Priviđenje

- Juče sam dobio jedan primerak Novog Zaveta od jednog slučajnog prolaznika koji je, definitivno sam u to siguran, pripadnik pokreta ’Hare Krišna’ . Odnosno, The International Society for Krishna Consciousness. Ne znam šta mu to tačno dođe. Bio sam vrlo iznenađen što mi je gosim Serbian Rastafarian, uvaženi drug član ’D Hare Krišna Muvment’, poklonio jedno ’Pravoslavno’ podebelo knjižče. Posebice, što bi rekli Kroati, i Kroatkinje svakako, zato što ’Ortodoksni Muvment’ ove pripadnike ’Vaišnavizma’ smatra sektašima . Ne bih znao tačno da kažem ko je tu sektaš, neznabožac il kako već, al da se nisu trpeli, pa to je jasno ko zgarište. U momentu kad mi je prilazio drug Pletenica, pomislio sam da želi da časti jedan stari dobri jamajčanski indo. Izgledao je kao Robi Šekspir, hodao u ritmu ’I Shot The Sheriff’, i sve je ukazivalo na to da će dan biti -  Legalize It  - . Međutim, kao što to u Srbiji biva, moj dobri Jah iznenada se pretvorio u sledbenika kriminalne organizacije ’SPC’ . Nabio mi je Novi Zavet u nosurdu, umalo mi nije ’Djelima Svetijeh Apostola’ pocepao sluzokožu, i razrogačivši nezdrave ’Konkret Džangl’ obrve, zaurlao “Na! Čitaj!“ U prvi mah sam pomislio da se zajebava, da me provocira, da je možda iznerviran zbog konstantnog vegetarijanizma, pa sam odlučio da budem suzdržan od jednog dobrog napičkaravanja i gotovo monumentalno ga upitao „Šta ti je, dobri čoveče?“ Mister Slaj, mesto odgovora, počeo je da đuska na sred ulice izgovarajući čudne reči ’Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare’ . Ko zna koliko dugo bi trajao njegov jebeni trans da ga nisam opizdio onim njegovim Novim Zavetom, direkt u vugla. Što bi rekli Leskovčani, ’počeja se kerebeči na sred avliju’, i ja teja ne teja mora da si intrvenišem. Iz fundamenta MU je iz njegovog hindu dupeta došlo u njegovu madafaking Krišna glavu. Zbraja se i otišja si je dom. Il sporadi sebe. A njegov pravoslavni Novi Zavet završio je u mojim grešnim anti-religijoznim šakama. Kada sam posle napornog dana napokon stigao u svoju Hacijendu, smućkao sam kafu, zavalio se u fotelju, pripalio pljugu i, pošto nisam imao šta drugo da radim, rekoh da bacim pogled na svoj poklon zvani Rastafarijansko Pravoslavno Štivo. Tvrde plave korice, bez pečata, bez potpisa izdavača, bez potpisa autora, što bi se reklo ’o-D-štampano na divlje’. Ili je to samo bio trik današnjih pastira za neke buduće ovce koje će u ’o-D-štampano na divlje’ tripovati misterioznost. Ko zna. Bilo kako bilo, okrenem ja prvi lis, pljunem i zaaaapjevaM moja Jugoslavijo. Zajebavam se . Liznem prs, okrenem lis, i tamo piše Sveto Jevanđelje Po Mateju Glava Prva, Avram rodi Isaka, Isak rodi Jakova, Jakov rodi Judu, Juda rodi Faresa, Fares rodi Esroma, Esrom rodi Arama i sve tako u pizdu materinu do Isketa. Gledam i ne verujem! Majku im perverznu, pa ovo smešnije od ’IT-a’! Muškarci rađaju muškarce! Prekrstih se ja i s leva na desno i Zdesna na levo i razdraH se ko Odža u ranu zoru, za svaki slučaj, i pobegna, što bi rekli Vranjanci, u kenjaru da iserem se za medalju. Nije mi dugo trebalo da shvatim da su mi zlikovci opet isekli struju. Nije to zbog neplaćenih računa, nego ološ fašistička po Leskovci stiska taster 3-4 puta mesečno po 2-3 sata, pretaka u akumulatori i izvozi tamo u Kosovo Republjiku i ostale Metohije, prodava na crno, zbira novčanice i skladišti gi na privatni bankovni