Priviđenje

- „Ko je ovde normalan!? Opušteno - NIKO! Šta nam život donosi!? Opušteno - NIŠTA! Možemo li igde!? Opušteno - NIGDE! Kad će biti bolje!? Opušteno - NIKAD!“ - reče jednom u ’Sikter Feleru’ 2004. jedan Vudu Popaj. Znam da verovatno mnogi ne znaju ko je uopšte, B-re taj Vudu pa još i Popaj. Ali, ko nikada nije čuo za Popaja Vudu, tome džaba svi fakulteti i akademije nauka ovoga sveta. Misaone topove koje je Popajče izbacivo još od 90-tih, retko ko je kontao. I onda, a kamoli sada kad se sve zaboravilo.  Zašto ja sve ovo pominjem sada, pita se neko nenormalan ko ja, u stvari približno, jer tolko nenormalni ne mož da budete. Jeb’ga, neam diplomu, poso, kola i Š-ke-Š-ke, ali, VELIKO ALI, iam boles koju Dok-Tor-i još uvek nisu definisali, i brejn demedž, na refosimfiziranom Malom refiniram ga refiniran ja, koji ne mož da detektuje ni skener ni magnetna rezonanca, nit onaj njihov CT-mozga (šatro dira, a u ristva diora). I brižna teta doktorka, s blagim vodenim pogledom, prepipavala mi je stetoskopom skoro pa bukvalno znači sve (pipkali su me i po mudima, pre toga mi dali brom, da vide dal tamo nešto ima; faking stjupid friks! Šta mož da ima osim jajca i kite, u spavaćem položaju, zbog broma?! Al tražili triperi svuda, oko mojih muda; čmar im nisam dao! Odma da se razumemo, molim lepo! Jer, moj anus može samo da čačne osoba kojoj ja to dozvolim, i to pri čistu svest i zdravu pamet, drukčije - zajebi! OPS! VAAAT!? Opet preopširna/e digresija/e. O-kej, bek tu d sabdžekt.

- Okej. Svima nama je negde u suštini opšte poznata stvar da živimo u selfiš sistemu kojem upravlja/ju self-med-men/i ubica/e. Al su zaboravili na sekundanta historije Force Psycho Rebel-a i moj self-fider za pamćenje, gotovo fotografsko. Foto-memori, što bi rekli iz BeGeA i ZeGeA partijski drugovi i stranačke kolege. (A? Kako zvuče gore pomenuti izrazi koje neki sisaju iz Vujaklije? Mani be more mene, iz mene pričaju maprotilini i Marija puta Ana, što daje zbir MarijuAna – LEGALIZE IT – ovo je bilo malo ono kao... a? Malkice. Mi smo bre, Force, Psycho, Rebel, Mali i ja nepobedivi, neprejebivi, neprevaziđeni, uvek i zauvek tu. Isti! Pred bogom čisti! Zamisli!). Jedna riba mi onomad rekla da veoma često kopiram Slim Šejdija i Čela Defakta, kao, znaš, ono, i to... Odgovorio sam joj, iz fundamenta ov kors, „Jebi se droljo“, a u sebi, sebi, reko „Hvala na komplimentu“. Jer, ko što reče Vudi Alen u filmu ’Lajk Eniting Els’ svom ortaku vicoklepcu, (parafraziram) piši na svoj način, budi originalan, pronađi sebe, a ako ne uspeš u tome, onda kopiraj druge. Ali ako kopiraš druge, kopiraj samo one najbolje od najboljih. To je gotivna sugestijica, rođaci. I ja je često primenjujem. Ili sam originalan ili kopiram samo najbolje, ali opet na svoj način. Što bi reko Edo „Ja sam za vas i ovo i ono, smrdljivo govno i kita...“ itd. pa sve do „Al ću svima reć svoj stav“. Zato što nisam ničija neurospazma. Kapiš? Oke, oke. Gou bek, gou bek...

- Elem, da se vratim na temu, čije niti pogubih negde među ovim ljudskim rečima... Izašo ja neki dan aut. Ono kao sunce, lepo vreme, ma proleće fakat. Malo da protegnem prepone i protresem falus zaspali. Istina da mi se nije izvlačila guciza vani, mnogo mi je lepše u mom personalnom sanatorijumu kojeg sam pronašao negde u jednoj od svojih moždanih kora, područje što leži između epifize i neuropsihoze, u mom slučaju. Al meni je tamo haaaj, kad sam nadžidžan indićem i nafukan lilulama, pa još kad na sve to dodamo i pivo i ziku – OHOHO!!! Ekskurzija, batice. Pa pucka! I tako, nevoljno bezvoljan ja, gadljiv na hodače s fistulama u lubanjama, krenem ono kao do G-rada (tako mi iz kvarta sa periferije palanačkog sitija zovemo Centar. Istog tog palanačkog sitija iz Delta-Sitija puta Sekta Seks i Grad puta Selo i Pičkin Dim puta Pink i Grand šarada... ZAŠTO UVEK KURCU SVIRAM!? VAAAT!!??), da kupim neke diskove kako bi narezo neke filmčine što sam skino sa TPB-a; jer neću ovoj lopovskoj nadri državi da ćampla nikakve poreze, prireze, takse i ostale blenurije iz Ustava i zakona, de jure feudo-kapitalistićko-lopovskog. Izvinjavam se velikim umetnicima i stvaraocima, ali, nisam kriv ja, krivite sistem. BRING D SISTEM DAUN!!!!

