dana 14.12.2011. godine oko 11:30h u dvorištu Hemijske škole "Božidar Đorđević Kukar", u zaboravljenom gradu koji se još uvek zove Leskovac.

- Rekli su mi da napišem "inspirisan događajem". Inspirisan? INSPIRISAN??? Dreknuo sam u sebi, a bogami i naglas, više puta. Nisam inspirisan, nikako, ja sam neshvaćen, besan, ljut, nervozan, sluđen, rastrojen zbog nerazumevanja mog opravdano buntovničkog stava. Sve ovo pišu prsti moga srca, moja ruka, ruka progonjenog disidenta koji više ne može i neće daćuti i trpi teror mediokriteta koji su na vlasti, ovakve ili onakve vrste,kao i opozicionih struktura, ovakve ili onakve vrste.

- Nikom ne pripadam! Moj život - moja stvar! I zato govorim kao građanin Leskovca, kao dete Leskovca, kao borac za mladost Leskovca koja nestaje. Kao rebel bez oružja koji ne odustaje i nikada neće!

- Zgrožen i zgađen, u najmanju ruku, krvavim horor prizorom koji mi se zbio pred očima, želim da kriknem na sav glas, da me čuje celi Svet, da je život u Leskovcu postao vredan koliko i kutija šibica...

- Leskovac, 14.12.2011.

- Lokacija: Hemijska škola, oko 11:30h.

- Pijani sisar, u nazovi čovekolikom obličju, za volanom preskupog crvenog dzipa marke "micubiši" registarskih oznaka LE-526-26, u preskupom odelu, bivši funkcioner JUL-a, bivši funkcioner leskovačke vlade do 2000 godine, Krsta Stojanović(72), napravio je jezivi haos u Vlajkovoj ulici. Vozio je, ako se to uopšte vožnjom nazvati može, neprimerenom brzinom, kako bi se oficijalno reklo, no ja bih reko drsko abnormalnom, preko 120 km/sat, i kosio sve pred sobom. Bez migavca pokušao je da obiđe zeleno motorno vozilo, popularni "Tamić", koji je dao migavac i krenuo u skretanje u ulici ispred Hemijske škole. Nije uspeo. Udario je "Tamić", međutim, nije se tu zaustavio, nastavio je kretanje dodavši gas. Zatim je potkačio još jedno vozilo koje se našlo na putu "uglednom građaninu", potom je naglo skrenuo ulevo, razbio betonsku ogradu Hemijske škole, pregazio devojčicu S.M.(18), udario prof. matematike Danijelu Rajković Jovanović, zakačio još jednog učenika Đ.N(19) i konačno se zaustavio na par metara od zida zgrade Hemijske škole. Tog trenutka par ljudi skupilo se oko pregažene devojčice u pokušaju da joj pruže pomoć. Odmah sam pozvao Hitnu pomoć, premda je par očevidaca to već učinilo pre mene, i skočio da sklonim uspaničene ljude koji su pokušavali da nesretnicu sklone odatle. Jedva sam ih ubedio da ne pomeraju povređenu, koja je obilno krvarila, kako je još više ne bi povredili. Tada sam i ugledao njeno lice...

- Krvava, modra, zdrobljena... u šoku... Izgubljena u strahu od straha, van sebe, van sopstvenog razuma, sluđena, duhovno i fizički rasuta u komade... Njene oči nisu ispuštale suze, ali je njen nejasan vapaj, berovatno zbog polomqenih zuba i pocepanog jezika, proždirao moje srce. Devojka je nekoordinisano mlatarala rukama, jaukala: "Noga... Moja noga...", borila se sama za sopstveni život... Prišao sam joj, okrenuo je na bok, uhvatio za dlanove i čvrsto ih držao dok sam joj govorio onu stereotipnu frazu, ponavljajući je neprestano: "Ne brini... Biće sve okej..." Nešto u meni govorilo je da će biti sve okej i zvučalo mi je kao obećanje koje dajem nepoznatoj, ni živoj ni mrtvoj, devojci. Zvučalo je kao neka vrsta zaveta koji je odzvanjao u meni... Sad me progoni griža savesti jer sam dao obećanje-zavet, a ne znam ni u kakvom je stanju devojčica...

- Srećom te je Hitna stigla, čini mi se, brzo, lekari su obavili svoje, premestili devojčicu u ambulantna kola, a za sve to vreme devojčica je čvrsto stezala moje šake i pogledom me molila za pomoć... Vrata ambulantnih kola su se zatvorila, kola su krenula, a ja sam, sav umrljan krvlju, nepomično stajao...

- Nakon par trenutaka sam se vratio sebi, mašio se za kamericu i pokušao da usnimim naalkoholisanog kvazi vozača, njegovo vozilo i sav onaj haos koje je to govedo napravilo, kako bih dokumentovao celokupni stravično užasni događaj. Međutim, u tome me je uspešno omela naša "demokratska policija.Gurali su me, vređali, pretili da će mi oduzeti kamericu i razbiti je u paramparčad, ako nastavim sa snimanjem. Uspešno su me odgurali sa mesta događaja, jedno dvadesetak metara od istog, kako bi me onemogućili u mojoj nameri da nastavim sa snimanjem žive, ali tragi-surove istine.

- Da ne dužim. Otišao sam do urgentnog da se uverim u trenutno stanje devojčice. Tamo su mi rekli da su je hospitalizovali, pružili prvu pomoć, šta već, ali da zbog prevelikih, to jest preteških povreda, unutrašnjeg krvarenja, moraju hitno da je prebace u Klinički centar Niš, što su i učinili par minuta kasnije.

- Samo par sekundi nakon toga u dvorište Bolnice upala su dva policijska vozila. Policija je očigledno tražila moj snimak, u to su me uverili njihovi arogantni pogledi upućeni meni, otvaranje vrata njihovih vozila, i pokušaj da uhvate mene i tako mi otmu snimak a verovatno i da me malo istabaju. Ne bi im bilo prvi put. Nekako sam uspeo da pobegnem, preko ograde, i tako spasim snimak.

- Molim se Bogu za život devojčice, molim tužilaštvo da adekvatno, odnosno najstrožom kaznom, predviđenu za to delo, kazni zločinca, molim gradske vlasti da već jednom zakon na papiru sprovedu u delo i da se zaštite naša deca. Zato što su oni naša mladost, zato što su oni naša sadašnjost, zato što su oni naša budućnost, zato što život mora da se vrednuje kao život, a ne kao kutija šibica. PREKLINJEM VAS, SPASITE DECU LESKOVCA!