računi odavde do Kipar i nazad do Švicerland. Pošto su klerofašisti i neonacisti dobro proučili greške svojih predaka, zauzeli su vlast lagano, bez oružja u javnosti, i na neodređeno, bez ikakvog izgleda da ćemo mi, anti-kapitalisti plus anti-hegemonisti plus anti-hijerarhisti plus anti-monarhisti plus uopšte uzev anti-autoritativni neposlušni građani i seljaci, ikada više ugledati svetlost dana . Što bi reko gosim Čiča, ’jebem li ga, druže Tito’. Gde je moje sa tavana žito – ojha! Uglavnom, smatrao sam tada, kao što smatram i sada, pa sledi teatralna pauza s ministarskim pogledom, ono kao kad on tripuje da izgovara neku zajebano dubokoumnu misao a tebi se nezadrživo-neizdrživo strašno kenja, da je ’A Clockwork Orange’ sistemsko satanizovanje naroda a ne ’Paklena Pomorandža’, ali su super-inteligentne nebeske Srbende to tako prevele, ne shvativši Kjubrika i rusko-engleski sleng, kao što uostalom ne rezumeju ni svoje sopstvene filmove pa zato često na ulicama Madre Serbia možemo sresti izdanke čika Kureta i malog Švabe, o drugu Pinkiju da i ne govorimo, dok je Stojan ostao jedna velika i poštena budala. I nije tačno da je ’Svaki zanat zlatan’, to nemre bit. Jok more! Danas je časno biti stranački il partijski kolega, nakazna zalizana smrdina, ljugavi ušupak, sekjuriti sadista, i svakako pandursko govedo zvano ’ubica naroda - sluga režima’. ’Smrt Narodu - Kurac Radnicima’ parola je svakog novog slinavka koji bi da se uvuče na dobro radno mesto i otuda svršava nad sirotinjom koja, po njihovoj definiciji, ne zaslužuje da živi jer ne ume. Što bi reko Kiza Iskaz „Tako to ide u Dolini Cvrkuta da o zvanični koridor peva Ana Mrkuta“. I tako te oni prate, snimaju, hapse, prebijaju... Ne samo da na ulici nemaš prava da kažeš šta misliš, već je i internet postao nazi-fašistička zona, pa često biva šat-daun, a ako kojim slučajem glumiš ludilo, onda puca saobraćaj i nađeš se u jebenom čudu zbog kvazi mejntensa gde ti prodavači megabajtova, popularni provajderi, u lice kažu kako si ti lice fizičko koje služi za psihosomatsko karanje, da si glupo, niža rasa i klasa i da možeš da ga duvaš u rupku dok im plaćaš i ono što ne želiš ali moraš, jer tako kaže gestapo zakon. A i šta drugo da očekuješ od države čiji je predsednik Tomislav Nikolić. Ništa. Uključi modem u venu i diskonektuj se od mozak. Važno je da si ti kulturan i fin i lepo vaspitan, a to što siluješ i kolješ ljude, pa nema veze, pa to je u opisu posla za koji si izglasan i odabran na silu i za pare . Često mi se dešava, a u poslednje vreme naročito, da ostanem bez interneta zato što komšije ne jebu da plaćaju račune.Pa onda čekaj danima da se sve vrati u normalu. I nije do strpljenja al me često skenja to kad neko nije solidaran. Zbog svega navedenog mnogo puta pomislim da jednostavno plaćam grehe, samo ne znam tačno kome polažem račune obzirom da sam anti-religijski nastrojen. A nije da ne verujem u Boga. Verujem. I te kako verujem. Samo, izgleda mi da moj Bog nema baš neko pravo glasa u ovoj današnjoj vladajućoj koaliciji. Sigurno je manjina glasala za njega. I sad mu dođemo ko neka vrsta opozicije, al nismo u skupštini. Бат, иф деј атак ас, ви вил фајт бек! Ноу мор бела техника вор! Мистер Полисмен би вери афрејд баут јор конститушнал рајтс, коз ај ем мадафакин анти-конститушнал инсејн  (А) ов фри вил. Ју факинг ментал миџет! Фак д систем! Фак ју ју факинг фак! 