- I tako krenem ja lagano, stari fazon - šarklo, u Timbetovom stilu noga desna-leva, i nije prošlo ni par sekundi, par metara, kad eto ti plakata. Onih predizbornih, tipa: nova radna mesta, jabuke, da mladost ostane u Svrbiji, reforma školstva, zdravstva, sudstva, nećemo u EU, oćemo u EU, trte-mrte, penzije-plate-plate, vreme je, one floskule sa postera i još brdo beskrupuloznih sranja, ili bezskrupuloznih, kako kome više odgovara, il kako se kome ćefne. I naravno da sam dobio momentalnu dijareju, ali sam se nekako, na jedvite jade, suzdržavao da ne stimpu mašti na volju i prospem po stritu palanačkog-centar-velegrada sve što mi se nagomilalo u debelom crevu još od prošle godine kad sam jeo poparu. (Sad jedem samo ostrige, kavijar me smara. Translejšn: prazan sendvić; dve kriške leba a unutra bate štani). JA SAM ONAJ ŠTO SKUPLJA STARI PAPIR. Znaš me-znam te. Al bolje da te nikad upoznao nisam, od tebe mi muka, saće da te disam. Disujem. Translejšn: NEMA GA! Jebeš ga.

- I naravno, ko svaki prirodni vanzemaljac, krenem ja usput, iliti uz put, niz put... da cepam plakate. Nestalo mi toalet-papira a kad dođe do sranja, čovek ne mož da bira. Opro bi ja buljsona, al mi zavrnuli vodu. Nisam ovca-platiša. VODA MORA BITI BESPLATA – ZATO ŠTO NIJE NIČIJA – ZATO ŠTO JE SVAČIJA. Tačka. (Nadam se da sam bio više nego dovoljno jasan). Cepam plakate, prdim po njima, bulumenta me kune i ispod očnjaka psuje, zbog toga što radim to što radim, al kad mi vidi podočnjake, odmah prestane da kuje.Zentanje bro. Ajm Not A Kiler, Bat Dont Puš Mi. Koz Ajm Gana Kam! Koz Ajm Gana Get Maj Gan! Dont Fak Vit Mi En Dont Džadž Mi, Ju Dont Nou Mi, Sou - Blou mi! Su Mi! Faket. I dođem ti ja nekako do ’Statovca’ (REKLAMA, BATO!), kupim diskove, sve lepo, fino, i krenem natrag gajbi. Da svršim. Mislim poso. Rezanje filmova i to. Al oćeš! Iza prvog ćoška OGROMNI BILBORDER fotošopirane face nekog nitkova koji nam obećava bolji standard ako mu zaokružimo brojka. Vimsta ga na Stojka. I njega i Meska i Gojka. FAK JU Špako Špakovski! Erejz Me On D Fejzbuk, al šipu mi ga siso u stvarnosti! Koz Ajm K-reEjze. Poruka mog frenda s Facibuka Suida ’Briši sve što ima veze s kampanjom i ostalim govnima umešanim u to’ osim u virtualu, sprovodim i u realu. I naravno da bojkotujem izbore. ŽIVELA ANARHIJA!!!! A ti stoko, glasačka marvo što se prodaješ za šačicu papirnatih govana, slušaj pesmu ’Ološki Vrt’ Popaja, jednog od heroja mog ubijenog detinjstva. (I tvog Mali, i tvog... Nastavi da kuckaš...) 

 -Na kraju krajeva svih krajeva, dovukoh se gajbi. Nekako. Duša u zubima, al izgurah. Kahvu pristavih, čibuk zapalih, od vujstre se razvalih, na G-logu tekst bacih, Facibuk pljunuh, legoh i zaspih.

- Kraj prvog dela.

- By: F.P.R. (Force Psycho Rebel), od ’Predstavljanja’ to sam sve ja, od maloga su prsti, al misli su moje. FAK JU ŠRINKS! Do Vi Đe Nja - kad mi se pripovraća nekst tajm. I opet zaboravih poentu. Šit...

- „Ne pokušavaj mjenjat me, ovo su ipak moje ruke, samo mi znamo kako smo skupa mučili sreću, mučili muke.... Znam da ovako mnogim ne godim, al ja sam čitav stao u vene, znam dobro zašto ratove vodim, muški su muški, žene su žene...“

Koliko puta trebam da kažem da ne slušam savete, draga Budalo

Ne učim na greškama svojim ni tuđim, ionako nam svima sledi opelo

Zapelo, zaplelo sebe u čelično klupko kvazi literature

Pa deli savete i šakom i kapom, iz prevaziđene ’BON TON’ kulture

Nisam ja pesnik ni pisac ni ništa, mani me se tvoje KisIsEs-kulture

Lektore lektorature lek-otrovan-turaš u mozgove slomljene infrastrukture

U strukture struke tražiš ekspresivnu agresiju, a onda lepo lepiš cenzure

Kad kažem kurac ja bukvalno na kurac i mislim!

Ne znam šta si očekivao od mene, ja Jovana Dučića ne mogu da smislim!

Ne mislim kad pišem šta pišem jer pišem iz muda!

Čak i kad mislim da mislim, ja opet pišem iz muda!

Ja volim da mislim, al u tim mislima ja pronalazim čuda

A čuda su luda pa luda čuda ludakom me čine

I kad to dospe u javnost ’Peskadero’ mi ne gine

Slušaj sine, obriši sline, al kurac Boro kad nema toka, ostale samo tišine

Taštine tvoje silne pokušavaš da skineš s visine i gurneš u bezdan tmine

Al niko ne gine zato što laže, ko laže njega najviše traže, vraže

Gine onaj što govori istinu, al istina je tu, slep si, ne vidiš ju

Zbog kamuflaže bednika što im draže da te sprže il okače na uže

Ružne ljige, tužne grimase lažno čine, rano stiže da prvi liže – buljni kliše.

Ma znam te druže iz družine trice u kučine, skini mi se s falusa više

Ti bi samo da mučiš me, kao učiš me, kao brineš se, ta pesma, kao trudiš se

Da pomogneš meni raspalom i krivom, kriv sam jer krivim se, da, krivim sve

I krvim se, vene nabrekle od krvi te, samo što ne puknu bre!

Al kad puknu sve, i kad buknu sve tad buknuće sve, i puknuće svet!

I jurnuće bes, bes besna kroz svest svesna da sruši sve sne odvratne

Tvoje sve, vaše sne bolesne, vaške ste dvolične dramatično falične

I zato ima da zgazim sve! Makar se mučio kroz puteve trnovite

Iz podrumskog sveta mašte probijaću se ko ruža kroz betone te čelične

I baš me svečano zabole dal sve ovo boli te, nakazno čudovište!

Jel bi ti prijalo 500 jura da zalečiš te komplekse, zaobiđeš kodekse?

Kad mito stvari prenu tad mito stvari pokrenu okrenu i tebe kretenu

I tad neće biti cenzure, podmitiće i kritičare de jure, da jure glazure

Kako bi presvukli moje termine satkane od bure što rađaju tornado u sekunde

Sekunda i orkan, sekunda i vulkan, ioako sam nekulturan

Više neću biti cenzuriran, ma bio ja Hrvat il Musliman

OPS! Evo ga opet ode u nacionalnost i vere

UPS! Evo ga opet sere bez mere. VAT!? Oće li neko pažnju da mu skrene?

HOĆEMO! HAJDE DA DERANA SATREMO! ZGAZIMO! I U BLATO BACIMO!

Pa ja sam već tamo, čika Plimo, i ostaću tamo dok već jednom ne raskrstimo

Štimo, ne štimo, al svima su potrebni skandali – BAGRO PALI!

„Hajde da cimnemo Rebketa. Lik baš zna da blebeta

Iako mu se već mesecima ne diže kita. Al otkud znaš? Reko mi Mita...“

More majke vam ga svima! Svima vama je potrebna jedna motka govnolivna

I metla anti-govno-kivna, vična da skeptična govna dična smesti u jama septična!

Skeptična! Bič! Bič-na-usta! Viči kroz rčma! Bič! Bič-ma-svima!

Korbačem po dupetu, sve dok se ne useru! Sve dok ne priznaju!

Pa s njima natrag u kanalizaciju, tamo gde i pripadaju! Zadatak: da prdež sinhronizuju!

Čovek je zbir creva, kostiju i kože, čovek je vreća govana – reče Bora iz Čorbe

Boga mu Bože, zar se i to može!? A šta kaže biblija, Snobe?!

Noge obe ne mogu iz ove kože teskobne sem puta groba, Grobe!

A i ruke su vezane. I na ustima je flaster. Sloboda nema reč dok ’Oko’ ima taster.