ПС. – Ако нисте преслушали нови албум Исказа 'Танатос' (Критична Маса вол. 2), онда ја стварно не знам шта који мој чекате. И подржите екипу, купите компакт це-де  а ако немате новце ко што и сами знате да немате, ил имате а не давате, ил ви се не дава сте стипсе, а ви онда делите од Ју Тјуб на остале друштвене мреже, форуми ил куде већ излазите увече, преко дан, ил како то иде. Јер, и тое подршка, и тое револуција. Вива Ла Лучар! Но Олвидамос - Но Пелдорамос!

- „Moj Miško je genija za vožnju“ – iznova i iznova je ponavljao kolega dok se olakšavao u mom kupatilu gledajući sopstveni kurot. Erupcija otrova klaker boje nabadala je zid moje personalne ve-ce šolje razarajući prsten na kome će neka eventualna budala u bliskoj budućnosti zalepiti svog buljsona. Nisam znao šta ja tačno radim tamo u tom trenutku, no kad sam se već našao u istoj prostoriji s drugim kurajberom, odlučio sam da što manje mislim na tu situaciju i da svu svoju muku, odvratnost i nelagodnost usmerim na nešto kreativno dok ne iscuri vreme sramotne kazne zaslužene zbog mojih nesvesnih i pogrešnih postupaka. Rečenica koju je ponavljao kolega počela je da se gubi negde u realnosti trenutka sadašnjeg vremena onda kada je moja podsvest počela da vlada mnome, uvlačeći me u iluziju sećanja prošlog vremena koga je činila jedna situacija u kojoj sam se sasvim slučajno i neopaženo našao...

- Bio je sasvim običan dan i apsolutno ništa nije ukazivalo na to da će moja mutavost i nesposobnost isplivati na površinu u odsudnom trenutku kada je, po mom mišljenju, tim dvema mojim ličnim karakternim osobinama potrebno momentalno i sadističko davljenje. Ne sećam se tačno uvoda i pošteno se plašim da ga se setim, ali je razrada definitivno tekla ovako. Moja gajba. U vertikalnom položaju ja, nabijen ko na glog-kolac, balav i bolesno srećan zbog trenutka koji dolazi, ona iskusno opuštena, svesna svojih želja i prohteva. Skidala je sa sebe odeću svu, ne onako odvratno-romantično-sporo, nit bestijalno-pohlepno-brzo, već priprodno, nespretno i što je najvažnije stvarno. Ne sećam joj se imena a duboko verujem da to uopšte i nije bitno. I stvarno ne znam zašto ljudi imaju potrebu da nekoga imenuju. Oslovljavaju uopšte. To ime nikada nije bilo važno, niti je, niti će. Al ljudi valjda imaju tu neku svoju maloumnu potrebu da nekoga oslovljavaju, tako da je zbog tih imbecila danas bukvalno nepristojno doktora nazvati gospodinom, gospodina prezimenom, prezime imenom, ime nadimkom, nadimak... i tako redom... „Iste su godine svi bili rođeni...“ – zajebavam se. Elem, da skratim, tokom tog seksa, kako bih ga maksimalno produžio, tj. kako ga ne bih ko zajac, fazon ram-pam-pam-10-sekundi-ende, završio, ja sam sve vreme u glavi stvarao sliku mog falusa na giljotini. Nikako nije pomagalo. Testerisao sam ga giljotinom, pravio ga u froncle, stvarao najveći horor ikada! Al ništa pomagalo nije. I tako sam ja doživeo najkraći seks ikada. Verovatno i ona, ali mene je brinula moja muka. Bilo je više kratkih, ali ovaj je fakat bio najkraći. Ne samo u mojoj istoriji, nego u svim istorijama koje su se ikada desile u ovom univerzumu. Bilo je to moje ’Bekstvo Za 60 Sekundi’. Njoj je verovatno pripala ’Američka Pita’ (deo prvi). No, što bi rekla današnja maloletna generacija, onaj imbecilni deo