OP! Evo ga opet s teorijom zavere u lobanji jednog ’Sajka’

OP! Evo ga novi ’Valter’ kreće protiv novog ’Trećeg Rajha’

Majka je rodila psiho debila, za glupane. Za pametne, Majka je rodila Psiho-Skila

Nema ’vinila’, nema ’rajma’, ’bita’ nit bina... A zar misliš da me briga?

Da mi je cilj bio to, ja bih bio to. Jedini cilj mi je da ne budem govno, čika Govno.

I zato, ne menjaj me! Da li znaš šta bi učinio? Samo bi Đavolu u dušu provirio

Ne igraj se pizdice te igrice. Jer, videćeš šta je to pravi horor, onda kad mi se skupe zenice...

- I šta kao sad ti misliš da si kao napisao neku kao pesmu? Šta? Missim ono kao...  A? 3 stranice i šta si reko? Gde je poenta? I posle se čudiš kad ti neko kaže da si bizaran. Fak det. En fak ju tu! Fak ja! Ol ja!

- U glavi imam kurac mesto mozga. Da, sjeban u glavu. Komšije pričaju kako sam pušio travu. Kao klinja u krevetu pušio sopstvenu karu. Al da se vratimo natrag. Druga strana medalje kaže da jesam. Ali samo pokušao da spustim što niže glavu. Da vidim dal mogu da dohvatim nešto među nogu što mi viri, boga ti! Sranje se doznalo, jebem ti! Onda mi je deda kupio lutku rekavši „Bolje sisaj nju nego sopstvenu džamutku“ Leba ti? Šat misliš, kako sam se osećao u tom trenutku? Boleo me racku, svi su rekli da sam daklu, al za dlaku izbego da budem peško. Pao je sneg. Deca se igrala. Ispao je Sneško. Napravio sam mu rupu u dupetu ogromnom šargarepom. Posle sam otišo u sobu, popio 20 ’Largaktila’ i pao u komu. Sledećeg dana mama je rekla „Jebem mu, ne znam šta je s ovim detetom. Neće da jede, ništa, ko da je mrtav, e! Ubio je sebe u sobi, bre! On je mrtav, ej!“ I nikog nije bilo briga, ne. Otišli mirno u svoju sobu, pripalili pljuge i gle! Sad se svi čude što su mi reči tako gadne. I što svima ja jebem mater dok pišam u vetar a ruke u malter, kroz mozak šalter. Ne znaju koj mi je mandrak, ja ne znam koj mi je Alter. A ispod kreveta držim ćaleta skeleta, i u ormaru od Šejtana 3 deteta, ja sam taj što je uplašio Trboseka, i gađao jabukom Dinkića. Da li sam lud? Ne. Samo nisam normalan. A u komodi skrivam Vešticu, Deda Mraza i iz osnovne tetkicu, za doručak pijem krv neopaorsku, za ručak jedem od pčele žaoku, večerom jebem četničku kokardu, a za dezert Titovu petokraku! Da li sam lud? VAT!? Nou. Samo nisam normalan. Isčupo sam oči jebenom Džingsou, s njima igram ping-pong kad mi je dosadnou, a kad dođu izbori bratiću, kupiću novu lopticu tenisku i jebaću terma Đoković Novaku. Ide mi na nispe zato što je derpe, i igra niste zato što je perde, keva ga gura jer ima veze, al jebaću mu kevu uz radžu i meze. Jebo sam Seku u inat Karleuši, i dao ga Ceci u inat Koštunici, i bojkotovo kolu u inat Čedici, zajebo faks u inat zverima i spalio srpsku zastavu u inat Dverima, reko da je ’stroj’ reč hrvatska samo da bi se digla stoka nacistička, da napravi lom ođe u Srbiji, da ne bi nas uvukli u Evropskoj Uniji. Ne može mi ništa ni Žardinjerija ni SAJ, ne može mi ništa ni Vučićev gaj. Htedoh reći gej, al šta sad, aaaaj! Ne mogu da kuckam više jer previše sam ’haj’, idem zovem curu da dobijem blajv, valjda neće traži poklon, prošo 8. Mart a uskoro će Maj. Promaših suštinu i pesmi dođe kraj. Šit!

- I šta sad, to bi kao ono trebalo da bude kao neka pesma, ai? Nači, ne da nije pesma, nego nije ič!

                            Šat D Fak Ap! Fak Ju! Ju Madafakin Bič!

P.S. - Ako postoji neka nenormalna izdavačka kuća, neka me kontak kroz poruke u člancima, ovom ili bilo kom sledećem, a onda mejl, fon itd. Napisaću šta god želite, može lepo, čisto, kulturno, a može i nenormalno, otkačeno i štrokavo. Za uzvrat ne tražim ništa, sem svog imena, potpis, autorska prava. A lovu uzmite vi, meni ionako nije potrebna. Ostajte mi zdravo! I da, FUCK YA! ALL YA!