nje, ’Ne važi se ako nije snimljeno i okačeno na net’. Isto tako sam pokušavao da ne mislim na mog kolegu, koji je razarao moju ve-ce šolju u mom rođenom kupatilu, ovoga puta zamišljajući kako s bratom Džokerom prebijamo onu sisu od Betmena. Ne znam zašto mi je baš to palo na pamet, s obzirom na to da ja pameti nemam, no valjda je TO bila posledica vrenja u mojim mudima usled abnormalno debilnog naleta bradavica muških s Betmen majicama. I nije mi jasno zaista zašto se Kitići lože na Betmena kad je zlikovac samo branio zlikovce, pandura koji je gledao sopstveno dupe, onog manijaka Dena koji je skinuo masku nevinog i otkrio svoj poriv ubice, retarde na vlasti koji sve što znaju jeste pljačkanje sirotinje itd. itd. a dizao patku na brata Džokera koji je samo pokušavao da stavi ljudskim idiotima do znanja koliko su zapravo bolesni. Baš bih voleo da vidim tu ortodoksnu, ili neku drugu religijsku budaletinu, koja će me ubediti da je Džoker negativac. Lik apsolutno nije učinio niti jedno jedino loše delo. Naprotiv. Spalio je papirnato govno kriminalaca koji su isto koristili za dilanje oružja, za prostituciju, mito, plastičnu hirurgiju, lifting, pornografiju, ubistva, izdrkavanja nad sirotinjom i sl. Digo je u vazduh bolnicu gde korumpirani doktori ubijaju sirotinju kako bi bogatašima produžili živote. Dokazao je da su panduri maksimalno nesposobni, temeljno glupi i da prosto obožavaju da ubijaju ljude, kao i da se međusobno tamane kad dođe situacija stani-pani. I na kraju svega ipak nije ubio Betmena; u stvari, učinio je govno večnim i besmrtnim. I sve to, čitavo ljudsko bitisanje i smisao istog, lepo objasnio u par rečenica: „Prestajemo da proveravamo da li su čudovišta ispod našeg kreveta onda kada shvatimo da su ona sve vreme bila unutar nas.“ „Neki ljudi jednostavno žele da gledaju kako svet gori, ali s namerom da prodaju pepeo.“ „Daj čoveku masku i pokazaće svoje pravo lice.“ „Introduce a little anarchy, upset the established order and everything becomes chaos.“ „I believe...“ etc. etc. Ono, istinu govoreći, i ja sam gotivio Betmena, al to je bilo kad sam bio mali i glup i kad sam verovao u bajke koje su mi čitali roditelji. To im nikada neću oprostiti. Što bi rekla Rebel-Gerla: ’Dragi roditelji, Snežana je živela sa 7 muškaraca, neki stranac je poljubio Uspavanu Lepoticu i ona se udala za njega, Pinokio je bio lažov, Robin Hud je bio lopov, Tarzan se unaokolo šetao go, Pepeljuga je lagala i iskradala se noću da bi išla na žurku... Ne možete da nas krivite!’ I kako sad ti da objasniš nakazno glupim roditeljima da Marihuana nije droga već lek? Ne možeš. Nikako ne zato što ih monstruozni sistem, putem fašističkih medija i poremećenog školstva, primorava da budu duboko ubeđeni u laži krvnika. Kakav je to jebeni profesor koji, uzgred, sisa alkohol ko blesav i prodaje ocene, tvrdi da je Marihuana droga?! Roditelji se do imbecilnosti dive svakom glupanu koji tvrdi da je Marihuana droga. E zato su sada mesto legalizacije Marihuane dobili legalizovanu dnevnu dozu Kristijana Golubovića. Čovek je čak postao simbol umetnosti i načina življenja uopšte. Heroj naroda, jebote! Jebote velikim slovima!! JEBOTE velikim slovima i podvučeno!!! Onaj picousti nazi-Vučić je komotno mogao da pobedi na poslednjim izborima i da je u