„Da?“

„Tik-Tak, Tik-Tak....“

„Halo? Halo?“

Kidanje veze, blic fleš-bek, blic bek-trek, novi glas, poznata storija. Zbog samo jednog stiha, zbog samo jedne pesme postaću istorija. Stara ekipa, nova scenarija. Stara scenarija, nova ekipa što pika tipa. Prajm Target. Direkt u srce, direkt u oko s krova snajper. NN počinilac, mesec dana, zaboravljen slučaj. Slušaj! Korak trupa... Kušaj!  Boga gluha rupa. Cimaj! Sudbu kurvu za rukav. Dlan. Šamar. Tras. Opet patos. Opet poraz. Poznat štos. Brzi voz što pregazi te ko Drinu Broz. S druge strane. Tok. Šok. Šou. Flou. I tada ćutanje zanimljivo nije. Bijen. Prebijen. Opijen. Pijan, teturam se i padam. Osećaj gadan. Krv! Među zubima. Krv! Zgrušana u venama. Dekoj. Snič. Itanimuli za petama. Crv! Burgija po mislima. Rovac! U mozgu sad egzistira. Mrak. Pepeo. Prah... Strah! Ne. Više se ne oseća. Glad! Boli kolko boli ga... Grad! Stvoren da izgori sad... Gad! Rođen da oskrnavi sve ono vredno što ne otnuše mi dušmani! Pad! Svakog dana sve je češći... Mlad! Al kolena su smrskana, u blatu klečim... Rat! Sad počinje novi... Rat! Još završio se nije stari.... Kad!?  September eleven i Novi Svetski Poredak... Šta!? September seven Šakur u Vegasu ubijen... Sram! Ne, oni ne poznaju termine... Šljam! Sad diže se u visine dok gledam ga pogledom od prezira iz neposredne blizine. Sam! Dok teku te suze silne, nemoćno pružam ruke... Glas! Drhtav al lomi tišine.... Glas! Nikako do onih pravih da stigne. Glas! Čuju, no prave se da ne čuju zbog interesa što upravo njima stiže. Kratkoročno. Al ljudi ovde slabo pamte. Dugoročno. Oči od pakosti plamte. Ruke! Nevinih vezane za klupice... Ruke! Brišu tragove ko grafite gumice... Ruke! Zle sad bacaju udice... Usne! Žedne sad kupe mrvice... Gnusne! Želje sad postaju žrtvice... Sveće! Sad gore po grobovima, uzalud plač i molitve kad robovima poslednji uzdah otimaju prikaze u odelima što... Nikad! Neće dosaditi zlotvorima... Nikad! Neću objasniti robovima da... Slika! Požutela u ćošku sećanja sad izgleda ko obris sećanja na sećanja, a vraćaju dane prošlosti kad bejahu srećni i ponosni... Strašno! Još žive u prošlosti, do juče su bili koreni, danas su samo korovi, zalivaju porivi, fotka sve govori, ali... Džaba! Kad vladaju monstrumi... Stvarno! Pitam te ko smo mi, molim te reci mi... Istina! Nek nikad ne progovori, jer... Laž! Laži mi, tako si draži mi, jer... Nož! Duboko je oštrica al ne boli, jer... Laž! Govori da to nisu noževi, jer... Laž! Govori da to nisi ti, iako znam da to si ti, opet to nisi ti, zar... Sudija mora da zaćuti kad ministri kažu ti da laž nad stvarnosti bdi.... Ćuruvija! Ne brini, dobro si, ćuti, zaboravi, tvoj dželat ima sklonosti da zauvek otisci ostanu stranci, da ostane na vlasti. Ostavi! Pakosti, zločini, mitinzi, govori.... Zaboravi! Odela su promenili al kvarni su zubi ti što grizli su ugrizi, umri ti, umu vir, na umu stik pa zaspiš li zaspa ti. A moždana kora bez pora umire zbog... Ozna! Uvek sve dozna, pa pazi se Brankice Stanković jer neće te skloniti ti za koje smatraš da su tim. Pazi s tim, pazi s kim, spreman cim čim bude spreman čin uloge probranih za prijatelje što smatraš ih.... Zato! Što sve ovo govorim pale me na lomači dokuči ko su ti ološi.... Osmeh! Smrdljivog zadaha što od vajkada me ubija i gradonačelnik i grad i kvazi država Srbija... Metak! Što Mesko opali, a gde li su otisci, idi, beži, ne pitaj, ćuti, ne govori, odlazi ako želiš da proživiš... Ban! Na svemu čega sam se ikada dotako... Ban! Za svaku reč koju sam ikada izgovorio... Ban! Al ne shvata Špaka da samo je prolazno gorivo brzo sagorljivo.... Dan! Ja nikada nisam ni dočeko, mnogo puta se opeko, još uvek me gledaju popreko samo zato jer sam se zareko da... Kran! Nad glavom mi visi pa nemoj da se čudiš ako mi sutra lešinu pronađu u Tisi. DB! Sekcije listaju, fajlovi blistaju, fajlove čitaju, i znam da... BIA! Sad dosije izvlači.... Vredan! Dao sam dušu ovoj zemlji.... Krv, suze i znoj dao sam ovoj zemlji... Spreman! Bio sam joj sve vreme veran, bio sam sve vreme njoj predan i ne dam... Jedan! Samo jedan u manjini bunta.... Sedam! Broj njihovih grehova... Gledam! Kako postajem državni neprijatelj broj 1.

„Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Ko kontrološe sadašnjost, kontroliše prošlost.“

Sredinom 20-ih 21. veka

Bilo je u meni nešto od čoveka

I bila su u meni neka muda meka

Mali je već odavno mrtav

Još od onog dana

Nas mnogo u gradu

I Leskovačka sahrana...

I uvek svečano obećam

A znam da lažem u sebi

Da ću prestati da se sećam

Ovo je poslednja pesma o tebi

Poslednja pesma o tebi...

Ujed za dušu, iz usta otimanje leba

Jebo si nam terma, tako nam i treba

Izgleda da sam uzalud se bunio

Ništa od revolucije nisam napravio

I uvek svečano obećam

A znam da lažem u sebi

Da ću prestati da se sećam

Ovo je poslednja pesma o tebi

Poslednja pesma o tebi...

Pljujem te zbog malog, meni je svejedno

Posle tebe potop, premazano govno

Zverski to zaboli, kao kad te guzi drugi

Istina je, fakat, više nismo ljudi

I uvek svečano obećam

A znam da lažem u sebi

Da ću prestati da se sećam

Ovo je poslednja pesma o tebi

Poslednja pesma o tebi...

Fak ju Leskovac! Fak ju Svrbijo!

Fak d SISTEM! Fak ju Dr. Kasapine!

Fak ju mister Vučić! Fak ju mister prezident!

Fak Koštunica! Fak Bora!

Fak B.I.A.! Fak Žardinjerija!

Fak ju mis Merkel! Hitlers grendoter...

Fak ju mis Čejni! Fak ju Solana!

Fak ju Obama! 'N Mišel tu!

Fak EU! Fak ju ol! Ju ken sak maj dik!

Koz stil dont giv a fak!

Aj dont giv a fak! Šut mi! Kik mi! Tril mi! Kil mi!

Haha... Oće neko žvaku? Dapravibalondapravibalondapravibalonbalonbalon..?

Aj đast kiding mejt. Ju nou aj lav ju. Hihi...

Baj-Baj!

I don't understand… Why are you being so mean?  You're mean, mean man….

U are just jealous of me Cuz U just can't do what I do

So instead of just admitting it U walk around and say

All kinds of really mean things bout me

Cuz you're a meanie, a meanie…

But it's only cuz you're just really jealous of me

Cuz I'm what U want to be

So U just look like an idiot when U say these mean things

Cuz it's too easy to see. U're really just a big-big… Ok. Stop this shit.

Sori Maršal for dis. Aj tuk jor liriks en put dem in maj song.

Ekšli, aj stoled jor liriks en put dem into maj song.

Šit. Aj ripit majself. Agen. Nevrmajnd. Vot is imortnt. Lisen – GONG!

Ju kent andrstend nau vot aj von to sej baut dis

Koz ajm tajping dis šit on maj oun sleng-lengvidž

Its tu strejndž for ju. En to hol Vrld tu.

Point is dis. Aj liv insajd dis kid. Ajm not imedžinejšn. Ajm ril.

Dis kid is being kiled baj his ovn sistem vidin vič him liv.

Hi hes kiled baj mi tu, džast for 1 rizon. Vaj? Koz aj vana tel d trut.

D trut is point. Point ov no retrn. Nau lisen tu mi veri kerfoli.

Okej. Slušajte me dobro sada jer potrebna mi je vaša pažnja.

Trebam vas da se ukopate duboko u svoje misli I uđete u svoju podsvest

Fokusirajte se dobro jer ovo što ću reći veoma je važno

Izvešćemo zajedno jedan važan eksperiment

I'm going to have to ask you to bear with me for a moment

Now I need you to open your mind, your eyes - close them

You are now about to be placed under my hypnosis

For the next… Sranje. Opet kradem Šejdijeve versove.