javnost izašao samo s jednom tačkom u planu i programu ’Uništavanje Korisnika Marihuane’ i opet bi dobio izbore ogromnom većinom. (Da, da, korisnika. Marihuanu posle paketiraju pa je dilaju na crno.) Dobro, to što se izbori nameštaju to je drugo, međutim on bi de fakto dobio izbore s ovim ’U.K.M.’ jer je viševekovna činjenica dokazana – Srbi Su Glupi Ko Kurac. (Izvinjavam se Kurcu zbog uvrede.) Jedino što u ovoj Srbiji, prepunoj gnjida i vašaka, možeš da dobiješ, jeste počasno mesto na ’Listi Srbomrzaca’. I to u najboljem slučaju! Uglavnom te roknu. Ili osakate. Malo fizički, malo psihički. Malo ti daju kitu u bulju, malo u mozak. Ako ga imaš, ako ne, osećaš ga samo u bulji. (Mislim na Nispe, a žemo i Vibrator. Al u Rikverc). Evo recimo moj slučaj. Imam 30 god. u dupetu, radno sam i te kako sposoban, ali mi ne daju da radim. Kažu smradovi, neće mladi da rade. (Pazi ovo. Ja mlad sa 30 dina. Pfff...) Dobro, možda neko neće, ali ja hoću. Ne biram posao. Al tukiš, bate! Ne daju! Ne samo u Les-u, nego na teritoriji čitave kvazi-države Srbije. Zabranjeno mi je. Zabranili su mi gospoda političari i ostali partijski drugovi. Tako to radi sistem kad nema rata i kad ne želi direktno da bude odgovoran za tvoje ubistvo. Jednostavno te šutne na ulicu i ostavi da crkneš. Ako slučajno mazneš veknu, kako bi preživeo, oni te nabiju u zatvor, pod izgovorom da si kriminalac. A tamo puste na tebe stražare da se iživljavaju nad tobom. I opet si jeban. Ako doživiš da izađeš van, onda imaš jedan osmeh gratis pred Smrt koju će debelo da ti naplate. Pošto nisam uspeo da nađem posao, iako sam zavirio u svaku moguću rupu i molio da me puste da radim, ja sam od Svrbije tražio socijalu kako ne bi skapo od gladi. A sve što sam dobio u odgovoru je jedna lepo, sistemski upakovana, golema kurčina. Iliti ’crkni ko te jebe’. To je valjda taj ’bolji standard građana’. I posle me ljudi pitaju što mrzim političare i pandure. A zar je potreban razlog? Baš pre neki dan jedan vepar ’teo da me bije što sam pljunuo lokalnog popa. Pljunuo bih ja i njega, nije mi teško, ali je smrdina imala glavetinu ko Slon! Mogao si ladno da ga maneš u glavu macolom, somina bi se samo počešala i nastavila da te bije. I zato nisam ’teo se zalećem. Ali nisam prestao ni da pljujem popa. Nastavio sam da ga zasipam rkoljcima dok sam se leđno povlačio u natrag. To je bila taktika. A madafaking pop ni fala ne reče balvanu! Mirno se odvuko u pravoslavnu crkvu koja spolja liči na katoličku, iznutra na džamiju, a para samo radi cange-cange-cange, ko na vašaru! Pa ti vidi. Ostavio bi nas pastir da se pošteno izmakljamo do smrti, i ne bi trepno. No dobro, to je valjda ’Pravoslavlje’. „Ispunjava želje...“ – zajebavam se. U stvari – lažem! Ispunjava ih. Oš da se krstiš – 10 iljada. Oš da se venčaš – 10 iljada. Oš da umreš – 10 tisuća. Skuplje nego Konc-Logor, jebote! U svakom smislu skuplje. A kraj je isti. Ta religija, to je strašno zajebana stvar, druže. To je najveća kriminalna organizacija svih vremena. Zamisli kad su oni uspeli da ubede glupe ljude da pomešaju religiju s verom u boga. Ili Boga, svejedno. I ljudi stvarno veruju da je to jedna te ista stvar. Napisali im jednu debelu knjigu u kojoj tvrde da su nekada davno u nekoj zemlji, gde inače žive ljudi crne puti, živeli beli