Šta se događa u P.M. Ovo mora da su moći tame iz koje dolaze sove

One s novčanice od jednog dolara. Dabome.

Yo! Force! Dovuci svoje dupe nazad na temu. Some!

O-kej. Vi gat tu gou bek.

Poenta je u tome, zašto osećam neverovatnu tenziju kad god izađem iz svoje sobe

Tišina il šapat ljudi meni neznanih il znanih. Svejedno.

U svemu tome neka važna tema sam baš ja. Ko da im orgijam u mislima.

To me izjeda iznutra pa moram da pitam vas. Recite mi naglas

Jer ja odgovor ne znam ma koliko da se cimam kroz taj bezdan

Svestan il nesvestan, u svojoj podsvesti il van nje, svejedno je

Za odgovor tragam pa za rukav cimam vraga al dovraga

Od odgovora ni traga pa džaba bagam, al nebitno je.

Evo ovako. Suština leži baš ovde. U ovim pitanjima koja ću postaviti sada.

Zašto me leskovački kasapin progoni svakog jebenog dana?

Zašto želi da me vidi kako propadam na dnu Hada?

Znam da me iz dna duše mrzi, jer to je dokazao više puta do sada.

I znam da želi da me vidi kako slupčanih kolena u korneru svoje sobe ležim

Kako tamo bespomoćno ridam I za sopstveni spas molim

I pitam. Pitam molbeno zašto živim tako morbidno

Takođe znam da želi da me vidi kako ludim

I kako u tom svom ludilu unutar mozga umirem. Za njega korisno.

Vratimo se na trenutak na početak teme jer kasapin teroriše pogrešnog.

Teroriše malog nekada davno znanog kao Rebel84. Miloš je njegovo ime pravo.

Tačnije, ono iz lične karte koje on ne priznaje, to valjda znate.

Upućeno onima koji ga već duže vreme prate. Al nikako da ga shvate.

Kako je moguće da kasapin, koji je inače po struci doctor, ne zna šta je podvojena ličnost?

To što je kupio diplomu nije toliko važno, jer 90% vlasti ima kupljenu diplomu u svom opusu

Tako da fak det šit. Its not important tu mi. Bat det majt bi imortnt tu ju.

Mene ne može da kazni ni svo sudstvo ovog kurton sveta

Zato što ja živim u glavi nevinog deteta. On ispašta zbog mene al nije me briga

Bitna je istina, život I suština. Nisam nikakav pesnik I ne vozam se na taljiga

Ne želim da budem poznat I slavan, samo me zanima šta hoće od mene ta ljiga.

Oke. Hajde da bacimo sve karte na sto. Pa kud puklo da puklo…

Ako ne znate ko je Kasapin I ne znate ko je Mesko

Onda ste sigurno barem čuli za Gorana Cvetanovića. Predpostavljam često.

Znate ga još iz radikalne orijentacije. Pendreci, suzavci, Marice, embargo I inflacije.

Sada je poznati naprednjak. O njemu sam pričao gotovo stalno.

Pre poslednjih izbora pričao sam da dolaze kurvini sinovi

Onda mi niste verovali al sada ste se uverili jer su smradovi zaista došli.

I nisu u tripu ‘pošli’. Naprotiv, tu su na neodređeno, do daljneg. Dakle za stalno.

Sada će novi izbori pa me eto opet u napadu. Da li je to slučajnost?

Sranje. Još jedna velika digresija. O-kej. Nazad na pitanja.

Osim što pitanja postavljam vama, pitanja postavljam I njemu.

Ponovo se vraćamo na početak da bi spojili eksperiment o kome smo pričali ranije

Čisto da bi videli kako u praksi izgleda nazi-fašističko govedo

Kad u sebe unese 3 kila prasećine I 1L alkokola – odjenom.

Da vidimo svi zajedno da li među nama postoji neka rezembliranost.

Oke. Sad zamislite njega, mene I jedno ogledalo.

Evo ogledala. Da li primećujete bilo kakvu sličnost?

Čekajte, samo da obučem odelo, navučem kravatu I goveđu facu.

Stante! Zaboravio sam da na svoje telo navučem neku pozamašnu kacu.

Eto tako. Šta kažete sada? Šta nam je zajedničko?

Obojica izgledamo zli. Izgledamo kao nazi-fašisti I idioti.

Oke Mesko. Zanemarimo na ternutak ostale. Ovo je između mene I tebe.

Ovo je tako ponižavajuće. Sada si potpuno preplašen zarad svoje karijere

Jer će neko možda skontati šta radiš I govoriš.

Sve te odvratne, užasne I zle stvari koje nada mnom sprovodiš.

Osećaš se nesigurno. Pitaš sebe, da li će ti ovo uništiti karijeru.

Naravno da neće. Jer, u ovoj kurton državi ima još 3 miliona imbecila, sličnih poput tebe.

Ja sam tvoja avangarda. Ja ti utirem put do trona.

Ne mogu da verujem da to nisi jebeno shvatio do sada!!!

Da li si primetio da otkad sam te popljuvo cenzus ti je naglo skočio?

Sad si gradonačelnik, premda te ja zovem gradorazornik. Što I jesi. Fakat.

Al sad imaš nove planove. Ideš dalje. Cilj je sve bliži. Želiš da budeš ministar.

Radiš na tome I duboko veruješ da te baš ja sputavam u tome.

Ja to želim, ali ne mogu. Jer nema šanse da dokažem ovcama u prezervativu

Da je sistem njihov neprijatelj, a ne ja. Više nemam prijatelja.

Svi su pobegli od mene kad su shvatili tvoju moć I kako lagano možeš da me očistiš.

Samim tim I njih pa se boje za sebe. Ko ih jebe. Pičke najobičnije. Gnjide. Misle samo na sebe.

I rođaci I familija, al I za njih mi se indiskretno jebe. Ovo je moj život I samo moja stvar.

Priznajem. Pristajem. Boriću se sam. Sve dok me ne ubiješ.

Ali nikada ne poričem. Moja muda su mnogo veća no tvoja.

Moja su nešto kao topola zaglavljena između dve ogromne bundeve.

A tvoja. Hihi…. Ti ih I nemaš. Imaš samo muriju I lični sekjuriti.

Zašto uopšte dovodimo u pitanje sve ovo?

Ovo je mučenje.  Zašto uopšte radiš to sebi? Nema svrhe.

Zašto uopšte guramo I trpimo ovu odvratnost među nama?

Moja penta je sledeća:

Ako nastaviš da me ućutkuješ, osakaćuješ I polako ubijaš

Moja muda će biti tvoj psihijatar. Sve dok se među njima ne umiješ…

Sada dajemo glavnu ulogu onima koji nemaju pojma o našem sukobu.

Ovako. Čisto da svima bude jasno da sve ovo što govorim nije laž.

Zašto sam na fejsbuku ućutkan? Zašto me administracija FB-a blokira

Kad god pokušam da na svom profilu radim sve ono što sam radio do sada?

Kako to da mi je bilo dozvoljeno do sada, a zabranjeno od sada?

Nije prvi put. Pred svake izbore je tako, il kad god je neko državno pitanje važno.

Na Tviteru isto. Gugl Plus – Isto. Ju Tjub – Isto. I svi forumi I blogovi – isto.

Zašto me panduri gde god da krenem stalno prate?

Zašto me pretresaju od glave do pete I traže te lične karte?

Zašto za novaka posle ponoći 2012.? Zašto pred masom sveta u sred leta 2013.?

Zašto sam stalno meta tvojih gorilla? I ona 2 izbijena zuba na Keju u mraku krajem decembra?

Nije to bila obična tuča, već klasična sačekuša I nezaboravna furka.

Zašto malog jednostavno ne ubiješ I tako izlečiš svoje bolesne komplekse?

Zašto mu uskraćuješ pravo na slobodu kretanja, govora…?

Zašto niko ne sme da ga primi na bilo kakav posao?

Draže ti je da skapava u gladi I bedi ko solunska promrzla cokula?

Samo zato jer te ne podržava? Jel to keč? Jel to poenta?

Rešiti se malog zakonski zarad fotelje, ličnih ciljeva I dometa?

I onaj plavi kombi do skora parkiran ispred njegove zgrade.

Gašenjem FB-a nestale su I šarade. A bilo je telefonskih poziva, pretnji I lomljenja prozora.

E jebo te. Pa to je nisko čak I za jednog Kasapina bez savesti I obzira.

Tebi odora a njemu I meni povorka I lešina ispod pokrova.

I nećeš, kladim se, prestati da pišaš po našim zaboravljenim grobovima.

Jel to sve što umeš? Jel to sve što znaš? To je to. Da. Čemer I jad.

Eto Svete. Sad znaš….

A ti sivonjo, ako si tolki mudonja, za kakvog se izdaješ, da pravdaš da znaš

Izađi, bre, u javnost. I kaži šta znaš. Kaži za ovo između nas

Da vidimo da li je istina. Ili laž. Dokaži da nije. Da vidim dal umeš… da li znaš…

I opet sam izgubio poentu. I opet sam ostavio nedovršenu pesmu. Jebeš ga.

P.S. – Poruka dupeuvlakačima. Prolivanderima bez časti pameti I savesti:

Mesko je VAŠ! Mesko je VAŠ! Mesko je VAŠ!

I vi ste Meskovi, I ja vam tu ništa nisam kriv.