ljudi koji su tvrdili da je jedan beli čovek sin jedne bele žene božji sin. Naparfemisali su vodu i izdali dekret da je sveta, za svece proglasili sve same barabe i nitkove, pa čak i onog Perhana za koga, takođe, tvrde da se odreko Isketa 3 puta pre prvih pevaca, žrtvovali dobroćudnog sina jednog stolara, zakucali ga na krst i rekli: ’Molite se’. Aj što se imbecili mole, nek se mole, niko im ne brani, nego što plaćaju za svoje molitve. Debelo plaćaju. Daju materijalne stvari imaterijalnom bogu i mole imaterijalnog boga da im da materijalna dobra. Pa to je ko da guraš lovu u Džu Boks i tražiš pesmu. Ja ne znam ima li glupljeg tripa na ovoj kugli zemaljskoj od ovoga. I kad se mole bogu oni gledaju u nebo. A to mi pa tek nije jasno. Zašto ljudi gledaju ka nebu kad se mole bogu? Zašto ne gledaju u zemlju? Ili vodu? Što bi reko Vudi Alen: „ I ja verujem da nas neko odozgo posmatra. Nažalost, ja znam da je to Vlada.“

- Uglavnom, dok sam se iz transa vraćao u realnost, do mojih ušiju još uvek je dopiralo: „Moj Miško je genija za vožnju. Moj Miško je genija za vožnju...“ Ne znam koliko je tačno vremena prošlo, ali čini mi se da se čak i u kupatili smrklo. Mislio sam da stvarno nešto nije u redu sa mnom, da je sve to neka moja bolesna mašta. Da bi se uverio da maštam, izbečio sam oči i pogled gurnuo u an fas kolege. Kolega je bio totalno otkačen tip. Fakat je sve bila realnost. Kolega je, pored replike „Moj Miško je genija za vožnju“, mandao svoj kurot ukrug pomerajući svoj lumbalni deo tela napred-natrag. Ne znam da li je bio na LSD-u, ali je svakako bio poremećen. Ako me sećanje dobro služi, mislim da je kolega sebi čak davao bit udarom stopala o pločicu, koju je, izgleda mi, rasklimatao specijalno za ovu priliku. Neverovatno veličanstveni debilizam. Par dana kasnije, taj isti kolega, pitao me da li sam peder. U prvi mah sam pomislio da sam mu onda, nesvesno, možda dao neki znak koji odobrava njegovo pitanje, a onda sam mu, bez daljeg razglabanja i utapanja u neke situacije iz kojih posle nema nazad, kratko odgovorio, parafrazirajući Kurta Kobejna, ’Nisam peder ali bih rado bio, čisto da zajebavam homofobe.’ Usled svih tih burnih događaja koji su me drndali u poslednje vreme, naprasno sam počeo da prezirem Branka Kockicu zato što nas je lagao za one kuće od čokolade i prozore od marmelade. Pizda mu materina ona partizanska. Nažalost, takva obrazovno-edukativna emisija za decu, nikada se više neće videti. Na ovim prostorima... Deca će rasti uz hitove Seke, Cece, Ace i nekih novih retardiranih grand kretena, Ruška Jakić će zauvek ostati simbol ljubavi i mode, Kristijan Golubović će biti umetnik, možda i neku školu nazovu po njemu, nazi-fašisti će zauvek voditi ovu zemlju, kako god se ona u budućnosti zvala, Zemlja će se i dalje okretati oko novca, a Sunca se, kroz par godina, više niko neće sećati... I što bi se ja sad tu nešto nerviro? Nema potrebe. U stvari, da se ja nešto pitam, ja bih uzo državljanstvo bilo koje zemlje na ovoj planeti. Osim Vatikana i Izraela. Oni su ipak bolesniji od Srbije. Štaviše, pristo bi da budem državljanin S.A.D. Eto tolko o Srbiji. Nadam se da sam sad i ja konačno zaslužio da se nađem na ’Listi Srbomrzaca’. Jer stvarno nema smisla, ipak ja više mrzim Srbiju od Mirijane Karanović. VAT!?

- Jutros sam pokušao da uđem u ogledalo. Utripovo sam da je tu negde u blizini Dr. Parnas-us. Osim, nije Ivica, par šipaka, dobio sam i jedno poveće eve-ti-ga-na. I tako shvatio da je bosanski Tompson Merlin bio u pravu kad je reko: „Sve je laž, samo pusta laž...“ I Montevideo danas izgleda kao neko bledo sećanje, a za 20-ak godina, niko se toga više sećati neće. E moj Dragane. Pa ko te tero da džaraš naciju!? Taman su lepo zaboravili i okrenuli se novom samouništavanju, kad eto tebe. Samo zajebavaš nas rebele i zažuljuješ one patriote. Oni se jedino bude kad ih zažuljiš. To valjda dovoljno govori o njihovom karakteru i intencijama. Bila tad neka Jugoslavija, al bez ’Rvata. Sad nema Jugoslavije, i opet nema ’Rvata. A đe su nam danas ’Rvati? Ošli u EU, a nas zajebali da se ođe sami prcamo. I mi se doista i prcamo. Što bi reko Vranić ’Danas je isplativa jedino izdaja zemlje.’ Šteta što nismo nečasni pa da je izdamo. Uzeli bi koji Eureo-Neuro i plus bi nam ostao kusur. Šta da se radi... Preostaje nam jedino da gurnemo prst u dupe, poljubimo šteker i poželimo sebi laku noć. Ili da zapevamo ’Lako je prutu da se sokoli, dok bije decu njega ne boli’. Al u verziji ’Stereo Banane’. Jebem mu mali, moraću večeras opet da gledam ’Kosu’ i tripujem da će ta ’Vodolija’ jednom stvarno doći. Samo mi ide na kurac onaj kravaboj Klod Huper Bukovski. Sisa jedna žmirava i nacionalistička. Na kraju je smrad ipak kresnuo Šilu. A ona je volela Bergera... Eto to ti je život.

- И за крај да мало зајебавамо ове што гину за ћирилицу. Као да им неко забрањује да говоре ћирилицом. И да пишу, и да пишу. Излазе у клубове с енглеским називима, пију америчка пића, једу белгијске чоколаде, пуше италијанске цигарете, перу зубе немачким пастама, гледају турске серије, причају фејсбук језиком... Морррре! У праву је Бата Стојковић. „Туђ леба једу, а оће мој свет да мењају!“ Ма натако бих ја њих.. Све по списку! Ал не желим да своју задовољштину од 60 секунди поклоним тамо неком левату. Па нисам ни ја од камена! Радоване, Радоване... „Ко је направио срање, јебем ли ти мајку!?“ „Радоване! - ја немам ништа са тим! По некад дим, по некад пиво – никад Хероин!“

- ПС. - Јебо ли вас Свети Георгије! И Аждаха, и Аждаха. Аха... Аха...